OSMO VANREDNO ZASEDANjE, 18.09.2001.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

18.09.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:25 do 19:25

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Pa, upadne mi u uho nešto što stvarno nije tema.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Kada vam upadne nešto drugo, javite mi, da pozovem nekoga da vam vadi to što vam je upalo, jer vi ne zaslužujete ništa bolje. Samo se babe preko plota svađaju ovako kao što se vi svađate sa poslanicima.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ne svađam se, samo vam izričem drugu opomenu.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Možete da radite šta hoćete, ja sam od vas navikao na gore stvari. Ne zaboravite, ovo je vanredno zasedanje, to može da vam važi dok završim ovaj svoj govor, jer ionako više nemam razloga da se javljam za reč.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ali, ni prvi put niste imali veći razlog.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Razmislite malo, gospodine Maršićanin, gledao sam vas kako hrabro napadate Đinđića i njegovu bulumentu, a juče ste mi rekli da ih niste napadali kao predsednik Narodne skupštine, nego kao potpredsednik DSS-a. Razmislite malo o tome, gospodine Maršićanin. Ako se duplo vidite u ogledalu ne morate da nastupate kao dvostruka ličnost, valjda vam nije psiha toliko poremećena.
I dakle, da završim, pošto vi argumente nećete da slušate.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Pokušaću.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Imali smo partijske sudije i partijske sudove, sada ćemo imati NATO sudije i NATO sudove. Ovim predlozima vi dovršavate jedan posao koji vam je naredio NATO pakt, da potpuno preuzme i zakonodavnu, i izvršnu i sudsku vlast. Do sada nije imao u svojim rukama sudsku vlast, imala ju je vladajuća oligarhija u zemlji, u velikoj meri, ali NATO pakt nije imao sudsku vlast u svojim rukama. NATO pakt se sveti za presude zlikovcima iz NATO pakta izrečene na teritoriji Republike Srbije, kada su sudije imale hrabrosti da kažu ko je zlikovac, a ko je žrtva terorističkog napada.
Sada ih amnestirate i još dovodite sudije, a nemam vremena da vam čitam o tome šta je sve Slobodan Vučetić izjavljivao i dok je bio sudija i sada dok se priprema za sudiju, kojima je isključivi cilj da razbiju SRJ. U vreme svađa Miloševića i Đukanovića, Vučetić je optuživao Miloševića, a Crna Gora je tada bila divna. Sada, u vreme svađa Koštunice i Đukanovića, sada je dobar Koštunica, a ne valja Đukanović.
U svakom slučaju, zadatak Slobodana Vučetića koji vam je ...
(Predsednik: Vreme.)
... diplomiranog ekonomistu kao sekretar partijskog komiteta Gradskog odbora za pravosuđe predložio za predsednika Ustavnog suda, to je onaj koji je najodgovorniji što vam je ekonomista predsednik Ustavnog suda. U svakom slučaju, takvog čoveka, koga je bilo sramota da se žali na odluku Narodne skupštine kojom je razrešen sa mesta sudije Ustavnog suda, vi sada vraćate posle dve godine, a jeste li ga uopšte pitali da li mu je bilo teško za ove dve godine dok je bio na istom platnom spisku na kome i mnogi vaši poslanici, a novac stizao iz Segedina i Budimpešte. Hvala najlepše.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, a posle njega narodni poslanik Živodarka Dacin.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poštovani gospodine predsedniče, predsedništvo i kolege poslanici, danas na vanrednom zasedanju Skupštine Republike Srbije govorimo o promenama u pravosuđu, o prestanku funkcija, o razrešenju i izboru nosilaca pravosudnih funkcija.
To bi trebalo da govori u prilog značaju ovog pitanja, kao i podatak da smo kao skupština u ovom sazivu jedanput ili dvaput već tokom proleća raspravljali o ovom pitanju.
Postavlja se jedno suštinsko pitanje i pred nama poslanicima i pred građanima Srbije - da li će promene u pravosuđu koje će danas biti vršene, ili pak one koje su već učinjene, za građane Srbije značiti boljitak, veću pravnu sigurnost, vladavinu prava, izgradnju nezavisnog kompetentnog pravnog sistema države, jednom rečju, biti korak napred u odnosu na prethodno stanje.
