Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o državnim praznicima, namerno kažem zakon o državnim praznicima, a ne i o drugim praznicima, zato što drugi praznici, a pretpostavljam da i vi pretpostavljate da se odnosi na međunarodni praznik rada i na Novu godinu, uređuju se saveznim zakonom, pa je onda krajnje nepotrebno da piše i drugim praznicima, nego su to verski praznici koji su ovim zakonom postali i državni praznici.
Dakle, zakon o državnim praznicima jeste zakon koji na krajnje radikalan i korenit način menja ovu materiju, za razliku od prethodnih dosadašnjih zakona. Donošenjem ovog zakona, kao što kaže član 6, ukinuće se dosadašnji zakoni, i to Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, "Službeni glasnik" još iz Socijalističke Republike Srbije, iz 1977. i kasnije druge izmene i dopune, i deo odredbi i članova u Zakonu o radnim odnosima, koji su tretirali materiju o priznavanju prava na dobijanje dana za krsne slave i druge verske praznike.
Dakle, on jeste korenita promena, jeste da donosi nešto novo, i ono što je najvažnije, na ovaj način se zakonom odričemo ideoloških praznika, kojima smo bili opterećeni od Drugog svetskog rata do danas, i ako na mali način, a onda je to sigurno, vraćamo Srbiji priznavanje njene istorije ili kao pokušaj da u budućim vremenima još i više tu materiju raščlanimo, razmotrimo i usavršimo.
U tom smislu i shvatam Sretenje Gospodnje za dan državnosti, a u svakom slučaju, to je priznao i podnosilac predloga, nadležni ministar, kada je rekao da on jeste i ustavnost. Sretenje Gospodnje objedinjuje ono što je u srpskom pamćenju poznato kao 15. februar 1804. godine, kada su Srbi digli Prvi srpski ustanak. On je na neki način i personifikacija Karađorđa, a samim tim i cele dinastije Karađorđevića.
Sretenje Gospodnje jeste i 15. februar 1835. godine, kada je u Kragujevcu donet sretenjski Ustav. On jeste prvi Ustav u modernoj srpskoj državi, a nije prvi uopšte. Na neki način, ako tvrdimo da to jeste prvi, onda moramo da negiramo i negiraćemo, a mislim da to DOS ne sme da uradi, ono što je uradio car Stefan Dušan - čuveni Dušanov zakonik. Ako shvatimo da to jeste prvi Ustav u modernoj srpskoj državi, koja je kasnije jačanjem došla do onoga što je bila pre Prvog svetskog rata, jedna od najačih, najmodernijih i najbolje organizovanih i u ekonomskom i u svakom drugom pravnom i moralnom i socijalnom smislu, a to je Pašićeva država pre Prvog svetskog rata, onda Sretenje Gospodnje možemo na neki način da shvatimo kao pomirenje i objedinjavanje s jedne strane Karađorđevića, a sa druge strane Obrenovića. Sretenjski Ustav personifikuje Miloša Velikog, pa kasnije i dinastiju Obrenovića.
Nadam se da mi neće zameriti oni koji predlažu ovaj zakon, jer mi nije namera da dezavuišem Sretenje, pa i neke druge dane, ali bih hteo da kažem da nije dobro ono što se kasnije članom 3. poslednjim stavom kaže: "Ako praznik iz člana 1.", a misli se na 15. februar - Sretenje "padne u nedelju, ne radi se prvog narednog dana". Imaćemo tih slučajeva u Srbiji narednih godina. Evo, već 2004. godine Sretenje Gospodnje - 15. februar će pasti u nedelju 2004. godine. Šta ćemo onda slaviti - da li Sretenje Gospodnje, kao dan državnosti i ustavnosti Srbije, ili ćemo slaviti Svetog Simeona bogoprimca, koji će pasti 16. februara 2004. u ponedeljak? Mi ćemo zbog toga što je Sretenje u nedelju preći na ponedeljak.
Zato nije dobro što ima taj stav u članu 3, da mi kao da volimo da praznujemo i da ne radimo, da taj dan zato što pada u nedelju prenosimo u prvi naredni radni dan. Nije to dobro i za sve one koji taj dan - Svetog Simeona bogoprimca slave kao svoju krsnu slavu, i ne mogu da ga slave, jer će kao i svi građani Srbije da slave Sretenje Gospodnje. Ali, to je trebalo da misli zakonodavac koji je propisao i predložio ovaj zakon, a naročito oni koji tvrde da su eksperti i stručnjaci u toj komisiji koja je to birala.
Ono što je dobro u ovom zakonu i što je institucionalno rešeno, a što će nestati kada se ukinu ova dva zakona koja su tu materiju tretirala, jeste da postoji apsolutna verska tolerancija. To je dobro i to jeste bilo uvek u srži srpskoga naroda - priznavanje određene verske tolerancije. Kroz ovaj zakon će to biti ugrađeno. Na taj način ni jedna država u svetu ne može da kaže sve ono što se priča o našoj Srbiji.
Ono što takođe ne valja, jeste jedna ishitrenost u donošenju ovoga zakona.
(Predsedavajuća: 5,30 minuta.)
Kao da Vlada Srbije nije imala vremena da dočeka da se saveznim zakonom to uredi, a Srbija kao jedna od federalnih jedinica da donese ovakav zakon. Očito nam DOS na posredan način kaže da neće biti u stanju da se dogovori sa drugom federalnom jedinicom i da želi da otera Crnu Goru iz Savezne Republike, pa već unapred određuje šta će to da se uradi.
(Predsedavajuća: 6 minuta.)
Zašto još predlagač zakona, ako je želeo da uradi nešto dobro, nije uradio. To je zato što je predvideo da Sveti Sava i Vidovdan budu radni praznici. Nadam se da će u raspravi u pojedinostima svi poslanici SRS-a uspeti da vas ubede u potrebu da Sveti Sava i Vidovdan, zbog značaja koji u srpskom narodu imaju jedan i drugi, budu i postanu državni praznici.