Poštovano predsedništvo, poštovani gosti, kolege poslanici, stavljanje na dnevni red Skupštine Republike Srbije Predloga zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine pratila je, vojnim rečnikom, u Vojvodini izražena sistematska artiljerijska priprema, što će reći višemesečna medijska presija javnosti o neophodnosti prenošenja određenih nadležnosti Republike Srbije na Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu.
Većina stranaka u DOS-u, predvođena tzv. autonomaškim strankama, u Vojvodini se prosto utrkuje sa isticanjem neophodnosti "vraćanja" široke autonomije Vojvodini. Naravno, ne zalazeći dublje u analizu iskustava iz prethodnih vremena, olako i paušalno se licitira sa ovlašćenjima - sličnim onima iz Ustava SR Srbije od 1974. godine zakonodavne, sudske i izvršne vlasti.
Izvršno veće Skupštine Vojvodine od svoga konstituisanja, skoro ništa drugo nije radilo nego se samo bavilo iznalaženjem puteva i načina kako, što pre i što brže, da prigrabi što veća ovlašćenja i funkcije Republičke vlade.
Pritisci iz Vojvodine se posebno pojačavaju u drugoj polovini prošle godine i to baš posle sastanka Predsedništva DOS-a u Novom Sadu, gde je eksplicitno jednoglasno usvojeno da se odmah pristupi izradi novog Ustava Srbije. Na ovaj način bi se realizovalo i jedno od predizbornih obećanja DOS-a o ostvarivanju autonomije Vojvodine, koju niko ne spori.
Postavlja se pitanje, zašto se još uvek nije pristupilo ovom poslu? Ko treba da bude nosilac ovog posla? Umesto izrade novog, ozbiljnog, sveobuhvatnog ustava, kao temeljnog akta naše Republike, kojim bi se utvrdio institucionalni poredak tj. uređenje vlasti i teritorijalna organizacija, poseže se za parcijalnim rešenjem i privremenim političkim nagodbama, a na račun trajnog i jedinstvenog rešenja.
Donošenje novog ustava, prirodno, prate i izbori. Svi oni koji nisu spremni da u ovom momentu svoj dosadašnji rad i ugled preispitaju kod birača, na sve moguće načine izbegavaju što skorije izbore. Da li je to odgovor zašto se ne pristupa izradi novog ustava?
DSS neće da učestvuje u ovakvom "šibicarskom" načinu vođenja politike. Zato više ne možemo da čekamo one koji, zbog svojih ličnih i partijskih interesa, koče temeljno preuređenje države i sistematske reforme.
Zato je DSS izradila tzv. osnovna načela za novi Ustav Republike Srbije. Ovakvim Ustavom će se omogućiti: prvo, racionalna decentralizacija državne uprave; drugo, regionalna autonomija; i, kao treće, razvijena lokalna samouprava. To je ono za šta smo se oduvek zalagali. Mi predlažemo da se značajan deo sadašnje državne vlasti prenese na regione i kao takav postane njihov izvorni delokrug koji regioni vrše samostalno.
To predstavlja takav oblik decentralizacije koji suštinski čini autonomiju. Dakle, to su naši predlozi sa kojima možete da budete upoznati, svi ste ih dobili. Drugi deo su poverene nadležnosti koje se vrše u ime Republike Srbije i pod njenim nadzorom.
Regioni su direktno predstavljeni u Narodnoj skupštini, i to u posebnom veću - veću regiona. (Radikali se ne slažu sa ovim rešenjem, ali to je stvar za diskusiju). Znači, u tom veću regiona i Vojvodina kao jedan region može da učestvuje u kreiranju centralnih državnih poslova i donošenju odluka značajnih za celu Republiku, a posebno za one koji su od neposrednog interesa za regionalnu autonomiju i za interese građana koji žive u njima.
Takođe smo predvideli da autonomiju regioni izražavaju kroz zakonodavnu i izvršnu vlast. Što se tiče zakonodavne, prvenstveno se misli na zakone iz nadležnosti regiona.
Dakle, ovo je suštinska decentralizacija, mi je iz DSS zagovaramo, ali se zalažemo, i to je razlika između nas i ostalih, da se ona sprovodi na čitavoj teritoriji Republike Srbije.
Jedno od osnovnih ustavnih načela je da su svi građani ravnopravni u pravima i obavezama. Niko ne može sebi prigrabiti veća prava od drugih, to je valjda svima jasno i mislim da to ne može niko da traži. Prema tome, niko, pa ni građani Vojvodine, ne mogu biti "ravnopravniji" od ostalih građana Srbije. Mi želimo da do stvarnih, a ne samo kozmetičkih promena u našem društvu dođe što pre. Zbog toga, između ostalog, i kritikujemo Vladu Republike Srbije.
Kako to da je sada ovaj tzv. "omnibus zakon" postao pitanje "života ili smrti" za neke stranke?
Autonomaške stranke, sa jedne strane, kritikuju ovaj predlog. Gospodin Čanak ga je nazivao običnom prevarom. Gospodin Isakov tvrdi da se njime ništa posebno neće promeniti. Na sednici Skupštine Vojvodine
