Reč ima narodni poslanik Jovan Deretić.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene kolege, podneo sam amandman na član broj  11, koji se odnosi na kazne narodnih poslanika. Predložio sam da se ovaj član briše, iz razloga što se on protivi Ustavu Srbije, i to četiri člana Ustava Srbije. Da bi vam ovo bilo pred očima, pročitaću te članove.
Radi se o članu 77. alineja 2) - "Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Narodnoj skupštini."
Član 80. alineja 2) - "Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju Vlada, svaki narodni poslanik, skupština autonomne pokrajine ili najmanje 15.000 birača."
Član 48. - "Građanin ima pravo da javno kritikuje rad državnih i drugih organa i organizacija i funkcionera, da im podnosi predstavke, peticije i predloge i da na njih dobije odgovor, ako ga traži."
Član 23. - "Niko ne može biti smatran krivim za krivično delo, dok to ne bude utvrđeno pravosnažnom sudskom odlukom."
Gospodo, mi dajemo pravo jednom od kolega koji predsedava u ovom domu da izriče kazne koje su suprotne u odnosu na četiri člana Ustava Republike Srbije. Ako ovaj poslovnik bude usvojen, mi moramo da kažemo javno da sa današnjim danom prestaje parlamentarna demokratija u Srbiji i da će ovo biti prvi dan DOS-manlijske diktature. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Skupštine Republike Srbije. Poznato je da je cilj donošenja ovakvih dopuna i izmena Poslovnika upravo da se spreči opstrukcija rada u Narodnoj  skupštini. Međutim, postavlja se jedno drugo pitanje - da li je možda trebalo malo više i malo bolje razmisliti i naći neki bolji i pravedniji način da se sa ovim problemom obračunavamo? Taj  problem nije problem samo vladajuće većine. To je problem svih nas, poslanika,  koji dolazimo u ovaj  dom sa ozbiljnim namerama i da ozbiljno učestvujemo u radu ove skupštine i koji smo odgovorni prema svojim biračima.
U poslednje vreme, a naročito od kada je počela ova sednica, imam često prilike da me građani susreću i da pitaju šta se to zapravo radi u Skupštini, zbog čega je toliko neozbiljna atmosfera? To se takođe odnosi i na prethodnu Skupštinu, koja je raspravljala o sasvim beznačajnim temama. Morate razumeti da smo i mi iz opozicije odgovorni prema svojim biračima, da svako od nas predstavlja 20.000 - 30.000 građana i da svako od nas vrlo teško može da objasni građanima da on zapravo ne učestvuje u svemu što se ovde događa.
Vaš stav i mišljenje da je samo opozicija ta koja se bruka u ovoj skupštini i da je opozicija jedina koja može biti okrivljena za neefikasnost rada Skupštine, ne stoji. Možda vi toga niste svesni, međutim, nezadovoljstvo naroda je usmereno i prema vladajućoj poziciji, upravo iz napred navedenih razloga, to su: stavljanje na dnevni red beznačajnih tačaka, vođenje diskusija o sasvim sporednim pitanjima, a ostavljanje po strani onih pitanja koje građane najviše interesuje.
Kada je reč o ovom predlogu izmena i dopuna Poslovnika ima nekoliko primedaba koje su principijelne i koje uopšte nisu iz naše poslaničke grupe došle da bi se vršila opstrukcija, već da bi se popravio ovaj tekst. Ograničenje vremena diskusije je sasvim neustavno i u potpunosti zadire u prava poslanika i moramo to pogledati iz jednog drugog aspekta. Šta da kaže onaj poslanik koji je izlazio za ovu govornicu 5 ili 10 puta od početka rada ove sednice, onaj poslanik koji je konstruktivno učestvovao u radu, koji je davao konstruktivne predloge i amandmane koji su poboljšavali tekst, a sada taj poslanik dobija minut - dva ili dva i po minuta i praktično je ograničen kao čovek i kao predstavnik tolikog broja građana.
Ako bi se pošlo od pretpostavke da smo svi mi u poslaničkim grupama podjednako odgovorni i da svi imamo ista prava, znači sasvim će biti nekorektno ako jednu grupu poslanika, od njih stotinak, zastupaju dvojica ili trojica za ovom govornicom. Ostali poslanici praktično mogu da idu kući i mislim da će rad ove skupštine, a to će se u praksi pokazati, biti vrlo problematičan već od naredne sednice. Nama je jasno da će ovaj tekst biti usvojen i žao nam je, jer ni najmanje nismo doprineli da dođe do ovakvog teksta.
