Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uveren da ekstremna rešenja nikada nisu i najbolja rešenja, predložio sam poboljšanja određenih članova, sve u nameri da dobijemo jedno optimalno rešenje koje u mom vokabularu znači da ili svi budemo podjednako zadovoljni ili svi podjednako nezadovoljni tim rešenjem. Očigledno je da mnogo zadovoljnih ne može ni biti.
Dakle, moje zalaganje je išlo u pravcu da se član 4. u određenoj meri promeni, a naročito u delu gde se ograničavaju prava narodnog poslanika koji je izdvojio svoje mišljenje da govori duže od pet minuta, u delu u kome se kaže da predsednik ili predstavnik poslaničke grupe ne može govoriti ukupno duže od 10 minuta i u delu gde se uvodi pojam poslaničke grupe i pravo poslaničke grupe na diskusiju u trajanju od 30 minuta, a da se pri tom suspenduje pravo narodnog poslanika da se po proceduri javi za reč i da, kada po toj proceduri dobije pravo za reč, on onda govori bar 10 minuta. Naravno, ja ću obrazložiti to, bez obzira na žamor u sali. To me sasvim sigurno neće dekoncentrisati.
Jednostavno, čini se da smo mi već počeli da se ponašamo po novom poslovniku, što se nas iz opozicionih grupa tiče, otprilike da se sve svodi na onaj stari čuveni vic kada je hodža izgubio sat, pa onda ne zna kako da dođe do njega i kaže - znate, braćo, na propovedi sam izgubio sat, ako ga nađe brat musliman, neka ga donese u džamiju; ako ga nađe brat katolik, neka ga donese ispred džamije; ako ga je našao brat Srbin, džaba ja pričam. Ovo što pričam, čini mi se da džaba pričam. Što god kažem, vi ćete izglasati tako kako budete izglasali. Zbog javnosti, sebe radi i istine radi, hoću da kažem na šta se ti amandmani odnose i šta ti amandmani imaju za cilj.
Dakle, predlažem da se pravo narodnog poslanika koji je izdvojio svoje mišljenje i koji je imao ranije pravo da govori 10 minuta, a sada se ograničava na pet minuta, ponovo vrati na 10 minuta, jer sam taj čin izdvajanja mišljenja zaslužuje da bude detaljno i argumentovano objašnjen, pa je potrebno dati mogućnost da se razlozi prezentuju uz navođenje dokaza za tvrdnje, a to po pravilu traje duže od pet minuta.
Što se tiče vremena u kome može da govori po predlogu ovog novog poslovnika šef poslaničke grupe i koje se svodi na 10 minuta, mislim da treba da bude 30 minuta, jer predsednik ili predstavnik poslaničke grupe mora imati mogućnost da, pored uvodnog izlaganja, učestvuje afirmišući stavove svoje grupe tokom rasprave i, naravno, u finišu razmatranja davanjem završne reči.
Takođe mislim da ne može pravo narodnog poslanika da govori u Skupštini da se prenese na poslaničku grupu i da se samo unutar te poslaničke grupe i unutar stavova, koji se zauzmu u toj poslaničkoj grupi, njegovo pravo za diskusiju ograničava, jer taj poslanik, svejedno što je izabran po proporcionalnom sistemu, predstavlja i neku regiju, predstavlja i tamo neku celinu i verovatno zbog toga ima prava da govori u ime te celine, a ne da mu se unutar poslaničke grupe određuje tajming.
Naravno, ranije smo imali mogućnosti, da u onoj meri u kojoj se smatralo da je potrebno i dovoljno, govorimo o tome što je vezano za određenu tačku dnevnog reda, a sada se kaže da je to pet sati, bez navođenja argumentacije zašto je to tako, šta je osnovni kriterijum i rekao sam u svojoj diskusiji u načelu, da koliko će se o tome govoriti zavisi od značaja teme. Znači, tema inicira broj diskutanata. Broj diskutanata po nekom tajmingu daje neko vreme, koje po pravilu ne mora biti pet sati. Prema tome, dajte da to napravimo malo elsatičnije i otuda mislim da član 5. treba brisati u celini ili ga bar drukčije preformulisati.
Takođe sam imao predlog da se član 9. u celosti izbriše, jer članom 9. kaže se, da se ne može čitati napisani koncept ili se ne može čitati pisani tekst kada se dođe za govornicu i kada se o tome govori. Da ne raspravljamo mnogo o tome, i da ne uzurpiram pravo mojim kolegama, budućim govornicima. Naravno, individualna je stvar kako je i koliko ko rečit i kako to može da donese u okviru diskusije i obraćanja javnosti.
