DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 12.12.2001.

22. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

22. dan rada

12.12.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:50 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Hvala. Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 53, protiv 128, uzdržanih nema, nije glasalo 12, ukupno 193 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 119. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Izvolite.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, član 119. propisuje visinu otpremnine koju radnik dobija od strane poslodavca u slučaju kada nastupe okolnosti iz člana 103. stav 1. tačka 8, odnosno usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena. Šta to u stvari znači? Ekonomske promene, znamo šta su. Poslodavac zapadne u tešku ekonomsku situaciju, postane nelikvidan i prinuđen je da izvestan broj radnika otpusti. Ili, organizacione promene, ide na neki novi proces proizvodnje ili tehnološke promene, uvede novu tehnologiju, i ima neadekvatnu radnu snagu. On onda otpušta radnike i dužan je, prema Predlogu zakona, da radniku isplati, ukoliko je ovaj radio do 10 godina dvostruki iznos zarade, ukoliko je radio od 10-20 godina trostruki iznos zarade i ukoliko je radio 20-30 godina u visini četvorostrukog iznosa zarade, a preko 30 godina najviše u visini petostrukog iznosa zarade.
Poslanici SRS traže od Vlade da se ta otpremnina poveća tako što bi se radnicima koji su radili do 10 godina taj iznos uvećao i iznosio trostruki iznos zarade, ukoliko su radili od 10 do 20 godina -šestostruki iznos zarade, ukoliko su radili od 20 do 30 godina -devetostruki iznos zarade, a preko 30 godina - dvanaestostruki iznos zarade. Iskreno rečeno, sumnjam da će poslodavac doći u ovu situaciju, imajući u vidu član 105. po kome poslodavac može da otkaže ugovor o radu, ukoliko radnik ne prihvati ugovor pod izmenjenim okolnostima. Sve su ovo izmenjene okolnosti, bilo da se radi o tehnološkim promenama, ekonomskim ili organizacionim promenama.
Pored toga, diskutabilan je član koji ide iza ovog člana, a to je član 120, koji propisuje šta ako poslodavac nema sredstava da isplati ni ovo što Zakon propisuje kao minimum. Taj član kaže da će se za te namene koristiti sredstva koja se obezbede u skladu sa zakonom ili drugim aktom. Ne znam koji bi to drugi akt bio, a kada je u pitanju zakon, pretpostavljam da je to Zakon o zapošljavanju ili možda ministar može da nam kaže na koji se zakon misli. U svakom slučaju, može da se dođe u situaciju i da poslodavac nema obavezu čak ni da ovaj minimum isplati, jer jednostavno nema sredstava. Onda radnik dobije samo onu nadoknadu od Fonda za zapošljavanje u slučaju nezaposlenosti. To bi i ovako i onako dobio.
Ne zadovoljava me naravno ni obrazloženje, iako je iskreno, od strane Vlade, za neprihvatanje ovog amandmana. Vlada kaže da amandman ne može da prihvati iz razloga što je otpremnina zakonom utvrđena kao minimalno pravo, primereno mogućnostima privrede Republike Srbije. Mogućnosti privrede Republike Srbije su takve da ne može da isplati ni dinara, ne može da isplati ni plate radnicima. Prema tome, većina poslodavaca će biti u situaciji da ne može ni ovo što zakon propisuje da isplati. Ukoliko bi se zakonom utvrdio veći iznos otpremnine, pojedini poslodavci ne bi mogli da je isplate, kaže Vlada. Poslodavci koji imaju mogućnosti i sredstva mogu da utvrde i veći iznos otpremnine, što naravno neće učiniti ni pojedinačnim ugovorom o radu, niti opštim ugovorom koji sam poslodavac donosi. Zbog toga apelujem na Vladu, radi zaštite interesa radnika koji će u svakom slučaju u narednom periodu biti u situaciji da ostanu bez posla, da, zbog humanijeg odnosa prema radnicima, barem ta jednokratna isplata bude adekvatna godinama koje su radnici proveli na radu.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Hvala. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Da.) Izvolite.