glasaju protiv ovog zakona. Sa druge strane, ultimativno zahtevaju da bude usvojen u Republičkoj skupštini i prete uskraćivanjem poverenja Republičkoj vladi, ako se to ne desi. Šta se krije iza ovog zamešateljstva?
Svakome je jasno da se ovim zakonom ne rešava nikakva autonomija Vojvodine, niti će građani Vojvodine imati bilo kakav boljitak u svom svakodnevnom životu. To je poenta cele priče. Poenta je da se jedan centar moći i odlučivanja seli iz Beograda u Novi Sad. Za Kikindu, Sombor, Suboticu, čuli smo Pančevo, sve gradove i opštine u Vojvodini i naravno njihove građane, to uopšte nije ni od kakvog značaja. Sve nadležnosti, uglavnom, difinišu se kao poverene, a ne kao izvorne, što je za stvarnu autonomiju od krucijalnog značaja i tu su oni koji su stavili primedbu zaista u pravu. Ovaj zakon će vrlo teško moći u dogledno vreme da se operacionalizuje i počne da zaživljava.
Zašto se još insistira na donošenju ovog zakona? Iz razloga što u daljem postupku izmena ustrojstva države, a bez donošenja novog Ustava, ovo će biti zakonsko uporište zagovornika daljeg jačanja autonomije Vojvodine. Kada se sve nadležnosti, makar i kao poverene, jednom prenesu sa republičkog nivoa na pokrajinski, i kada se u pokrajini ponovo formiraju fondovi i samostalni organi uprave, odgovarajuće službe, u dogledno vreme možemo očekivati dalje nastavljanje pritisaka za povećavanje državnih ingerencija Vojvodine, sa ciljem, i obrazloženjem, ekonomskog osamostaljivanja, privrednog razvoja, uključivanja u evropske regionalne integracije itd, a cena za to bi bilo - postepeno kidanje veza sa ostalim delom Srbije i rasrbljivanje Vojvodine, nešto slično receptu kako je to učinjeno u Crnoj Gori. No, tzv. autonomaškim strankama se ovo ne može ni zameriti. One samo sprovode svoje zacrtane partijske programe.
Suštinsko pitanje je, šta je politika stranke koja ima predsednika Izvršnog veća i Republičke vlade? Šta je sa strankama koje ih bespogovorno slede? Kako se može voditi jedna politika u Novom Sadu, a druga u Beogradu? Setimo se glasanja Zakona o privatizaciji.
Kako to da se predstavnici iz Pokrajinskog izvršnog veća i Republičke vlade slože i naprave predlog ovog zakona u Novom Sadu, a sada Vlada izlazi u Beogradu sa ovoliko amandmana na taj isti predlog? Kako to da se ne razmišlja o novom Ustavu, a izrađuje se ovaj i ovakav zakon?
Svakome je jasno da je u pitanju najprizemnija politička trgovina, koja sa interesima građana Vojvodine nema nikakve veze. Političkim strankama koje čine Republičku vladu potrebna je kupovina vremena za sprovođenje tzv. reformi, a koje se za sada svode uglavnom na prodaju društvene imovine i na privatizaciju.
Demokratska stranka Srbije doživljava reformu društva kao mnogo širu i kompleksniju materiju i od same privatizacije, protiv koje, naravno, nemamo ništa. Takozvanim autonomaškim strankama potreban je ovaj zakon kojim se ništa stvarno ne rešava, ali se faktički priznaje izvorni politički subjektivitet Vojvodine i kao takav će poslužiti, nažalost, za dalju razgradnju države. Toliko o suštini i pozadini donošenja ovog zakona.
Što se tiče forme, to smo već čuli od prethodnika, gospodin Nikolić iz SPS-a je to jako dobro objasnio, ovaj zakon nije poznat ni u teoriji ni u praksi pravne nauke. Jednim zakonom regulisati 24 oblasti privrednog i društvenog života, izmeniti stotinak važećih zakona, zaista zaslužuje da uđe u Ginisovu knjigu rekorda. Malo ću se našaliti, pa ću reći da smo se skoro proslavili sa najvećim kotlićem ribljeg paprikaša u Bačkoj Palanci, i svi ste upoznati sa tim, a ovo će očigledno biti najveći zakonski "čorbuljak" - samo što će to ipak kasnije biti jako papreno.
Juče na Zakonodavnom odboru predstavnik Vlade je priznao da je ovo ipak pravni presedan, ali, veli on, takvih presedana je bilo i ranije (verovatno misli na "ledž specialis").
Da li to znači da je ovo Vlada kontinuiteta prethodne?
DSS neće učestvovati u donošenju ovog zakona iz razloga koje sam već pomenuo, kao i zato što to smatra iznuđenim i ishitrenim potezom. Tim potezom se ništa ne rešava za građane Vojvodine, a može izazvati lošu političku atmosferu u Srbiji - da proizvede određene animozitete kod građana centralne Srbije prema Vojvođanima, koji se bez njihove volje stavljaju u neki formalno povoljniji položaj, koji njima, u suštini, ništa neće značiti.