Konačno, imam primedbu na član koji kaže da se može podneti samo jedan amandman na jedan član predloga zakona. Mislim da to takođe treba brisati, jer se ne može uzimati pravo narodnim poslanicima da iznesu svoje razloge i primedbe kroz amandmane na pojedine predložene članove i da se to pravo može ograničavati na podnošenje samo jednog amandmana na jedan član zakona, budući da birači nisu birali poslaničku grupu već narodne poslanike, a grupa je, složićete se, samo izveden organizovani oblik povezivanja svih izabranih poslanika iz te opcije.

Narodni poslanik Branko Ružić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, moram da kažem da smo kao ozbiljna politička partija prihvatili ovaj truli kompromis da u 45 minuta obrazlažemo svoje amandmane, iz prostog razloga što smatramo da građani Srbije treba i u tih tričavih 45 minuta, da shvate pogubnost ovakvog predloga poslovnika.
Podneo sam 7 amandmana i vrlo ću kratko, i taksativno, navesti iz kojih razloga su oni podneti. Pre svega što se tiče člana 4. u amandmanu sam tražio da se on briše, s obzirom da održava restriktivni i nedemokratski karakter Predloga poslovnika. U njemu se sprečava pravo svakog poslanika da iznese svoje mišljenje po tački dnevnog reda, shodno svojoj obavezi kao narodnog poslanika, koga je narod birao, a taj narod ga je birao naravno da ga i adekvatno reprezentuje, jer smatram da je narod vrhovni politički arbitar. Naravno, da nijedan od ovih članova u poslovniku nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ali to je osnovna karakteristika i manir poznate legalističke Demokratske stranke Srbije, koja je inače i predlagač ovog poslovnika.
Što se tiče stava 3. član 4. ovog predloga poslovnika, on praktično nalaže narodnim poslanicima koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe da budu vrlo dobri atletičari, jer samo prva trojica mogu da dobiju reč, pa ne bi bilo loše da ovde napravite jednu atletsku stazu i da vidimo ko će biti brži.
Takođe sam predložio da se član 5. briše, jer mi nije jasno po kojoj metodologiji ste odredili da ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe traje pet časova, s obzirom da postoji mogućnost da ove male stranke i strančice iz DOS-a počnu da prave svoje poslaničke grupe i da se razmnožavaju kao amebe, pa onda ni po logici stvari, a ni tehnički nećete moći da ih svrstate u tih pet časova. To je naravno ponovo odraz restriktivnosti i nedemokratičnosti ovog poslovnika.
Tražio sam takođe, da se član 7. briše, s obzirom da on sprečava u slučaju da pitanje nije dovoljno raspravljeno po tački dnevnog reda, pravo poslanika da dobije reč ponovo, i doprinese konstruktivnoj raspravi, kako bi se to pitanje dovelo do kraja i do iznalaženja adekvatnih rešenja.
Što se tiče člana 8, za koji sam predložio takođe da se briše, sužava se i krši pravo svakog poslanika da govori o povredi poslovnika, već se daje ekskluzivitet samo predsednicima ili predstavnicima poslaničke grupe. Ukoliko vi smatrate da kod vas to mogu da rade samo predsednici i predstavnici, znači ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, kod nas to nije slučaj. Kod nas svih 37 poslanika može da reklamira poslovnik.
Član 9. takođe sam predložio da se briše, s obzirom da mi nije jasno zašto ne bi mogao da se čita pisani tekst, ako predsednik ove stranke, koja je predložila poslovnik, a takođe nažalost i predsednik Savezne Republike Jugoslavije, može da čita pisani tekst.
Član 11. takođe sam predložio da se briše, s obzirom da mi nije jasno po kom osnovu uvodite novčane kazne i na taj način pokušavate da ućutkate opoziciju. Nas socijaliste sigurno nećete uspeti.
Poslednji amandman koji sam podneo je na član 14. i takođe sam predložio da se briše, s obzirom da odredbe ovog predloga poslovnika koje se odnose na načelnu raspravu nisu dovoljne za raspravu u Vladi, a sve to je vezano za član 5. predloga poslovnika gde se sužavaju prava, i ograničava vreme poslaničkim grupama i poslanicima da izlažu svoje argumente protiv Vlade ili određenog ministarstva.

Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, unapred se izvinjavam što ću verovatno u jednom delu svoje diskusije ponoviti deo argumentacije koju sam izneo prilikom prethodne rasprave o Predlogu za izmenu poslovnika i obratiću vašu pažnju na dve grupe amandmana koje je podnela Socijalistička partija Srbije.
