Poštovane kolege poslanici, dozvolite mi da kažem nekoliko reči povodom ove tačke koja je na dnevnom redu ove sednice Skupštine, a koja je uvršćena na neposlovnički način. Još lepša stvar - spojene su dve tačke koje su potpuno različite po svojoj prirodi i ne može se raspravljati o obe istovremeno, pričati o razrešenju i istovremeno pričati o imenovanju, kako je to rečeno u predlogu predlagača za ovu tačku dnevnog reda.
Kažem namerno - imenovanju, jer ovo nije prvi put da Skupština imenuje one koje treba da bira. To se desilo sa izborom nosilaca pravosudnih funkcija, odnosno imenovanjem, ako se sećate, nosilaca pravosudnih funkcija u beogradskim okružnim, opštinskim i ostalim sudovima; to se desilo posle toga više puta, a evo i danas kada govorimo o razrešenju aktuelnog predsednika Skupštine, opet kršimo Poslovnik, ne poštujemo proceduru izbora, ni proceduru razrešenja.
Nemam nameru da verujem u ono što ste izneli. Ne znam kako vam je narod do sada verovao, u priče koje ste pričali, jer ste te priče mnogo puta izokrenuli i izborna obećanja, jedno po jedno, napuštali, a to ste danas ovde pred Skupštinom vi i izneli.
Sigurno je da se ne može verovati ljudima koji nešto potpišu, pa onda kažu da postoji viši interes, a ovde kritikuju makijavelizam, kritikuju jakobince, kritikuju totalitarni režim, a zaboravljaju na svoje ponašanje koje je potpuno isto ili mnogo gore od ovoga što se kritikuje.
Kada se kritikuje ovde bivši period, vlast komunista, kako vi to kažete, totalitarna vlast, nemojte da zaboravite da u vašoj vladi imate u potpredsednicima bar polovinu bivših komunista. Nemojte to da zaboravite. Nemojte da zaboravite ni da u ovoj skupštini sedi mnogo poslanika u opoziciji, u DOS-u, koji su bivši komunisti. Nemojte da pripisujete samo socijalistima, koji su to najmanje, po svom programu i opredeljenju, da su oni naslednici i nosioci te ideje, i da to i dalje žele da rade.
Mi smo danas dobili jedan zaključak Administrativnog odbora ovde u Skupštini. Ovo je jedna mala pretnja ili malo uopozorenje poslanicima, pošto je opozicija ta koja treba da nosi većinu, odnosno da obezbeđuje kvorum, opozicija po vašem mišljenju, a po našem pozicija je ta koja treba da sedi ovde u Skupštini da uvek ima najmanje 126, da na vreme počne i da na vreme organizuje adekvatnu raspravu u Skupštini.
Opozicija treba da se uključi i da kaže svoje mišljenje o predlozima zakona koji su tema rasprave. Međutim, vi koristite, pošto niste do sada mogli da disciplinujete svoje poslanike da budu ovde u broju koji je potreban za nesmetan i redovan rad Skupštine, i ovaj zaključak Administrativnog odbora, gde se kaže da moraš i da se prijaviš, i da moraš da budeš u elektronskom sistemu, samo je pitanje u kom vremenu.
Jer, pošto po Poslovniku (zaboravili ste), čovek koji izađe iz ove sale, poslanik, naravno, mora da izvadi svoju karticu, po Poslovniku, i kad se vrati da je ubaci. Kada će se vršiti taj presek utvrđivanja kvoruma po elektronskom sistemu, da li kada to nekome odgovara, da li kada sabere koliko je tog momenta bilo poslanika u sali i da li je to namenjeno onome ko iz neophodnih potreba mora da se udalji iz ove sale, da ne nabrajam koje su to.
Prema tome, mislim da je ovo jedan od pritisaka koji se vrši na poslanike, da se na silu disciplinuju. Za disciplinu treba da snosi odgovornost onaj ko ima većinu u ovoj sali.
Ovde se postavlja pitanje razrešenje predsednika, uz obrazloženje od nekoliko rečenica, neću da ih citiram, o njima je dosta rečeno, a da se prethodno zaboravilo da su činjene greške u povredama Poslovnika i ranije; da se nije razmatralo ono što je trebalo da se razmatra; da se ono što je bilo predlagano, nije uvrstilo u dnevni red, u vremenu koje je predviđeno za redovnu proceduru; da ne nabrajam ovde, počev od Anketnog odbora, od predloga za razna razrešenja ministara, za utvrđivanje odgovornosti ministara, i policije, i poljoprivrede, itd.
To nije stiglo na dnevni red, to nije bio razlog da mi ovde raspravljamo i da to bude odgovornost predsednika što to nije stavio na dnevni red, već je odgovornost predsednika što onaj ko je otišao, a kažete da se vozio u jednosedu, verovatno nije znao da se u rikverc vrati sa mesta gde je bio, jer je to verovatno i nemoguće, ili nije mogao na vreme da stigne ovde da bi se identifikovao.
I, što se tiče ove priče o tome ko šta ima i kako ima, nemam ništa protiv da ljudi imaju i jašu konje. Bolje njih, nego narod. Hvala vam.