DSS vodi jedinstvenu i celovitu politiku na čitavoj teritoriji Republike Srbije, koja je od interesa za sve građane Republike Srbije, bez obzira na kom delu teritorije žive i rade. Zbog toga naši poslanici neće podržati ovaj kvazi zakon.
Još samo jedna stvar - kako se u Vojvodini vrlo često vrši zamena teza. Čuli smo gospodina Čanka kako je rekao da čitava Skupština Vojvodine ima samo tu težinu kao bilo ko od nas poslanika. A, da li ima nas poslanika iz Vojvodine? Ja sam poslanik iz Vojvodine i mislim da je na ovaj način Vojvodina privilegovana u odnosu na druge, jer ima i Skupštinu Vojvodine, koja ima zakonodavnu inicijativu, i ima nas poslanike iz Vojvodine, koji takođe imamo tu inicijativu. Prema tome, nije dobro da vršimo zamenu teza.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da razjasnim neke stvari, posebno vezano za ono o čemu je prethodnik govorio i stav SRS-a povodom Predloga omnibus zakona. Naime, mi smo danas slušali u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za pravnike, oni koji razumeju o čemu je bilo reči, slušali smo nekoliko neverovatnih stvari od ljudi koji bi morali da budu najkompetentniji kada je u pitanju omnibus zakon i kada je u pitanju tačka koja je na dnevnom redu.
Naime, čuli smo danas da je, u stvari, teritorijalna autonomija, autonomna pokrajina, lokalna zajednica, lokalna samouprava sve jedno te isto, kako je decentralizacija isto kao teritorijalna autonomija, čak isto što i federalizacija (to smo čuli od predstavnika jedne od autonomaških stranaka). Prosto, naslušali smo se nečega što možda može da prođe kod ljudi koji to ne znaju, ne znaju zahvaljujući svom obrazovanju, ali nema ni potrebe da oni to znaju. Ali, valjda elementarno poštovanje građana je da onaj koji to želi, sa ove govornice u ovom visokom domu, da saopšti javnosti, mora da zna.
Ne može predsednik Vlade Zoran Đinđić da kaže: "U lokalnoj zajednici, tj. autonomnoj pokrajini". Nije autonomna pokrajina jedinica lokalne samouprave. On je to morao da zna na prvoj godini studija, ne kao doktor nauka, zato što lokalna samouprava mogu da mu budu opštine i srezovi, odnosno okruzi, a ne da mu bude teritorijalna autonomija. To znaju svi koji su pročitali tri stranice iz Uvoda u pravo, da ne kažem o nečemu drugom.
Ne može da se govori o tome šta će biti ako se prihvati regionalizacija, a nemamo i ne znamo šta nam važi, koji su nam pozitivni propisi u AP Vojvodini. Ima li nekoga ko je u stanju danas da objasni, ako prihvatimo ovaj zakon, šta će to važiti na teritoriji Vojvodine? Vi morate da znate jednu stvar - ako se prihvati omnibus zakona, norme tog zakona, koje se odnose na specifične sfere društvenog života, predstavljaju ledž specialis u odnosu na već postojeće tzv. specijalne zakone kojima se regulišu te sfere društvenog života na pokrajinskom nivou. Kažite mi onda koje će se norme primenjivati i kojim sve zakonima prestaje važnost ukoliko se ovaj zakon donese?
(Slušajte me, gospođo Mićić, čućete nešto dobro. Bilo bi pametnije da slušate).
Znači, nešto od toga neće moći da ostane i opstane u pravnom prometu. Šta to neće biti u pravnom prometu, šta to neće biti u pravnom poretku? Govorimo o nečemu što predstavlja pravnu formu, ali što će predstavljati ogroman problem u primeni zakona, ako se takav zakon prihvati.
(Predsednik: Vreme.)
Završiću, pošto vidim da se posle dve sekunde odmah setite da je vreme.
(Predsednik: Nije dve, nego 20 sekundi.)
Sada je 20, a bilo je dve, kada ste se vi setili.
To je suština. Mi ovde imamo podelu na četiri osnovne ideje u Narodnoj skupštini Srbije: dakle, imamo ljude koji se zalažu za teritorijalnu autonomiju, ali za niže ingerencije i prerogative vlasti nego što je to danas slučaj, tako sam shvatio neke opozicione poslaničke grupe; imamo poslanike koji se zalažu za najširu autonomiju, odnosno neku vrstu, čak i federalizaciju Republike Srbije; imamo koncept regionalizacije Srbije, za koji se, kako sam shvatio, zalaže DSS.
Naš koncept je različit od sva ta tri koncepta. Mi se zalažemo za jednistvenu državu srpskog naroda, ali kad kažem jedinstvenu, ne može se u jedinstvenoj državi imati teritorijalna autonomija, ne može se ići na federalizaciju. Gospodine Kostreš, nema jedinstvene federalne države - jedinstvena država je u pravu sinomim za unitarnu državu, a federalna džrava je sinonim za zajedničku državu.
(Predsednik: Gospodine Vučiću, peti minut.)
Kada izalzite i takve stvari govorite, morate to da znate, ne sme se narod obmanjivati.