Prva grupa odnosi se na predlog da se briše član 13. Poslovnika, odnosno član 139. u kojem se predlaže dodavanje novog stava 2. koji glasi: "Narodni poslanici koji su članovi iste poslaničke grupe mogu da podnesu samo jedan amandman na jedan član predloga zakona". Osim argumentacije koju ste vi do sada imali prilike da čujete i koju je izneo moj kolega Slobodan Tomović, želim da podsetim javnost i kolege poslanike da je članom 80. stav 2. Ustava Republike Srbije propisano da pravo predlaganja zakona imaju Vlada, Skupština AP, 15.000 birača i svaki narodni poslanik. Znači, svaki narodni poslanik može predložiti parlamentu zakon, može predložiti parlamentu zakon o izmenama i dopunama zakona, a po ovom poslovniku neće moći da predloži više od jednog amandmana na jedan član.
Mislim da je ovakvo rešenje zaista u dubokoj suprotnosti sa Ustavom. Nažalost, nije samo ovo rešenje u suprotnosti sa Ustavom. U to su nas uverili mnogi akti koje je ovaj parlament doneo, gde se retroaktivno poništavaju odluke Skupštine, gde je Vlada svojim odlukama i uredbama duboko zadirala u zakonodavnu nadležnost, gde smo po Zakonu o ekstraprofitu, Zakonu o privatizaciji, takođe proredili mnoge odredbe Ustava, i onda pomalo čudi priča o najavama za promenu Ustava Republike Srbije, jer zašto menjati Ustav kada se i ovoga koga sada imamo ne držimo.
Što se tiče člana 15. kojim se uvodi interpelacija, ponoviću svoje mišljenje. Svaka opoziciona stranka treba da bude zainteresovana da ima što više kontrole i mehanizama za kontrolu rada Vlade i dobro je što se interpelacija našla u Predlogu za izmenu ovog poslovnika. To je za svaku pohvalu.
Mi smo predložili par amandmana koji taj institut treba malo više da približe realnosti i životu i nekim ograničenjima koja su takođe zapisana u našem Ustavu i našem Poslovniku. Interpelacija je po svojoj prirodi institut, koji je nešto teži od poslaničkog pitanja, a znatno blaži od pokretanja postupka za poverenje Vladi.
Baš zbog toga mislim da je cenzus koji je dat, do 50 poslanika koji mogu pokrenuti interpelaciju, previsok, tim pre što se u članu 93. stav 3. Ustava Republike Srbije kaže da 20 narodnih poslanika može pokrenuti pitanje poverenja Vladi. Ako je to već tako sa ovim težim institutom, onda nema logike da za interpelaciju, koja je blaži oblik kontrole Vlade od pitanja poverenja, cenzus bude veći.
No, to je, čini mi se, manji problem vezan za interpelaciju kako je dat ovde. Mnogo veći problem je vezan za stav 2. ovog člana 200a, u kome se kaže da u toku jednog zasedanja Narodne skupštine može da se podnese najviše pet interpelacija. Načelno nisam protiv ograničenja. Ne sme se ni to pravo u opoziciji zloupotrebiti prevelikim brojem podnošenja interpelacija, ali ovako kako je dato zaista se ne zna ko će odlučiti, ni čija će se interpelacija naći na dnevnom redu, ni u kom postupku će se to odlučivati.
Nama ostaje da verujemo da će predsednik Narodne skupštine uzeti neki od kriterijuma, da li vreme prispeća, ili nešto što nije zapisano u ovom predlogu poslovnika kao kriterijum, da se utvrdi čije će interpelacije ugledati svetlo dana. Bojim se da može da se desi da će interpelacija, kako je napisana ovde, omogućiti da deo DOS-a u Skupštini kontroliše deo DOS-a koji je u Vladi.
To me pomalo podseća na interpelaciju koja je bila prisutna u našem pravnom sistemu u Ustavu 1974. godine, kada je jednostranačka skupština kroz interpelaciju kontrolisala rad jednostranačake vlade, ili izvršnog veća kako se tada zvalo.
Voleo bih da me praksa i primena ovog poslovnika demantuju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik gospodin Rajko Baralić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam 11 smislenih i na zakonu zasnovanih amandmana. Dva su prihvaćena. Govoriću o jednom koji nije, a to je amandman na član 11.
Obrazloženje koje sam dao za ovaj amandman je sadržano u jednoj rečenici - u interesu predlagača ovog sramnog teksta je da predlog povuče i spase čast i dostojanstvo Narodne skupštine. To je ovaj član koji predviđa da se narodnim poslanicima mogu izricati, za izrečenu reč za ovom govornicom, novčane kazne.
