Pravo na repliku, gospodin Dejan Mihajlov. Izvolite.

Voleo bih da možda do kraja, kako se ova sednica bude razvijala, čujemo prave razloge zašto Demokratska stranka osporava izbor Jelisavete Vasilić za ovo mesto i zašto ne želi da je vidi. Možda do kraja rasprave to i čujemo.
Kada se pozivamo na proceduru, na njoj treba insistirati uvek i na svakom mestu, a ne od prilike do prilike, od slučaja do slučaja, kao što se ovde dešava. U toku jednog dana saznati dve različite informacije, u to ne verujem i ne verujem u ovo objašnjenje koje sam čuo, da se nešto zna, a nešto ne zna, a naročito kada se jako dobro kontroliše Republička vlada i naročito Ministarstvo pravde, tako da te primedbe koje smo čuli i koje se iznose izvlače se iz rukava da bi se osporio izbor postojane, stručne, nadasve kvalifikovane žene za to mesto, gospođe Jelisavete Vasilić.
Mene zanima koji su pravi motivi i verujem da građane Srbije i sve privrednike u ovoj državi, naročito u procesima privatizacije, sanacije, likvidacije, stečaja, zanima da čuju zašto neko ne želi da vidi na mestu predsednika Višeg privrednog suda nekoga koga struka predlaže i za koga ni opozicija nema primedaba na stručnost i poštenje.
To su razlozi koje želim da čujem ovde, naročito što Odbor za pravosuđe i upravu nije rekao i nije osporio legalitet izbora gospođe Jelisavete Vasilić za mesto predsednika Višeg privrednog suda.
U gospodina Hibera nemam razloga da sumnjam, naročito posle obrazloženja koje nam je dao za izbor javnih tužilaca, tako da mi iz Demokratske stranke Srbije poštujemo proceduru, poštovaćemo je uvek, ali dajte da o proceduri razgovaramo uvek i valjano, a ne možda na način koji nije pravi i kada to nama odgovara, kako bi iza procedure sakrili suštinu razloga. A možda, kada bude rasprava krenula da se otvara, dođemo i do suštine i građane upoznamo zašto nekome nije stalo da pošten, savestan i odgovoran čovek obavlja tu funkciju.

Određujem pauzu do 15,30 časova.
(Posle pauze.)

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da nema kvoruma. Inače, u toku su sednice Odbora za pravosuđe i Administrativnog odbora.

Predlažem pauzu do 16 časova i 5 minuta.

Molim narodne poslanike da utvrdimo da li imamo kvorum.

Konstatujem da postoji kvorum za rad Narodne skupštine Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Živorad Raković. Posle njega narodni poslanik Branislav Blažić. Nema gospodina Rakovića. Izvinjavam se, gospodin Raković je tu, ali ne znam hoće li da govori.

Poštovano predsedništvo, cenjeni predstavnici Vlade (ne primećujem da je ko od predstavnika Vlade prisutan), uvažene koleginice i kolege narodni poslanici.

Priđite bliže mikrofonu,  ne čujete se.

Ne brinite, gospodine predsedniče, ja sam za stotinak hiljada studenata držao nastavu bez mikrofona. Prema tome, mogu i za ovo malo vremena da govorim bez mikrofona.
Jutros sam protestovao zbog toga što sam se juče prijavio za diskusiju da nešto reknem, kako bi to rekao naš narod, u vezi sa raspravom u toku jučerašnjeg dana. Pošto juče posle podne nisam prozvan, jutros sam zamolio da mi kažu gde je moja prijava. Sekretar mi je saopštio da moje prijave nema. Danas su me prozivali. Pošto sam imao nekih drugih obaveza u prosvetnoj delatnosti, skoknuo sam da završim taj posao. Onda su me prozivali i nije me bilo. Zbog toga sam intervenisao da se danas posle podne prvi javim, pa vas molim da me saslušate.
Moram nešto da vam kažem kao prosvetni radnik i da vas zamolim. Pošto se ne razumem u pravosuđe, u tu delatnost, preporučujem i ostalima koji se u to ne razumeju da o tome ne pričaju toliko koliko su pričali, jer jednostavno to ne znaju.
Kada bude prosvetna delatnost ili neka srodna delatnost na dnevnom redu, ja ću, svakako, vrlo aktivno uzeti učešće u raspravi, da doprinesem kao izabrani poslanik od strane naroda koji ovde treba da rešava narodne probleme, probleme koje ovaj napaćeni, iznureni i izmučeni narod ima i što zahteva od nas da rešavamo. Niko ovde nema pravo od poslanika da se ponaša drukčije. Nismo mi bogom dani, pa da je narod srećan, kao u ono komunističko i neokomunističke vreme, što smo ovde. Mi moramo da budemo srećni što su nas poslali ovde.
Naša jedina i najvažnija obaveza je da rešavamo ono što tišti naš narod. Šta mi ovde radimo? Jednostavno, želimo da se slikamo. Meni nije do slikanja. Nemojte me slikati uopšte. Meni to ne treba.
Imam još jednu molbu. Nemojte da naš napaćeni narod, koji gleda televizijski prenos iz naše Skupštine, sluša veoma ružne reči, veoma primitivne izraze, neodgovarajuće optužbe. Kakvi lopovi, kriminalci, gangsteri, mafijaši itd!? Nemojte pričati o divljim svinjama, ni o pitomim životinjama. Ostavite se toga. Danas je na dnevnom redu pravosuđe, odnosno pravosudni organi. Dajte da to rešavamo.
Opozicija mora da shvati da treba da saopšti primedbe, ako ih ima, na predloge vladajuće koalicije, da kritikuje i da predlaže nova rešenja, a ne da priča o Markovim konacima. Molim vas, nisam ovde čuo ni jedan predlog drugog rešenja. Niko nije predložio neko drugo rešenje. Samo drvlje i kamenje! Dajte, bre, da radimo nešto za ovaj narod! Pazite, gledaju vas i drugi narodi!
Još nešto da kažem: niko ne sme da predsednika naziva onakvim rečima, onakvim kvalifikacijama. To je nedopustivo. To je primitivizam.
Veliko vam hvala na pažnji (aplauz.)

