Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da nam je u svakom slučaju potrebno argumentovano obrazloženje jednog tako važnog proceduralnog problema koji se pojavio tokom naše rasprave. Mislim da nam je svima u interesu da, u svakom slučaju, bilo da je reč o sudu u opštini Žabari ili o Višem privrednom sudu, imamo veoma jasnu situaciju. Dakle, ne bi bilo dobro da se sada pravi presedan. Mi ovde ne raspravljamo o kvalitetu predloženog kandidata. Ali, došlo je do izvesnih proceduralnih nejasnoća koje nas dovode u poziciju da mi, ignorisanjem nečeg što je veoma očigledno, sami sebi napravimo mnogo veći problem od problema koji se čini prolongiranjem izbora, ne sudije, nego predsednika Višeg privrednog suda, jer sam kandidat za tako nešto nije sporan.
Mi cenimo profesionalne kvalitete gospođe Vasilić, ali od onih koji od nas traže da ignorišemo dva člana Zakona o sudovima očekujemo da to kažu javno. Dakle, mislim da je Odbor za pravosuđe mesto na kojem se može razgovarati o ovoj temi, kako bismo tu veoma važnu funkciju pokrili zakonski, procedurom koja se u ovom trenutku definiše. Kako je došlo do tog propusta? Verovatno iz nehata, zbog toga što su se paralelno vršile i kandidature, i imenovanja i izbori za čitav niz sudskih i tužilačkih funkcija.
Ali, naša želja je da mi izbegnemo eventualna osporavanja koja se mogu javiti ukoliko se na ovakav način, a gospodin Pajtić je ukazao u čemu je proceduralni propust, izvrši izbor predsednika Višeg privrednog suda i na takav način dovede čitav niz budućih aktivnosti pod izvesnu sumnju. Ako smo morali da u jednoj pravnoj praznini analiziramo problem koji se javio sa predlogom za vršioca javnotužilačke funkcije od strane gospodina Nedića, ne moramo sada činiti istu grešku. Ona je bila pravna praznina i nismo mogli drugačije postupiti, nego onako kako je to odlučio Odbor za pravosuđe.
Osoba koja nema zakonsko pravo da obavlja funkciju čak ni v.d. republičkog javnog tužioca, jer ima 69 godina, predložila je Odboru za pravosuđe zamenu za sebe samog, iako Odbor za pravosuđe nije za nešto tako nadležan. Ali, u jednom pravnom interegnumu jedino moguće bilo je upravo ono tumačenje koje je dao Odbor za pravosuđe i o kojem smo mi veoma dugo diskutovali.
Ovde imamo jedan problem kojim se, po mom mišljenju, pokušava izgraditi jedna vrsta paralelizma. Ako smo mi osporavali jedno rešenje, zbog čega smo bili izloženi kritici javnosti, pa morali da popustimo (kao što je to bio slučaj sa izborom sudije Ustavnog suda, gospodina Vučetića) sada ćemo ukazati na Demokratsku stranku kao na stranku koja sprečava reforme i proces promena u našem društvu. Mislimo da smo dosta kritika trpeli u javnosti od strane svojih koalicionih partnera, upravo zbog toga što smo insistirali na tempu i dinamici promena. Ali, smatramo da je Viši privredni sud u procesu promena i reformi koje se sprovode u ovom trenutku u zemlji, veoma važna pravosudna institucija. Nismo spremni da uđemo u produbljivanje problema koji će se pojaviti ukoliko se ignoriše ova proceduralna nejasnoća.
(Predsednik: Vreme.)
Videćemo da li je greška ili ne. Ukoliko Odbor za pravosuđe dobije kandidaturu gospođe Vasilić za sudiju Višeg privrednog suda, ukoliko se ustanovi da je ona u statusu sudije Višeg privrednog suda, onda ne postoji nikakva prepreka za njen izbor na mesto predsednika Višeg privrednog suda. Ali, ne možemo glasati za funkciju i izbor predsednika Višeg privrednog suda ako osoba nije izvršila čak ni kandidaturu, a imamo indicije da je došlo do tog propusta. Sam kandidat i njegov profesionalni kredibilitet uopšte nije sporan. Što se nas tiče, u svakom trenutku ćemo podržati izbor te osobe za predsednika Višeg privrednog suda, ali u zakonom utvrđenoj proceduri. Dakle, uz poštovanje ovog zakona, kao što je to bio slučaj u drugim situacijama.

