Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obaveštavam vas da prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuju 152 narodna poslanika.
Molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Pre nego što obavestim o odsustvovanju pojedinih narodnih poslanika sa sednice Narodne skupštine, da vas obavestim da će sednica Odbora za prosvetu, koja je zakazana za danas u 11,00 časova, zbog zasedanja Skupštine biti održana istog dana u istoj sali za vreme popodnevne pauze zasedanja u 14,00 časova u sali na drugom spratu.
Obaveštavam da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Dušan Golubović, Višnja Nežić, Mihajlo Marković, Vladan Jovičić, Branko Bešević, Dragan Milentijević, Branislav Grubački, Juhas Atila, Kermeci Karolj, Slobodan Radulović, Biači Anton, Kasa Jožef, Jelena Milenković, Milena Milošević, Dragan Šutanovac, Boris Karaičić, a pre podne Milorad Stanulov i Melank Šandor.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA I DOPUNAMA POSLOVNIKA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE (nastavak)
Reč ima narodni poslanik Branimir Trajković.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče, ove izmene i dopune Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije koje su na dnevnom redu posle višednevnih rasprava potpuno su me ubedile u opravdanost i predstavljaju iznuđeni korak ka uvođenju reda u rad ovog doma.
U prvom delu izmena traži se uvođenje odbora za privatizaciju. Mislim da je bio dogovor u junu mesecu, kada je usvajan Zakon o privatizaciji, sa gospodinom Vlahovićem da se jedan ovakav odbor uvrsti kao nov u rad ove skupštine, te smatramo da će taj odbor imati puno posla i da će omogućiti jednu efikasnu kontrolu privatizacije u našoj zemlji.
U drugom delu ovih izmena, gde se govori o načinu, proceduri usvajanja pojedinih pravnih akata, omogućava se poslanicima opozicije da kroz jedan kvalitetniji rad u svojim poslaničkim grupama doprinesu jednom boljem i kvalitetnijem radu ovog doma. Zato smatram da su promene u ovom delu potrebne. Neke od sankcija koje su uvedene ovim poslovnikom, a što je novo u našem poslovniku rezultat su slabog, neefikasnog i nekvalitetnog rada pojedinih poslaničkih grupa. Mislim da druge poslaničke grupe opozicije sa tim nemaju problema (to se odnosi samo na jednu poslaničku grupu) i ne vidim razloga zašto bi glasali protiv ovih izmena.
Na kraju ovih predloga nalazi se i uvodi se interpelacija na rad Vlade. Smatram da je ovo potrebno zbog toga što je i opoziciji u cilju da kontroliše rad Vlade. Ne vidim razloga zašto bi opozicija glasala protiv uvođenja interpelacije.
Dame i gospodo narodni poslanici, zašto se traže izmene Poslovnika o radu ove skupštine? Odgovor je veoma jednostavan - zbog efikasnijeg rada. Dozvolite mi da pročitam izvode iz jednog stenograma Druge sednice održane 7. decembra 1998. godine, ovo bih hteo posebno da naglasim, na dnevnom redu su bile sledeće tačke: Izbor nosilaca pravosudnih funkcija, Zakon o budžetu Republike Srbije za 1999. godinu, Zakon o budžetu Kosova i Metohije za 1999. godinu, Zakon o korišćenju agrarnog budžeta, Zakon o sredstvima socijalnog programa Srbije, Zakon o učešću opština u porezu na promet za 1999. godinu, Predlog zakona o posebnim pravima izabranih lica, Zakon o akcijskom fondu i Predlog zakona o oružju i municiji. Gospodo, sednica je počela u 11,00 časova, a završila se u 21,45. Za deset i po sati, uključujući i pauzu za ručak, usvojeno je svih ovih devet važnih zakona.
Da vas ne podsećam da je nama trebalo nedelju dana da usvojimo samo Zakon o budžetu. Ne mogu se oteti utisku da pojedini opozicioni lideri koji su godinama u ovom parlamentu kao da su prespavali proteklih deset godina, ili kao da nisu bili ovde, nisu znali o čemu se radi. Zato pozivam sve narodne poslanike da glasaju za ove izmene.
Postavlja se pitanje zašto poslanici tada nisu izlazili sa 500 amandmana, beskrajnim replikama, povredama Poslovnika, već se to usvajalo. Da je Demokratska stranka Srbije bila u pravu sa predlogom ovih izmena zakona, pokazuje i broj podnetih amandmana, negde preko 800, što predstavlja negde oko 15 radnih dana. O kakvim se kvalitetnim amandmanima radi ovde je već bilo reči, mnogi od tih amandmana su i citirani. Ne želim ponovo da ih citiram, ali treba se zamisliti nad tim da ovde treba provesti mesec dana da se o tome i o takvim stvarima sluša.
Zbog toga pozivam sve poslanike da glasaju za ove izmene i dopune Poslovnika, a predlagače amandmana da razmisle da li će ovde izlaziti i braniti takve amandmane. Treba da poštuju ovaj parlament i narod koji ih je izabrao.

