Poštovane kolege poslanici, pred nama je Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, kako je to ovde više puta ponovljeno. Ne vidim u ovom predlogu zakona mnogo toga novog, sem uvođenja Sretenja Gospodnjeg ili kako god hoćete, dana ustavnosti ili dana državnosti Srbije, kako se ovde predlaže, u ovom novom zakonu, a sve ostalo što je predloženo ovim zakonskim projektom se praznovalo i do sada. Regulisano je samo drugim zakonskim propisima, Zakonom o radnim odnosima.
Da li se slavila krsna slava, imalo pravo na dan odsustva? Jeste. Da li se slavio Božić kao praznik? Jeste. Da li se slavio Uskrs? Jeste. Nije se slavio Veliki petak i Veliki petak ne može da bude predmet slave. Dan kada je Isus razapet ne može da bude predmet slavlja. Predmet slavlja može da bude dan kada je on vaskrsao, a to je Uskrs i to je uvek nedelja, a dan se ne menja. To je jedan od pokretnih praznika u pravoslavnom kalendaru i prema tome, menja se datum, a ne menja se dan i uvek je u nedelju, za razliku od Božića, koji je fiksni i koji može biti i u nedelju. Prema tome, to je dan kada treba obeležavati , a inače nedelja je, kao što znamo i do sada, bila neradni dan po važećem Zakonu o radnim odnosima.
Polemika oko toga da li Sretenje Gospodnje uzeti kao dan ustavnosti ili dan državnosti, samo bih da podsetim da je 15.februara 1804. podignut ustanak, a ne kako ovde to piše proglašen . U obrazloženju ovog zakona piše da je tog dana proglašen ustanak u Srbiji. Tada je, kako je neko ovde pomenuo, počela srpska revolucija ili po Rankeu ili po Gedenu, Maretiću, uzmite kako god hoćete ili po drugim istoričarima koji su se bavili tom tematikom, to je početak srpske buržuoaske revolucije i to je dan kada se počelo sa borbom za oslobođenje srpskih zemalja od Turaka posle višedecenijskog ropstva. To možemo smatrati tim danom , a ne kao danom koji se ovde tretira kao verski praznik.
Jedno je verski praznik koji je utvrđen kalendarom pravoslavnih praznika, a drugo je državni praznik. Ako hoćemo da raspravljamo o tome da li smo sekularna država ili smo teistička ili nam vera nije odvojena od države, onda moramo da promenimo Ustav, doduše Ustav se nešto naročito ne poštuje u poslednje vreme, pa nije ni čudo što se i ove stvari ne poštuju.
Ono što sam hteo da kažem, pošto se ovde često pominje nekih 40, 10, 30, 20 godina unazad, samo da vas podsetim da u Velikoj Plani, u opštini iz koje dolazim već 10 godina postoji naučni skup na temu Prvog srpskog ustanka, gde se obrađuju upravo počeci državnosti Srbije. Koga interesuje, može da pribavi dokumentaciju o zbornicima koji su tamo izneti ili u Narodnoj biblioteci ili u Srpskoj akademiji nauka, a da podsetim da je Srpska akademija nauka obeležila 185 godina od početka Srpskog ustanka jednim velikim naučnim skupom, takođe pre toga prvi put Srpska pravoslavna crkva 150 godina od Prvog srpskog ustanka i da o tome postoje dokumenta i zbornici.
Prema tome, priča da o tim stvarima niko nije smeo da govori i da se ovi praznici nisu praznovali kao verski ili kao opšti dani praznika nije tačna. Zaboravili ste da kažete da Smederevo ima dan osnivanja malog grada, početka izgradnje tvrđave Despota Đurađa Brankovića. I drugi gradovi su takođe prihvatili razne praznike ili po svom osnivanju ili po danu. Oni koji su imali problem sa utvrđivanjem dana osnivanja to nisu mogli da prihvate.
Još bih jednu stvar ovde izneo kao jednu paralelu, da li je slučajna ili namerna. Vi znate da je onoga ko je podigao Prvi ustanak i krenuo sa srpskom revolucijom 1817, jedan takođe verski praznik 26.juli, likvidirao po nalogu onaj koji je kasnije donosio Sretenjski ustav. Ima li nekih paralela da se nama neki datumi ponavljaju latentno, da se desi da imamo neke događaje koje želimo da zaboravimo, da iskoristimo drugi veliki narodni i verski praznik da se stvari iz istorije ponavljaju.
Mislim da nije slučajno i mislim da u nama leži jedan deo poništavanja onoga što je pre nas, što se vidi iz dela ovde da želimo da poništimo sve ono što je bilo pre nas. Toga ima i u nemanjićkoj istoriji, a vi ne znate ko je bio pre Nemanjića. Ne znate ko je bio pre Obrenovića, to su dve Vukove istorije i, prema tome, ponavlja se 1945, a hoćete da kažete da se ponavlja i 2000. Ponavlja se stalno taj deo istorije koji treba da se zaboravi, da se ide ka sabornosti. Sabornost za državni praznik je bila najveća da to bude 28. juni, mislim da smo i sa ovim poslednjim 28. junom, koji je opšteprihvaćen od naroda, udarili tačku i na svetinju tog praznika.