Besmisleno je takođe da o povredi poslovnika govori samo predsednik poslaničke grupe, jer jednostavno mislimo da je to jedan trenutak pažnje kada neko od poslanika uoči povredu poslovnika, ne vidimo ni jedan jedini razlog da to ostali poslanici ne mogu da upotrebe. Imam prilike da mi koleginica dobacuje i to što neki poslanici zloupotrebljavaju trebalo je rešiti na drugi način, a ne kažnjavanjem svih poslanika, pa i vi, koleginice, kažnjeni ste na ovaj način i morate biti svesni toga. U slučaju jedne povrede poslovnika vi bi trebalo da otrčite brzo do svog šefa poslaničkog kluba Čedomira Jovanovića, da mu to došapnete, da to bude pre nego što predsednik Skupštine pređe na nešto sledeće, što će biti izuzetno nepraktično, ako šef poslaničkog kluba to nije uočio. Vi ste brzi i zato ćete brzo otići odatle.
Novčano kažnjavanje je krajnje ponižavajuće za ove poslanike i reći ću samo to da oni poslanici koji su došli ovde da prime tu platu i ako su došli zbog plate treba ozbiljno da razmisle o svom pojavljivanju u ovoj sali, jer mislim da smo mi ovde došli da damo nešto od sebe, a ne da uzimamo i da nam je to jedini cilj. Samim tim, moj kolega Petrović je obrazložio vrlo detaljno da nema nikakvog smisla i pravne podloge da se poslanici na ovaj način kažnjavaju.
Reći ću samo još dve stvari. Ja sam podneo dva amandmana. Jedan amandman se odnosi na član 12, a taj član 12. je zapravo korekcija člana 105. važećeg poslovnika. Član 105. Poslovnika je izuzetno korektno uređivao ovu materiju i ne vidim ni jedan jedini razlog da se uvodi ovaj način, kao što je ovim izmenama i dopunama to dato. Član 105. glasi: "Mere koje je izrekao predsednik Narodne skupštine se primenjuju dok traje pretres po tački dnevnog reda u toku koga su izrečene, a mera koju izrekne Narodna skupština primenjuje se za sednicu na kojoj je izrečena". Mislim da ovo uvođenje da se mera primenjuje 20 dana, pa ukoliko sednica traje duže ili kraće, unosi jednu veliku zabunu i sasvim nepotrebno i bez ikakvih razloga komplikuje i ovako komplikovanu situaciju.
Što se tiče amandmana na član 15, tu sam predložio da se Vlada o interpelaciji izjasni u roku od 15 dana. Ukoliko Vlada zna šta radi, mislim da nema nikakvih razloga da joj ostavljamo 30 dana da odgovori na interpelaciju, jer samim tim se i taj problem o kome je reč relativizuje i pitanje postaje beznačajno. Možda posle 30 dana to više ne bude aktuelno i sve to gubi na značaju.
Reći ću samo još jedno, čini mi se da je cilj svih ovih neozbiljnih predloga i neozbiljnih diskusija, i u tome nikoga posebno ne izdvajam, da se ova skupština prikaže kao neozbiljna, neodgovorna, a to je izgleda cilj mnogima i cilj je da se prikaže kako nam je Vlada ekspertska, vredna, pametna, odana ovoj državi, a da je Skupština neozbiljna, neodgovorna i da ne radi dobro svoj posao. Mislim da svako ko učestvuje u tome treba da nađe svoj deo krivice i da je trebalo u stvari primenjivati važeći poslovnik, ali ići sa pravim temama, i ne bismo došli u ovu situaciju u koju smo došli.

Da li još neko iz poslaničke grupe želi reč? (Ne.)
Pre nego što počnete sa izlaganjem molim narodne poslanike da utvrdimo da li imamo kvorum za rad.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine. Izvolite, gospodine Ćirkoviću.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da radimo na ivici kvoruma, ali to znači da ću ja imati disciplinovane slušaoce ili sam možda optimista bez razloga. U svakom slučaju, pozdravljam dogovor poslaničkih grupa da se konsenzusom usvoji da u finalizaciji ove tačke dnevnog reda o izmenama i dopunama Poslovnika sve poslaničke grupe dobiju ravnopravan tretman, dakle da mogu 45 minuta da obrazlažu svoje amandmane, odnosno učestvuju u jedinstvenoj raspravi.
