DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 12.12.2001.

22. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

22. dan rada

12.12.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:50 do 18:00

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o radu (pojedinosti) (2001)
  • Glasanje o Predlogu zakona o radu (2001)
  • Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine radi sagledavanja stanja u oblasti proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda (jedinstveni pretres) (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Dobar dan poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
    Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 169 narodnih poslavnika.
    Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
    Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum i da možemo nastaviti sa radom.
    Obaveštavam vas da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Petar Mišić i Radomir Naumov je najavio zakašnjenje. Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
    Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O RADU (nastavak u pojedinostima)
    Na član 116. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Marković.
    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
    Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 38, protiv 127, uzdržanih nema, nije glasalo 16, ukupno 179 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 117. amandman je podnela narodna poslanica Nataša Jovanović.
    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li želite reč? Izvolite
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nataša Jovanović

    Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam, ispred poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, podnela na član 117. Predloga zakona je više tehničke a ne suštinske prirode, tj. radi preciznije formulacije, što se vidi iz obrazloženja.
    Međutim, ovaj amandman je važan jer je vezan za član 116, o kome se dosta juče govorilo i na koji je, takođe, poslanička grupa Srpske radikalne stranke imala svoj amandman, a vezan je za mišljenje sindikata kod programa za one koji će ostati bez posla, kako ste vi to naveli u članu 103, "usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, što će uticati na to da prestane potreba za obavljanjem određenog posla.
    Dosta je bilo reči o tome, a to je ono što našu javnost najviše interesuje, dakle najviše zaposlene u privredi Srbije - koji je to broj zaposlenih koji će ostati bez posla iz navedenih razloga?
    Međutim, ovi razlozi sami po sebi nisu dovoljni da biste vi stotinama hiljada radnika rekli da to tako mora da bude jer je to naš reformski zahvat, tako nam diktiraju iz inostranstva, to su poruke Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke; jer ako vi to kažete radnicima zaposlenim u mašinskom i metalskom kompleksu, onima koji su bili zaposleni a sada to više nisu u Grupi "Zastava" i njihovim kooperantima, to njima ništa ne znači ako ova vlast nije, a očigledno da nije pametna, sposobna i organizovana tako da se osloni na naše sopstvene resurse, na naše sopstvene potencijale, nego čeka neku pomoć spolja koja, niti je u nekom značajnijem iznosu bila, niti će da dođe.
    Zbog toga je svakako važno da reprezentativni sindikati učestvuju u svemu tome, mislim na planiranje tih programa. Ali, samo planiranje nečega što ćete vi da obećate onima koji ostaju bez posla nije dovoljno. Jer, ako ste ovima u Kragujevcu rekli prilikom otpuštanja, a to nije mali broj, njih je 15.000 - izvršićemo dekomponovanje Grupe "Zastava"; iako se zna da je to u pojedinim njenim delovima, oni koji žive i rade u tom gradu, koji poznaju kakva je situacija u fabrici automobila, znaju da je samo u jednom delu, recimo kod mašina i alata to mogućno, kao i kod kovačnice (sama reč dekomponovanje je nova reč, uz ono što ste uveli kao što je transparentno i sve ostalo u toj vašoj retorici u proteklih 14 meseci); to njima ne znači ništa ako se ništa suštinski i ne dešava.
    Takođe ništa ne znači da se vi sa reprezentativnim sindikatom dogovorite jedno, a onda promenite svoje planove, kao što se desilo u vreloj avgustovskoj noći ove godine, u Kragujevcu, da vršite pritisak u tri, četiri, pet ujutru da oni svoje mišljenje promene, da njihovi predstavnici dođu u zgradu Vlade Republike Srbije i da pod takvim pritiscima, a ne dobrovoljno, potpišu nekakav program.
