Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obaveštavam vas da prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 160 narodnih poslanika.
Molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Milan Radulović, Vlatko Sekulović, Višnja Nežić, Petar Mišić, Kermeci Karolj, Branislav Kovačević, Nebojša Leković, Ivan Andrić, Boris Karaičić, Predrag Bajčetić, Goran Ćirić, Milena Milošević, Čedomir Jovanović, Nataša Milojević, Jelena Milenković, Biači Anton. Pre podne odsutni Vlastimir Budimović i Dragiša Popović, dok je najavio zakašnjenje Srđa Popović.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA I DOPUNAMA POSLOVNIKA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE (nastavak)
Izvolite, reč ima po Poslovniku gospodin Tomislav Nikolić.

Reklamiram povredu dva člana Poslovnika: čl. 79. i 83.
Član 79. izričito govori da se sednice Narodne skupštine održavaju u vreme od 10,00 do 19,30 časova. Sada je 10,30, pa upišite to tamo svi vi koji optužujete bilo koga za opstrukciju, za sporovozan rad Narodne skupštine, upišite da Skupština nije počela sa radom u 10,00 nego u 10,30, a da nam niko nije rekao koji su razlozi postojali za neodržavanje sednice.
Koliko znam ni jedan odbor danas ne zaseda.
Istovremeno, podsećam vas, gospodine predsedniče, da sam juče reklamirao da nismo dobili zapisnik sa prethodne sednice, iako je početak jučerašnje sednice bio poslednji rok u kojem smo mogli da dobijemo zapisnik da bi sednica uopšte mogla da počne.
Vi ste obećali da ćemo dobiti u toku jučerašnjeg dana zapisnik sa prethodne sednice. Taj zapisnik narodni poslanici još uvek nisu dobili, a trebalo je danas da ga usvojimo pre početka, odnosno prelaska na dnevni red, odnosno nastavka rada po dnevnom redu.
Sve više sumnji izražavam u rad Narodne skupštine. Radi se o zapisniku sa sednice na kojoj smo birali tužioce i sudije. Ubeđen sam da postoje veliki razlozi zašto taj zapisnik jedini do sada nismo dobili na vreme i zato vas molim, gospodine predsedniče, da nam date pauzu dok ne dobijemo zapisnik, ili da konačno jednom date pravo obrazloženje zašto Skupština ne funkcioniše po Poslovniku koji je važeći, odnosno da nas ubedite da ćete bilo kada bilo kakav poslovnik poštovati kao skupštinska većina. Hvala.

Da li tražite da se Skupština izjasni? (Glasovi - dajte objašnjenje.)
Objašnjenje čega? Zašto nije radila od 10,00 do 10,30. Kakvo mislite da tu objašnjenje može da se dobije? (Tomislav Nikolić, sa mesta: Jel, se vi to obraćate meni?)
Ne, vašoj koleginici koja govori kao vaš potparol, pošto sam vas pitao da li tražite izjašnjenje, a vi ćutite i češkate nos naočarima. Da li tražite izjašnjenje? (Odgovor poslanika se ne čuje.)
Izričem vam opomenu. Ne znam, proverićemo.
Da li tražite izjašnjenje, poslednji put vas pitam, a ako ne tražite, možemo da nastavimo rad.
Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, a posle njega Živko Selaković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, članom 39. Ustava SRJ jamči se sloboda govora i nastupa. Članom 44. Ustava SRJ građanin ima pravo da javno kritikuje rad državnih i drugih organa i organizacija, funkcionera, da im podnosi predstavke, peticije i predloge i da od njih dobije odgovore ako ih traži.
U članu 65. Ustava SRJ stoji: "Svako je dužan da časno i odgovorno obavlja javnu funkciju". Odredbe saveznog ustava najvećim delom su prenete u republički ustav tako da citiram njih, ali ovim aktom u kome se uređuje rad Narodne skupštine su povređena sva ustavna prava koja mi kao građani, odnosno poslanici, predstavnici tih građana, imamo saglasno ovim članovima i drugim članovima koje su narodni poslanici u svojim amandmanima napomenuli.
