Poštovano predsedništvo, dame i gospodo  narodni poslanici, sagledavajući ponuđeni tekst zakona, mene čudi sam naslov, kaže - o državnim praznicima i nekim drugim tamo. Kojim drugim, da li to može koji god hoćete, kada god hoćete da slavite pa nije ni bitno. Mora da stoji ovde tačno određeno. Ako je to o državnim praznicima, to je jedan segment, o verskim praznicima to je drugi segment.
S druge strane, ukazao bih na sledeće stvari: obeležavanje verskih praznika ne počinje sa ovim zakonom. Jasno javnosti treba reći da se obeležavanje verskih praznika nalazilo u Zakonu o radnim odnosima. Prema tome, sada je u pitanju taj deo, treba prebaciti iz radnih odnosa u ovaj zakon. Treba da se osvrne na praznike kao što je praznik Sveti Sava. Mi kažemo - školska slava; ne znam šta se događalo u drugim područjima, ali tamo gde ja radim zadnjih 10 godina Sveti Sava se obeležava. Uvedene su za učenike svetosavske povelje koje dobijaju darovitiji učenici, gde je pokrovitelj SO. Svaka škola obeležava dan i pored toga imamo i određene svečanosti u crkvi i liturgiju. Prema tome, Sveti Sava kao praznik se obeležavao i zadnjih 10 godina.
Što se tiče Vidovdana, jednog svetlog praznika, od 28. juna 2001. godine ova Vlada i, u krajnjem slučaju, DOS ne bi imali pravo da taj datum stavljaju kao praznik. Ni kao verski, ni kao državni. Očekujem, a moram radi javnosti da kažem, neka predsednik Koštunica izvrši obećanje prema narodnim poslanicima i rukovodstvu SPS-a koji je održao prijem 28. juna. Molim vas.....
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Garčeviću, da se držite teme.)
.... dva sata su razgovori vođeni i rečeno je da će se poštovati odluke Ustavnog suda. Rukovodstvo je, po meni, izvršilo državni udar 28. uveče. Slobo će se vratiti, budite sigurni.
(Predsedavajući: Gospodine Garčeviću, ostavimo sada tu temu i vratimo se na Predlog zakona o državnim i drugim praznicima.)
.... ja se vraćam. Umirite njih tamo. Slobo će se vratiti, jer nije kriv nizašta za šta ga vi, gospodo, optužujete. Trebalo je vi ovde da dokažete za šta je kriv, kada ste imali toliko prava i pravde. Naš predsednik kada se vrati, a vratiće se - SPS je tu, ona će da raste i da napreduje, za razliku od vas. Vi ćete polako u istoriju, kao oni drugi koji izdaju svoj narod. Prema tome, što se tiče Vidovdana, nemate pravo moralno, niti bilo koje, da vi predlažete.
Što se tiče 7. jula, molim vas, ja bih to gledao kao jedan deo naše nesreće građanskog rata na početku. Isto tako bih gledao i drugi deo, da je od 1941. do 1945. vođena bitka protiv Nemaca i svih onih što se sada ponovo vraćaju na ovu teritoriju. Prema tome, 7. juli ne može se sa jedne strane tako tumačiti i taj dan, Dan borca, ima razloga i obeležavaće se, jer boraca ima. Oni koji neće, ne moraju.
Dalje, 28. mart, jer hoćete da izbrišete celokupnu borbu. Vi kažete sada, Slobo je to, ustavne amandmane. Mi koji živimo na teritoriji Vojvodine znamo šta je značilo Vojvodina država, a znamo šta je značilo i Kosovo država. Dalje, centralizacija je bila suvišna ili ne. Pa, uvek se može o ekonomskoj centralizaciji razgovarati, a nužnost je da se državni atributi ne vrate nikada pokrajinama, a nadam se da će i ova vlast se toga držati. U pogledu onog što se radi u ekonomskoj sferi, to je druga stvar, gde se može tražiti. Ne mislite valjda zaustaviti, da učenici iz Pančeva ne mogu u Beograd ići.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Garčeviću.)
.... zato predlažem da se ovaj zakon povuče i doradi, a ne samo da nosi obeležje skidanja dva datuma 28. marta i 7. jula.

Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, a nakon njega narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji. Odmah u početku imam jednu primedbu, a to se odnosi na sam tekst. Zašto Predlog zakona o državnim i drugim praznicima? To bi trebalo da se zove predlog zakona o praznicima u Republici Srbiji, a u ostalim članovima da se navede šta to treba da bude, da li su to državni, verski, narodni i ostali praznici koje narod želi i hoće. Obrazloženje koje bih hteo ovde da napomenem vezano je za državne praznike. Ako upoređujemo koji je do sada bio državni praznik u Republici Srbiji, a to je Dan državnosti 28. mart 1989. godine, i predlog koji je sada dat ovde za 15. februar 1804. (Prvi srpski ustanak) ili dan kada je proglašen Ustav 1835. godine, onda treba da imamo određenu argumentaciju. Ja kažem da je sledeća argumentacija.
Pre više od 30 godina ili 60 godina ili malo više od 12 godina, od kada prozivate nas socijaliste, bili su mnogi od vas komunisti. Neki sede tu u ovim klupama, nosili su Titovu štafetu, primali Titovu stipendiju, zatim su dobro živeli i radili pod okriljem druga Tita. Onda im je bilo teško da izgovore - živela Srbija. Kada je naš predsednik Slobodan Milošević 6. jula 1989. godine u Drvnu, a to je jedno mesto kod Požarevca, gde je tada u rad puštena termoelektrana Drvno sa 1000 megavata, izgovorio na kraju tog veličanstvenog skupa - živela Srbija, svima nama je bilo jasno da se rađa jedna nova Srbija. Iz tog razloga nemojte da krivite tog heroja srpskog naroda koji je tada prvi put izgovorio i smeo da izgovori. Niko od vas pre toga, oni koji su se bavili politikom, nije izgovorio ovu reč - Srbija. Gde ste bili vi onda ili oni vaši preci istomišljenici, koji nisu, ima negde ovde sa ove strane neko koji to dobro zna ko je nosio Titovu štafetu i šta je ko radio. Prema tome, ako to upoređujemo, ako upoređujemo nove elemente koji su vezani sa tim činom - Gazimestan, 600 godina Kosovske bitke, jedna velika svečanost jedinstvenog srpskog bića i naroda. Zatim, dolazimo i do drugih primera koji su o tome govorili, šta je to srpsko ... (Glas iz sale: Tema.) To je tema zato što treba da se uporedi šta je to što vi kažete da ne valja u tom predlogu zakona koji je bio, u odnosu na predlog zakona koji vi dajete.
Očigledno da tu ima dileme. Kao da je zakon donet iz razloga što se utvrđuje državnost Srbije od onda kada je bio Prvi srpski ustanak. Pa, Srbija postoji pre nego što je bila 1804. godina, postojala je ona i mnogo ranije. Pre svega, to je jedan negativan element.
Ustav iz 1835. godine samo potvrđuje ono što je sada u ovoj situaciji očigledno. I taj Ustav, onakav kakav je, za tu malu Srbiju, za Beogradski pašaluk govorio je da je neotuđivo pravo svih građana te Srbije, da govore o tome da svaki građanin ima određena prava. Ako mi upoređujemo ove ustave, koji su doneti posle toga, svi ti ustavi govore isto. Ali, vi taj Ustav, jednostavno, kršite. Onemogućavate da građanin ima svoje pravo, da pred sudom i pred pravom pokaže svoju istinu i da dokaže svoju pripadnost i svoje poštenje.
Sa ovim predlogom zakona koji ste vi doneli i dali, da se kao praznik proglasi i da se radno praznuje (ne znam kako praznik može da se praznuje radno) - to je, da kažem jedna glupost koju smo mi imali - radno praznovati jedan praznik ... Znači, ili ga praznovati, ili ne. Znači, tu je neka dilema koju treba da raščistimo ovim amandmanima. Ali, Vidovdan, jedan sveti dan, jedan dan koji je sećanje na naše borce sa Kosova koji su poznati u istoriji našega naroda. Svima je jasno da je tamo bilo ostvareno jedinstvo, ne samo srpskog naroda, nego svih ljudi koji su tada živeli i radili i voleli tu Srbiju i ostvarili jedno herojstvo, počev od cara Lazara, preko Miloša Obilića i drugih heroja srpskog naroda. Prema tome, to je sveti dan i kao takvog ga treba shvatiti.
Ali, u istoriji posle toga taj Vidovdan je korišćen za mnoge termine koji su bili sramni za datum vezan za njega. Recimo, uzmimo taj Vidovdanski ustav iz 1921. godine koji je jedva prošao u tom srpskom parlamentu, koji je jednostavno veoma malo i kratko trajao. Godine 1929. kralj Aleksandar je ukinuo vojno-monarhističkim udarom taj Ustav i uspostavio jednu novu diktaturu. Prema tome, mi moramo da posmatramo tu istoriju onakvu kakva je. A ona je ovakva, da na Vidovdan 2001. godine mi jednog heroja srpskog naroda i Srbina šaljemo tamo gde on ne treba da bude. Ako je kriv, trebalo je ovde da odgovara. Svako ko je kriv neka odgovara u Srbiji, kako Slobodan Milošević, tako i ostali Srbi. Vi ste ocrnili srpstvo, ocrnili ste istoriju, ocrnili ste srpskog građanina.
Prema tome, Vlada Republike Srbije koja nije legitimna i koja je uradila jedan protivustavni čin ...