Poslanička grupa Nove Srbije je predložila pet amandmana. Zakonodavni odbor je dao zeleno svetlo za amandmane, odnosno u učtivoj formi je rekao da nema nekih pravnih smetnji da se oni usvoje. Administrativni odbor nije dao zeleno svetlo, ali to ne znači da ćete vi poslušati odluku Administrativnog odbora, nego da ćete prosto suditi prema argumentaciji koju budem navodio za pojedine amandmane, da li su amandmani prosto oportuni i korisni u našoj stvari.
Sigurno je da su izmene Poslovnika iznuđene. Da nije bilo ne opstrukcije nego destrukcije rada Skupštine, i stari Poslovnik bi mogao da ispuni svoju obavezu.
Ako mi dozvolite, taksativno ću govoriti o svim amandmanima koje je podnela poslanička grupa DOS - Nova Srbija. Tako smo u članu 5. stav 1. predvideli da se menja i glasi: "Ukupno vreme rasprave u načelu dobija se zbirom vremena 30 minuta po svakoj poslaničkoj grupi plus jedan minut po svakom poslaniku".
Žao mi je što predstavnici, odnosno poslanici opozicije, ne prisustvuju sada, verujem da bi oni ovaj amandman podržali, jer se na ovaj način sve poslaničke grupe stavljaju u jedan tretman, a, naravno, vreme izlaganja ipak zavisi i od broja poslanika koji tvore jednu poslaničku grupu. Tako, na primer, SPS bi imala pola sata i kako njih ima 37 ona bi imala još 37 minuta. To je 67 minuta - dovoljno da obrazlože svoj stav. Naravno, srazmerno tome bi i ostale poslaničke grupe imale zagarantovanu kvotu.
Time bi ova utvrđena kvota od pet časova bila modifikovana, pa bi vreme trajanja rasprave u načelu bilo srazmerno jačini određene poslaničke grupe, ali se, naravno, vodilo računa i to o tzv. ozbiljnoj diskriminaciji, tako da svaka poslanička grupa ima vreme u kome može da obrazloži svoje amandmane, odnosno može da obrazloži raspravu po pojedinom zakonu.
To su dakle bili naši motivi koji se uklapaju u opštu intenciju promene postojećeg poslovnika. Znači, opšta intencija je da se prosto ojača efikasnost Skupštine i da zakonodavni rad, za koji je ova Skupština nadležna, dobije svoj primarni deo, odnosno svoj primarni značaj.
U drugom amandmanu predložili smo da se u članu 11, a u odnosu na član 103a, prvi i drugi stav brišu i u stavu 3. umesto reči: "u visini jedne mesečne plate", stoje reči: "pola mesečne plate". Naša namera je bila da postojeće kazne na neki način prepolovimo. Iako je bila predviđena kazna u visini od jedne mesečne plate za oduzetu reč, mi smatramo da bi kazna bila primerena i da bi postigla svoju svrhu i ako bi bila pola mesečne plate.
U tom delu bojazan nekih govornika da pojedini poslanici ne bi mogli biti sankcionisani prosto ne stoji. Svi mogu biti sankcionisani, ako ne od plate koju ne primaju ovde, pošto na radnom mestu imaju veću, biće kažnjeni od paušala. Konačno, ako poslaničku dužnost vrše na neadekvatan način, onda je kazna i od tog paušalnog dela opravdana i primerena.
Dakle, u stavu 4. istog člana 103a u delu gde je sankcionisano isključenje sa sednice (što se ovde u principu završava paradom koju čini jedna poslanička grupa, a sada nije prisutna) onog momenta kada je poslanik isključen sa sednice bila je predviđena kazna dve mesečne plate, mi smatramo da bi jedna mesečna plata postigla svoju svrhu.
Generalno gledajući, mi smo se rukovodili time da kazne treba da postoje, treba da budu primerene, ali ne moraju baš biti drakonske.
U trećem amandmanu koji je podnela poslanička grupa DOS- Nova Srbija naša intervencija se odnosi na isti član, a kod novog člana 103b da se stav 2. menja i glasi: "Narodnom poslaniku na stalnom radu novčana kazna se oduzima od njegovih primanja za tekući mesec". Mi u principu samo popravljamo postojeći tekst, jer tamo kaže da se ona oduzima dok se ne ispuni svrha. Naravno, onom ko je na stalnom radu se može uzeti i u jednom komadu.
Stav 4. predlažemo da glasi: "Narodni poslanik koji je udaljen sa sednice nema pravo ni na kakvu naknadu dok traje sednica sa koje je isključen". Prosto, ako je prekršaj takve vrste, onda kazna mora biti oštrija. Dakle, iako se u principu zalažemo za blaže kažnjavanje za one ljude koji su skloni najtežim prestupima, predviđamo kaznu da ne može nikakva primanja ostvariti u periodu dok mu kazna traje.