Gospodin Vučić, kao predstavnik poslaničke grupe SRS.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS zahtevamo od ministra Milovanovića da prihvati ovaj amandman, zato što ćemo bar malo olakšati položaj zaposlenog, položaj radnika koji dobija otkaz, jer je to jednostavno. Dakle, onako kako to narod razume i da to pravim imenom nazovemo. Onog trenutka kada dobije otkaz, prema predlogu Vlade Republike Srbije, on će dobiti otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, i to ako je proveo do 10 godina u radnom odnosu, najmanje u visini dvostrukog iznosa zarade. Mi smo tražili najmanje u visini trostrukog iznosa zarade. To nije veliko povećanje u odnosu na predloženo zakonsko rešenje. Nešto je bolje rešenje od onoga koje ste vi predvideli u Vladi Republike Srbije.
Zato smatram da bi Vlada Republike Srbije trebalo ovo da prihvati, posebno kada imate u vidu obrazloženje Vlade Srbije, koja kaže da to ne može da prihvati zbog teške situacije u privredi Republike. To je tačno, mi o tome govorismo, usta nam se osušiše od toga, a Vlada sve vreme govori kako je stanje sjajno, kako će biti mnogo bolje, kako ćemo živeti u blagostanju, kako nam dolazi jedan izvanredan period.
Ponovo vas podsećam, gospodine ministre, da ste rekli sa ove govornice da je to zakon za budućnost. Ako ćemo mi u budućnosti imati ovako teško stanje u privredi, onda tako treba da kažemo građanima, a ne građanima da govorimo na svakih šest meseci - sačekajte, strpite se još malo, samo što nije mnogo bolje, biće nam mnogo bolje, stižu pare iz inostranstva, evo, mnogo vam je lepo i da ne znate, a tek što će vam biti, to je čudo jedno. Ali, onda treba da kažemo građanima kakvo je pravo stanje, kakvo je realno stanje.
Pretpostavljam zbog čega je Vlada motivisana na ovako niske, male otpremnine - motivisana je lošim stanjem, pre svega, u državnom, odnosno društvenom javnom sektoru, pa se zato plaši da bi na sebe preuzela veću obavezu, nego što može da ispuni.
Ali, kako može to da bude veća obaveza, nego što Vlada može da ispuni, ako stižu tolike pare, ako stižu tolike donacije? Svaki dan glava nas zaboli od silne pomoći koja u zemlju dolazi, od milionskih ugovora, ugovora o milijardama koje pristižu u našu zemlju. Pa, gde su te pare, ako ne mogu ako se isplate tri otpremnine radniku, nego mora da budu dve otpremnine, odnosno u visini dvostrukog ili trostrukog iznosa zarade?
Mislim da ovde postoji nelogičnost u ponašanju Vlade Republike Srbije. Pozivam ministra Milovanovića da prihvati ovaj amandman. Nije mnogo veće opterećenje za državu, nije mnogo veće opterećenje za Vladu, a mislim da bismo radnicima koji dobiju otkaz, (a očigledno je da će ga dobijati mnogo njih, ni zbog čega ili prosto zato što je nekome lakše da posluje sa mnogo manjim brojem zaposlenih, nego da zadrži isti nivo zaposlenosti) na ovakav način bar za koji mesec, za koju nedelju, olakšali život, olakšali elementarnu egzistenciju. Ako Vlada želi da pokaže bilo kakvo razumevanje, prihvatiću i nekih od ovih amandmana, kojima se njene obaveze povećavaju. Uostalom, tu je stigao i gospodin "Suvlaki i Sirtaki" iz Soluna, pa mislim da bi i u tu čast, i u njegovo ime, trebalo da prihvatite ovaj amandman.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima ministar za rad i zapošljavanje, gospodin Dragan Milovanović.