Pravo na repliku,  narodni poslanik Živica Predojev.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u izlaganju prethodnog govornika rečena je jedna neistina i moram da se potrudim da je ispravim. Gospodin Kurjački je citirao gospodina Isakova i rekao je da je citirao njegovu izjavu koja je apsolutno tačna - "da se ovim omnibusom ništa bitno ne menja u zakonodavnom i regulativnom normativu Republike Srbije, i da to nije nešto previše značajno". U isto vreme je rekao da pokrajinski poslanici, a ja sam slučajno i pokrajinski poslanik, nisu glasali za taj zakon u Pokrajinskoj skupštini, što je apsolutno netačno. Glasao sam za taj zakon i jako je bitno da se taj zakon usvoji u ovom domu, iz jednog jednostavnog razloga - a to je pokazivanje dobre volje Republike Srbije da želi da uredi ovu državu kako treba, a ne da je uređuje onako kako nam preporučuju.
Sa ove govornice nam preporučuju da se ova država mora ustrojiti na određeni način i to baš predstavnici onih stranaka koje slučajno nemaju svoje poslanike u Pokrajinskoj skupštini. Nemam nameru da ih prozivam, ali neka se oni malo zamisle šta im to znači.
Neko je ovde isto tako rekao, nemam nameru da sa njima polemišem, ali iskoristiću priliku pošto imam vremena, da je Pokrajinska skupština skup malih regionalnih stranaka. To je apsolutno netačno. Pokrajinska skupština je DOS-ova skupština, koja ima ne aposlutnu većinu, nego zaista stoprocentnu većinu. Molim vas da o tome vodite računa kada budete odlučivali o predlogu DOS-ove Skupštine AP Vojvodine u DOS-ovoj Skupštini Republike Srbije.