Gospodin Mihajlov, replika.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo cenjeni poslanici, pominje se ovde pitanje izbora gospodina Vučetića i njegovo stavljanje van snage jedne protivzakonite odluke. Naravno, za DSS to nije sporno. Naprotiv, mi smo i smatrali da ta odluka ne postoji, tako da ne proizvodi pravna dejstva. Ali, kako je rečeno, iz njegovih egzistencijalnih i iz drugih razloga potrebno je da se ta odluka donese i mi smo na to pristali. Takva odluka će biti doneta, ako se saglasimo na ovoj sednici. Jedan princip, koji je ustanovila Vlada Republike Srbije, kaže da ne postoji srednje rešenje - ili poštujete proceduru do tančina ili postižete brze rezultate. To je načelo koje je ustanovila Vlada Republike Srbije. Verovatno se vodila tim načelom, kada je prihvatila kandidature za javne tužioce i za sve ostale funkcije. Znači da ne treba poštovati procedure do tančina, ako želimo da postižemo brze rezultate i unapredimo reforme. Ukoliko se vodimo tim rešenjima, naravno da onda nema problema da se bilo šta u ovoj zemlji uradi i da svako rešenje možemo da pravdamo brzim rezultatima. To je bio slučaj do sada i toga smo se nagledali i naslušali. Jednostavno, ako taj princip ustanovimo, onda je to u redu.
Ali, ustanovljivati neke principe koji možda i nisu dobri u ovom slučaju, zato što jednostavno ne stoje, opet nije dobro. Smatram da ne postoje proceduralni razlozi koji se navode ovde, jer da postoje, onda bi trebalo da zamerimo Odboru za pravosuđe i upravu, koji je potpuno nelegalno nama stavio predlog da o njemu odlučujemo. Onda, dajte da pozovemo predsednika Odbora za pravosuđe i upravu i da pitamo zašto on Skupštini dostavlja nelegalne predloge. Verujem da gospodin Hiber, koji je eminentan i stručan pravnik, koji je profesor univerziteta i pravnik od znanja, sigurno to ne bi uradio.
Verujem, ako je taj predlog stigao ovde, da je on legalan. Mi iz DSS-a ćemo insistirati na tome da se o ovom predlogu ovde odlučuje. Ako treba, neka Odbor za pravosuđe i upravu razmotri sve primedbe koje ima na ostale predloge. Ali, dajte da odlučujemo. Mi ne želimo da neko posle optuži Skupštinu, što će se možda desiti, da mi osporavamo reforme tako što nećemo da se izabere predsednik Višeg privrednog suda.
Znamo da to može da uspori reforme u državi, tako da mi iz DSS-a samo hoćemo da skinemo odgovornost sa Skupštine, što se čulo od Vlade, jer postoje opstrukcije i sve ostalo, kao i da se usporavaju reforme. Predlozi zakona jako sporo prolaze. Dajte onda kada imamo priliku da utičemo na brzinu reformi i da izaberemo predsednika Višeg privrednog suda i da time damo svoj doprinos u bržem sprovođenju reformi u državi.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula, a posle njega narodni poslanik Dragan Jočić.

Većina sudija i nosilaca pravosudnih funkcija danas u Srbiji su izabrani na ta mesta u poslednjih 10 godina, ili su bili ranije sudije, pa su zahvaljujući Ustavu Srbije zbog stalnosti sudijske funkcije i danas sudije.  To smo imali u  vidu kada smo vršili procenu predloga i ocenu situacije u pravosuđu. Velika većina pravosudnih funkcionera, posebno sudija, veoma je korektno radila svoj posao, u granicama između minimuma i optimuma profesionalne korektnosti.
Problem je bio što su neka zakonska rešenja bila takva da su mnogi postupali po zakonima i sukobljavali se verovatno sa svojom savešću, pa i to treba uzeti u obzir.
