Dame i gospodo narodni poslanici, nameće se posle jednoipodnevne diskusije potreba da se određene stvari razjasne. Način na koji se biraju sudije je način koji je zastareo i neprimeren novim demokratskim okolnostima. Zapravo, način na koji Skupština Srbije bira sudije je odraz i ostatak jedinstva vlasti. Jedna vlast, zakonodavna, bira drugu valst - sudsku. To nije dobro.
To treba promeniti i ako neka kritika na rad ove vlade treba da padne , onda treba da padne na donošenje zakona o izboru sudija.
Međutim, kako je sada, nameće se potreba za određenim rešenjem. U diskusiji koja je bila juče i koja je bila danas, poslanici koji su učestvovali u diskusiji, govorili su kao da sadašnja vlast bira sudije koje će biti politički podobne. To nije tačno. Uopšte se ne biraju sudije, uslovno rečeno. Biraju se predsednici sudova. Razlika između sudije i predsednika suda, u funkcijama koje se obavljaju, je vrlo velika. Većina je pobedila. DOS je sa svojim strankama pobedila i vlasna je, ima pravo da organizuje i da bira način na koji će ustrojiti sudstvo i rad sudova.
Predsednici sudova nisu ni sudije, oni su po formalnom kriterijumu sudije, ali zapravo oni su upravljači i organizatori rada suda. U nekim određenim okolnostima, u sudovima gde nema puno sudija, mada je to vrlo retko, predsednici sudova uzimaju da sude. Međutim, predsednici sudova se uopšte ne bave sudovanjem, oni obavljaju dve stvari, a to su sprovođenje sudskog poslovnika i funkcionisanje sudske uprave. Potpuno se bave sudsko - izvršnim poslovima; sprovođenjem sudskog poslovnika koji donosi Ministarstvo, a usvaja ovaj dom i koji određuje pravila o unutrašnjoj organizaciji suda; bave se organizacijom sudske uprave u pogledu organizacije rada suda; pravljenjem godišnjeg plana i rasporeda sudija; regulisanjem pitanja iz radnog odnosa. Jednostavno, predsednici sudova su garancija da će sud raditi nezavisno, zapravo da će kontrolisati sudije, ali ne u načinu donošenja odluke, ne u meritornom odlučivanju, nego u pogledu ekspeditivnosti i reda.
Prema tome, ovo bih nazvao izbor predsednika sudova, mada se mora nazvati kao izbor sudija, zato što formalna činjenica da neko mora biti sudija da bi postao predsednik suda je naš način da sredimo sudstvo, za šta je u pravu poslanik Mamula, kada kaže da je sudstvo zapravo sastavljeno od izbora prethodne vlasti i to mahom socijalističke, zato što SRS je imala jedan principijelan stav. To mora da se naglasi, da u jednom periodu nije učestvovala uopšte u radu skupštinskih odbora, osim u prošlom mandatu sa Socijalističkom partijom, kao i sada, pa ima potpuno pravo da bez ikakvog zazora kritikuje rad.
Međutim, sudije koje su izabrane, to su sudije prethodnog režima i sa njima se radi. Do sada ni jedan sudija nije izabran kao sudeći sudija u 160 i nekoliko opštinskih sudova. Ovo je prvi put da mi postavljamo ljude koji će zapravo vršiti rad sudske uprave i organizovati sudove. Namerno smo zastali, mada , opet se vraćam na onu kritiku, neopravdano dugo zastali sa izborom sudija, zato što očekujemo izglasavanje novog zakona, gde ova zakonodavna vlast neće birati sudije, već će birati određena tela koja će predlagati i vršiti izbor, a možda skupština samo deklarativno potvrđivati.
Što se tiče svih sudova, jedan u ovom vremenu za Srbiju je najbitniji: to je privredni sud, kako privredni sudovi gradova, tako i viši privredni sudovi.
DSS, sa drugim strankama, se zalagala da sudija Jelisaveta Vasilić bude predsednik Višeg privrednog suda, zato što njen pravni i moralni dignitet to omogućava. Nije opravdano kada se kaže da ima 61 godinu, da ne može više da sudi. Jelisaveta Vasilić je predlog da bude predsednik suda iz razloga koje sam pomenuo, jer zna način funkcionisanja sudova, zna mrežu organizacija privrednih sudova, zna kako se predmeti vode i kome će jednostavno da polaže račune. Ona jednostavno polaže račune samoj sebi, kao i to da nije kandidat nijedne političke organizacije.
Njen dosadašnji rad je kvalifikuje za ovo mesto, koje će biti vrlo, vrlo trusno, zato što ulazimo u jedan period da iz državne i društvene svojine prelazimo u tržišnu svojinu. Prelazimo u nešto što se zove, kako god hoće ko da shvati, ali zove se prodaja nekih državnih, odnosno društvenih resursa. U tom pogledu mora biti na vrhu suda čovek koji je potpuno savestan i čist. Takva je i kandidat koji je predložen.
Moram da kažem da će se privredni sudovi, i viši privredni sud kao apelacioni, baviti nečim u čemu moraju, i po pravilu bi trebalo da budu, vrlo oprezni, jer taj posao može dovesti do vrlo velikih nepravilnosti i vrlo velikih materijalnih šteta. To su: od vođenja registra preduzeća do privrednog poravnanja, stečaj, likvidacije, arbitražne odluke i sve ono što se zove raspolaganje kapitalom ove države. Jednostavno, naš predlog je bio za nju, odnosno ostajemo na tom predlogu, jer nas u to ubeđuju njeni kvaliteti i vrlo veliki značaj privrednog suda. Neću da potcenjujem ni sudove opšte nadležnosti, ali privredni i viši privredni sud imaće ključnu ulogu u ovom periodu transformacije naše zemlje. Hvala.