Mislim da se povodom ovog akta javno govori da se ovde ne radi samo o kršenju Ustava, nego o zatvaranju bilo kakve javne reči i iz tih razloga bih dao neke uporedne pokazatelje, šta je to i zbog čega se ovim poslovnikom ograničavaju prava i slobode građana Republike Srbije, koji se ostvaruju preko narodnih poslanika koji ih predstavljaju.
Samo nekoliko predstavki u vezi sa Predlogom o izmenama i dopunama postojećeg poslovnika. Jedna od osnovnih karakteristika je ograničenje poslaničke grupe i prava poslanika da mogu da iskažu svoju javnu reč, da daju predloge, da kritikuju i predlažu.
Ako poslanik ima pravo da predlaže zakon kao najveći akt u zakonodavnom organu, tj. u Skupštini, onda - zašto bi mu se ograničila prava da može neki akt koji je predložila Vlada ili drugi organ koji je nadležan za to da može da ga dopuni, kritikuje i da sprovede onu demokratiju za koju se vi zalažete i koju ste narodu i građanima Srbije obećali u prošlogodišnjim izborima.
Ograničavanje prava rasprave na pet sati, poslaniku samo na nekoliko minuta, odnosno kada se to pretvori u minute, ne može da dovede do toga da to bude prezentirano i da interes građana bude zastupljen u potpunosti.
Zatim, povreda poslovnika o radu, gde imaju pravo samo predstavnici poslaničkih grupa da daju svoja mišljenja, predloge i da poslovnik stavljaju na neku proveru, odnosi se na to da taj predstavnik ili predsednik poslaničke grupe treba da ovde bude non-stop. On treba sigurno da obavi konsultacije i sa rukovodstvom partije oko određenih pitanja, stavova, kriterijuma, a u ovom slučaju bi on trebalo da bude non-stop u sali, da bude prisutan. Šta onda mi poslanici predstavljamo tu? Mi predstavljamo samo robote koji u suštini tu ne treba ni da budu. Ako ovako bude usvojeno, onda nema potrebe ni da bude 250 poslanika. Izaberemo po ovom kriterijumu ili načinu kako ćemo da se dogovorimo, da to bude 10-15 poslaničkih grupa, da svi predsednici poslaničkih grupa dođu u ovu salu, smanjite troškove, lepo sami razgovarate i narodu lepo objasnite posle godinu dana ono što ste obećavali, a niste ostvarili.
Podnošenje amandmana na jedan član, da to pravo ima samo jedan poslanik iz poslaničke grupe, to je mislim totalno, da ne kažem kako. Ne može da se nađe način, kako dati obrazloženje da u tom silnom sistemu demokratskog pristupa i načela za koje se vi zalažete kao buduća partija, može da bude adekvatno kritikovan i dopunjen određeni zakonski predlog.
Vrhunac svega toga (čulo se u diskusijama koje su bile prethodnih dana), odnosi se na to da je u određenom trenutku, po mišljenju većine poslanika opozicije, izvršna vlast preuzela zakonodavnu vlast. Znači, u ovom slučaju kada se radi o novčanim kaznama izgleda da je zakonodavna vlast preuzela sudsku vlast. Mi smo, koliko je poznato, pre nedelju dana izabrali sudije opštinskih sudova, okružnih sudova, privrednih sudova i na spisku tih sudija nema ni predsednika ovog parlamenta, nema ni potpredsednika parlamenta, nema ni predsednika Administrativnog odbora, koji izriču kazne, nema ni mogućnosti koja se daje u Ustavu da onaj ko je kažnjen novčanom ili nekom drugom kaznom ima pravo žalbe. Iz tog razloga moj komentar je takav da ovaj organ preuzima sudsku vlast i da građani Srbije treba da znaju na ovakav način šta se ovde radi i šta se ostvaruje od strane DOS-ovske vlasti.