Ako je suditi po onome što je do sada učinjeno od strane DOS-ovske vlasti, odgovor je negativan i teško će današnje razrešenje i imenovanje išta promeniti, sem na gore. Moju ocenu potvrđuju i rezultati istraživanja javnog mnjenja, objavljeni pre nekoliko dana u štampi, koji pokazuju da je 51% građana Srbije izrazito nezadovoljno radom postojeće vlasti na uspostavljanju pravne države, svega 14% je zadovoljno, a ostatak je neopredeljen.
To je povećanje za oko 20% nezadovoljnih građana Srbije, u odnosu na jun ove godine. Ovako veliko nezadovoljstvo građana Srbije posledica je stanja u kome se nalazi naša pravna država, posledica je načina izbora ljudi u pravosuđu, gde je partijski, DOS-ov kriterijum dominantan u odnosu na stručne kriterijume. To je i posledica načina rada, čućeš, kolega poslaniče, nosilaca pravosudnih funkcija, odnosno načina primene propisa koje su dužni da primenjuju.
U Srbiji ne postoji podeljenost i nezavisnost sudske vlasti u odnosu na izvršnu i zakonodavnu i svako se svakome meša u posao, a najmanje u ono što bi trebalo i ono što mu pripada.
Kako se može govoriti o pravnoj državi, kada je već više meseci voljom DOS-a blokiran rad Republičkog ustavnog suda, kako bi se izbegla ustavno-sudska kontrola nad radom Skupštine i Vlade.
Kako govoriti o pravnoj državi kada je građanin, prethodni predsednik Srbije i Jugoslavije, gospodin Slobodan Milošević uhapšen bez sudskog naloga, zatim, na osnovu jedne protivustavne i protivzakonite odluke, kidnapovan iz istražnog zatvora i isporučen Haškom tribunalu. Niko iz pravosuđa nije imao hrabrosti i profesionalne časti, a pogotovu nosioci najodgovornijih funkcija, da osudi jedan takav čin. Nabrojati neodmerene, neodgovorne, neprofesionalne izjave ministara i predsednika Vlade o sudskoj vlasti, gotovo je nemoguće, koliko ih ima.
Ipak, kurioziteta radi, treba pomenuti izjavu ministra policije koji je, verovatno, odlično upoznat sa stanjem u pravosuđu Srbije i ljudima koji tu rade, izjavio da sudovi u Srbiji mogu da sude optuženima za ratne zločine. Umesto da istražuje i rešava naraslu korupciju i kriminal i da reši makar jedno od 12 nerazjašnjenih ubistava počinjenih ove godine, on govori o sudstvu Srbije.
O želji MUP-a da se meša u rad pravne države, odnosno da na nju utiče, govori podatak da Ministarstvo treba da traži saglasnost Vlade da postupi, da primeni zakon i sudsku odluku i da uhapsi teroristu Tačija koji je odlukom sudskih organa osuđen na 10 godina i to naših sudskih organa.
Poštovane kolege poslanici, najodgovorniji ljudi u pravosuđu Srbije smenjuju se bez kriterijuma, uz nepoštovanje zakonskih odredaba i primenu kriterijuma pripadnosti DOS-u, kao jedinog univerzalnog i jedinog važećeg.
To potvrđuje i pismo kolegijuma predsednika privrednih sudova u Srbiji od pre nekoliko dana, koji tvrde da postoje brojni primeri proceduralnih i suštinskih propusta u postupku razrešenja predsednika sudova, jer je tvrdnja da političko preispitivanje rada sudova, predsednika i sudija, predstavlja pritisak na pravosuđe i ne doprinosi nezavisnosti sudija i autonomnosti pravosuđa.