Ne postoji niko ko je ovlašćen da izriče mandatne kazne narodnim poslanicima i ta stvar je, ako hoćete, ne samo protivzakonita, ne samo nešto što ima veze sa gušenjem prava i sloboda i demokratije u samoj Skupštini, to pitanje se graniči sa dobrim ukusom.
U obrazloženju koje ste dali o izmenama i dopunama Poslovnika kaže se - narodni poslanik kome je izrečena opomena kažnjava se. Taj glagol, gospodo, ne stoji u Poslovniku Narodne skupštine. Ne sme da se nađe. Može da piše - izriče se mera, ali ne može da piše - kažnjava se, ako zaista hoćemo da nam ovaj dom bude dostojanstven kao najviši zakonodavni u ovoj zemlji.
U članu 103b kaže se da konačnu odluku o izricanju ovih mera donosi Administrativni odbor. Šta se dešava ako Administrativni odbor neće da donese ovakvu meru, a predsednik Narodne skupštine, koristeći se ovim pravom iz člana 103a, to učini. Niste rešili u pravnom i tehničkom smislu kako će sve ovo da funkcioniše.
Obrukaće se Narodna skupština danas ukoliko bude usvojila član 12. ponuđenog poslovnika. Nećemo moći ili - nećete moći da objasnite građanima Srbije da je ovo bilo moguće da se predloži i da je bilo moguće da to usvoji Parlament Srbije. SPS će snažno odgovoriti ako ovaj poslovnik bude usvojen.
Naći ćemo instrumente i naći ćemo i prilagoditi pravce svog političkog delovanja novim uslovima, jer poslovnik koji ćete danas očigledno usvojiti neće omogućavati narodnim poslanicima da svoju ulogu ovde vrše, i svoju misiju, ako hoćete, u skladu sa zakonom i Ustavom.
Predloženi poslovnik je u dubokoj suprotnosti sa članom 77. i članom 80. Ustava Republike Srbije. Kada konačno izaberete dovoljan broj sudija Ustavnog suda Srbije tražićemo da se taj sud izjasni o ustavnosti ovog akta, koji se danas ovde usvaja.
Još ima vremena da Narodna skupština sve ovo povuče iz procedure, da predsednik Narodne skupštine još jednom pozove šefove poslaničkih klubova da se napravi nov predlog poslovnika, oko koga će se postići konsenzus. Demokratski poslovnik je samo onaj koji je zasnovan na konsenzusu svih političkih stranaka u jednom parlamentu.
Ovako kako ste predložili, Narodna skupština će funkcionisati na način koji je direktno suprotan Ustavu, poslaničkoj praksi i bez obzira na argumente koje nudite, nema mnogo iskustava u Evropi kada je poslovnik jednog parlamenta u pitanju.
Vi, naravno, možete još mnogo toga učiniti. Ovde je nekoliko puta gospodin Batić citirao Masarika, rekao je - još pre 100 godina Masarik je rekao da je suština demokratije u raspravi, a ne u glasanju. Slažem se sa onim što je rekao Masarik i sa onim što je citirao gospodin Batić. Mislim da to zaista jeste suština.
Ukoliko ovo prođe, kao što je predloženo, ispašće da smo mi ovde samo zbog toga da glasamo. SPS će još jednom odgovoriti na način koji će očigledno biti u funkciji dalje promocije parlamentarne demokratije i demokratije uopšte u Srbiji. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik gospodin Stevan Gudurić.

U nastupu demokratije i spajajući raspravu u jedinstvenu uspeli ste da skratite vreme diskusije sa 10 na pet minuta. Pa ste onda kazali da sve ovo treba da bude kolhoz i kolektivno, pa ste ipak onda šefovima kolektivnih kolhoza smanjili dvostruko pravo da pričaju.
Podneo sam jedan broj amandmana i nijedan nije okarakterisan, čak ni od vas, ni kao uvredljiv ni kao bezobrazan. Jedino što je bezobrazno i uvredljivo ovde je ovaj vaš predlog, nazovi izmena i dopuna Poslovnika. Moraćete objasniti na koji način može da se skine plata, jer poslanik koji je u radnom odnosu u Skupštini je radnik. Kako možete da mu skinete dve plate odjedanput, moraćete da mi objasnite, pošto znam da radniku mesečno može da se skine 20%, to je disciplinska mera, a 200%, to još do sada nisam čuo i moraćete naći neki zakon u koji ćete to uglaviti. Zasad, takav zakon čak ni vi niste uspeli da napišete.