Reč ima narodni poslanik Vojkan Tomić, neka se pripremi narodni poslanik Pal Šandor.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o poslovniku, najpre moramo obratiti pažnju na značaj poslovnika uopšte za parlamentarni život i za politički sistem. Na poslovnik moramo gledati pre svega kao na alat kojim parlament radi i obavlja svoj najvažniji posao, a to je donošenje zakona. Onaj drugi najvažniji posao, koji parlament ima, to je kontrola izvršne vlasti. Za taj drugi posao takođe je poslovnik važan.
Kada kažemo demokratija, uvek mislimo i na proceduru, a kada kažemo demokratija i pogledamo parlament, uvek mislimo na argumentovanu i kvalitetnu diskusiju i raspravu. Ta diskusija i ta rasprava uvek mora doneti kao rezultat dobre zakone i dobre odluke samog parlamenta.
O nesumnjivoj važnosti poslovnika govori i to da je jedan od naših najvećih pravnika, Slobodan Jovanović, dosta pažnje i dosta vremena posvećivao upravo problematici Poslovnika, a jedan je čak i napisao. Ovim izmenama koje danas imamo pred sobom, koje nisu celovito rešenje poslovnika uopšte, već jedno iznuđeno rešenje koje nam mora omogućiti brži i efikasniji rad parlamenta.
Ostala dva kriterijuma, kojima se rukovodio predlagač ovih izmena, su efikasnost i ekonomičnost. Zašto efikasnost - jednostavno, jer je potreban parlament koji će raditi brzo, koji će donositi zakone, parlament koji neće kočiti reforme, parlament koji će kroz poslaničku većinu ispuniti deo predizbornih obećanja, koja se odnose na donošenje novih zakona, i uopšte, zakonske regulative.
O ekonomičnosti nam govori, jednostavno, jedan detalj, a to je cena koštanja jednog zasedanja parlamenta i ta sredstva se uvek mogu iskoristiti adekvatnije, recimo za kvalitetniji rad radnih tela Skupštine, rad poslanika na terenu ili osavremenjivanje samog parlamenta.
Parlament je u prethodnom periodu, a to ne govorim samo o ovom sazivu parlamenta, već godinama unazad, zahvaljujući jednoj poslaničkoj grupi obesmišljen: dugi govori, napisani tuđom rukom, u smislu "bla, bla" govora, poslanika koji su imali uvek problema da pročitaju te tuđom rukom napisane govore. Čujemo da se poslanicima oduzima pravo da govore, a ja kažem da je nekima bolje da ćute, nego da govore svašta za ovom govornicom.
U svim evropskim parlamentima, rad parlamenta se odvija i van plenumske sale, to je rad u radnim telima, to su neformalni kontakti i svi ostali vidovi političke komunikacije u jednom parlamentu. Naravno, to sve podrazumeva da je opozicija konstruktivni oponent pozicije, koja je trenutno na vlasti.