    Zaista je neprimereno da neki poslanici, koji su sa zakašnjenjem otpočeli današnji rad, negodiju na ovo što govorim, a što je cela istina, samo zbog toga što im to ne odgovara, samo zbog toga što su to činjenice koje, znam, mnoge od vas bole. Ali, dame i gospodo iz DOS-a, to će vas još mnogo više zaboleti, naročito one koji negoduju iz onih malih, beznačajnih političkih grupacija, sa ispod 1% birača u biračkom telu u Srbiji; njih će to najviše da košta, jer ovo im je prva i poslednja prilika da kao poslanici borave u Narodnoj skupštini Republike Srbije - možda turistički ili na neki drugi način neki drugi put. Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 73, protiv 110, uzdržan jedan, nije glasalo 11, ukupno 195 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 118. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li želite reč?
    Podnosilac amandmana ne želi reč. Zahvaljujem.
    Reč želi predstavnik poslaničke grupe. Izvolite, reč ima Aleksandar Vučić.
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnik sam poslaničke grupe zato što je protivzakonito i protivustavno oduzeto pravo dr Vojislavu Šešelju i Tomislavu Nikoliću da govore, ali kada dođe prava, istinska demokratska vlast, takvi akti moraće da budu ukinuti i drugačije ćemo se odnositi prema opoziciji.
    Što se tiče predloga ovog amandmana, mislim da je ovo jedan od poslednjih amandmana u kome imamo priliku da prihvatimo značaj opšteg akta. Nije u pitanju tehnička redakcija, već je u pitanju suštinski amandman i ako bi se nekome ko ne čita pažljivo učinilo da je reč samo o pravno-tehničkoj redakciji zamenom rečju "ili" veznikom "i" - ovde se radi o programu rešavanja viška zaposlenih u okviru odeljka koji govori o višku zaposlenih, gde Vlada u svom predlogu kaže: "program rešavanja viška zaposlenih sadrži predlog mera i to, naročito, premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, skraćeno radno vreme i druga prava u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu".
    Pokušaću sada da napravim dvostruku analizu ovog člana i da ukažem na to zašto bi bilo značajno da se prihvati amandman poslaničke grupe Srpske radikalne stranke i narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić.
    Naime, ovde vidimo, a to je povezano sa članom 105, koji juče, nažalost, nije izbrisan iz Predloga zakona i nije promenjen, odnosno nisu prihvaćeni ključni amandmani poslanika Srpske radikalne stranke i nekih drugih poslaničkih grupa, da je jasno na koji način se poslodavac može odnositi prema radniku. Onog trenutka kada ga on bude smatrao za višak, može da mu kaže da će da ide na drugi posao; ići će kod drugog poslodavca; ići će na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju. Ukoliko to zaposleni ne želi da prihvati, ukoliko to ne odgovara njegovim stručnim kvalifikacijama, dobiće otkaz.
    Idemo dalje, ponovo se kaže da će to biti u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu. U skladu sa kojim zakonom? U skladu sa ovim zakonom? Nekim posebnim zakonom? Koja je to upućujuća norma, na koji zakon ova norma upućuje? Ne znam u kom zakonu bi neko mogao da pronađe neku povoljniju normu za zaposlene?
    Kaže se "opštim aktom ili ugovorom o radu". Dakle, nema opšteg akta ukoliko se ne postigne saglasnost između zaposlenog i poslodavca. Zaposleni ne želi da se usaglasi sa nečim što poslodavac nameće - više nemamo taj opšti akt, nema sindikata, nema zaposlenih, nema nikakvih njihovih prava, imamo samo još ugovor o radu. To je ono što poslodavac može da nameće, obične, tzv. tipske ugovore o pristupu i ne postoji nikakva mogućnost da se tako nešto izmeni.
    Zbog toga je značajno da se prihvati ovaj amandman koji unekoliko popravlja Predlog zakona, u kome se kaže da je to regulisano opštim aktom i ugovorom o radu, gde se nameće obaveza poslodavcu da postoji opšti akt, a zatim i da poštuje taj akt. To je ono što u interesu radnika možemo da učinimo. Čini mi se da to ne bi bilo loše.
    Smatram da bi bilo dobro da, kada dođu radnici ovde posle 12 sati, a verujem da ih policija neće sprečiti, izađemo, da ih pozdravimo da nam radnici kažu šta misle o svemu ovome.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Hvala. Da li se još neko javlja za reč?
    Reč ima gospodin Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.
    ...
    Demokratska stranka

