Gospodine Šešelj, da li želite da iskoristite svih 20 minuta?

Da, svih 20 minuta. Šta pripadnici nacionalnih manjina dobijaju ovim zakonskim projektom? Ništa. Šta briga pripadnika nacionalnih manjina hoće li ove nadležnosti imati Đinđić u Beogradu ili Čanak u Vojvodini. Baš ih briga. To nema nikakve veze. Pripadnici nacionalnih manjina na teritoriji gde nisu većinsko stanovništvo od ovakve vrste autonomije nemaju nikakve koristi. Ovo nije autonomija za nacionalne manjine, ovo je refeudalizacija Srbije.
Gde bi bilo korisno jačanje lokalne samouprave za nacionalne manjine? U onim opštinama gde su pripadnici nacionalnih manjina većinsko stanovništvo, i to ima smisla. Ranije je o tome bilo govora, zbog situacije na Kosovu i Metohiji tome se nije pristupalo. Pošto je sada Kosovo i Metohija pod okupacijom, u Vojvodini već ima smisla, ne samo u Vojvodini nego u ostatku Srbije, u celoj Srbiji osim okupiranog dela na Kosovu i Metohiji, ima smisla jačati nadležnosti lokalne samouprave.
To je ono što bismo mogli da podržimo, a jačati nadležnosti jedne birokratske strukture ne znači ništa u procesu demokratizacije, apsolutno ništa. Hoće li se o ovim stvarima odlučivati u Beogradu ili u Novom Sadu nije bitno, ali postoji druga opasnost. Ta druga opasnost je sukob interesa političke oligarhije u Beogradu i političke oligarhije u Novom Sadu. Ti sukobi neprekidno postoje. Oni su prirodni uvek kada jedna partija drži vlast u Beogradu, a druga partija u Novom Sadu.
Zamislite sada Srbiju podeljenu na šest autonomnih pokrajina - šest Nenada Čanaka, ne želim da uvredim ni na koji način... šest Nenada Čanaka kada se međusobno sukobe u svojim interesima to i do rata može da dovede. Ovde se neprekidno govori o istorijskom smislu, i o istorijskoj osnovi vojvođanske autonomije. Istorijski smisao vojvođanske autnomije postoji u odnosu na neke tuđinske države koje su upravljale Vojvodinom do 1918, a ne u odnosu na maticu Srbiju.
Prvo, Mađari kada su se doselili u Panoniju zatekli su Srbe. Zatim, posle pada despotovine velika masa Srba se preselila u Srem, Banat, Bačku, Slavoniju, Baranju. Više decenija po padu despotovine ugarski kralj je imenovao srpskog despota.
(Predsednik: Gospodine Šešelj, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
Govorim o temi, a to što vi ne razumete ja tu ništa ne mogu, zaista. Govorim načelno.
(Predsednik: Imate konkretan predlog zakona.)
Ja govorim načelno. Nema ovde ništa konkretno, ovde je sve načelno.
(Predsednik: Načelno o konkretnom predlogu. )
Ovde se govori o ovom zakonskom projektu, ovo je omnibus zakon. Ovaj zakon menja 20-30 već postojećih zakona o pravnom poretku. Jeste li pogledali to?
Autonomija Vojvodina je postojala jedan kraći vremenski period u vreme Austrougarske. Nepunu godinu dana Stevan Šupljikac je bio vojvoda, a to je inače austrougarski pukovnik, vojvoda vojvodstva Srbija. Posle njegove smrti direktno je austrijski car sebi prikopčao titulu velikog vojvode vojvodstva Srbija. To nije bila Vojvodina, to nije bila srpska Vojvodina. To je bilo vojvodstvo Srbija u vreme kada druge nezavisne sprske države nije ni bilo, jer je nezavisnost Srbije i Crne Gore priznata tek na Berlinskom kongresu. Vi sada ono što je tekovina oslobodilačke borbe srpskog naroda, pre svega političke borbe, a bilo je i oružane, Srbi su znali i na ustanke da se dižu još od vremena cara Jovana Nenada protiv mađarske vlasti - vi ono što je tekovina oslobodilačke brobe srpskog naroda ovim zakonom pokušavate pretvoriti u oruđe razbijanja Srbije.
Ne možete vi mene dekoncentrisati nikako. Možete da dobacujete sve što vam padne na pamet, baš me briga. Nema načina na koji možete da me sprečite da govorim.
