Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, replika.

Još jedanput smo imali priliku da čujemo , da ne upotrebljavam ružne reči,  nekoliko ružnih rečenica koje nemaju veze za sadržajem. Predsednik poslaničke grupe DSS-a se uopšte nije potrudio da obrazloži postojeći Predlog poslovnika, o kome Skupština raspravlja nekoliko dana. Predsednik poslaničke grupe se uopšte nije potrudio da nam kaže u čemu je ta efikasnost koju donosi novi poslovnik, kako to izgleda kad se krše prava poslanika,  odnosno mogućnost da govori na osnovu Ustava, kakva su to rešenja koja daju mogućnost da narodni poslanik ne može da kaže šta hoće, kakav je to poslovnik koji uvodi novčane kazne, kakav je to poslovnik koji narodnom poslaniku ne daje pravo da podnosi amandman?
(Glas iz sale: Odličan je.)
Naravno, odličan je, ali onda se taj poslovnik ne zove poslovnik koji garantuje efikasnost i sprečava opstrukciju, nego se zove poslovnik koji sprečava opoziciju da može u Narodnoj skupštini Republike Srbije da govori. Ljudi, pogledajte, u odnosu na reči koje ste izgovarali pre nekoliko godina i ovo što se sada radi, situacija je potpuno obrnuta. Vi to možete, a ne morate da priznate, ali to se vidi. U medijima ne možete da pročitate nijednu rečenicu vezanu za skupštinski rad. Morate postaviti sebi pitanje, zašto je to tako. Kontrola medija, koja postoji, praktično ostavlja Skupštinu kao jedino mesto na kome se može čuti kritička reč od bilo kog poslanika. Onda morate razumeti i nas, poslanike opozicije, kada želimo da izađemo i da kažemo šta mislimo o nekom predlogu zakona.
Ali, to nije na dnevnom redu. Na dnevnom redu je poslovnik o radu Narodne skupštine. Znači, najveći akt u ovoj skupštini koji se tiče prava poslanika. Nažalost, od predsednika poslaničke grupe DSS-a nismo čuli nijedan argument u prilog tezi da ovaj poslovnik unapređuje rad parlamenta, u prilog tezi da unapređuje rad poslanika. Čuli smo kvalifikacije vezane za prošlo vreme.
Gospodine Mihajlov, danas je 8. oktobar 2001. godine. Prošlo je godinu dana od oktobarskih događaja. Ne možete, ne zbog nas, nama to možete spočitavati, ali mi ćemo se javljati i opovrgnuti, nego zbog građana Srbije, ne možete se više koristiti retorikom i onim stvarima koje su bile vezane za prošlost. Mi smo svoju političku cenu vlasti platili prošle godine na izborima. Ako vi mislite da se sadašnje stanje, ovaj pad životnog standarda i sve ovo može objasniti stalno tom pričom, samo izvolite. Mislim da građani Srbije tome više ne veruju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula, a posle njega narodni poslanik Tomislav Kitanović.