    Čedomir Jovanović

    Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u opširnim raspravama, koje su vođene u prethodnih nekoliko dana, a pogotovo u skupštinskim odborima, mi smo jasno rekli zbog čega je ovakva vrsta inicijative neprihvatljiva. Mislim da to više nema smisla ponavljati onima koji ne žele tako nešto da čuju.
    Što se tiče radnika, mi ćemo biti na svom poslu, a oni koji dođu biće uljudno primljeni, kao što je to bio slučaj i prethodnog puta. Mislim da bi bilo dobro da u tom razgovoru učestvuju i predstavnici svih opozicionih poslaničkih grupa, što nažalost nije bio slučaj u oktobru mesecu kada smo razgovarali sa predsednicima sindikata. Možda zbog toga postoji i to problematično tumačenje rezultata tih razgovora.
    Sa zadovoljstvom ćemo prihvatiti susret sa predstavnicima sindikata, ukoliko oni to zatraže. Bilo bi veoma dobro da se konačno na tom sastnaku pojave i oni koji su nam, svojim upravljanjem ovim društvom, ostavili u nasleđe 40.000 preduzeća u stečaju, milion i po ljudi na prinudnim odmorima, odnosno bez posla i naravno stotine hiljada svih onih problema sa kojima se svakodnevno ljudi u svojim životima suočavaju.
    Mislim da bi bilo dobro da se konačno i po pitanju "Zastave" SRS pojavi pred kragujevačkim radnicima, s obzirom da su imali hrabrosti za tako nešto tokom prošle godine kada su ih isti ti radnici dotirali iz sredstava Fonda solidarnosti. Dakle, ako smo tada kao opozicija ukazivali na nepravilnosti učinjene sa pozicije vlasti, veoma bi dobro bilo da se današnja opozicija, sledeći svoje primere, osvrne kritički na ono što mi radimo. Mi pokušavamo da rešimo probleme, ali ne na način koji su koristili naši prethodnici - proizvodnjom novih.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Replika, gospodin Vučić.
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj državi, pošto ne znaju šta da rade, kako da objasne narodu zbog čega se živi teško, loše, predstavnici vlasti i njihovi pomagači u medijskoj sferi jedino što rade, govore kako su krivi neki drugi, kako su ti drugi mnogo toga lošeg ostavili, pa oni tobož mnogo dobri i mnogo uspešni, eto, ne mogu sve da stignu da poprave, ne mogu sve da stignu da urade što su neki ranije, na ne znam kakav način, uspeli da unište.
    Što se tiče gospodina Jovanovića i razgovora sa predstavnicima poslaničkih grupa, predstavnika sindikata, mi nismo želeli da učestvujemo u razgovoru sa ostalim predstavnicima poslaničkih grupa, niti da idemo kod Dragana Maršićanina, tadašnjeg predsednika Narodne skupštine, ali smo sa sindikatima razgovarali. I to imate čak u informaciji, koju su dobili svi narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pod naslovom Aktivnosti u vezi sa donošenjem zakona o radu, od 20. novembra 2001. godine.
    Tu Savez sindikata Srbije, na 23. strani, kaže - Informacija o razgovorima sa predstavnicima poslaničke grupe SRS; predstavnike sindikata primio je predsednik SRS dr Vojislav Šešelj i još nekoliko nas; oni čak kažu da su zadovoljni razgovorima sa predstavnicima SRS. Ono što smo se dogovorili sa predstavnicima sindikata, mi ne robujemo nikome, ali ono što smo se dogovorili, to poštujemo i ne odustajemo od tih dogovora, kao i u vezi sa svim ostalim.
    Što se tiče radnika "Zastave" i Kragujevca, u tri meseca, neposrendo po uništenju kragujevačke "Zastave", proizvedeno je 1.830 automobila, što nova vlast, kada je već sve izgrađeno, napravljeno, kada nema sankcija, kada nema rata, nije u stanju da proizvede ni za godinu dana. Kada kažem nova, to je naravno uslovno govoreći, mnogi su bili ministri iz stranaka DOS-a i 1992. godine i to oni koji smatraju da nikada nisu bili na vlasti, a bili su u Vladi Milana Panića.
    Nemojte, već ste godinu i tri meseca na vlasti, bezmalo koliko mi kao manjinski partner i to u vreme neposredno pred rat, u vreme obnove zemlje, pa preuzmete ulogu onoga ko je odgovoran za stanje u zemlji. A ne savaki put neko da se brani time - krivi su oni ranije. Ne zaboravite, to je princip nekadašnje Komunističke partije Jugoslavije iz 1945. i 1946. godine; i oni, jedino što su znali da govore, to je - kriv je Milan Stojadinović, kriv je kralj, krivi su svi drugi pre toga, sada će da krene novo društvo, sada će da krenu nove radne pobede, sada će da krenu čuda nekakva.
    Mislim da ovo dovoljno govori na koji način je režim jedino u stanju da odgovara i nikako drugačije. Čini mi se da će narod i građani Srbije dobro razumeti ko je i kako je radio u njegovom interesu, a narod je vrhovni sudija i za jedne i za druge. Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 52, protiv 144, uzdržanih nema, nije glasalo 8, ukupno 204 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 119. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Novaković.
    Vlada i nadležni odbori nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
    ...