Dragan Milovanović

Evo, malo da pojasnimo neke stvari - ovde se radi o minimalnim otpremninama koje garantuje zakon. Zakon ne sprečava da  otpremnine budu mnogo veće, nego što su one koje se propisuju.       
Ja ću podsetiti samo na programe za rešavanje viška radnika, koje Vlada Republike Srbije upravo sada radi, ili je radila. Evo, da uzmemo npr. bankarske radnike, sa kojima se sada radi - oni imaju mogućnost, kad je u pitanju otpremnina, da izaberu jednu od dve mogućnosti, onu koja je, normalno, za njih povoljnija.
Prva je da imaju ponudu u jednokratnoj otpremnini u visini od 15 plata u privredi, ili mogu da izaberu otpremninu u visini od 6.000 dinara, odnosno 200 maraka po godini radnog staža. Kada pogledate, videćete da je to mnogo više nego što zakon predviđa.
Mi moramo da utvrdimo jedan minimum, i to je u svakoj zemlji tako. U mnogim zemljama apsolutno i ne postoji otpremnina kada dolazi do otpuštanja. U nekim zemljama su te otpremnine i veće, ali mi se stalno vezujemo za trenutnu situaciju. Pretpostavljam, i ubeđen sam u to, da će životni standard i plate u ovoj zemlji rasti. Prema tome, i ta otpremnina će sigurno biti mnogo veća.
S druge strane, kada pogledate ovaj zakon, vi vidite da imamo dva člana zakona koji uređuju pitanje otpremnine, što je jedna novina. U članu 106. se pitanje otpremnina dodatno određuje. Ovde sada imate u ovom članu, kad je u pitanju tehnološki višak, od pet mogućnosti za davanje otkaza, zakonom je za tri predviđeno da se dobiju otpremnine.
Prema tome, mislim da je Vlada apsolutno ispravnu odluku donela, kada je predložila ove otpremnine. Pa, ne mogu se davati neka prava koja ne mogu da se ostvare. Imate i suviše firmi koje loše posluju i koje ne mogu da ispoštuju ni minimalnu otpremninu. Znači, u tom slučaju to treba da preuzme Vlada.
Vlada za iduću godinu sprema jedan aktivni program rešavanja viška radnika. Ja sam juče govorio da mi ulazimo u jedan period gde ćemo te velike sisteme da rešavamo - "Lola", "FAP", metalni kompleks Beograda, "Azotara" - Pančevo, i sl. Po zakonu apsolutno se niko ne sprečava, ni sindikati, da putem pregovora sa poslodavcem u kolektivne ugovore ugradi mnogo veće otpremnine, nego što je zakon predvideo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem.
Ima reč gospodin Vučić, replika.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pratio izlaganje ministra Milovanovića i zapazio ključnu kontradiktornost u njegovom izlaganju.
Prvo je ministar rekao - ne možemo da prihvatimo ovakvu obavezu, prosto nismo u stanju da to ispunimo ili ostvarimo. I, to bi do neke granice moglo da bude i relativno korektno, da onda ne sledi sledeća priča, u kojoj ministar kaže - ali, mi smo do sada u praksi pokazali da Vlada Republike Srbije čini drugačije, daje i pruža mnogo više, te ćemo mi davati inače mnogo više, nego što je predviđeno zakonom. A onda opet sledi priča - ali, mi ne možemo da prihvatimo amandman, zato što time deo obaveza Vlade Republike Srbije, zbog lošeg poslovanja, zbog teške situacije u privredi, ne bismo mogli da ostvarimo.
Moram samo da kažem - i ponovo su se pozivali npr. predstavnici vlasti kada govore o "Zastavi" - mi smo dobili pismo i pismenu izjavu (radi se o čoveku kome ću navesti ime i prezime), u Kragujevcu, dana 24.09.2001. godine; Miljković Miloš dao je i lični broj i adresu, kao i telefon u Kragujevcu. Oni su oformili čak i neko svoje udruženje. Šta je zanimljivo tu - kako se to ispunjava.
Čovek je, inače, radio 31 godinu i 11 meseci, kao staklorezac u "Zastavi", a u vreme NATO agresije je u najtežim mogućim uslovima išao je da zastakljuje sve ono što su zlikovci porušili. On je tu rekao da ništa nije dobio od obećane otpremnine. Trebalo je da dobije 3.500 maraka, plus 2.700 maraka, a sada, kada mu u Zavodu za zapošljavanje daju platu, oni odbijaju od otpremnine.
Naravno, u tom pismu, koje je potpisano, jasno se govori i o tome kako su vršeni pritisci na radnike, na koji način su morali da traže prekid radnog odnosa, po pismenom naređenju ministra Vlahovića, na koji način im je prekidan radni staž, na koji način im je vraćan i računat najniži mogući prosek i šta se sve tu dešavalo. To je čitava jedna priča.
Ali, želeo sam da kažem još nešto - za Vladu Srbije ovo nije prevelika obaveza. Za Vladu Srbije, ukoliko ne misli da otpusti celu Srbiju, ako računa da će da bude, recimo, 100.000 otpuštenih, i preuzme samo jednu zaradu po otpuštenom radniku, to više nije veliki novac; pa, to mogu vaši prijatelji, može Montgomeri (kada može da sedi na sednici naše vlade, zbog terorističkih napada na Njujork) da izdvoji toliko para, pa makar i za reklamu na svim televizijama, koje ima svaki dan.
(Predsednik: Vreme.)
Toliko može da izdvoji i toliko mogu da daju. A ja mislim, što se vremena tiče, napolju je prohladno, pada sneg. Hvala na pitanju. Molio bih vas još jednom da uvažite ove argumente, da prihvatite ovaj amandman. Mislim da će biti bolje i vama, a siguran sam da će biti bolje i zaposlenima.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se po ovom amandmanu još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 51, protiv 123, uzdržanih nema, nije glasalo 20, ukupno 194 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 119. amndman je podneo narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić.
Vlada i nadležni odbori nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac želi reč?

