Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, očekivali smo da će građani Srbije i poreski obveznici koji plaćaju rad ove skupštine u 15,30 časova, kada uključe svoje televizore, moći da počnu da slušaju raspravu po ovoj tački dnevnog reda. Kao što je predviđeno na dnevnom reda je rasprava o razrešenju, imenovanju nosilaca pravosudnih i javnotužilačkih funkcija. Nažalost, izgubili smo sat i po vremena u nekim raspravama, koje po meni nisu bile plodotvorne i koje nisu doprinele boljem obaveštavanju o kandidatima koje danas treba da izglasamo, odnosno da im damo poverenje, da budu nosioci pravosudnih i javnotužilačkih funkcija. Valjda će to građani Srbije znati da cene na izborima, koji će biti u jedno dogledno vreme.
Ja ću pokušati da vratim diskusiju upravo na tačku dnevnog reda koja je danas ovde pred nama, a to je da razgovaramo o razrešenju i imenovanju nosilaca pravosudnih i javnotužilačkih funkcija. Po nekom mom redosledu govoriću o onom značaju, po meni, lica koja su predložena ovde od Odbora za pravosuđe. Za one koji ne znaju, da se identifikujem, ja sam i član Odbora za pravosuđe, koji je razmatrao ove predloge koji su danas pred vama.
Na prvom mestu je predlog da se gospodin Slobodan Vučetić imenuje, odnosno da ga danas postavimo, da kažem tako, za sudiju Ustavnog suda Srbije, a na taj način što ćemo poništiti odluku ove skupštine od decembra meseca 1999. godine. Tako piše, ako se ne varam. Postavlja se pitanje, po kom to pravnom aktu mi danas govorimo i koji to pravni akt iz decembra meseca 1999. godine treba da poništimo. Taj akt ne postoji ili meni nije kao članu ove skupštine dostavljen. Postoji samo zapisnik Skupštine iz decembra meseca 1999. godine, u kome se konstatuje da je gospodinu Vučetiću prestao mandat, odnosno funkcija sudije Ustavnog suda Srbije. Posle toga, uvaženi Vučetić nije zatražio pravnu zaštitu kod bilo kog organa ove države, kod koga je mogao da vodi spor, da li radni ili ustavni itd. nije bitno, ne bih sada oko toga licitirao. Prema tome, on je u to vreme bio gde je bio, član neke nepolitičke ili vanpolitičke organizacije koja sebe naziva G-17 plus, koja opet ovog trenutka izjavljuje, bar prema štampi, odnosno piše u štampi da će biti na izborima neka politička stranka, a u tom trenutku se deklarisala kao vanpolitička organizacija.
Dakle, pitanje je da li mi danas kao Narodna skupština možemo da donesemo odluku da poništavamo akt koji ne postoji, da poništavamo konstataciju. Da li to znači da ćemo mi danas kao Narodna skupština, da se malo našalim, konstatovati da napolju pada kiša, a da će neki drugi organ, odnosno neki drugi saziv ove skupštine posle dve godine poništiti tu našu konstataciju i reći da nije padala kiša, nego je grejalo sunce. Znači, akt de fakto ne postoji.
Postoji drugi način, dame i gopospodo, da se gospodin Vučetić, koga izuzetno cenim kao vrsnog pravnika i doktora pravnih nauka izabere, ukoliko DOS-ovska većina smatra da on treba da bude sudija Ustavnog suda Srbije, a to je da ga jednostavno predsednik Republike Srbije gospodin Milutinović predloži ovom parlamentu, da ga izaberemo za sudiju Ustavnog suda i da posle toga on bude izabran.
Međutim, opet da napravim jedan mali izlet, jedan moj uvaženi kolega iz ove skupštine kaže da je pre neki dan pokušao da parkira kola ispred zgrade Predsedništva Republike Srbije, gde treba da bude predsednik Republike Srbije, a obezbeđenje mu nije dozvolilo sa obrazloženjem da treba da dođe Gradsko zelenilo da pokosi travu, jer tamo već mesecima niko ne parkira kola i izrastao je korov. Dakle, funkcija predsednika Republike ne postoji, pa valjda iz tog razloga ne može ni da dođe predlog pred ovaj organ da bi mi izabrali sudiju Ustavnog suda Srbije.
Druga funkcija o kojoj danas razgovaramo je javni tužilac Srbije. Bio sam prisutan na Odboru za pravosuđe kada je odlučivano o zahtevu gospodina Krsmanovića da se razreši funkcije javnog tužioca Srbije, odnosno republičkog javnog tužioca. Mi smo udovoljili njegovom zahtevu, razrešili ga i takođe postoji pisani dokument, gde je gospodin Krsmanović odredio da ga zamenjuje jedan od zamenika republičkog javnog tužioca, gospodin Ivanović. U međuvremenu je stigao zahtev gospodina Ivanovića da se na lični zahtev, zbog ispunjenja uslova za odlazak u penziju, razreši i on sa funkcije zamenika republičkog javnog tužioca. Međutim, u međuvremenu je stigao i novi dopis, gde je na kolegijumu Republičkog javnog tužilaštva određeno da od tri kandidata gospodin Nedić bude vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca.