Molim narodnog poslanika da vodi računa o kvalifikacijama koje daje za državne institucije.

Vlada Republike Srbije koja je uzela ingerencije zakonodavne vlasti, preuzimajući kao izvršni organ nešto što  nije u njenoj ingerenciji, učinila je jedan sramni akt i uništila sve ono što je sveto i srpsko i treba da podnese ostavku. Smatram da će miting koji će se održati u petak u 18,00 časova, dati odgovore. Vi možete da budete nervozni, mi nismo nervozni. Mi vas sada gledamo, posmatramo vas, a, na kraju ćemo lepo da vas overimo, onako kako to treba da bude. Hvala vam.

Vi možete i da gledate i da posmatrate, ali ste dužni da za ovom govornicom iznosite činjenice. Dakle, ako iznosite stav o nelegitimnosti Vlade, time omalovažavate Narodnu skupštinu koja je tu Vladu birala, i molim vas da to više ne činite.
Ima reč narodni poslanik Rajko Baralić, neka se pripremi narodni poslanik Božidar Vujić.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, pre svega hoću da kolegama iz DOS-a čestitam formiranje novih poslaničkih klubova. Narod je rekao: "Množili se, kotili se, biće ih još". Ko je ozbiljna politička partija, on poslaniči klub formira na početku, kada se konstituiše Skupština, a ostali kada izvuku pouke iz koalicije sa Demokratskom strankom. Ali, nikad nije kasno. Biće još toga.
Predlog zakona o državnim i drugim praznicima nije nikakav novi predlog, osim što se ukidaju dva državna praznika. Svi ostali koji se ovde pominju bili su do sada regulisani nekim drugim zakonima, Zakonom o radnim odnosima i to treba da se kaže, da se ne misli da pravite nekakav novi zakon na osnovu koga nekome dajete prava koja do sada nisu imali.
Vi se ovde na izvestan način udvarate jednom broju birača. Dakle, onom biračkom telu koje nije pravoslavno. Ja to tako razumem. Na taj način vi obezbeđujete kontinuitet onoga što činite. Pa, tako su uvažene kolege narodni poslanici iz vašeg poslaničkog kluba, još koji dan ste u njemu, rekli da ljudi koji svoju veru ispovedaju kao pravoslavnu, su u zakonu koji predlaže DOS uskraćeni za dva dana praznovanja u odnosu na neke druge. To treba da zna javnost Srbije. U ovom zakonu se nigde ne pominje na koji dan imaju pravo ateisti, ako su već tačne tvrdnje narodnog poslanika da ih ima 45 % u ovoj zemlji.
Dakle, što se 7. jula tiče, to je još jedan od načina na koji pokušavate da antifašističku borbu proglasite neoslobodilačkom i anacionalnom borbom. No, svejedno. Građanima Srbije, borcima NOR-- i njihovim porodicama čestitam Dan ustanka sa dva dana zakašnjenja. Nikakav vaš zakon ovim ljudima neće smetati da ovaj dan, kao i 4. juli, obeležavaju onako kako smatraju da treba.
Recite šta je bilo pogrešno u odluci Politbiroa CK 4. jula da se stupi u oružani ustanak protiv nemačke soldateske. To je bila odluka. Ako je ta odluka sa vašeg stanovišta sporna, onda je sporno mnogo šta u onome što vi činite. Vi ste, danas, oličenje beogradskog režima koji čini sve što nikad niko nije činio u Srbiji. I vi danas gazite sve ono što ste u predizbornoj kampanji i desetogodišnjij borbi, kako vi volite to da kažete, isticali kao osnovne tekovine i vrednosti političkog delovanja. No, svejedno. I to će proći, kao što prolazi i sve drugo. Zaboraviće vas Srbija, jer vas uskoro na vlasti neće biti. Dobro zapamtite, jer to što radite drugima, narod bi rekao na pravdi Boga, radiće oni vama na pravdi zakona. (Dobacuju: Šta je tema?) Tema je Vidovdan. A, vi ste na Vidovdan učinili ono što niko nikada učinio ne bi svom narodu.

Govorite već pet minuta.

Govoriću osam minuta, koliko i neki drugi koje vi niste opominjali. (Negodovanje u sali.) Ali, nemojte se srditi, neću. Pošto malo pre niste dobro čuli kada je moj kolega ovde rekao nešto, a vidim da izražavate interesovanje, onda da kažem da je u petak u 18,00 časova veliki miting na Trgu republike.

Molim narodne poslanike da poštuju Poslovnik Narodne skupštine da ne zloupotrebljavaju govornicu Narodne skupštine i da ne bude vrlo jasno da jedno govorimo, a drugo radimo.
Narodni poslanik Dejan Mihajlov, kao predsednik poslaničke grupe DOS-DSS.