    Zoran Novaković

    Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovo je amandman na član 119, koji je u stvari posledica onoga što ovaj zakon pre svega donosi, po meni neopravdano, a naročito za one koji imaju preko 20 i 30 godina radnog staža.
    Znači, ovaj amandman se odnosi na regulisanje naknade za one kojima prestaje radni odnos zbog razloga navedenih u članu 103. tačka 8).
    U amandmanu tražim da se, u slučaju otkaza iz člana 103. stav 1. tačka 8) ovog zakona za svaku godinu staža isplaćuje najmanje polovina mesečne zarade. Ovo smatram daleko poštenijim rešenjem, pre svega za one koji sebe ne vide u restrukturiranju preduzeća, u privatizaciji, novim obukama i kursevima, ne bi li zadržali neko radno mesto u firmi gde su proveli 20, 30 i više godina staža.
    U obrazloženju naveo sam da predložena visina novčane naknade koja se isplaćuje zaposlenom kome prestaje radni odnos kao tehnološkom višku, je veoma niska, zbog čega je ovim amandmanom predloženo njeno povećanje u skladu sa sugestijom MOR-a, datom u vezi sa ovim pitanjem.
    U odgovoru Vlade se kaže: "Navedeni amandman se ne prihvata, iz razloga što je otpremnina Zakonom utvrđena kao minimalno pravo, primereno mogućnostima privrede Republike Srbije. Ukoliko bi se zakonom utvrdio veći iznos otpremnine, pojedini poslodavci ne bi mogli da je isplate".
    Mislim da je cinično kao odgovor, s obzirom da mi očekujemo, ako ne ove godine, da u sledećoj godini, navodno sa tranzicionim kretanjima i privatizacijom, budu stvorene mogućnosti za veće otpremnine.
    Kako objasniti radnicima koji rade 25, 30, 35 godina da odlaze iz firme gde su sve uložili u svom životu i da za to dobijaju dve i po prosečne zarade. Naveo bih citat iz ovog čuvenog dopisivanja, od Žan Pjera do toliko pominjanog Artura Bronštajna, gde se kaže: "Uočavamo da je iznos otpremnine predložen u Nacrtu zakona, u nekim slučajevima, relativno nizak. Češća je praksa u uporednom radnom pravu da se otpremnina obračunava u oznosu između dvonedeljne i jednomesečne zarade za svaku godinu staža, mada neke zemlje prepuštaju da se iznos otpremnine utvrdi kolektivnim ugovorom koji je obavezujući za poslodavca".
    Navedeno je da ovo pitanje zahteva dalju diskusiju. Posle ovog upozorenja MOR-a, baš ništa se nije promenilo, a detaljno sam upoređivao tadašnji član 124. i ovaj član119. Molim ministra da, ako može, zarad šire javnosti i svih nas pojasni zašto je to ostalo tako.
    (Predsednik: Vreme.)
    Još bih zamolio kolege narodne poslanike da, ukoliko u svojim daljim izlaganjima i nastupima pominju prezime Novaković, navode i ime, da bi se razumelo. Hvala.