Ovakav način i pristup davanja jednog akta, koji treba da bude u funkciji svih nas narodnih poslanika krajnji je cinizam, sumrak parlamentarizma u Republici Srbiji, krah DOS-ove demokratije. Mislim da predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Maršićanin, kao potpredsednik jedne demokratske stranke koja je ovaj predlog dala na raspravu, treba ovde pred poslanicima, posle ovih diskusija kojih je tokom jučerašnjeg dana bilo, da povuče ovaj predlog, da vrati nazad na komisije, odnosno tela koja su formirana u martu mesecu, jer je u jučerašnjem izlaganju i sam to predložio i da se na jedan lep način, sa puno parlamentarizma i demokratije obradi Poslovnik onako kako odgovara poslanicima, odnosno građanima Republike Srbije.

Samo jedna ispravka, nisam potpredsednik Demokratske stranke, nego Demokratske stranke Srbije. Nije replika i nisam baš preterano uvređen.
Reč ima narodni poslanik Živko Selaković, a posle njega narodni poslanik Vladimir Dobrosavljević.
Po Poslovniku najpre Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog vas, a i zbog javnosti koja prati tok ove sednice želim da ukažem predsedniku skupštine da krši Poslovnik, na šta smo se već navikli, ali preko toga jednostavno ne možemo da prelazimo i hoćemo da mu uvek ukažemo kada god čini greške.
Gospodin Tomislav Nikolić je reklamirao povredu dva člana Poslovnika i na osnovu člana 95. stav 3. predsednik skupštine je bio dužan da da objašnjenje. Objašnjenje je trebalo da se odnosi na to zašto ova skupština nije počela sa radom u 10,00 časova. Njegova je obaveza da u 10,00 časova bude u ovoj sali, da otpočne rad, da konstatuje da li ima kvorum ili nema i da li sednica može da otpočne na osnovu toga ili ne može. On prvi dolazi u 10,30 časova u ovu salu, a onda je neko drugi, uglavnom opozicija, kriv zbog toga što sednice traju onoliko koliko traju i što svaki dan gubimo onoliko vremena koliko gubimo zbog nedostatka kvoruma.
Mogla bih da komentarišem i vaše neumesno ponašanje, ali to je stvar vašeg vaspitanja koje se više apsolutno ne dovodi u sumnju i vi ste taj koji ovu skupštinu pretvara u pijacu, pa vas lepo molim da se zbog svih nas i zbog javnosti, koja prati tok sednice, ipak obuzdate i svoj vokabular promenite u ophođenju sa narodnim poslanicima.

Bivši ministar gospođa Pop-Lazić je ponovo šaljiva od ranog jutra. Vi vrlo dobro znate,... sedite slobodno, nije uobičajeno da stoje narodni poslanici. Nema potrebe, možete sesti... da Narodna skupština ne može da počne sa radom dok se ne obezbedi kvorum. Isto tako vrlo dobro znate, ili biste morali znati, da se vodi službena evidencija o broju pristiglih narodnih poslanika. Vrlo dobro znate da je potpuno nemoguće da u sali ima kvoruma ukoliko pri službenoj  evidenciji nije evidentiran dovoljan broj narodnih poslanika.
Da li ste gospođo Pop-Lazić, zadovoljni, odgovorom, ili tražite da se Narodna skupština izjasni? Naravno da želite da se Narodna skupština izjasni da li je došlo do povrede člana 79. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Za 20, protiv 102, uzdržan 21, nije glasalo 28, ukupno 171.
Konstatujem da je Narodna skupština ocenila da nije bilo povrede Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Živko Selaković, a posle njega narodni poslanik Vladimir Dobrosavljević.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici,  imajući u vidu vreme u kome se nalazimo i stanje našeg naroda u kome se nalazi, a vreme nam očigledno ne ide na ruku,  mislim da je ovde opet došlo do zamene teza da se goruća pitanja Kosova i Metohije i izbora koji tamo predstoje stave u sasvim drugi plan, a da mi, poslanici u Narodnoj  skupštini, vodimo debatu otprilike 10 dana, koja po mom mišljenju u ovom trenutku nije ni trebalo da dođe na dnevni red.
