Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram da vas zamolim da pokušamo da kroz raspravu o ovom amandmanu na član 113. uključimo i razmatranje člana 115. Predloga zakona o radu, jer videćete da su ta dva člana ovog zakona, zapravo, najdirektnije povezana i da se članom 115. otklanjaju svi strahovi koji prate eventualnu zloupotrebu primene člana 113. ovog zakona.
Ako posmatramo sada taj kontekst neto i bruto zarada, videćete da je zapravo jedna polovina ličnog dohotka, (kako se tada po postojećem propisu definisalo,) današnja jedna trećina bruto plate, i da po članu 115. zaposleni ima pravo na naknadu sredstava, ukoliko se ispostavi da je on nepravedno sankcionisan oduzimanjem dve trećine zagarantovane zarade na osnovu ugovora o radu ili kolektivnog ugovora.
Dakle, mislim da u članu 113. i u amandmanu nema lošije namere, ali morate razumeti da su to stvari koje su i suviše delikatne i da ne možemo ući toliko direktno u pravo poslodavca koji sprovodi ovu vrstu "disciplinskog postupka", a naravno i ulogu suda koji utvrđuje osnovanost svake vrste privremene sankcije koja se primenjuje.
Dakle, član 113. kaže: "Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu čl. 111. i 112. ovog zakona" (o kome je malopre diskutovano) "zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja". Drugi stav kaže: "Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu člana 112. ovog zakona, isplaćuje se na teret organa koji je naredio pritvor". U članu 115. se kaže: "Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada pripada razlika između iznosa naknade zarade primljene po osnovu člana 113. ovog zakona i punog iznosa zarade ostvarene za mesec pre privremenog udaljenja" kod poslodavca za vreme u kojem mu pripada naknada i to, pa sada imamo dva stava, 1) "ako krivični postupak koji se vodi protiv njega .. (zaposlenog, u međuvremenu), bude obustavljen" i, 2) "ako zaposlenom ne prestaje radni odnos u smislu člana 103. stav 1. tačka 3) do 5) ovog zakona".
Mislim da je jasno da će to pravo koje prati zaposlenog, u smislu ostvarivanja prava na zaradu, biti ispoštovano ukoliko se utvrdi njegova nevinost. Ukoliko dođe do povrede međusobnog odnosa poslodavca i zaposlenog, odnosno do povrede nekog drugog zakona, da ne ulazimo sada u krivične postupke, jasno je da to poslodavac ne može plaćati i da se onda primenjuju odredbe ovog zakona.