Kada govorimo o ozbiljnosti parlamenta, samo jedan je pokazatelj ozbiljnosti parlamenta, a to je donošenje kvalitetnog zakona, koji su rezultirali kvalitetnom i plodonosnom raspravom. Predložene promene možemo posmatrati u više pravaca. Ja sam izdvojio nekih šest pravaca, koji se pre svega odnose na vreme i redosled diskusije, zatim kažnjavanje, mogućnost podnošenja amandmana, čitanje govora, jačanje uloge predsednika poslaničke grupe i samih poslaničkih grupa i interpelacije.
Što se tiče vremena, svima nam je jasno da se upravo ta opstrukcija i oslikava u tome da poslanici prosto jurišaju za skupštinsku govornicu i na taj način žele da opstruiraju rad parlamenta. Što se tiče samog vremena, predložio sam amandman koji se odnosi na proširivanje vremena za govornike koji su navedeni po redosledu, a što se tiče samog kažnjavanja, intencija predlagača je jasna, ali moram vam reći da se Pokret za demokratsku Srbiju ne slaže sa kažnjavanjem opomenom, jer opomena onda gubi pravi smisao same opomene, posmatrajući je kao nešto što prethodi izricanju same kazne, a to je oduzimanje reči.
Što se tiče amandmana, kao i mogućnosti podnošenja samo jednog amandmana, na jedan član zakona, ako pogledamo da je suština amandmana upravo korekcija predloženog zakonskog projekta, videćemo da tako kvalitetni amandmani u velikom broju slučajeva mogu biti prihvaćeni i od strane opozicije.
Što se tiče čitanja govora, o tome sam već govorio, ali još je poslovnik Kraljevine SHS, 1922. godine, zabranjivao čitanje govora, ali i poslovnik nemačkog Bundestaga govori da je u načelu zabranjeno čitanje govora, što naravno ne podrazumeva da se ne mogu imati beleške kod sebe, odnosno kratke teze.
Pošto mi je vreme isteklo, na kraju bih rekao nešto oko interpelacije. Interpelcija, kao jedno od najvećih dostignuća parlamentarne demokratije uopšte, može biti predmet diskusije samo oko broja interpelacija u toku jedne godine, odnosno broja poslanika za podnošenje interpelacije.
Mi se zalažemo da taj broj bude jedna petina, da bi određene opozicione poslaničke grupe mogle udruženim snagama da daju interpelaciju na određeno pitanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 99. stav 1. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Očekivali smo da će predsednik Narodne skupštine bar jednu opomenu izreći prethodnom govorniku zbog uvrede, ne samo predstavnika jedne poslaničke grupe, pošto je to sad očigledno trik iz straha da ne pomenu da neko ne bi imao prava na repliku, a onda kažu - jedna poslanička grupa, a samo što ne nacrtaju SRS - već je uvredio celu Narodnu skupštinu Republike Srbije, govoreći kako je obesmišljena, govoreći o "bla, bla" govorima, o tome kako poslanici čitaju tuđe tekstove, a da niko ni jednom rečju nije reagovao odavde.