U četvrtom, poslednjem amandmanu poslanička grupa DOS- Nova Srbija je odlučila da interveniše u predloženom tekstu. Mi kažemo da posle člana 12. treba dodati novi član 12a koji glasi: "Prilikom utvrđivanja kvoruma prisutni poslanici u sali su dužni da se identifikuju. Ukoliko svoje prisustvo ne registruju, predsednik Skupštine im izriče opomenu. Mere opomene u toku jedne sednice se sabiraju i nakon tri opomene predviđa se novčana kazna u visini kazne za oduzimanje reči".
Naravno, kada smo ovo uradili prosto smo imali u vidu da oni ljudi koji su skloni prekršajima moraju zbog toga da trpe i posledice. Ukoliko su recidivisti, onda naravno, ako u toku jedne sednice to postane kod njih hronično, moraju nakon toga trpeti i određene novčane kazne.
Zahvaljujući činjenici što je rasprava jedinstvena i govorimo i u načelu i u pojedinostima, dopuniću svoje izlaganje koje sam imao na početku sednicu, kada smo govorili u načelnoj raspravi. Govoriću prosto o institutu interpelacije koji je prvi put uveden u našu parlamentarnu praksu u vremenu komunizma i postkomunizma.
Tako, poslanička grupa Nova Srbija smatra da Odbor za bezbednost može dobiti veća ovlašćenja i da se u periodu tranzicije pozabavi radom Službe državne bezbednosti ili Udbe, kako se ona i dalje popularno zove. Imao sam priliku da čitam svoj dosije u regionalnoj Udbi u Užicu i video da sam pažljivo praćen u periodu od 1980. do 1991. godine. Tu otprilike ima oko 200 strana teksta. Naravno, čitanju tog dosijea prisustvovao je njihov operativac; vladinom uredbom mi je bilo zabranjeno da snimim, da prepišem, da prosto registrujem sve što tamo piše.
Ovde mi je u slučajnom i neformalnom razgovoru rečeno da ima ljudi koji takođe imaju dosije. Sigurno ne spadam među šampione, ali mi je, recimo, gospodin Jaćimović iz DOS-a rekao da je svoj dosije čitao tri dana i da on ima preko 500 strana.
Ovo je zgodna prilika da svi poslanici u ovom skupštinskom sazivu, nezavisno kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, odnosno stranci, naprave jednu zajedničku interpelaciju da se preispita rad Službe državne bezbednosti, a naravno odgovarajuća adresa je MUP.
Smatram takođe, a pretpostavljam i ostali ljudi koji imaju dosije, da bi u toj interpelaciji trebalo da zahtevamo sledeće... Ne vidim nikakve potrebe.... (žagor) ne vidim, gospodine, zašto se vi srdite. Pretpostavljam da vi niste bili operativni radnik Službe državne bezbednosti. Ovde postoje ljudi koji su bili žrtve komunizma, ali valjda nismo njihovi trabanti.
Dakle, predlažem češki model: kada su otkriveni dosijei češke državne bezbednosti sva imena dostavljača, cinkaroša, tastera itd. su javno obelodanjena.
Naravno, žrtvama nije saopšteno, ali je na mestu gde je lokalna Udba delovala njihov spisak obelodanjen. Na primer, čitajući svoj dosije našao sam 10 konspirativnih imena špijuna koji su pratili šta sam i gde pričao. Tako jedan mučenik, zove se Bora, ne znam ko je to, 80% prijava su njegovih. Pa, ima neki Noka, pa ima Ribar, pa ima Bijić, pa ima Učitelj itd.
Dakle, predložio sam da, koristeći institut interpelacije, napravimo dovoljno potpisa da se preispita rad Službe državne bezbednosti, i da se postupi po onome što predlažem. Naravno, to će biti aktuelno tek onda kada to u pismenoj formi i obradimo.
Završiću ovo izlaganje i reći ću jedan naš opšti stav. Poslanička grupa Nove Srbije će glasati za izmene i dopune Poslovnika. Nadamo se da će kasnije, u izjašnjavanju o amandmanima, postojeći tekst biti popravljen. Smatramo da je ovaj predloženi sasvim dovoljan da se poboljša rad u Skupštini, kao vrhovnom zakonodavnom telu.

Ima reč narodni poslanik Tomić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Pokret za demokratsku Srbiju je podneo par amandmana na sledeće članove: na član 1, predložio je uvođenje novog člana 3a i na član 4.
