PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 23.01.2002.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

2. dan rada

23.01.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:50 do 17:05

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, sednici prisustvuje 171 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja kvoruma, molim vas da ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Stevan Lilić, Miomir Tadić, Vladimir Dobrosavljević, Vlatko Sekulović, Ratimir Svirčević, Srđan Sikimić, Jelena Milenković; pre podne Milena Andrić.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju: predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije; sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Nenad Čanak, predsednik Skupštine AP Vojvodine i dr Predrag Filipov, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine, u svojstvu ovlašćenih predstavnika Skupštine AP Vojvodine, koja je podnela Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine, a čije je razmatranje predviđeno 2. tačkom dnevnog reda ove sednice.
Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala i predstavnike Narodnog pokreta "Otpor".
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O UTVRĐIVANjU ODREĐENIH NADLEŽNOSTI AUTONOMNE POKRAJINE (nastavak)
Nastavljamo diskusiju u načelu.
Po Poslovniku, izvolite, reč ima narodni poslanik Borislav Pelević, povreda Poslovnika.

Borislav Pelević

Poštovani građani Srbije, uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 170. Poslovnika, koji govori o javnosti u radu, - posebno na prvi stav, koji kaže: "Sednice Narodne skupštine i njenih odbora su javne" Juče je Udruženje porodica otetih i kidnapovanih, registrovano kao nevladina organizacija, podnelo zahtev predsedniku Skupštine da se omogući njihovim predstavnicima učešće u radu Skupštine u svojstvu posmatrača. Pozdravljam to što Narodni pokret "Otpor" ima svoje predstavnike u ulozi posmatrača, ali smatram da ne treba biti selekcije u izboru ovih nevladinih organizacija. Ukoliko je neka nevladina organizacija, a posebno kada je reč  o ljudima čiji su najbliži oteti, uputila zahtev za prisustvo na ovim sednicama, pozivam predsednika Skupštine Srbije da iskoristi svoje pravo koje je regulisano članom 83. Poslovnika i da ih pozove da učestvuju u radu Narodne skupštine Republike Srbije. Zahvaljujem.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Gospodine Peleviću, slažem se s vama. Već sam imala sastanak sa predstavnicima Udruženja nestalih i kidnapovanih sa Kosova ranije, i pre ove odluke da se omogući veće učešće naših građana. Dogovorila sam se sa njima da u ponedeljak dostave spisak i oni će takođe dobiti moj poziv da prisustvuju sednicama. Postoji procedura, moraju da dostave spisak, razumete, kao što su to uradili i predstavnici Narodnog pokreta "Otpor". U svakom slučaju, biće im to omogućeno i biće pozvani da prisustvuju.
Dajem reč narodnom poslaniku Milanu Stanimiroviću, a posle njega prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Đuro Popović.
...
Demokratska stranka