Evo zašto to kažem. Za zadnjih osam meseci mi dva puta menjamo Poslovnik, a znamo, i to smo svi konstatovali, da 7-10 hiljada maraka košta jedan radni dan Narodne skupštine. Ove dve debate sigurno će oduzeti blizu 20 dana, pa sada vi vidite da je to negde oko 200.000 maraka, a kada je u pitanju poljoprivreda, odnosno ulaganje u poljoprivredu, školstvo, zdravstvo, pitanje penzionera, nađe se izgovor da novca nema.
Tim pre potkrepljujem svoje izlaganje da ovaj poslovnik ima kontradiktornosti, odnosno nije baš dovoljno usaglašen sa Ustavom Republike Srbije, a i Ustavom SRJ. Obzirom na ograničeno vreme od pet minuta ne mogu citirati sve članove, a to su članovi 22 i 23. Ustava Republike Srbije; recimo član 76. kaže: "Narodni poslanik predstavlja građane izborne jedinice u kojoj je izabran", a ovde vidimo da se u predlogu izmena Poslovnika želi da narodni poslanik uopšte i ne govori, već da tu ingerenciju preuzmu poslaničke grupe.
Tvrdim da su poslaničke grupe dalja organizacija narodnih poslanika u Skupštini, kako treba da funkcionišu, a imajući u vidu da su poslanici sa raznih regiona birani i čine određenu poslaničku grupu, mislim da bi njima trebalo omogućiti da oni prenesu mišljenje svoje baze, jer mi ne predstavljamo iste regione u Skupštini.
Takođe, u članu 77. stav 2, kaže se: "Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Narodnoj skupštini." Primenom ovog novog poslovnika, koji će se najverovatnije većinom usvojiti, to je u suprotnosti svega ovoga što se poslovnikom želi postići. Dalje, želim da kažem da je poslanik biran, kao predstavnik građana, da u Skupštini predstavlja građane i zastupa prevashodno interese naroda, normalno, poštujući zakone i Ustav.
Kao što sam već rekao, ove kaznene mere - treba to dobro da znamo, svako onaj koji se udari po džepu, tu je najosetljiviji. Šta želim da kažem? Možda se na indirektan način želi da se poslanik ućutka i time iskoristi kao glasačka mašina u Skupštini. Ono što mi je posebno zaparalo oči, to je čitanje govora. Mislim da bi ukidanje ovih odredaba bilo kontraproduktivno. Znamo, kada se govor napiše, može konstruktivnije i više da se kaže u vremenu koje će možda biti minut - dva za izlaganje. Ne kažem da ovde sve ne valja. Recimo, interpelacija je vrlo dobra namera, ali na način kako se ona predviđa, nije dobra - 50 poslanika je teško obezbediti, jer to nema ni jedna opoziciona partija.
Jedini svetao član u ovome je da se skrati rad Narodne skupštine, jer posle 18 časova poslanik psihički nije sposoban da prati rad sednice, a posebno da učestvuje u njenom radu. Samo da završim - poslanička grupa SSJ-a predlaže da se ovaj nacrt povuče, obzirom da je već rečeno da je ovo privremeno rešenje, pa da do jednog detaljnog rešenja mi radimo po starom, a da u novom predlogu učestvuju predstavnici svih političkih grupa. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Dobrosavljević, a posle njega Neda Arnerić.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost,  Srbija u dva veka svoje moderne istorije nije pokazala previše kapaciteta za modernizacijske procese. U mnogo čemu, u ekonomskoj, socijalnoj, između ostalog i u političkoj sferi smo zaostajali za drugim  evorpskim razvijenim zemljama, što ne znači da na iskustvu tih istih zemalja ne treba učiti. Nekada dužina postojanja određenih institucija, njihov razvoj, ne znači automatski i  kvalitet. Nekada zemlje sa mnogo manje istorijskog iskustva i mnogo manjim vremenom razvoja političkih institucija imaju daleko razvijenije političke institucije, nego one, kod kojih te institucije mnogo duže traju. Iz tog razloga je jasno da se treba ugledati i da treba uočiti i nedostatke, ali i vrline određenih dostignutih vrednosti drugih razvijenih zemalja.