Moram da vam kažem da smo pregledali materijale u arhivi Skupštine, službene glasnike i mogu da kažem da nije bilo mnogo izdvajanja mišljenja za sudije koji danas obavljaju tu funkciju. U proteklih 10 godina velika većina sudija je imala podršku poslanika, koji su sada dobrim delom u opoziciji. Nemojte da zaboravite da ste davali podršku velikom broju nosilaca pravosudnih funkcija.
Naravno da je tu bilo primera koji se ne mogu zaboraviti, mislim na onog ministra pravde Tomu Ilića, koji je rekao da će autobusima dovoziti sudije kakvi su potrebni u datom trenutku. To od njega niko nije tražio, koliko sam obavešten, da tako nešto kaže, to niko nije tražio od onih koji su ga izabrali na to mesto, a to je bio valjda gest da se iznese u javnost i on je dočekao danas da je pred penzijom kao predsednik Okružnog suda u Leskovcu.
Moram da kažem da su bili konsultovani i Vrhovni sud i advokatske komore. To nije bila do sada praksa. Redovno sada dolaze predstavnici advokatskih komora Srbije da kažu svoje mišljenje. Da ih nismo zvali, oni bi rekli da ignorišemo struku. Kada smo ih zvali, videlo se da nemaju predloge. Gotovo da ni jedna advokatska komora u Srbiji nije imala predloge. Tu i tamo je bilo primedaba zbog nekih predloga, a pitanje je koliko su se pri tome rukovodili kriterijumima struke, a koliko nekim ličnim razlozima.
Zato su predlozi ovakvi kakvi jesu. Kakve su prilike, takvi su i predlozi, i nemojte da ne zanemarujemo ono što je svima poznato.
Naravno, mislim da ono što je ovde osporeno treba ozbiljno uzeti u obzir, treba uzeti u obzir i to da ako među kandidatima za sudije ima stranaca, odnosno ljudi koji imaju dvostruka državljanstva, onda to po kriterijumima Ujedinjenih nacija o nezavisnom sudstvu, ne bi moglo da bude uvaženo, jer onda i oficiri mogu imati dvostruko državljanstvo, i članovi Vlade i doplomate itd.
To su neki od razloga, za koje sam smatrao da treba da skrenem pažnju. Mislim da je naš razgovor i debata o izboru sudija, priča o svima nama pomalo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jočić, a posle njega Branislav Blažić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nameće se posle jednoipodnevne diskusije potreba da se određene stvari razjasne. Način na koji se biraju sudije je način koji je zastareo i neprimeren novim demokratskim okolnostima. Zapravo, način na koji  Skupština Srbije bira sudije je odraz i ostatak jedinstva vlasti.  Jedna vlast, zakonodavna, bira drugu valst - sudsku. To nije dobro.
To treba promeniti i ako neka kritika na rad ove vlade treba da padne , onda treba da padne na donošenje zakona o izboru sudija.
Međutim, kako je sada, nameće se potreba za određenim rešenjem. U diskusiji koja je bila juče i koja je bila danas, poslanici koji su učestvovali u diskusiji, govorili su kao da sadašnja vlast bira sudije koje će biti politički podobne. To nije tačno. Uopšte se ne biraju sudije, uslovno rečeno. Biraju se predsednici sudova. Razlika između sudije i predsednika suda, u funkcijama koje se obavljaju, je vrlo velika. Većina je pobedila. DOS je sa svojim strankama pobedila i vlasna je, ima pravo da organizuje i da bira način na koji će ustrojiti sudstvo i rad sudova.
Predsednici sudova nisu ni sudije, oni su po formalnom kriterijumu sudije, ali zapravo oni su upravljači i organizatori rada suda. U nekim određenim okolnostima, u sudovima gde nema puno sudija, mada je to vrlo retko, predsednici sudova uzimaju da sude. Međutim, predsednici sudova se uopšte ne bave sudovanjem, oni obavljaju dve stvari, a to su sprovođenje sudskog poslovnika i funkcionisanje sudske uprave. Potpuno se bave sudsko - izvršnim poslovima; sprovođenjem sudskog poslovnika koji donosi Ministarstvo, a usvaja ovaj dom i koji određuje pravila o unutrašnjoj organizaciji suda; bave se organizacijom sudske uprave u pogledu organizacije rada suda; pravljenjem godišnjeg plana i rasporeda sudija; regulisanjem pitanja iz radnog odnosa. Jednostavno, predsednici sudova su garancija da će sud raditi nezavisno, zapravo da će kontrolisati sudije, ali ne u načinu donošenja odluke, ne u meritornom odlučivanju, nego u pogledu ekspeditivnosti i reda.