Ako ne čujete, operite uši, kupajte se. Ne mogu ja o vašim higijenskim problemima da vodim računa. To mene uopšte ne interesuje.
Zato, u ovom slučaju treba upravo ono za šta se Đinđić zalagao 1994. godine - izvršnu vlast u državi centralizovati, a razvijati lokalnu samoupravu i širiti njene nadležnosti. Ono što su osnovni državni atributi, ne prenositi tamo. Šta će Vojvodini da ona kontroliše polaganje pravosudnih ispita? Polaganje pravosudnih ispita treba da bude stvar sudske grane vlasti. Ako se ta sudska grana vlasti poremeti u svom jedinstvu, propada država.
Neki su sa ove govornice, a i u široj javnosti iznosili stav - ako može Nemačka da bude regionalno uređena država (Nemačka je između čvrste federacije i regionalizovane države) i ako može Švajcarska da bude u izvesnom smislu konfederacija (mada to odavno nije u suštini), što ne bi naša zemlja? Nije se još Nemačka našla na mukama zbog svojih elemenata federalizma, zbog svoje regionalizacije.
Zamislite da neka velika sila spolja izazove te centrifugalne tendencije u Nemačkoj, kakva bi bila sudbina nemačke države? Tamo se jedna država naziva nezavisnom državom Bavarskom. To je njen zvanični naziv. Ta država, kada bi neko spolja pokrenuo separatističke procese u Nemačkoj (sad nema na vidiku te sile, sutra bi se moglo desiti), pitanje je kakva bi bila sudbina nemačke države. Švajcarska je postojala toliko decenija i vekova konsenzusom velikih sila, zato je opstala. Zamislite da su velike sile oko Švajcarske htele da podele Švajcarsku. Šta bi ih sprečilo u tom poslu? To nije nikakav argument.
U ovom slučaju, mi imamo slovo postojećeg Ustava. Taj ustav je Sveto pismo. Ustav Srbije je Sveto pismo sve dok se, na ustavom propisan način, ne promeni. Nema većeg svetog pisma od tog ustava. Naravno, vi ste svesni da ste ne samo ovim zakonom nego i mnogim zakonima koje ste doneli, direktno pogazili Ustav Srbije.
Zbog toga mi godinu dana nemamo Ustavnog suda. Vi na silu sprečavate konstituisanje Ustavnog suda, izbor sudija, iako imate dovoljnu moć da bukvalno izaberete ljude koji se isključivo vama dopadaju. Vi i od toga bežite, iako imate takvu ubedljivu skupštinsku većinu da tamo budu sve vaši poslušnici. Vi se i toga bojite i od toga bežite. Srbija nema Ustavnog suda i gde onda ovo osporavati?
Delimično se ovo može osporavati na Saveznom ustavnom sudu, gde je direktno suprotno Saveznom ustavu. Međutim, tamo gde je reč o isključivoj protivrečnosti sa odredbama Ustava Srbije, nema gde da se traži ustavno-pravna zaštita. Što ne konstituišete taj ustavni sud? Što da stručnoj pravničkoj javnosti ne izložite i rad jednog ustavnog suda, gde ćete vi bukvalno izabrati sve sudije? Što se toga bojite? Mislim da vam nije čista savest.
Pozivam vas da odustanete od donošenja ovakvog zakona, jer Srbija ima gadno iskustvo sa deobama. Setite se Balšića, setite se Crnojevića, setite se Nemanjića, gde je otac sina oslepljivao, a sin oca; setite se međudinastičkih sukoba u Srbiji 19. veka. Vi ovim zapravo otvarate vulkan u srpskoj zemlji, sa nesagledivim posledicama. Niko živ ne zna gde se ovo može zaustaviti.
Setite se da je pod komunističkim režimom Vojvodina imala i više nadležnosti od ovih. Uspela je pod tim komunističkim režimom da se potpuno odmetne, da se potpuno odvoji od Srbije. Vojvodina je učestvovala u upravljanju nad Srbijom, a Srbija nije nikako mogla nad Vojvodinom; setite se te situacije. To je po Čanku demokratija; Čanak ima svoj koncept i on ga sledi. Ali, pustite prvo Čanka da osvoji dovoljno glasova na izborima - jer, Čanak sa svojih 2-3%... i baš ga briga, on se zabavlja sada, ali vi ćete tešku političku cenu platiti ako usvojite ovakav zakon.

Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević, u svojstvu predstavnika poslaničke grupe SSJ.

Poštovani građani Srbije, uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri i gospodine predsedniče Vlade, poslanička grupa SSJ-a će u Skupštini Srbije glasati protiv ovog omnibus zakona, ili kako je tačnije nazvan - Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti AP Vojvodine. To upravo zato što smatramo da se ne radi, u suštini, o vraćanju nadležnosti AP Vojvodini, već se radi o nečemu sasvim drugom. Čini mi se da se iz ovog predloga zakona valja nešto mnogo veće, odnosno da ćemo, ukoliko budemo glasali za ovaj zakon, posejati klicu stvaranja nezavisne republike Vojvodine, nezavisne od Republike Srbije.
Da se razumemo: SSJ se inače, po svom programu i po deklaraciji koja je usvojena u prošloj godini, zalaže za vraćanje autonomije AP Vojvodini, koja je propisana važećim Ustavom, usvojenim 1990. godine. Ali, nikako se ne slažem da se u ovom predlogu zakona radi upravo o tim nadležnostima koje su propisane važećim zakonom. Pre mi to liči na vraćanje nadležnosti koju je imala Pokrajina Vojvodina Ustavom iz 1974. godine, o čemu je govorio i gospodin Nenad Čanak, žaleći za time što taj ustav nije na snazi.
Dakle, zalažemo se da Vojvodina bude autonomna pokrajina u jedinstvenoj Srbiji, u kojoj će svi građani Vojvodine, bez obzira na versku, nacionalnu ili političku opredeljenost, imati potpuno ista prava, gde će većinski srpski narod koga u Vojvodini ima 70%, zajedno sa ostalim (25%) etničkim zajednicama, živeti potpuno ravnopravno, uživajući ista građanska, politička i sva druga prava. To je u našem programu i mi od toga nećemo odustati. Ali, ovde se očigledno radi o nečem sasvim drugom.
Pokušaću da vam objasnim zbog čega SSJ neće glasati za usvajanje ovog zakona. Postoje četiri razloga. Prvi razlog je taj, što je ovaj predlog zakona u suprotnosti sa 24 pozitivna zakonska propisa u Srbiji; dakle, u suprotnosti je sa 24 zakona. Oni se ili moraju ukinuti ili se moraju promeniti da bi ovaj zakon bio legitiman.
Drugi razlog, ovaj zakon je u suprotnosti sa Ustavom, jer daje Pokrajini mnogo veća ovlašćenja nego što je to Ustavom propisano. To je prvo. Drugo, ovaj zakon je retroaktivan - jer, podrazumeva da se primena ovog zakona vrši od 1. januara ove godine, a usvojiće se pri kraju prvog meseca ove godine. O tome je i govorio i predsednik Vlade, gospodin Zoran Đinđić, rekavši da je i Vlada reagovala amandmanima da bi otklonila neke neustavne odredbe ovog zakona koje ga čine neustavnim.
Treći razlog je u tome što smatramo da se donošenjem ovog zakona Pokrajini Vojvodini daju određene ingerencije koje imaju samo republike. Prvo, da li je prirodno da pokrajina ima pravo da osniva više škole, fakultete i univerzitete? Nije. Da li je logično i da li je prirodno da se ukida Radio televizija Srbije na teritoriji Vojvodine i da se uspostavlja nova radio televizija Vojvodine? Nemam ništa protiv ukoliko bi ispred radio televizija Vojvodine stajalo RTS ili RTS - radio televizija Vojvodine.
Ali, samo naziv radio televizije Vojvodina me neodoljivo podseća na 1991. godinu i na stvaranje Radio televizije Slovenije, Radio televizije Hrvatske, Radio televizije Bosne i Hercegovine - a i danas u našoj federaciji imamo Radio televiziju Crne Gore; Crna Gora je Republika, a Vojvodina je još uvek po važećem zakonu Pokrajina. Ponavljam, ne smeta mi ako se zove RTS - radio televizija Vojvodine, ali samo radio televizija Vojvodine za mene i za SSJ nije prihvatljivo. Ne branim ja Radio televiziju Srbije kao medijsku kuću. Ona je za mene, i pre 5. oktobra i posle 5. oktobra, bila televizijska bastilja na kojoj SSJ nema pristup. Nikada niko iz SSJ-a nije bio gost ni u jednoj emisiji RTS-a. Takav je odnos uglavnom i prema ostalim strankama opozicije.
Dakle, ne branim RTS kao medijsku kuću, ali je branim kao srpsku nacionalnu instituciju. Kakva je takva je, ona jeste nacionalna institucija i predstavlja najvažniju medijsku kuću Republike Srbije. Dalje, da li je logično da se osnivaju posebni fondovi, odnosno javna preduzeća koja će upravljati vodoprivredom, šumama, lovstvom, i da li je logično da pokrajina ima sopstvenu direkciju za robne rezerve. Naravno da nije.
