Reč ima narodni poslanik Željko Tomić, a potom gospodin Dušan Budišin.

Gospodo poslanici, u dosadašnjem toku rasprave bili smo svedoci primerenih i neprimerenih kritika na Predlog odluke o izmeni i dopuni Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Ako ste pažljivije pratili sadržaj rasprave mogli ste uočiti odsustvo komentara u vezi sa uvođenjem interpelacije na rad Vlade i ministra.
Ovih dana poslanici stranaka koje su nekada bile na vlasti izlaze za govornicu i kritikuju, čini mi se, samo da bi kritikovali. Pažljivo zaobilaze uvođenje interpelacije i uz tek poneku primedbu tehničke prirode. Želim da naglasim, naravno, da podržavam uvođenje ovog novog pojma u rad naše republičke skupštine, uz neizbežan kratak osvrt na odnos između Skupštine i Vlade u poslednjih desetak godina.
Nekadašnja je vlast, između ostalog, poznata i po tome što je u parlamentu imala puku glasačku mašineriju koja se nije interesovala za rad Republičke vlade, koja je svoje odnose sa ministrima svela, da se tako izrazim, na advokatsku odbranu zakona i akata koji su samo protrčavali kroz ovaj dom, a dobro znamo kakvi su rezultati takvog načina rada.
Ipak, neki danas opozicioni poslanici kažu da interpelacija predstavlja dobru nameru. Postavljam pitanje njihove dobre namere u poslednjoj deceniji, odnosno zbog čega nisu našli za shodno da na ovaj ili sličan način pokažu tu svoju dobru nameru.
Iz televizijskih prenosa i pri postavljanju određenih pitanja u vezi sa radom Vlade i ministarstava nama poslanicima, ali i svim građanima Srbije se potpuno približava rad Vlade i samim tim interpelacija predstavlja veoma značajnu novinu u našem radu.
U predloženom članu 200v, u drugom stavu stoji: - "Ukoliko tekst interpelacije sadrži uvredljive i druge izraze nedostojne Skupštine i poslanika, predsednik Skupštine zatražiće od predlagača interpelacije da je usklade sa odredbama ovog poslovnika u roku od 15 dana."
Time se izbegava zloupotreba ovog približavanja Poslovnika radu Vlade ili određenog ministarstva, a svim znamo kakvih je uvredljivih izraza bilo i kakav je rečnik krasio, recimo, neke predloge za razrešenje pojedinih republičkih ministara.
Time se izbegava dosadašnji neumesni pristup Vladi i ministrima od strane pojedinih poslanika i poslaničkih grupa. Zato smatram da je dobro rešenje da najmanje 50 poslanika može da podnese interpelaciju, jer se i time sprečava mogućnost zloupotrebe opstrukcije, odnosno mogućnost zasipanja Vlade i ministara raznim nesuvislim pitanjima.
Ovako, dozvoljava se mogućnost da se poslanici iz različitih stranaka i različitih poslaničkih grupa interesuju za određeno pitanje o radu Vlade ili određenog ministarstva. Logično je da će se predlog ovakvog rešenja razmatrati ozbiljno i valjano, pa i rad Vlade, jer 50 poslanika teško može da se saglasi oko nesuvislih ili infantilnih predloga koje smo imali prilike da čujemo i vidimo.
Sve u svemu, smatram da je bitno da se nužno istakne značaj interpelacije i njenog uvođenja u parlament Srbije. Javnost mora biti detaljnije upoznata sa radom Vlade, što u protekloj deceniji nismo imali prilike da vidimo, a samim tim čak smatram neumesnim da neko, ko u vreme Radmilovića, Zelenovića, Božovića, Marjanovića i njihovih ministara nije imao mogućnost ozbiljnijeg uvida u njihov rad kroz ovaj parlament, danas ima nešto protiv da se na ozbiljan i primeren način vodi rasprava o radu Vlade ili određenog ministarstva. Hvala.