Stavili ste da može samo jedan amandman da stavi poslanička grupa, a kada dođemo do onoga što je mnogo važno svima u Srbiji, kada budemo pričali o budžetu, pa svako dolazi iz nekakve sredine i opštine i moraće da objasni za tu svoju sredinu. Na ovaj način neće moći da objasni. Nećete moći da objasnite ni vi, koji se računate kao neka pozicija. Stavili ste mogućnost kod interpelacije koja kao ideja nije loša, ali onako kako je sročena, pitanje je da li je dobra; ako možemo raspravljati o tome da nekog ministra ovde privedemo i pričamo o njegovom razrešenju sa 20 potpisa, a da tražimo neku informaciju od predstavnika Vlade i možda od tog istog ministra treba nam 50 potpisa. Obrazloženje kako to treba da bude konsenzus više političkih stranaka je veliko pitanje i reći ću vam još jednu stvar - na ovakav bezobrazan predlog ima raznoraznih bezobraznih odgovora.
Prema tome, mi ćemo u SPS-u razmisliti šta je adekvatan odgovor na ovakav vaš bezvezan predlog.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da i ova rasprava, u skladu sa dogovorom šefova poslaničkih grupa, na neki način pokazuje svu apsurdnost predloženih izmena i dopuna našeg poslovnika.
Mi socijalisti imamo 45 minuta vremena, a još uvek nismo mogli da kažemo ni približno onoliko koliko bi moglo da se kaže o amandmanima. Zamislite kako će to biti kada budemo imali 30 minuta za ukupnu raspravu. Podneo sam nekoliko amandmana, a sada ću ih telegrafski prokomentarisati jer drugačije i ne mogu, samo ću obrazložiti njih nekoliko, najpre, one amandmane koji se odnose na kaznene odredbe prema narodnim poslanicima.
Na stranu to što je apsurdno da se poslanici kažnjavaju novčano, pa i bilo kojim drugim kaznama, ja bih ovde zapitao: ako je poslanik kažnjen novčanom kaznom sa 20%, 50% od plate ili čitavom platom, ukoliko nije na stalnom radu da li će mu se ta novčana kazna odbijati od drugih primanja, između ostalog i od poslaničkog dodatka. Podsećam vas da poslanički dodatak nije lično primanje narodnog poslanika i ne služi njemu lično, nego poslanički dodatak služi da bi se pokrili troškovi rada poslanika na terenu. Da li to znači da će kažnjeni poslanik biti sprečen da radi na terenu?
Drugo, ukoliko se na dnevnom redu jednog zasedanja nađe 15 ili 20 tačaka različitih zakonskih projekata koji po svojoj formi ili suštini nemaju nikakve zajedničke veze, ali jesu na istom dnevnom redu jednog zasedanja, kakav je tu logički sled stvari da poslanik koji je kažnjen oduzimanjem reči po prvoj tački nema pravo da učestvuje u raspravi po tačkama u budućem radu tog zasedanja, recimo po petoj ili šestoj tački, koja se odnosi na onu materiju koju taj poslanik poznaje najbolje.
Kakav kvalitet mi to dobijamo u budućem radu Skupštine, osim što se iz ovoga jasno može naslutiti namera predlagača da se upravo opozicija spreči da govori o tim predlozima koji bi bili u daljem toku zasedanja. Nemam nameru nikoga da optužujem, ali može se pretpostaviti da i onaj ko predsedava ovom skupštinom može biti u datim momentima i subjektivan, pa namerno izreći dve opomene ili, čak, oduzimanje reči jednom poslaniku da bi ga sprečio možda da govori o nekoj sledećoj temi.
Konačno, kada je u pitanju pravo poslanika da predlaže amandmane - molim vas, u dosadašnjem iskustvu smo svedoci toga da se u okviru jedne poslaničke grupe može zaista naći nekoliko konstruktivnih, kvalitetnih predloga i amandmana po jednom članu zakona, zato što postoje varijacije na određene teme i postoje varijante koje bi, možda, za poslaničku većinu u ovom parlamentu bile prihvatljive. Ukoliko poslanička grupa mora da se opredeli baš za jedno rešenje, time se sprečava kvalitet rasprave u ovom parlamentu, jer neka druga rešenja koja bi možda bila prihvatljiva izostaju kao predlog poslaničke grupe. Prema tome, mislim da je to ograničenje apsurdno i da ne treba da stoji u ovom poslovniku.
Predlažem vam da ipak kao većina budete razumni i da prihvatite one amandmane koji idu u pravcu brisanja ovih predloga koji su kaznene odredbe i koji sprečavaju poslanike da iznesu i svoj lični stav i stav poslaničke grupe.