Da li je logično da u Predlogu zakona u članu 50. piše: "Autonomna pokrajina, preko svojih organa, daje saglasnost na korišćenje imena "Vojvodina" na markama alkoholnih pića". Da li je to jako važno? Ne - ne kao etiketa, ali je važno da se Vojvodina i time izdvaja iz Srbije i time pokazuje svu svoju nezavisnost od Republike Srbije. Dalje, da li je logično da Republika Srbija nema svoje ministarstvo sporta, a Vojvodina preko Zavoda za sport praktično preuzima sve ingerencije Ministarstva za sport Pokrajine Vojvodine. To je još jedan segment odvajanja Vojvodine od Jugoslavije. I da ne nabrajam, zaista ima mnogo toga.
Skrenuo bih pažnju na nešto što piše u obrazloženju Predloga zakona, a to je da zakon predstavlja prvu fazu konkretizovanja nadležnosti autonomne pokrajine. Pretpostavljamo kakva će biti druga faza. Pretpostavljam da će to biti ili raspisivanje referenduma ili internacionalizacija problema Vojvodine; svi dobro znamo kako je to kada se naš problem internacionalizuje i kada se umeša međunarodna zajednica. Još nešto je vrlo indikativno. Piše da etimološki termin "autonomija" ima sledeće značenje: samozakonodavstvo, samouprava, politička nezavisnost i samostalnost. Kao da nam predlagač želi sugerisati da mi po Vujakliji, po njegovom leksikonu stranih reči i izraza treba da priznamo kao nezavisnu političku samoupravu republiku Vojvodinu. Sa time se nikako ne mogu složiti.
Četvrti razlog, zbog čega nećemo glasati za ovaj predlog zakona, jeste sledeći: jednostavno ne verujemo predlagačima ovog zakona; u dokumentu Lige socijaldemokrata Vojvodine koji je usvojen marta 1999. godine, čiji je predsednik gospodin Nenad Čanak, inače aktuelni predsednik Skupštine AP Vojvodine, piše da Srbiju treba podeliti na šest republika, i to: Vojvodina, Šumadija, jugoistična Srbija, grad Beograd sa okolinom, Sandžak i Kosovo. Vojvodina u takvoj federalnoj državi mora imati status republike. Po ovako definisanom državnom uređenju, Vojvodina bi u oblasti spoljne politike imala pravo da uspostavlja međuregionalne odnose sa ostalim evropskim regijama.
Dakle, da li da verujemo, gospodo narodni poslanici i građani Srbije, Nenadu Čanku kao predsedniku Lige socijaldemokrata koja u programu ima odvajanje Vojvodine od Srbije i stvaranje nezavisne republike Vojvodine ili da verujemo gospodinu Čanku kao predlagaču zakona o vraćanju autonomije Vojvodini po važećem Ustavu.
Da li, gospodo narodni poslanici i građani Srbije, treba da verujemo gospodinu Jožefu Kasi, inače potpredsedniku Vlade Srbije, koji je u ulozi predsednika Saveza vojvođanskih Mađara napisao sporazum gde piše da mađarska regionalna samouprava, područje mađarske regionalne samouprave obuhvata: opštine u Vojvodini u kojima mađarsko stanovništvo čini većinu, kao i naseljena mesta koja se graniče sa tim opštinama, obrazuju mađarsku regionalnu samoupravu radi efikasnije zaštite i unapređenja nacionalnog identiteta mađarske nacionalne manjine. Područje mađarske regionalne samouprave obuhvata opštine: Ada, Bačka Topola, Bečej, Čoka, Kanjiža, Mali Iđoš, Subotica, Novi Kneževac, Senta itd.
Da li da verujemo predlagaču gospodinu Jožefu Kasi kao predsedniku svoje stranke, koja ima u svom programu stvaranje mađarske regionalne samouprave u Srbiji, dakle u Vojvodini, ili da verujemo gospodinu Kasi kao predlagaču ovog zakona o vraćanju nadležnosti. To je pitanje o kome treba svi da razmislimo.
Želim samo da vas podsetim da se danas odlučuje o veoma važnom pitanju i da sve stranke koje budu dale svoj glas za usvajanje ovog
zakona o vraćanju tzv.nadležnosti odnosno o uspostavljanju republike Vojvodine, nose sa sobom istorijsku odgovornost za cepanje i podelu Srbije na nekoliko regiona. Mislim, i sasvim sam siguran, da je bilo dovoljno cepanja naše zemlje i da Vojvodina treba da bude srpska autonomna pokrajina, sa svim autonomnim ovlašćenjima u jedinstvenoj Srbiji. Hvala lepo.

