Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o poslovniku, najpre moramo obratiti pažnju na značaj poslovnika uopšte za parlamentarni život i za politički sistem. Na poslovnik moramo gledati pre svega kao na alat kojim parlament radi i obavlja svoj najvažniji posao, a to je donošenje zakona. Onaj drugi najvažniji posao, koji parlament ima, to je kontrola izvršne vlasti. Za taj drugi posao takođe je poslovnik važan.
Kada kažemo demokratija, uvek mislimo i na proceduru, a kada kažemo demokratija i pogledamo parlament, uvek mislimo na argumentovanu i kvalitetnu diskusiju i raspravu. Ta diskusija i ta rasprava uvek mora doneti kao rezultat dobre zakone i dobre odluke samog parlamenta.
O nesumnjivoj važnosti poslovnika govori i to da je jedan od naših najvećih pravnika, Slobodan Jovanović, dosta pažnje i dosta vremena posvećivao upravo problematici Poslovnika, a jedan je čak i napisao. Ovim izmenama koje danas imamo pred sobom, koje nisu celovito rešenje poslovnika uopšte, već jedno iznuđeno rešenje koje nam mora omogućiti brži i efikasniji rad parlamenta.
Ostala dva kriterijuma, kojima se rukovodio predlagač ovih izmena, su efikasnost i ekonomičnost. Zašto efikasnost - jednostavno, jer je potreban parlament koji će raditi brzo, koji će donositi zakone, parlament koji neće kočiti reforme, parlament koji će kroz poslaničku većinu ispuniti deo predizbornih obećanja, koja se odnose na donošenje novih zakona, i uopšte, zakonske regulative.
O ekonomičnosti nam govori, jednostavno, jedan detalj, a to je cena koštanja jednog zasedanja parlamenta i ta sredstva se uvek mogu iskoristiti adekvatnije, recimo za kvalitetniji rad radnih tela Skupštine, rad poslanika na terenu ili osavremenjivanje samog parlamenta.
Parlament je u prethodnom periodu, a to ne govorim samo o ovom sazivu parlamenta, već godinama unazad, zahvaljujući jednoj poslaničkoj grupi obesmišljen: dugi govori, napisani tuđom rukom, u smislu "bla, bla" govora, poslanika koji su imali uvek problema da pročitaju te tuđom rukom napisane govore. Čujemo da se poslanicima oduzima pravo da govore, a ja kažem da je nekima bolje da ćute, nego da govore svašta za ovom govornicom.
U svim evropskim parlamentima, rad parlamenta se odvija i van plenumske sale, to je rad u radnim telima, to su neformalni kontakti i svi ostali vidovi političke komunikacije u jednom parlamentu. Naravno, to sve podrazumeva da je opozicija konstruktivni oponent pozicije, koja je trenutno na vlasti.
Kada govorimo o ozbiljnosti parlamenta, samo jedan je pokazatelj ozbiljnosti parlamenta, a to je donošenje kvalitetnog zakona, koji su rezultirali kvalitetnom i plodonosnom raspravom. Predložene promene možemo posmatrati u više pravaca. Ja sam izdvojio nekih šest pravaca, koji se pre svega odnose na vreme i redosled diskusije, zatim kažnjavanje, mogućnost podnošenja amandmana, čitanje govora, jačanje uloge predsednika poslaničke grupe i samih poslaničkih grupa i interpelacije.
Što se tiče vremena, svima nam je jasno da se upravo ta opstrukcija i oslikava u tome da poslanici prosto jurišaju za skupštinsku govornicu i na taj način žele da opstruiraju rad parlamenta. Što se tiče samog vremena, predložio sam amandman koji se odnosi na proširivanje vremena za govornike koji su navedeni po redosledu, a što se tiče samog kažnjavanja, intencija predlagača je jasna, ali moram vam reći da se Pokret za demokratsku Srbiju ne slaže sa kažnjavanjem opomenom, jer opomena onda gubi pravi smisao same opomene, posmatrajući je kao nešto što prethodi izricanju same kazne, a to je oduzimanje reči.
Što se tiče amandmana, kao i mogućnosti podnošenja samo jednog amandmana, na jedan član zakona, ako pogledamo da je suština amandmana upravo korekcija predloženog zakonskog projekta, videćemo da tako kvalitetni amandmani u velikom broju slučajeva mogu biti prihvaćeni i od strane opozicije.
Što se tiče čitanja govora, o tome sam već govorio, ali još je poslovnik Kraljevine SHS, 1922. godine, zabranjivao čitanje govora, ali i poslovnik nemačkog Bundestaga govori da je u načelu zabranjeno čitanje govora, što naravno ne podrazumeva da se ne mogu imati beleške kod sebe, odnosno kratke teze.
Pošto mi je vreme isteklo, na kraju bih rekao nešto oko interpelacije. Interpelcija, kao jedno od najvećih dostignuća parlamentarne demokratije uopšte, može biti predmet diskusije samo oko broja interpelacija u toku jedne godine, odnosno broja poslanika za podnošenje interpelacije.
Mi se zalažemo da taj broj bude jedna petina, da bi određene opozicione poslaničke grupe mogle udruženim snagama da daju interpelaciju na određeno pitanje. Hvala.