Ima reč narodni poslanik Branislav Blažić. Posle njega narodni poslanik Slavoljub Matić.

Dame i gospodo, situacija u pravosuđu, u svakom slučaju, nije dobra, kao i u svim sferama našeg društva. Ima više razloga za takvu situaciju. Jedan od bitnih razloga je politizacija našeg pravosuđa. Ono što je DOS obećavao - da će izvršiti depolitizaciju društvenih delatnosti, javnih službi, da će se izvršiti depolitizacija zdravstva, školstva, pravosuđa, MUP-a, od toga nije bilo ništa. Imamo da se ta politizacija još više pojačala.
Ovde je bilo mnogo objašnjenja i argumenata da ovakav način izbora sudija i predsednika sudova mora da se izvede, jer je to Zakon o sudovima iz 1991. godine. Zbog čega DOS radi po zakonima koji važi deset godina? U stvari, taj zakon važi 11 godina, jer je i jedna vaša godina ugrađena u taj zakon.
Možete da proverite način menjanja zakona i način izbora sudija i predsednika sudova. Vama ovaj zakon, u stvari, odgovara, jer želite da postavite svoje ljude. Imamo sistem javljanja iz pojedinih sredina, sa lokala, koji to sudija treba da bude. Postavlja se pitanje šta vi menjate. Menjate samo ljude, a sistem ostaje isti. Da li je Pera iz SPS-a, Đura iz DOS-a ili neko iz JUL-a, savršeno je svejedno, ako je sistem isti. Ništa se bitno ne menja. Ništa dobro ne može se očekivati od našeg pravosuđa.
Prema tome, kod vas je na delu jedan moral o kojem govorite, a ne sprovodite ga i jedan moral koji sprovodite, a ne zalažete se za njega.
Zašto je bitno izvršiti depolitizaciju pravosuđa? Kad se umeša politika i kad izvrši pritisak na sudstvo, deluje vrlo negativno iz dva razloga. Jedan razlog je da se vrši izbor po političkoj podobnosti i samim tim postoji politizacija. Drugi razlog je što pojedine sudije i sudovi, zaštićeni od svojih političkih stranaka, postaju aljkavi, neažurni, što se odražava na ozbiljnost i odgovornost.
U svakom slučaju, ovde imamo neke predloge koji se osporavaju. Neverovatno je uopšte da se može glasati za čoveka koji je državljanin države Mađarske, koji ima 60 godina, kao što je gospodin Tamaš Korhec. Šta se može očekivati od ovog metoda rada?
Unutar DOS-a ima dosta osporavanja oko izbora predsednika Višeg privrednog suda, gde je najavljeno da će se reći razlozi zbog kojih jedna strana u DOS-u neće da izabere tu osobu. To je, verovatno, trebalo reći. Ovako, ostaje nedoumica da je ispod žita nešto vrlo sumnjivo.
Ne razumem vaš optimizam da će biti nešto bolje, da se nešto događa vrtoglavo u našoj ukupnoj svakodnevici.
Vaše ponašanje me podseća na optimizam po onoj američkoj anegdoti perača prozora, koji pada sa stotog sprata i broji do 98, i kaže - kad mi se ništa nije desilo u ovih 98 spratova, verovatno neće ništa da bude ni u ova dva sprata. Međutim, desiće se stravičan pad i vaše razbijanje, upravo zbog toga što ili nemate snage ili niste u mogućnosti drugačije da se postavite, da stvarno izvršite tu depolitizaciju, da izvršite demokratizaciju, da počnete da poštujete struku, vrednost, kvalitet, a ne da se non-stop u nekim vašim unutrašnjim sukobljavanjima isključivo zalažete za neke vaše kadrove, koje ćete vi uvesti ili ćete na neki drugi način do njih doći.
Zbog toga mislim da je apsurdno uopšte razgovarati o ovakvom izboru sudija i mislim da to, jednostavno, mora da se povuče i da se donese drugi zakon, po kome će se sasvim drugačije vršiti taj izbor, da se prepusti struci i znanju da o tome odlučuje, a ne da pojedini poslanici i grupe poslanika, ili članovi stranaka u pojedinim sredinama, odlučuju ko može da obavlja tu funkciju, ili ne. Ima više razloga zbog čega ću sada dati jedan predlog, za koji mislim da je sasvim osnovan. Prvo, vi niste razrešili predsednike sudova, a birate druge, vi na popunjena radna mesta pokušavate da izaberete druge ljude.
Zatim, ovde je osporen čak i izbor v.d. republičkog javnog tužioca, da nije na legalan način izabran. Nemamo mišljenja kolegijuma sudova iz pojedinih sudova, imamo osporavanje unutar samog DOS-a. Prema tome, to su sve razlozi zbog kojih želim da osporim principijelno, ne ulazeći ni u jedan, izbor svih predsednika sudova i sudija i da tražim pojedinačno izjašnjavanje za svakog predloženog kandidata. Mislim da je to neophodno, inače, ovako izabrati u paketu sve, posle svih diskusija koje smo čuli, posle načina kako vi želite da ih izaberete, mislim da nema nikakvog smisla.