Prema tome, ovo bih nazvao izbor predsednika sudova, mada se mora nazvati kao izbor sudija, zato što formalna činjenica da neko mora biti sudija da bi postao predsednik suda je naš način da sredimo sudstvo, za šta je u pravu poslanik Mamula, kada kaže da je sudstvo zapravo sastavljeno od izbora prethodne vlasti i to mahom socijalističke, zato što SRS je imala jedan principijelan stav. To mora da se naglasi, da u jednom periodu nije učestvovala uopšte u radu skupštinskih odbora, osim u prošlom mandatu sa Socijalističkom partijom, kao i sada, pa ima potpuno pravo da bez ikakvog zazora kritikuje rad.
Međutim, sudije koje su izabrane, to su sudije prethodnog režima i sa njima se radi. Do sada ni jedan sudija nije izabran kao sudeći sudija u 160 i nekoliko opštinskih sudova. Ovo je prvi put da mi postavljamo ljude koji će zapravo vršiti rad sudske uprave i organizovati sudove. Namerno smo zastali, mada , opet se vraćam na onu kritiku, neopravdano dugo zastali sa izborom sudija, zato što očekujemo izglasavanje novog zakona, gde ova zakonodavna vlast neće birati sudije, već će birati određena tela koja će predlagati i vršiti izbor, a možda skupština samo deklarativno potvrđivati.
Što se tiče svih sudova, jedan u ovom vremenu za Srbiju je najbitniji: to je privredni sud, kako privredni sudovi gradova, tako i viši privredni sudovi.
DSS, sa drugim strankama, se zalagala da sudija Jelisaveta Vasilić bude predsednik Višeg privrednog suda, zato što njen pravni i moralni dignitet to omogućava. Nije opravdano kada se kaže da ima 61 godinu, da ne može više da sudi. Jelisaveta Vasilić je predlog da bude predsednik suda iz razloga koje sam pomenuo, jer zna način funkcionisanja sudova, zna mrežu organizacija privrednih sudova, zna kako se predmeti vode i kome će jednostavno da polaže račune. Ona jednostavno polaže račune samoj sebi, kao i to da nije kandidat nijedne političke organizacije.
Njen dosadašnji rad je kvalifikuje za ovo mesto, koje će biti vrlo, vrlo trusno, zato što ulazimo u jedan period da iz državne i društvene svojine prelazimo u tržišnu svojinu. Prelazimo u nešto što se zove, kako god hoće ko da shvati, ali zove se prodaja nekih državnih, odnosno društvenih resursa. U tom pogledu mora biti na vrhu suda čovek koji je potpuno savestan i čist. Takva je i kandidat koji je predložen.
Moram da kažem da će se privredni sudovi, i viši privredni sud kao apelacioni, baviti nečim u čemu moraju, i po pravilu bi trebalo da budu, vrlo oprezni, jer taj posao može dovesti do vrlo velikih nepravilnosti i vrlo velikih materijalnih šteta. To su: od vođenja registra preduzeća do privrednog poravnanja, stečaj, likvidacije, arbitražne odluke i sve ono što se zove raspolaganje kapitalom ove države. Jednostavno, naš predlog je bio za nju, odnosno ostajemo na tom predlogu, jer nas u to ubeđuju njeni kvaliteti i vrlo veliki značaj privrednog suda. Neću da potcenjujem ni sudove opšte nadležnosti, ali privredni i viši privredni sud imaće ključnu ulogu u ovom periodu transformacije naše zemlje. Hvala.

Poslovnik? Gospodin Pajtić.

Poštovano predsedništvo, reklamiram povredu Poslovnika, člana 99. - narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. U nekoliko prethodnih izlaganja čuli smo tvrdnje i potpuno pogrešne interpretacije Zakona o izboru sudija. Uopšte nije rasprava o personalnim kvalitetima gospođe Vasilić i potpuno je pogrešno bilo protumačeno moje jučerašnje izlaganje.

To nije povreda Poslovnika, ovo je replika na izlaganje.