Kakav parlament, takav i predlog izmene poslovnika. Tačno je da ovaj  predlog ograničava prava poslanika, ali ne pravi nikakvu diskriminaciju. Oni koji su do sada zbog svog statusa u parlamentu, kao predsednik Skupštine, predsednik poslaničke grupe, član Vlade, imali privilegije, imaće i od sada.  Cilj je da se poveća efikasnost rada. Ta tugovanka za Poslovnikom iz 1994. godine je potpuno besmislena. Šta je taj  poslovnik doneo Srbiji? Koji su zakoni doneti - radi snošljivijeg života, sa onakvim predsednicima Skupštine, pre i posle  1994. godine - Unković, Bakočević, Aranđelović, Tomić. Što ih ne predložiste za poslanike, da se setimo tih sjajnih dana?
Bilo je primedaba da je odbor za privatizaciju kao predlog zakasnio. Pa, u Srbiji deset godina traje privatizacija. Što deset godina niste predlagali odbor za privatizaciju? Da se ne bi videlo kako privatizacija teče. Šta me gledate? Kao, izneneđeni ste. Znalo se na šta ta privatizacija liči.
(Predsednik: Molim vas da se smirite malo. Prekinite sa dobacivanjem.)
Što se tiče čitanja, mislim da je ta primedba potpuno osnovana. Zaista bi trebalo da ostane pravo da govornik čita govor, naročito zbog onih ljudi kojima drugi pišu govore. Zbog toga bi trebalo ostaviti pravo na čitanje. Sankcije koje su predložene, nisu ništa novo. Ne bi trebalo da se iznenađujete. Te ideje postoje u evropskim poslovnicima. Ovde se igra fudbal po pravilima Evropske fudbalske federacije, a kada se predlaže neki poslovnik iz Evrope, onda to nije u redu.
Što se tiče nekih poslanika koji su povezivali poslovnik, obaveštenost i neobaveštenost, da vas obavestim, da je bivši predsednik bio dobro obavešten prošle godine, ne bi raspisivao izbore.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Kitanović, a posle njega narodni poslanik Radomir Naumov.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, posle ubedljive pobede predsednika Vojislava Koštunice na izborima i posle pobede izborne liste  koju je on nosio došlo je do promene vlasti u Srbiji. Preuzimanjem institucija sistema nismo uveli nove, kako ste vi hteli da kažete neke revolucionarne skupštine, revolucionarne zakone. Mi smo preuzeli institucije sistema onakve kave su bile. Preuzeli smo Skupštinu onakva kakva je bila.
Kakva je bila ta skupština? Skupština je bila jedan klub za zabavu i razonodu. Skupština je bila sve drugo samo ne ono što je trebalo da bude. Nije se bavila Ustavom, nije se bavila zakonom. Te stvari bile su izmeštene na drugo mesto. Te stvari bile su izmeštene u određene kabinete, kod određenih pojedinaca, rešavale su se uredbama, na nekim potpuno drugim mestima, u nekim vilama. Skupština se bavila sama sobom.
Zato je za takvu skupštinu bio potreban jedan poslovnik, kakav je bio u to vreme, koji je trebalo da reguliše samo te međuljudske odnose. Skupština je bila komotna, dakle nije se bavila onim što je trebalo. Poslanici su se ležerno osećali, napravili jednu domaćinsku atmosferu, izuli se, raskomotili i počeli da se bave ličnim problemima i sitnim prepucavanjima. Njima je i bio potreban poslovnik koji reguliše rad takve skupštine, a nama treba poslovnik koji treba da reguliše jednu potpuno novu skupštinu, jednu drugu skupštinu, skupštinu koja će se baviti onim čime treba da se bavi. Skupština će biti najviše zakonodavno telo ove zemlje.
Zato je nužno da se taj poslovnik menja i zato je nužno da ga menjamo, koliko god puta bude trebalo da on dođe u red. Bilo je prebacivanja zašto menjamo Poslovnik kada smo to već jednom radili, i to nekoliko puta. Nismo nekoliko puta, već samo jednom smo ga menjali. Treba ga menjati sve dotle dok se tim poslovnikom ova skupština ne stavi u funkciju da radi ono što treba da radi i da se bavi onim čime treba da se bavi.
Ovaj predlog promene Poslovnika je pre svega afirmativan. Afirmativan je za one stvari gde se stavlja u funkciju onoga čime Skupština treba da se bavi. On jeste restriktivan, ali je restriktivan za neke stvari koje su mimo svih civilizacijskih normi ponašanja, a za ono čime Skupština treba da se bavi on je afrimativan.
Opstrukcija postoji i u drugim parlamentima i nismo za to da ona bude potpuno izbačena iz parlamenta. Bilo je ranije, biće i nadalje, ali smo za to da se neke stvari, koje se kose sa osnovnim civilizacijskim ponašanjem, izbace iz ove skupštine.
Ono što se dešava u ovoj skupštini, opstrukciju koja se ovde dešava, podelio bih otprilike na tri vrste, na tri načina ili tri metode opstrukcije. Prvi način opstrukcije je onaj o kome se najviše ovde i pričalo, a to je vulgarni način shvatanja opstrukcije. Za taj metod opstrukcija je način afirmacije. Znači, mi nemamo drugog načina da se afirmišemo osim što ćemo da pravimo nered, što ćemo da radimo neke stvari koje nisu dozvoljenje, što ćemo da ometamo i sprečavamo rad. To je normalno, takvi smo došli, sa slabim timom u parlament, nemamo jake igrače i moramo da se služimo faulovima, da izbacujemo loptu u aut, da se valjamo po terenu. To je sve u granicama dozvoljenog. Ali, recimo, nije u granicama dozvoljenog ako neko uzme fudbal i iseče ga. To je nešto što prelazi opstrukciju, to je nešto mimo svega, mimo svih normi ponašanja.
Imamo drugu vrstu opstrukcije, a to je ona koja se poziva na stare metode, da težimo tome da bude sve gore, a što gore, to bolje. Znači, to je ono da se trudimo da pokažemo narodu kako je sve isto, kako se ništa nije promenilo, kako su ovi isti kao i mi što smo bili nekada, kako je ovde prisutan duh nekih poslanika od ranije. Sve je u suštini isto. Nije isto. Došli su novi ljudi. Ja sam pola svog života uložio za promenu političkog sistema. Pola svog života sam uložio za promenu sistema socijalističkog samoupravljanja i sistema komunističkog poretka. Od ove države nisam iskoristio, nisam razvlačio državnu i društvenu svojinu. Snalazio sam se za život kako sam znao i umeo, a sada će neko da mi kaže kako smo svi isti. Nismo svi isti.
Postoji treći način, treći metod da se vrši opstrukcija rada Skupštine, a to je metod i pokušaj da se održi status kvo. Znači, pošto je ovde usko grlo, ne može mnogo toga da se reši i neke stvari ćemo da pustimo da se reše nekim uredbicama, proći će možda neka cisternica sa naftom, neki šleperčić cigareta, ali to je sve pragmatično i stvari će da teku dalje.
Na kraju bih pozvao Skupštinu na ozbiljnost. Normalno, nekada se treba i našaliti. Meni je bio simpatičan onaj amandman sa onim kuglicama, zelenim, žutim, lilavim, ali bi možda bilo simpatičnije da se radilo recimo o crnom džipu, žutom džipu i crvenom mercedesu.