Pravo na repliku tražio je narodni poslanik Bojan Kostreš, predsednik poslaničke grupe DOS - Liga. Osnov replike? Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem da je gospodin Pelević pogrešno tumačio program Lige socijaldemokrata Vojvodine. Tačno je da se mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine zalažemo za Vojvodinu republiku. To uopšte nije sporno i to je poznato.
Mi se zalažemo za federalizaciju Srbije, za Srbiju kao jedinstvenu federalnu državu u kojoj Vojvodina mora imati status republike. Znači, mi se ne zalažemo za nezavisnu državu, već za federalnu jedinicu. Kako će unutrašnje jedna država biti uređena, to može na ovaj ili onaj način: Vojvodina republika - ali, kao federalna jedinica i nikada ne bi, po nama, trebalo da bude nezavisna država. Da se zalažemo za nezavisnu državu, mi bismo rekli da se zalažemo za nezavisnu državu, ne bi se krili.
Ponavljam, mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine zalažemo se za Vojvodinu republiku u federalnoj Srbiji, u Srbiji koja treba da ima šest federalnih jedinica, i na taj način, tako federalno uređena država sačuvala bi Kosovo u Srbiji. Ne vidim načina kako će Kosovo u Srbiji opstati na drugačiji način. Hvala vam.

 Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, kao predsednik poslaničke grupe DSS, pa  Branislav Ivković.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, poštovani gosti danas i predlagači zakona u ovoj skupštini. Složio bih se sa onima koji kažu da su postojeći Ustav, njegova rešenja i svi zakoni koji proizilaze iz njega, loši. Takođe bi se složio sa onima koji kažu da je Ustav iz 1974. godine loš, da su oba ova ustava podjednako doprinela rušenju onoga što se zove Srbija, onoga što je stvarano vekovima, pre nego što su i jedan i drugi ustav stupili na snagu.
I jedan i drugi ustav su bili ustavi u proizvođenju sukoba, na nivou centralne, i drugih nivoa vlasti. Jedan je te sukobe proizvodio zato što je vlast autonomnih pokrajina, koje su tada tretirane kao konstitutivni elementi federacije, bila prevelika; nije bilo apsolutno nikakvih nadležnosti centralne vlasti na nivou pokrajina. Drugi ustav, pak, potpuno je ukinuo gotovo sve nadležnosti autonomnih pokrajina i doprineo tome da narastu tenzije između ovih nivoa vlasti i da se gotovo onemogući funkcionisanje nekih delova vlasti.
Imamo na delu i imali smo prilike, i ja za svoje godine i oni koji su stariji mnogo više, da vide da su ti ustavi loši i da treba nešto menjati. Da li put promena treba da ide u pravcu rešenja iz Ustava 1974. godine ili put promena postojećeg stanja treba da ide u pravcu pronalaženja rešenja koja su se pokazala kao dobra svugde u svetu i koja su tekovina demokratskih država, kojima mi stremimo i koje su članice Evropske unije.
DSS smatra da treba da tražimo nova rešenja, da se ne vraćamo na stara rešenja koja će nas vratiti u nazad, koja nam ništa dobro neće doneti. To je ključni razlog zašto DSS danas neće podržati, odnosno biće uzdržana prilikom glasanja omnibus zakona. Mi nećemo biti uzdržani zato što smo protiv ovlašćenja koja treba da pripadnu AP Vojvodini ili zato što smatramo da građani ne treba da imaju mogućnost da, preko tog nivoa vlasti ili drugih nivoa vlasti utiču na sprovođenje i zadovoljavanje njihovih potreba. Naprotiv, mi smo za to; ali, nismo za ovakav način i nismo za parcijalno rešavanje ovih problema koje je proizveo Ustav iz 1990. godine, koji je potpuno centralizovao državu.
Suštinskih promena države nema bez promena Ustava. Ako krećemo u promene i menjamo sistem, moramo da krenemo od vrha, od glave - Ustava. Ustav koji sada imamo nije ustav koji treba da omogući stvaranje jedne nove demokratske države, demokratske države koja treba sutra da uđe u Savet Evrope, a prekosutra da postane ravnopravni član Evropske unije. Ovo je ustav koji nam ne garantuje ništa od toga i koji treba menjati.
Pogledajmo okolnosti u kojima se stavlja ova tačka na dnevni red. Da li je potrebno, pre svega, krenuti sa celovitim, ustavnim promenama ili rešavati parcijalno jedan deo. Ne ulazeći u samu suštinu zakona, ne ulazeći u to da li je to dobro ili nije dobro, naprotiv, smatramo - i predlog načela Ustava koji je Demokratska stranka Srbije predstavila juče podrazumevaju u nekim segmentima i veći deo nadležnosti za regionalno organizovanu državu nego što se daje ovim omnibus zakonom. Ali, nije dobro rešavanje na ovaj način, u trenucima kada se približava kraj pregovora oko budućnosti zajedničke države - bilo da će biti referenduma u Crnoj Gori, bilo da će se postići dogovor, ali približava se kraj pregovora; u trenucima kada nam treba promena celovitog sistema; u trenucima kada jednostavno, ovaj zakon koji bude donet neće moći da zaživi na način na koji bi zadovoljio potrebe građana; kada će postojati određena konfuzija u tome koji će se zakoni primenjivati; da li omnibus zakon, kao što je ministar pravde rekao, do sada neviđen u pravnoj teoriji, a bogami i u praksi, da li će on biti taj koji će se primenjivati, koji će rešavati u sukobu nadležnosti ovog zakona i svih ostalih zakona; ko će biti taj koji će znati gde i kako da se upućuje - to sve ne znamo, ovim zakonom nije predviđeno. Postoje nadležni organi koji će to raditi.
Smatram da ovaj zakon neće zaživeti, odnosno da je najgora moguća stvar za jednu državu, a to je da se pitanja od strateške važnosti za budućnost države i razvoj te države rešavaju tako da bi se prikupili dnevnopolitički poeni.