Postavlja se pitanje, šta će se desiti ukoliko mi danas ne razrešimo gospodina Ivanovića funkcije zamenika republičkog javnog tužioca iz bilo kojih razloga.... gospodine ministre, zamolio bih vas, jer ste vi ipak ministar, a ja sam samo poslanik i da ja ispričam šta imam da kažem i molim vas da mi omogućite da kažem.... i da onda gospodin Nedić ne bude vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca. Dakle, ono što je potpisao gospodin Nedić, po meni, nema pravni značaj i pravnu snagu dok mi ne razrešimo gospodina Ivanovića. To je moje mišljenje.
Kada se govori o izboru i imenovanju nosilaca pravosudnih i javnotužilačkih funkcija, ja sam i na Odboru postavljao pitanje da li je moguće da u Republici Srbiji svi predsednici opštinskih i okružnih sudova budu razrešeni iz jednog jedinog razloga - neažurnosti sudova. Da li je moguće da bar jedan od tih predsednika opštinskih i okružnih sudova bude razrešen iz nekih drugih razloga, nego su svi strpani u isti koš. Na njihova mesta dolaze drugi, protiv kojih ja i moja stranka nemamo ništa lično, jer smo se uvek zalagali, sada se zalažemo i zalagaćemo se da na mesto predsednika sudova, opštinskih, okružnih, privrednih, u Vrhovnom sudu, dođu najstručniji ljudi.
Znate kako će se, gospodo narodni poslanici, birati ti ljudi? Biraće ih kolegijumi sudija opštinskih i okružnih, jer oni najbolje znaju iz njihovih redova ko je nastručniji, ko je najsposobniji da vodi opštinski i okružni sud tog grada i tog mesta gde se bira predsednik opštinskog ili okružnog suda. Dakle, nije dato objašnjenje, i takođe, kada pogledate materijal, videćete da mnogo advokata ima koji se vraćaju u pravosuđe, uslovno rečeno u pravosuđe, na mesta predsednika sudova i predsednika opštinskih i okružnih sudova. Do ove skupštine i do zasedanja Odbora za pravosuđe bio sam ubeđen da advokati, čast izuzecima, imaju izuzetno dobra primanja, da su otišli u advokaturu iz razloga što su u pravosuđu loše plate. Međutim, sada me iznenađuju, i znači da su u pravosuđu dobre plate, i da advokati vrlo loše zarađuju, kada se mnogo advokata vraća iz advokatske profesije na mesto sudija, odnosno predsednika opštinskih i okružnih sudova. Mislim da o tome treba malo raspravljati i voditi računa ubuduće.
Sledeće, mislim, u vezi je sa gospodinom Batićem, koga izuzetno cenim, da bi trebalo gospodin Batić kao ministar pravde i lokalne samouprave da zamrzne svoju funkciju u stranci koju vodi, jer ipak odlučuje o tome ko će biti kandidat za predsednika nekog opštinskog i okružnog suda, a najblaže rečeno mora da bude malo subjektivizma, da ima malo navijanja za nekog pripadnika njegove stranke i mislim da u ovom trenutku ne bi trebalo da ministar bude taj koji će da odlučuje o tome.
Na kraju, govorim o depolitizaciji sudstva. Bar poslednjih deset dana pune su novine naslova, počev od gospođe Karamarković pa nadalje, nažalost nemam jedan dopis koji sam dobio iz opštine Svilajnac, gde kažu, citiram: "Na predsedništvu DOS-a opštine Svilajnac odlučeno je da se za predsednika Opštinskog suda Svilajnac imenuje taj i taj." Dakle, nije ni mišljenje, ni preporuka, nego odluka. Da li je to depolitizacija sudstva? Da li smo mi ti koji odlučujemo ili neki komiteti, kako se već zovu, i organi i organizacije u opštinama.
Na kraju, i time bih završio, mislim da ubuduće, kada se raspiše konkurs za predsednike bilo kog suda, da li opštinskih, okružnih, privrednih, trebalo bi doslovce da se naznači da se raspisuje konkurs za to i to mesto, da se ljudi jave na to i to mesto, da se ispoštuje procedura i na kraju, da odlučujuću reč imaju kolege i koleginice iz tih sudova, koji će da razmatraju sve prijave kandidata i da oni imaju odlučujuću reč ko će da vodi taj organ. Ipak je predsednik samo prvi među jednakima.