Meni niko ne piše tekstove i dobro bi bilo kada to neko iznosi da kaže ko su ti kojima neko drugi piše tekstove, a ne da se prave pametniji od onih od kojih sigurno nisu pametniji.

Što se tiče jednog argumenta, koji se stalno koristi, vidim već u jednoj orkestriranoj kampanji...

Niste dobili, gospodine Vučiću, pravo na repliku, već da se pozovete na kršenje Poslovnika.

Gospodine Maršićanin, molim vas da mi dozvolite tri minuta, u skladu sa Poslovnikom, onoliko koliko imam pravo da to izložim. Prethodniku niste izrekli opomenu, šest i po minuta dok je govorio, ni opomenu, pa vas molim da imate malo strpljenja.
U jednoj orkestriranoj kampanji, u kojoj govorite stalno o ceni ove Narodne skupštine odnosno o tome koliko to košta, neću vas podsećati na Adolfa Hitlera, čiji je to bio argument, podsetiću vas na SPS, to je bio njihov argument, mislim u leto 1995. ili 1996, nemojte me držati za reč, kada smo dobili 75 kg amandmana DS. Isti argument je korišćen i isti argument danas isti ti koriste protiv onih koji se, naravno, neuporedivo blaže i sa neuporedivo manjim brojem amandmana protiv bezakonja poslaničke većine bore.
Molio bih vas da ubuduće takvu argumentaciju zarad javnosti ne koristite, jer to najviše šteti Narodnoj skupštini Republike Srbije, i pre svega onima koji takvu argumentaciju koriste. I, nemojte da vređate narodne poslanike i da mislite, zato što ste pripadnici većine, da ste bolji od onih koji su pripadnici manjine, da ste pametniji, da ste obrazovaniji ili bilo šta drugo. Teško da ćete u to uveriti nekoga, teško, pa ako hoćete čak i po školskim diplomama, a po aktivnostima u ovoj skupštini još mnogo manje.
A što se tiče naših aktivnosti, aktivnosti opozicionih poslanika, da li će da jurišaju ili ne, napravite dobar poslovnik - niko ne može da kaže ni jednu jedinu reč, svi će izaći da odaju priznanje. Kad se napravi ovako kriminalan predlog jednog pravnog akta, nemojte da se čudite što ćemo na sve moguće načine pokušavati javnosti da ukažemo koliko je to kriminalan i koliko je to katastrofalan akt. Hvala.

Nisam vas opomenuo, ali upozoravam sve narodne poslanike da ću prvu narednu zloupotrebu javljanja po Poslovniku kažnjavati u skladu sa Poslovnikom, kao ometanje rada Narodne skupštine.
Imate pravo da se javite po Poslovniku i imate pravo da obrazložite u čemu vidite kršenje Poslovnika, ali nemate pravo da utrošite vreme na repliciranje za koje osnovu niste imali. Upozoravam sve narodne poslanike da ću bez upozorenja primenjivati Poslovnik na ovaj način.
Izvolite, gospodin Ivković, to je pretpostavljam isto po Poslovniku?

Poštovani gospodine predsedniče, možete da izaberete 96. stav 2. Poslovnika, jer u negativnom kontekstu je spomenuta SPS, a možete da tretirate i kao repliku, vama na volju, imam i na jedno i na drugo pravo. Hvala lepo.
U vreme SPS-a, kada je ona imala većinu u ovoj skupštini, svi poslanici su mogli da govore faktički koliko žele. Svi poslanici su mogli da podnose i amandmane. Najpoznatiji primer je 1996. godina, kada je 1.270 amandmana bilo podneto baš u cilju opstrukcije donošenja zakona o lokalnoj samoupravi. U svakom slučaju, želim da podsetim i prethodnog govornika da je Poslovnik koji je donela većina SPS-a, koji se upravo danas menja, predviđao da svaki poslanik može da govori dva puta po 10 minuta, da svaki poslanik može da ispunjava želje svojih birača, građana, da podnosi amandmane na podnete zakonske projekte i da diskutuje po amandmanu svakog svog kolege. To što se sada menja, to je druga priča, nema veze sa socijalistima, nego sa DSS-om. Što se tiče različitog kvaliteta i pristupa u podnošenju amandmana, naš narod bi rekao "prema svecu i tropar", odnosno kakav je predlog, takvi su i amandmani. Naravno da postoje i amandmani za koje neće glasati SPS.
U svakom slučaju bih zamolio predstavnike SRS da u svojim istupima ipak ostave socijaliste po tom pitanju na miru, a i da prestanu da traže CIA, nego da razmišljaju više o sebi. Bila je ovo replika.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Pomenuta je SRS u negativnom kontekstu u izlaganju Ivkovića.)