Pre svega, na član 1. poslanik Pokreta za demokratsku Srbiju, gospodin Kovačević je podneo amandman kojim se briše uvođenje odbora za privatizaciju. Ne zato što smo mi protiv odbora za privatizaciju, već zato što smatramo da se resorni odbori već bave ovom problematikom i da se na ovaj način uzima deo ovlašćenja nekim odborima. Recimo, Odbor za industriju se bavi privatizacijom preduzeća i privrednih subjekata, a šta ćemo sa onim odborima u čijem je resoru, recimo, preduzeće koje se bavi informisanjem, odnosno ako se vrši privatizacija neke kulturne institucije. Smatramo da resorni odbori moraju učestvovati u tom postupku, u kontroli privatizacije.
Drugi amandman se odnosi na član 3a kojim se traži uvođenje kvoruma samo na početku sednice, prilikom donošenja dnevnog reda, zatim, prilikom izjašnjavanja, tj. glasanja za zakon, odluku ili bilo koju drugu odluku koja je pred Narodnom skupštinom. Član 3a ne treba obrazlagati, znači svrha je da se ne traži kvorum prilikom načelne rasprave.
Treći amandman koji smo mi podneli je na član 4. koji govori o vremenu i redosledu govornika, odnosno učesnika u diskusiji. O čemu se radi? U članu 4. stav 2. alineja 1. u toku pretresa predloga poslanik ima pravo da dobije još jednom reč preko reda, kada je zatraži, radi davanja obrazloženja u trajanju od pet minuta. Predlagač akta, da li je to Vlada, grupa poslanika ili jedan poslanik, dobija još pet minuta onda kada zatraži reč radi obrazloženja predloženog zakona, odnosno nekog drugog akta.
U alineji 2. koja govori o izvestiocima odbora takođe se povećava vreme za još pet minuta izvestiocu odbora, ali po odobrenju predsednika skupštine.
U alineji 3. predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe dobija još 10 minuta, znači ukupno 20 minuta. Pri tom, 10 minuta na početku i 10 minuta na kraju diskusije prilikom davanja završne reči.
U sledećoj alineji se povećava vreme za pet minuta predstavniku Vlade onda kada Vlada nije predlagač akta. Takođe, kada zatraži i preko reda u cilju davanja obrazloženja, odnosno rezultata diskusije i rasprave, ako se za to ukaže potreba.
Sledeća alineja glasi: "Ukoliko govori jedan poslanik, vreme može podeliti u tri dela, po 10 minuta. Ukoliko govori više od jednog poslanika, pojedinačno izlaganje ne može trajati duže od 10 minuta". Zašto? Da bismo uveli dinamiku u diskusiju i da se ne bi dešavalo da jedan poslanik koji je stručan iz određene oblasti bude za govornicom 45 minuta odjednom i da tako unese monotoniju u diskusiju. Njegova diskusija, i ako je jedini učesnik iz svoje poslaničke grupe, treba da se razbije na različite vremenske periode, kada će se argumenti suprotstavljati jedni drugima, tj. u skladu sa predloženom izmenom da poslanici različitih poslaničkih grupa govore naizmenično.
Ukratko, ovim izmenama člana 4. se želi postići i podići vreme određenim učesnicima u raspravi i umanjiti rigidnost novog predloga poslovnika, i uvođenje jedne dinamike koja je koncentrisana na donošenje što kvalitetnijih i boljih zakonskih predloga. Hvala vam.

Ima reč narodni poslanik Miroslav Hristodulo.

Neću dugo, samo da vas podsetim da sam podneo amandman, dakle od devet amandmana koje sam podneo jedan je ključan, a to je amandman da se posle člana 3. doda član 3a, koji određuje da se kvorum utvrđuje na početku zasedanja i dalje predsednik Narodne skupštine ocenjuje kada je u funkciji uspešnog rada Narodne skupštine potrebno da se utvrdi kvorum. Dakle, u praksi bi se svodilo na to kada je iscrpena rasprava u načelu i treba da se pređe na glasanje u načelu i pojedinostima. Dakle, za razliku od nekih drugih amandmana koje su podneli drugi narodni poslanici, kod mene se ne zahteva kvorum čak ni prilikom glasanja, a to obrazlažem time da će poslaničke grupe, kojima je u interesu da što više njihovih poslanika bude u sali, o tome odlučiti.
Da ne davim više, pošto sam već pričao o ovome u raspravi u načelu, da vas podsetim, znači član 3a. Hvala.