Svojevrsna neozbiljnost u radu oko razrešenja i imenovanja ljudi u pravosuđu manifestovana je i na sednici Odbora, na kojoj je zatraženo da se sa već utvrđenog spiska kandidata skinu predsednici sudova u Novom Kneževcu, Aranđelovcu, Kraljevu, Novom Pazaru, Alibunaru, Kovačici, Pirotu, Žagubici, Rekovcu, Šapcu, Loznici ili danas u Nišu.
A kako izgleda kandidovanje? Kako se biraju kandidati za pravosudne funkcije, govori sledeće: prilikom predlaganja sudija čulo se na Odboru za prvosuđe i upravu da su sve članice DOS-a ili većina saglasne o predlogu za izbor nosilaca pravosudnih funkcija, ili da lokalna vlast, naravno DOS-ovska, insistira na određenom predlogu; niko nije pokušao, ili skoro niko, da kaže o kvalitetima predloženih kandidata, o njihovom radnom iskustvu, broju rešenih ili nerešenih slučajeva, o ugledu, moralnom i profesionalnom, koji oni uživaju; u suštini o tome niko nije govorio, važno je bilo da je postignuta saglasnost unutar koalicije.
Kakvih kandidata ima i o kojim je stručnjacima reč govore podaci koji su se mogli čuti na Odboru, a i do kojih se može doći gledajući ovaj materijal. Među predloženim kandidatima za predsednike sudova ima i onih koji nikada nisu bili sudije, deset ili jedanaest, koji nisu bili sudije. Mnogo kandidata, preko 30, nije iz suda za koji su predloženi. O stručnim kvalitetima govore podaci o proseku ocene i dužini studiranja. Primera radi, za predsednike sudova se predalažu kandidati čiji je prosek ocena 6,71, 6,33, 6,68, 6,56, 6,16 itd, a koji su Pravni fakultet studirali, 8,9 ili 10 godina.
Neki kandidati su sa malo godina radnog staža predloženi za predsednike sudova, znači na vrlo odgovorne dužnosti. Neki su ocenjeni kao nestručni, neki nepodobni kao ličnosti ili se protiv njih vodio krivični postupak. O načinu predlaganja kandidata, o odlučivanju, pristrasnosti, partijskoj kontroli, govore i podaci koji su se mogli čuti i na Odboru, da je oko predloženih kandidata postignuta veća ili manja, ali u svakom slučaju saglasnost DOS-a, da su se dogovorili oko kandidata.
Oko stručne javnosti, na jednoj sednici Odbora predstavnik Vrhovnog suda izrazi nepoverenje prema kandidatu za predsednika jednog suda, predlog biva povučen, da bi se na sledećoj sednici ponovo pojavio, ovaj put kao predlog Ministarstva pravde i lokalne samouprave i, naravno, poslanička većina, odnosno većina u tom odboru taj predlog izglasa, da bi na sledećoj sednici Odbora taj predlog bio ponovo povučen.
Politička lojalnost DOS-ovcima pretvorila se, nažalost po Srbiju i njene građane, u osnovni kriterijum u pravosuđu. Zato i ne čudi što se obećana reforma pravosudnog sistema pretvorila u masovnu smenu više stotina ljudi sa pravosudnih i tužilačkih funkcija. Ti ljudi nisu dobili podršku DOS-a. Nisu dobili njihovu partijsku podršku ili su odbili da ispunjavaju partijske zahteve DOS-a. Nisam ubeđen da će promene u pravosuđu, tužilaštvu i sudovima, koje će skupštinska većina izglasati, išta značiti u pozitivnom smeru za Srbiju. U to su, nadam se, pored nas socijalista ubeđeni i građani Srbije. Zato ove promene ne mogu dobiti podršku nas socijalista.
Sasvim na kraju, predsednik Vlade Republike Srbije, prilikom izbora vlade i predstavljanja programa, rekao je da je cilj vlade da uspostavi nezavisno sudstvo kao jedan od stubova za kontrolu vlasti. Pošto se vidi da od nezavisnog sudstva nema ništa, a to potvrđuje i mišljenje građana, logično je što nam je država ovakva kakva jeste, sa korupcijom i kriminalom na svakom koraku i, naravno, bez mogućnosti kontrole vlasti. Hvala.