Za reč se javio predstavnik predlagača.
(Aleksandar Vučić: Po Poslovniku.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedanput sam ukazao na član 102. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Jedanput sam pogrešio sa skupštinske govornice. Govorio sam istinu, za to je neko baš rekao da ne govorim istinu, ali da bi to moglo na drugačiji način da se protumači. Tada sam se zakleo u dete. Pogrešio sam, neću to da činim. Lažete, gospodine Radosavljeviću, vi ste rekli, vi ste rekli to za Natašu Jovanović....

Gospodine Vučiću, vi ste se javili po Poslovniku, nemate pravo sada....

Ja imam i oca i majku, vaspitali su me, nisam lagao tako nešto, i to su čuli svi poslanici oko vas. Nemojte da izigravate moralnog heroja ovde sa govornice. U stanju ste da kažete svašta. Nije vam ovo prvi put. Ne držim vam moralne pridike...

Gospodine, Vučiću, upozoravam vas da treba da pričate o povredi Poslovnika, izreći ću vam meru po Poslovniku.

Dopuštam vam da dobacujete, ali nemojte da damama to dobacujete, hoćete li opet meru da mi izričete? Hoćete li opet pare da tražite?

Upozoravam vas da ne pričate po Poslovniku.

Hoćete da izvučem iz džepa i da vam odmah ostavim pare. Koliko vam treba?

Nećemo sada.

Koliko vam treba para da izvučem iz džepa, da vidim koliko imam.
(Poslanik Vučić stavlja novac na sto ispred predsednika.)