Branislav Ivković po Poslovniku.

Javljam se po Poslovniku, član 98. stav 1. - da su narodni poslanici za ovom govornicom dužni da govore o tački koja je na dnevnom redu i zameram predsedavajućem što prethodnog i govornika pre njega nije opomenuo. Očigledno je kada argumentacija nedostaje da se prelazi na lični teren. Mislim, predsedavajući, da bi trebalo da ukažete poslanicima, pogotovo poslanicima predlagača, da argumentovano obrazlažu svoj predlog, a ne da prelaze na lični teren i da se bave pitanjima koja nisu potrebna na ovom mestu danas da se razmatraju.
Razumem poslanike Demokratske stranke Srbije što teško mogu da nađu argumentaciju, da jedna stranka koja ima demokratski prefiks u svom naslovu umanjuje prava narodnim poslanicima da u ime građana Srbije podnose amandmane, u ime građana Srbije koji su ih birali, ovde zastupaju njihove stavove, da govore za ovom govornicom. Trebalo bi da se govori o tački na dnevnom redu, pa makar bio i predlagač u pitanju.

Potpuno se slažem, s tim što bih molio da svi u tome budu dosledni.
Reč ima narodni poslanik Radomir Naumov, a posle njega narodni poslanik Željko Tomić.

Uvaženi gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, narodni poslanici, jedan sam od onih 41 poslanika koji su potpisani kao predlagači Predloga o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine, koji se evo peti-šesti dan ovde razmatra.
Što je rasprava u načelu više odmicala postajao sam sve više ubeđen u neophodnost i potrebu donošenja ovakvog predloga izmena i dopuna Poslovnika o našem radu i ponašanju u Skupštini. Predlog sadrži nekoliko suštinskih i nekoliko formalnih izmena i dopuna. Suštinske smo već čuli, iako od malog broja poslanika i odnose se na popunjavanje instituta kontrolisanja rada Vlade, koju smo inače ovde izabrali. Dakle, odnosi se na interpelaciju u vezi sa radom Vlade. Uvodi se nekih novih devet članova.
Drugo, predviđa se osnivanje još jednog skupštinskog odbora, odbora za privatizaciju i tu, u ovom delu suštinskih dopuna našeg poslovnika, čini mi se nije bilo prejakih reči, emotivnih nastupa, a što je najvažnije - logičkih osporavanja.
Formalne dopune i izmene Poslovnika proistekle su iz iskustva u dosadašnjem radu ovog doma, a usmerene su na to da u periodu koji je pred nama i kada se očekuje izuzetno živa aktivnost na donošenju većeg broja zakona i akata stvore bolji uslovi za rad svih poslanika Narodne skupšine, kao i da omogući njen efikasniji rad.
One su, dakle, refleks na postojeće ponašanje jednog dela poslanika. Jer, za pristojne ljude, sa dobrim kućnim vaspitanjem, kao i za dobronamerne poslanike, a takva je većina ovde, predložene izmene i nisu potrebne niti ih tangiraju.
Od oponenata predloga čuli smo uglavnom nekoliko stereotipnih, kvaziargumenata, koji su obično bili začinjeni sintagmama - povreda ustavnih prava, parlamentarni teror, krah demokratije, restriktivne mere i drugo.
Ako se pod povredom ustavnih prava i Ustava podrazumeva pokušaj sprečavanja i ugrožavanja mentalnog zdravlja većine poslanika u ovom domu, kao i gledalaca, onda sam za tu povredu. Ako se pod uvođenjem parlamentarnog terora podrazumeva sprečavanje besprizorne opstrukcije rada parlamenta, slažem se sa uvođenjem ovog terora.
Ako je uskraćivanje demokratije ovim poslovnikom uskraćivanje ove demokratije koju su nam u nasleđe ostavili naši predhodnici u ovoj zemlji u poslednjih 55 godina, onda sam za uskraćivanje ovakve demokratije.
Ako se restriktivne mere odnose i na smanjenje prostaklula, primitivizma i nevaspitanja, ovde za ovom govornicom i u sali, onda sam naravno zdušno za. Pozivam vas da glasamo za ovaj predloženi poslovnik. Hvala.