Zahvaljujem. Dajem reč narodnom poslaniku Dušanu Budišinu, a sledeći prijavljeni je gospodin Igor Soldatović. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dugo traje ova rasprava o predloženim izmenama Poslovnika, pa ću svoje izlaganje podrediti upravo tome.
Mnogo je bilo reči, dozvolićete samo jednu rečenicu, o svemu i svačemu što nema veze sa poslovnikom, ali ko gubi ima pravo da se ljuti. Demokratska Srbija, dame i gospodo, je rođena. Ona čini svoje prve korake. Koraci su u početku nesigurni, ali točak istorije nećete vratiti. To se ne može vratiti.
(Glasovi: - Tema.)
Dakle, tema, mi smo predložili Narodnoj skupštini ove izmene smatrajući da one mogu da pospeše rad Vlade, a istovremeno da omoguće narodnim poslanicima odgovarajuću artikulaciju stavova u parlamentu.
Sva zakonodavstva sveta imaju jedan od osnovnih zadataka da stvore ravnotežu između prava i zloupotreba prava. Ograničavanje prava nije dobro. Zloupotreba prava je još strašnija. Ove izmene poslovnika shvatam, isto kao i moj prijatelj iz Demokratske stranke Srbije, kao nešto privremeno.
Možda je osnovna zamerka izostala. Po mom mišljenju, ovo je trebalo uraditi mnogo ranije. Trebalo je raditi po novom poslovniku, jer ovaj postojeći ima, kako je to neko lepo primetio sa ove govornice, mnogo recidiva staroga. Svakako će novog poslovnika biti. On će biti urađen i omogućiće narodnim poslanicima, a samim tim i Narodnoj skupštini, da radi i valjano i brzo.
Na naše predloge podneto je neuobičajeno mnogo amandmana. Naravno, to se ne može zameriti. Ali, samo da su svi ti amandmani bili suvisli i da su služili svojoj svrsi. Pošto sam na matičnom odboru imao prilike da pročitam sve te amandmane vrlo pažljivo, da sa kolegama - članovima odbora razmenim mišljenje, mogao bih da ih svrstam u tri grupe.
Prva grupa su oni amandmani koji su nam pomogli, koji su ukazali da niko nije bezgrešan, naravno sem onih bivših, pa eto i tu je moglo biti propusta. Druga grupa amandmana su oni koji nisu mogli biti prihvaćeni iz razloga što, ukoliko bi bili prihvaćeni, onda bi se izgubila osnovna nit onoga što smo hteli ovim da postignemo.
O trećoj vrsti amandmana neću pričati. Bilo je govora o tome. Ali, ti amandmani govore sami za sebe i možda najbolje odslikavaju one koji su ih predložili. Ukoliko se glavna, a tako sam shvatio zamerka na ove naše predloge, odnosi na onemogućavanje rada narodnim poslanicima, odmah moram reći da to nije tačno.
Rad narodnih poslanika, dame i gospodo, ne iscrpljuje se samo u parlamentu. Priprema zakona zahteva jedan mukotrpni rad, a narodni poslanici imaju svoje poslaničke grupe, pored toga imaju odbore i tu se dobar deo posla uradi. Onaj ko hoće da radi, radiće i u tim dvema grupacijama, a završni čin treba da bude ovde. Ukoliko se od mene, s obzirom na moju profesiju, traži da aktivno učestvujem u raspravljanju predloga zakona iz oblasti medicine, zdravstva, energetike itd, onda unapred priznajem da tu sigurno ne bih imao da kažem toliko toga, kao moje kolege koje su iz te struke. Zato, ukoliko poslanička grupa radi dobro, ona uvek može da obezbedi dovoljnu artikulaciju svojih stavova u parlamentu.
Stoga ta osnovna zamerka jednostavno ne važi. Mislim da smo ovim našim predlozima dali jedan potreban zamah da se u dogledno vreme uradi novi poslovnik, da se omogući da rad Narodne skupštine bude brži, a znate kako, oni koji mnogo vole da pričaju u parlamentu neka se sete one latinske: val rečitosti, kap mudrosti. Hvala.

Po Poslovniku za reč se javio narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Izveštaj o radu svih odbora koji su nadležni po pojedinom zakonskom projektu, poslovniku, rezoluciji, deklaraciji itd. podnosi se pred početak rasprave o amandmanima, a tada i pojedini članovi odbora, koji su izdvojili mišljenje, mogu da daju razloge zbog kojih su mišljenje izdvojili.
Mi smo upravo slušali u okviru generalne debate izveštaj o radu odbora i jednu subjektivnu interprertaciju toga rada, o kojoj, zapravo, sada rasprava i nije moguća. To je jedno svedočanstvo metodologije rada u ovoj skupštini. To je predsedavajući trebalo da reaguje i da Budišina uputi da govori kada je vreme da se govori o tome, a ne sada kada se na to ne može odgovarati.
Budišin se ovde stavlja u ulogu čoveka koji deli amandmane na korisne i nekorisne. Dobri su amandmani koji su korisni predlagaču. U kom to demokratskom parlamentu može da prođe? Ta kvalifikacija ostade bez reagovanja. Budišinu je argument da se rodila demokratska Srbija. Možda se ona zaista rodila. Čim se rodila, vi ste počeli da je ljuljate (predsednik: Molim ne replicirajte, nego obrazložite kršenje Poslovnika.) E, sad, u tom ljuljanju demokratske Srbije ste preterali. Ako ste demokratsku Srbiju ljuljali u kolevci, kolevka se odavno prevrnula i demokratska Srbija je razbila glavu. Ako ste demokratsku Srbiju ljuljali u čamcu, čamac se prevrnuo, pa vam se odavno udavila ta demokratska Srbija.
Ovo što vi predlažete, ovo se nijedna vlast nije usudila da predloži u proteklih 12 godina. Za vas je demokratija kada suzbijete opoziciju ili je naterate da vam pomaže. Kada ćete vi shvatiti da je opozicija ovde da vam odmaže, da vas napada, da onemogućava vlast, a ne da vam pomaže.
Vi biste lepo skrojili opoziciju po svojoj slici i prilici. Opozicija je ono što vam je korisno i što vam pomaže. Najbolja bi bila ona opozicija kojoj biste unapred davali naloge kakve govore da drži u Narodnoj skupštini.