To je ono što je loše i tu možemo da govorimo o odgovornosti i neodgovornosti, savesti i nesavesnosti.
Pre sveta, treba pristupiti izradi novog ustava. Složio bih se sa svima onima koji kažu da je dosta obećano da će se u prvoj godini uraditi. Mi smo sa time krenuli. Ono što je predloženo, nije zacementirano - to su ideje, koje su stavljene na papir, kako DSS vidi da treba država Srbija, kao članica zajedničke države Srbije i Crne Gore, da izgleda u budućnosti.
Osnovni problem koji će ovde nastati, to je asimetričnost, što će neki građani Srbije biti ravnopravniji od onih drugih, što se ovim zakonom - ustavom garantuje ravnopravnost, odnosno neravnopravnost; odnosno, osnovno ustavno pravo da su svi građani ravnopravni, da svi građani imaju ista prava u okviru postojeće države, ovim se gube. Znači, neki građani u jednom delu Srbije će imati više prava - a ja dolazim iz tog dela Srbije i smatram da mi je apsolutno svejedno da li će centar moći biti u Beogradu ili u Novom Sadu. Iz Pančeva su jednako uzimali od 1974. godine pa nadalje; iz Pančeva je izgrađen i SPENS, ne znam kojim ostalim pančevačkim parama su izgrađeni drugi objekti u Novom Sadu - Srpsko narodno pozoriše i ostalo.
Pančevo je ostalo jedan od najnerazvijenih gradova u Vojvodini; grad sa puno neuređenih ulica, kaldrmisanih ulica, sa nesređenom infrastrukturom. Meni je apsolutno svejedno da li će pare ići u Novi Sad ili u Beograd. Hoću da pare ostanu u Pančevu, da pare ostanu na onom nivou gde će građani znati kako da apsolutno zadovolje svoje potrebe.
To je suštinska decentralizacija i demokratizacija. Sve ono što nije to, nije ni demokratizacija, ni decentralizacija. Smatram da niko iz DOS-a ne beži od tog obećanja i od te odgovornosti da preuzme na sebe postupak za donošenje novog ustava, decentralizaciju, demokratizaciju države, promene sistema; jednostavno, spuštanja vlasti, naročito onih nivoa vlasti od kojih zavisi zadovoljenje potreba običnih ljudi na nivo na kome bi oni mogli najviše da utiču - to je lokalna samouprava, to je regionalna država, koja bi se, naravno, birala po drugim osnovama i koja bi funkcionisala na drugim osnovama, sa mnogo više ingerencija.
Naravno, biće primedaba od mnogih, zašto regionalna država? Pa, regionalna država upravo treba da omogući bolje funkcionisanje same zajedničke države i same države Srbije, do onog nivoa dok ta regionalizacija ne ugrožava funkcionisanje same države. To je nešto što je poznato u modernoj praksi u Evropi, i što treba, mi smatramo, primeniti u Srbiji.
Isto tako, treba napomenuti i posebno naglasiti, ovo rešenje koje se sada nudi i daje za jedan kraći vremenski period, pošto se kaže da je ono privremeno - nije rešenje koje će, a rekao sam, zaživeti; ovako konfuzno rešenje, uz jedan veliki broj amandmana i same Vlade, koja je prvobitni tekst dala Skupštini Vojvodine, pa ga je Skupština Vojvodine poslala i sada imamo 30 amandmana Vlade, to nije rešenje koje će napraviti znatan pomak u funkcionisanju i same države Srbije i same Vojvodine, a naročito lokalne samouprave koja bi trebalo da ima mnogo veće ingerencije.
Zato ćemo mi u DSS-u biti uzdržani prilikom glasanja o ovom zakonu, ne zato što smatramo da Vojvodina i drugi regioni našim predlogom, neće imati sve te ingerencije; naprotiv, imaće i više u mnogim oblastima - već zato što je ovo jedno asimetrično rešenje, rešenje neravnopravnosti koje će roditi samo nove sukobe; a da li nam trebaju novi sukobi između građana, između pojedinih delova u Srbiji u trenutku kada smo krenuli putem rešavanja problema i putem izgradnje jedne nove države.
DSS će biti uzdržana zato što se ne slaže ne sa samom sadržinom ovog zakona, već sa načinom i trenutkom donošenja ovog zakona. Zahtevamo da se u promene ide brže, sistematičnije, odgovornije, promenom Ustava; jer dok ne promenimo Ustav, plašim se da će svi ostali pokušaji biti parcijalni i da će odslikavati samo neke trzaje i neko delovanje bez plana, a to građani Srbije ne zaslužuju. Oni već zaslužuju da konačno krenemo da se bavimo pravim stvarima, a to je promena - samo tada će naša nadanja i naša stremljenja biti prava, Republike Srbije u toku ove godine.