Reč ima narodna poslanica Gorica Mojović, a posle nje narodni poslanik Rade Bajić.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u današnjoj raspravi, a i ovih dana u javnosti, zakon koji je trenutno na dnevnom redu često se naziva zakonom o vraćanju nadležnosti AP Vojvodini; rekla bih, nekih nadležnosti. Mislim da je to u stvari i tačan naziv ovog zakona, jer o tome je upravo reč, o vraćanju.

Kada govorimo o vraćanju, ne možemo da se ne setimo i oduzimanja. Bilo je danas reči o tome kada se desilo ovo oduzimanje, početkom 1990. godina - kada je vlast pokušala sve da centralizuje; da se iz jednog centra moći, iz vrha te vlasti, od jednog čoveka kontroliše sve i sve stavi pod komandu i o svemu odlučuje.

Moram da kažem, u to vreme sam bila direktor jedne ustanove kulture čiji je osnivač bio grad Beograd, a zajedno sa većinom svojih kolega nastojala sam da sve ustanove kulture koje je grad Beograd osnovao ostanu u nadležnosti Beograda. Dobrim delom smo u tome uspeli. Naravno, bila je reč o kulturi, pa i nije bilo toliko napora da se baš i ona preuzme od strane republičkih vlasti. Očigledno, naša pokrajina u tome nije uspela.

Moram da kažem da ništa u tome nije bilo loše, što su ustanove kulture ostale u nadležnosti Beograda. Naprotiv, čak mislim, imajući iskustvo iz poslednje godine, da uz dobru saradnju sa republičkim Ministarstvom kulture to može biti samo privilegija. Ovo što mi imamo u Beogradu, gde vršimo jedan deo osnivačkih prava nad jednim brojem ustanova kulture, uz saradnju sa republičkim Ministarstvom, može da bude dobar model.

Potpuno sam uverena, i imam razloga za to da tvrdim, da je i ovaj zakon napisan upravo u tom duhu, da daje dovoljno samostalnosti pokrajinskim organima vlasti, a garantuje i jedinstven sistem na nivou Republike.

Pošto, naravno, rekla sam da imam iskustva iz kulture i mislim da sam za tu oblast kompetentna, nisam poslanica opšte prakse i specijalista za sve teme o kojima se ovde raspravlja, pre svega ću govoriti o ovom prvom odeljku u predloženom zakonu, a odnosi se na kulturu. Reći ću zašto smatram da je predloženi zakon, kada je u pitanju ova oblast, veoma dobar.

Pod jedan, ovaj zakon je u potpunosti usklađen, zahvaljujući jednim delom i amandmanima koje je dala Republička vlada, sa svim pojedinačnim zakonima iz oblasti kulture: sa Zakonom o zaštiti kulturnih dobara, i to sa novim predlogom koji upravo ulazi u skupštinsku proceduru; Zakonom o kinematografiji; Zakonom o bibliotečkoj delatnosti; Zakonom o Matici srpskoj; vidim da neki poslanici koji su uložili amandmane malo brljaju, pa i ne znaju da postoji taj zakon.

Rekla bih, čak i sa Zakonom o ostvarivanju opšteg interesa u oblasti kulture, tako se zakon zove, a ne Zakon o kulturi, opštem interesu i oblasti kulture. Zašto kažem čak? Zato što je to taj glavni, da kažem i osnovni Zakon o kulturi, gde su pobrojane sve ustanove koje su u republičkoj nadležnosti. Na spisku tih ustanova se nalaze institucije i ustanove kulture koje se ovim zakonom, da tako kažem, vraćaju u nadležnost Pokrajini Vojvodini. Uostalom, u tom zakonu se ne nalaze neke druge ustanove kulture koje je svojevremeno Republička vlada oduzela iz nadležnosti grada Beograda.

Međutim, bez obzira na taj spisak, taj zakon takođe, ima jednu odredbu u članu 7. koja kaže da onaj ko većinski finansira jednu ustanovu kulture ima pravo i da preuzme osnivačka prava. Kada bude usvojen ovaj zakon, ustanove na teritoriji pokrajine finansiraće se iz budžeta pokrajine. Samim tim će ovaj zakon biti usklađen i sa Zakonom o opštem interesu u oblasti kulture. Uz to, da kažem da je u pripremi novi zakon, s obzirom da ovaj postojeći nećemo menjati zato što bi to odgovaralo AP Vojvodini, već zato što taj zakon nije dobar i što u svom najvećem delu prestaje da važi.