Stevan Ž. Gudurić

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 119, koji govori o otpremninama radnika kada budu tehnološki višak iz organizacionih razloga ili nekih ekonomskih mera. U predlogu koji je dala Socijalistička partija Srbije kroz moj amandman ti iznosi su duplirani:  umesto dvostrukog četvorostruki, umesto trostrukog šestostruki, umesto četvorostrukog osmostruki i umesto petostrukog desetostruki.
Ja ću vam kazati da svako izvuče primer iz svoje sredine, pošto je Beočinska fabrika cementa ovde počasno bila spominjana. Po ovom predlogu, radnik sa preko 30 godina staža, koji bude tehnološki višak, dobiće, pošto je prosečna plata red veličina dvesta i neku marku puta pet po predlogu Vlade, to će biti oko 1.000. Inače, u proseku, radnik Beočinske fabrike cementa danas to zaradi za manje od dva meseca.
Ako neko smatra da je to dobro i kada ukupno ovo posmatram kao privrednik, mislim da se kroz ovaj zakon i Zakon o privatizaciji dolazi u situaciju da radnici u stvari doplaćuju iz svog džepa da bi bili otpušteni. Zato što ćemo mi verovatno u nekom kratkom vremenu ovde pro forme pričati o zakonu o koncesijama i rudarstvu, jer nemoj da neko sada ovde uzme da nas ubeđuje da je normalno da će stranci potpisati ugovor o privatizaciji jedne, druge, treće cementare i nekih sledećih firmi, ali radi se o cementarama u ovom slučaju, a da ne znaju šta ih čeka.
Dok se ne definiše zakon o koncesijama i zakon o rudarstvu, oni kupuju gomilu gvožđa i neke zgrade, jer cementare ne mogu da rade bez eksploatacije rude, a mi još uvek nemamo ovo definisano, obzirom da je rečeno da je izrada izmene i dopune ta dva zakona u toku.
Prema tome, mislim da ne stoji priča koju smo čuli da je to neko preveliko opterećenje za poslodavca, obzirom da prema onome što nam je u sijaset prilika ovde za govornicom, a i preko medija, ministar za privatizaciju - ne možemo reći za privredu, jer on se time bavio nije i o tome nikada ne priča, jer od privrede može da te boli glava, a u privatizaciji se događaju neke druge stvari - naveo silan broj firmi koje će se privatizovati.
Mi onda hoćemo da i te gazde u tim firmama oslobodimo. Prvo ćemo prodati budzašto fabrike, a onda ćemo ih posle osloboditi obaveza da plaćaju otpremnine. Inače je kroz ovaj zakon dato sijaset mogućnosti da se radnicima priveže šerpa na rep i da se šutnu iz firme.
Samo još jednu stvar da kažem: žao mi je što ovde nije taj gospodin, ali mi poslanici iz Socijalističke partije Srbije ne spavamo do 12, ni do tri posle podne, nismo ni balavi, ni šmrkavi, ne šmrčemo.....