Reč ima predstavnik predlagača, gospodin Nenad Čanak.

Dame i gospodo poslanici, pošto me  nekoliko govornika poimence spomenulo, nisam hteo da se javljam posle svakog, nego sam mislio da sačekam da se malo nakupi pa onda da kažem šta imam.

Pre svega, kao da kroz ovu diskusiju vidimo o čemu se zaista radi, jer veoma se malo govori o suštini ovog zakona koji treba da bude stavljen na glasanje, kao da se sve više govori o ustavima, o položaju Vojvodine; ranije, sada itd. Ovde treba da razgovaramo o ovom konkretnom zakonu, pričaćemo o drugim stvarima drugi put, ne treba da traćimo vreme ni strpljenje građana koji su se ovde uputili.

Na jednu stvar moram da skrenem pažnju, kao primer položaja Vojvodine: Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine sa 120 poslanika ima, koji su direktno izabrani izabrani po većinskom sistemu na direktnim (Tomislav Nikolić, sa mesta: Ludački sistem.) naravno, ludački sistem je sa ova tri poslanika, tri kandidata u drugom krugu, to su izmislili socijalisti u svoje vreme da bi onemogućili opoziciju da se ujedini; nebitno.

Bitno je da su ti ljudi izabrani od strane građana Vojvodine i imaju zakonodavnu mogućnost inicijative, znači mogućnost zakonske inicijative identično koliko jedan jedini od vas. Znači, 120 poslanika Skupštine Vojvodine ovog trenutka ima inicijatornu snagu jednaku inicijativi jednog jedinog poslanika u Skupštini Srbije.

Da li neko, ko je iole dobronameran, može da razume kakav to efekat ima na građane Vojvodine, kakva su njihova osećanja i do koje mere se oni osećaju poniženo. Suština ovoga o čemu govorimo je u tome da se to spreči, da se spreči frustracija, da se spreči razvoj svega toga. Neko je ovde rekao da pretim - ne, ne pada mi na pamet; niti za to imam mandat, niti mi je u prirodi.

Samo upozoravam i molim vas da budete odgovorni prema ljudima koji su vas ovde poslali, da povedete računa da se objektivne različitosti moraju drugačije tretirati.

Ništa drugo nisam hteo da kažem. Jedan od govornika je spomenuo pitanje radio-televizije Vojvodine ili tako nešto. U pitanju je potpuno druga stvar - ako može postojati lokalna televizija, ako u Beogradu može postojati lokalna TV "Studio" B, zašto ne bi mogla postojati regionalna televizija, televizija Vojvodine? Ne vidim zašto se tako osetljivo reaguje na potpuno normalne stvari, koje ne zadiru ni u kakav ustavni položaj.

Opet ponavljam - Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, smatra da je ovo sve rešenje koje je prelazno, prolazno, itd; ali, Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, nije ovde pozvan; ovde je Nenad Čanak, predsednik Skupštine AP Vojvodine; u tom smislu ja nemam mandat da govorim o mojim partijskim zalaganjima i o onome za šta se partija čiji sam član zalaže, nego o onome šta je odluka Skupštine Vojvodine, gde je većina poslanika glasala za ovaj omnibus zakon.

Samo vas upozoravam na to, neću da kažem i da podsećam na to da je, recimo, Vojislavu Šešelju 1988. godine, kao saradniku državne bezbednosti, bio vraćen pasoš zato što je rušio autonomiju Vojvodine; neću da pričam o tome koliko je ljudi bilo direktno kupljeno od strane državne bezbednosti Srbije da bi se uništila Vojvodina, da bi se centralizovalo sve i da bi se od Srbije napravila ratna mašinerija za Miloševićeve pohode. Neću o tome da govorim.

Hoću da govorim samo o tome da je ovo minimum minimuma dobre volje prema Vojvodini, koja treba da omogući harmoničan život u toj zemlji, i ništa više.