Druga stvar zbog koje, takođe, smatram da je ovaj zakon dobar, što se najveći broj funkcija, osim nekoliko izbornih, poverava. Znači, o tome je već bilo reči. Nadležni republički organi imaju prava da u svakom trenutku izvrše nadzor i kontrolu nad radom pokrajinskih ustanova kulture. Da ne bude mnogo kad kažu, čula sam ovde i u prethodnim nekim diskusijama velike reči, šta to znači, formiranje nove države itd.

Hajde da to prevedemo na konkretan i praktičan jezik, šta znače nadležnosti koje se utvrđuju u ovom zakonu i predaju pokrajinskim organima vlasti: izmena upravnih i nadzornih odbora, imenovanje direktora, obezbeđivanje para za plate zaposlenih, za materijalne troškove, struju, vodu, grejanje, delom ili u potpunosti para za programe.

To smatram i logičnim i racionalnim. Zašto logičnim? Zar je logično da Republička vlada postavlja, na primer, direktora Muzeja pozorišne umetnosti Vojvodine? Onda taj direktor koji radi naravno u Novom Sadu, radi na lokalu, da tako kažem, u jednom gradu, a odgovara Republičkoj vladi. Znači, deluje lokalno, odgovara globalno. Mislim da nije baš neki princip za odgovornost.

Zašto je racionalno? Znate kako sada idu sredstva za ustanove kulture: ustanova kulture piše zahtev Ministarstvu kulture, Ministarstvo kulture piše zahtev Ministarstvu finansija, Ministarstvo finansija kroz nedelju, dve, tri, uplaćuje sredstva Ministarstvu kulture, a Ministarstvo kulture ustanovi. Ko od toga ima koristi? ZOP - provizije. Prema tome, put se skraćuje, racionalizuje - pare iz budžeta pokrajine direktno u ustanove kulture.

Hajde da kažem da vlada izvesna pojmovna zbrka oko toga da će ovim zakonom biti ugrožen nacionalni interes. Zar je nacionalni interes imenovanje direktora, upravnih i nadzornih odbora, uskraćivanje plata. Gospodo, ustanove od nacionalnog interesa definišu se Zakonom o opštem interesu u oblasti kulture: ustanove od nacionalnog interesa se definišu po sasvim drugim kriterijumima, istorijskim faktima; na osnovu njihove tradicije, na osnovu toga koliko imaju programa i projekata za sadašnjost; projekata i programa za budućnost; na osnovu toga koliko utiču na sličnu i srodnu mrežu ustanova u svom bližem i daljem okruženju.

Prema tome, ne može biti reči o tome da se ovim zakonom ugrožavaju ustanove od nacionalnog interesa. Da budemo pošteni kada se pozivamo mnogo na istoriju, fakta: većinu, ako ne i sve ustanove kulture koje su pobrojane u Predlogu ovog zakona, jeste osnovala Pokrajina Vojvodina. Tačno je. (Iz sale: Nije tačno.)

Dokažite da nije tačno. Još nešto za kraj, ako postoji Pokrajinska skupština, Pokrajinsko izvršno veće, organi i službe, postoje izbori, sve to košta i sve se to plaća. Šta ne postoji? Ne postoji nadležnost, ne postoji posao. Mi u stvari ovim zakonom i organima Pokrajinske skupštine dajemo posao. Ljudi, posla ima.

Ima ga i u kulturu. Verujte mi - za taj krš i lom koji smo mi zatekli posle ovih deset godina u ustanovama kulture potrebno je mnogo metli i čišćenja. Onda će i ova naša zajednička kuća Srbija biti mnogo čistija i uređenija. Pročitala sam zakon do kraja. Smatram da, uz usvajanje pojedinih amandmana, treba glasati i za ovaj zakon. Ja ću to učiniti, a to će učiniti i poslanici moje Demokratske starnke.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Rade Bajić, a posle njega  Dušan Budišin.

Dame i gospodo narodni poslanici, po prvi put (žagor u sali) sam napisao ono što hoću da kažem sa ove govornice..

Gospodo, možemo li da nastavimo sa radom ili da odredimo pauzu.