Replika, gospodin Budišin.

Moje izlaganje je pogrešno protumačeno. Nisam izlagao kao nekakav arbitar, gospodine Šešelj, jer nisam bio nikada u situaciji da budem arbitar. Bio sam 40 godina građanin drugog reda. O tome se radi. Nisam mislio da se bilo kome bilo šta oduzima ili da bilo šta objašnjavam, osim poslovnika. Meni nisu puna usta demokratije, to bi moglo da se kaže nekom drugom. Znate kako kaže narod: invalidi uvek pričaju o ratu.

Reč ima narodni poslanik Igor Soldatović, posle njega narodni poslanik Milan Radulović. Nema više prijavljenih govornika, molim ako neko želi da se javi za reč da se prijavi.

Poštovane kolege, kao što vidite, sa Poslovnikom koji trenutno imamo i po kome trenutno radimo zaista nešto nije u redu. Samo u ova tri-četiri dana, koliko razgovaramo na ovu temu, čini mi se da je 50% ljudi koji su govorili na temu Poslovnika, i tom prilikom se pozvali na Poslovnik. Da li se radilo o čl. 98, 99,  ljudi se u principu pozivaju na povredu Poslovnika.
Postoje dve varijante: ili predsedavajući Skupštine stalno krši Poslovnik jer dozvoljava da on bude prekršen ili ljudi koji se pozivaju na povredu Poslovnika zloupotrebljavaju to svoje pravo. I u jednoj i u drugoj varijanti, zaista u svakom slučaju u kome se neko pozvao na kršenje Poslovnika, mi smo povredu Poslovnika realno imali.
Svaka zajednica, svako telo, svaki organ koji funkcioniše ima neke svoje unutrašnje norme i neka pravila po kojima radi. Da li je to bio sastanak na kome je vožd Karađorđe izabran za vođu Prvog srpskog ustanka, ili je to bila neka druga zajednica ili je to Narodna skupština, u svakoj od tih zajednica postojala je neka norma. Norma koja reguliše pravila rada određenih tela, pa i Narodne skupštine, mora biti u skladu sa duhom određene zajednice. Ako Narodna skupština, ako mi koji danas sedimo ovde kršimo Poslovnik konstantno, onda sa njima nešto nije u redu ili nešto sa nama nije u redu.
Ako mi sami sebe ne možemo da promenimo, to je odluka koju narod donosi na izborima, barem smo u mogućnosti da promenimo Poslovnik i naš rad učinimo onoliko efikasnim koliko on realno može da bude.
Zbog toga rasprava koju vodimo jeste, iako treći put pričamo o tome, svrsishodna i ima određeni smisao. Izmene koje su predložene ovom odlukom o promeni Poslovnika se jednim delom odnose na povećanje kontrole procesa rada Vlade. Znači, tu pre svega mislim na interpelaciju i odbor za privatizaciju, čija bi svrha bila kontrolisanje procesa privatizacije, koji je izuzetno bitan za Srbiju u narednom periodu. A drugim delom se odnosi na poboljšanje efikasnosti rada Republičke skupštine. To su norme koje se odnose na pozivanje na Poslovnik, gde se to pravo ograničava na šefa poslaničke grupe, zatim pitanje amandmana, gde poslanička grupa na zakon koji ima, recimo, 10 članova može da podnese 10 amandmana i na načelnu raspravu, koja više neće trajati onoliko koliko do sada traje, nego sedam, osam sati.
Sve te promene na određeni način, kao što ste svi manje - više konstatovali do sada, jestu restriktivne, ali će one značajno smanjiti vreme u kome ćemo mi diskutovati o pojedinim zakonima, u nekakvom periodu od dva-tri dana, a prebacićemo akcenat rada na tim tekstovima, na tekstovima tih zakona i na tekstovima tih odluka na odbore. Znači, i na vanparlamentarni rad, u smislu zasedanja Republičke skupštine.
Neke kolege su prilikom izlaganja govorile o tome kako izmene koje se nalaze pred nama nisu demokratične. Demokratska stranka će ovaj put glasati za predlog koji je grupa od 41 narodnog poslanika podnela, ali pri tom se neće odreći osnovnog načela u svom radu - demokratičnosti. Anarhija nije demokratija. Pravo da postupate na određeni način i sloboda da postupate na određeni način nije neograničena. Sloboda svakog od nas je ograničena slobodama drugih ljudi koji se u ovoj sali nalaze.
Takođe, ako je ovaj poslovnik restriktivniji od prethodnog, a on to realno jeste, moramo da shvatimo da je to zbog toga što smo mi takvi, ali to što jeste restriktivniji ne znači da je manje demokratičan nego prethodni. Hvala.
(Branislav Ivković traži pravo na repliku.)