Pošto govorimo u ovom slučaju o Poslovniku o radu Skupštine Republike Srbije, želeo bih da napomenem jednu stvar - ni jedan član ovog nacrta nije izmišljen. Svaki je preuzet iz već postojećih poslovnika razvijenih parlamentarnih zemalja, pre svega francuskog, nemačkog i kanadskog. Juče je više puta pominjano da neke od ovih stvari nisu tačne, da neki od ovih članove ne postoje ni u jednom poslovniku. Dozvolićete mi da pomenem nekoliko članova, pre svega nemačkog i francuskog poslovnika o radu, koji tretiraju iste stvari koje tretira i ovaj nacrt.
Dakle, član koji govori o nemogućnosti poslanika da čita već unapred pripremljen govor, postoji u francuskom poslovniku o radu skupštine, i to član 54. Takođe, i u nemačkom Bundestagu postoji član 32. poslovnika o radu koji, doduše, dozvoljava beleške, ali negira mogućnost da se čita unapred pripremljen govor. Naravno, ovim ne arbitriram i ne želim da kažem da je to dobro rešenje. Smatram da tu treba izaći u susret poslanicima opozicije i da ovaj član treba izbaciti zato što, pre svega, ne možete nikome unapred reći šta će govoriti za govornicom. Na kraju krajeva, kada se govori o egzaktnim temama, ne može se a priori pričati napamet. Morate određene podatke i određene brojke citirati.
Sa druge strane, pitanje novčanih kazni takođe postoji, pre svega u francuskom poslovniku o radu, i to član 73. francuskog poslovnika. Dakle, sa tom razlikom što smatram da njega, u ovom slučaju srpski poslovnik o radu, treba prilagoditi zakonu o radu koji predviđa da maksimalna novčana disciplinska mera može iznositi 30% plate. U tom smislu, smatram da treba uvažiti sugestije koje su ovde iznete.
Pominjana je priča o članu 77. Ustava Republike Srbije. Govorilo se o pravu, odnosno suverenitetu narodnih poslanika. Dame i gospodo, ako je to tako, ako se smatra da ovaj poslovnik o radu na bilo koji način negira pravo poslanika da govori, podsetiću vas onda na jednu drugu stvar - onda je izborni sistem, po kome smo mi svi izabrani, protivustavan. Mi smo svi izabrani po proporcionalnom izbornom sistemu. Nosioci naših manadata nisu suvereni poslanici, nego stranke koje su nas kandidovale i liste, odnosno kaolicije koje su nas kandidovale.
Na primer, u slučaju da je moja stranka nezadovoljna sa mnom, ja ne mogu ostati u ovom parlamentu, nego će me stranka povući i na moje mesto postaviti nekog drugog. Znači, ako govorimo na ovaj način, moramo biti svesni jedne stvari - stranke, samim tim i njihove poslaničke grupe su nosioci mandata narodnih poslanika u Skupštini Republike Srbije. Prirodna je stvar, samim tim, da poslaničke grupe, formirane iz određenih koalicija ili samih političkih stranaka, budu osnovni nosioci rada u samom republičkom parlamentu.
Iz tog razloga, imam još jednu sugestiju koja se odnosi na član 4. pomenute odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, odnosno na pretposlednjem stavu, gde se govori o narodnim poslanicima koji nisu članovi poslaničkih grupa. Ponavljam, mi smo svi birani po proporcionalnom izbornom sistemu. Kandidovali su nas ili koalicije ili matične političke stranke.
(Predsednik: Vreme.)
Prema tome, jasno je da ni jedan poslanik samostalno ne bi mogao da se izbori za ulazak u ovaj parlament, da ga nije stranka kadndidovala. Iz tog razloga, smatram da ovaj pretposlednji stav člana 4. treba izbaciti iz pomenutog predloga poslovnika, jer se mora istitucionalizovati politička scena u Srbiji i dati jači karakter političkih stranaka, bar još nekih desetak-petnaestak godina, dok se ne stvori jedan kreativan politički milje u kome će se kasnije moći i modifikovati izborni sistemi. U ovom slučaju, smatram da proporcionalnost treba zadržati i u radu Skupštine Republike Srbije, odnosno onom delu koji se odnosi na njen poslovnik.