Milan Stanimirović

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, o pitanju Predloga zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti AP Vojvodine sa ove govornice rečeno je gotovo sve sa gotovo svih aktuelnih političkih stanovišta. Na taj način su se pred građanima Srbije iskristalisala dva ekstremna pola gledanja na ovaj problem. S jedne strane, oni koji negiraju potrebu bilo kakve autonomije Vojvodine, pri čemu, kako neko reče, nacionalisti preferiraju istoriju, a šovinisti geografiju. Sa drugog pola su oni koji su takođe nezadovoljni omnibusom, jer ne zadovoljava njihove apetite i vraćanje autonomije shvataju kao vraćanje nekakvih državnih prerogativa. Ne shvataju da se promene u Srbiji nisu desile zato da bismo sklonili prethodni režim i nanovo restaurirali Broza i Ustav iz 1974. godine.
Ono što je zajednički imenitelj i jednima i drugima jeste da metodama prošlosti, koje su se pokazale istorijski manjkave, pokušavaju da stvaraju budućnost u Srbiji, ne shvatajući da se točak istorije možda može malo prikočiti, ali nikako potpuno zaustaviti ili vratiti unazad. Oba ova ekstremna pola podjednako rade protiv evropske orijentacije Srbije.
Sa ove govornice neko je juče prepoznao i treću koncepciju ili gledište na problem autonomije Vojvodine, optuživši da su krivci za tu treću koncepciju, a koja izbegava svaku vrstu ekstremizma, članovi Demokratske stranke. Moram vam priznati da sam izuzetno počastvovan ovakvom tvrdnjom.
Kao član DS i kandidat DOS-a za poslanika Skupštine Srbije, na velikom broju tribina i mitinga pred izbore promovisao sam program demokratske vlade, u čijem četvrom odeljku stoji decentralizacija vlasti, a pod podnaslovom Vojvodina stoji da će tokom prve godine mandata nova vlada utvrditi postupak za vraćanje istinske autonomije organima i organizacijama u Vojvodini. Takođe, da će biti ustanovljen procenat izvornih prihoda koje pokrajina usmerava ka centralnom budžetu, dok će svi ostali prihodi u skladu sa zakonom ostajati u pokrajini za obavljanje njenih nadležnosti; da će se Vlada naročito truditi da pokrajini obezbedi neometano obavljanje svih njenih ustavnih i zakonskih nadležnosti. Glasanjem za omnibus zakon, mi kao članovi DS-a, a zajedno sa svojim koalicionim partnerima iz DOS-a, kao odgovorni političari, ispunjavamo svoja obećanja data narodu u predizbornoj kampanji.
U čemu vidim smisao usvajanja omnibus zakona? Autonomna Vojvodina, kao neraskidivi deo Srbije, mora biti vraćena sa svim nadležnostima; i poboljšati kvalitet usluga prema građanima na svojoj teritoriji; postati što efikasniji servis građana. Cilj se ne sme nikako izvitoperiti u obezbeđivanje proširenja sopstvene vlasti i feudalizacije Srbije. Mada neki koji vide sebe kao buduće feudalce, verovatno, smatraju da iz ugla feudalaca, feudalizam i nije tako loš.
Ako omnibus zakon omogući bolja kadrovska rešenja, umesto dosadašnjih centralističkih, ukoliko ekonomija uspostavi principe da ko kako radi tako i živi - ko dobro radi dobro i živi, i obrnuto, ko loše radi loše i živi - ako otvorimo mogućnost negovanja posebnosti pojedinih regiona ili oblasti i ostvarivanje prava nacionalnih manjina, da ne nabrajam dalje, sve ima duboki smisao.
Po okončanju ove tačke dnevnog reda imaćemo i zakon o lokalnoj samoupravi, koji će nam takođe omogućiti povećanje izvornih prihoda opština i obesmisliti pitanje gde su naši novci. Odgovor će biti, evo ih u Vrbasu, u Subotici, Zrenjaninu, Nišu, Vranju, Kragujevcu itd. Na žalost, sistemske promene mogu da daju plod tek za nekoliko godina, a mi smo zatekli jedan centralizovan, zapušten i neadekvatan način funkcionisanja kompletne države, pa i lokalne samouprave.
Decentralizacija košta i pitanje je da li bi polovina opština u Vojvodini uopšte mogla u ovom trenutku da se samoizdržava. Stoga ne treba gubiti iz vida da efikasna privreda predstavlja jedini put ka ostvarivanju socijalnih i ekonomskih prava, a pri tom treba znati da su centralizovana i nedemokratska društva po definiciji neefikasna.
Jedan od osnivača Demokratske stranke Milan Grol, davno je, dalekovido, ustvrdio da decentralizacija vlasti može da predstavlja delotvornu branu raznim separatizmima i da ona sa demokratskog stanovišta znači proširenje područja učešća građana u javnom životu, a sa državnog stanovišta očuvanje i jačanje državne celovitosti.
Sledeći ova uputstva možemo računati gotovo sigurno na očuvanje celovitosti Srbije, uspostavljanje njenog demokratskog ustrojstva i brz ulazak u evropske integracije. Ustavnim amandmanima iz 1989. godine i Ustavom iz 1990. godine država je centralizovana, Vojvodini je oduzeta autonomija u najvećoj meri i kako bi se, između ostalog, rešilo pitanje Kosova i Metohije. Moramo biti pošteni i reći da je tada ovakvo rešenje imalo veliku podršku, gotovo plebiscitarnu, u Vojvodini.
Deceniju nakon toga mi nemamo faktički suverenitet nad Kosovom i Metohijom, a oni koji su hapsili Vlasija dobili su u zamenu nedostupnog Tačija.
U Vojvodini je danas realnost u javnom mnjenju da je rešenost građana, pokrenuta za očuvanje jedinstva Srbije, zloupotrebljena, autonomija pretvorena u karikaturu, u formu bez sadržaja i običnu floskulu.
Nikome ne treba parlament koji ni o čemu ne odlučuje, ni vlada koja se ni za šta ne pita.
Omnibus zakon ne predstavlja nikakvu opasnost po državu Srbiju, kao što to nisu ni oni koji prete internacionalizacijom ovog pitanja ili borbom za autonomiju nekakvim "drugim sredstvima", jer je njihovo uporište među građanima Vojvodine više nego minorno.
Nema tog pripadnika srpske nacije koji smatra da je moguće odvajanje, na primer, Matice srpske od Srbije, niti tog potomka Miloša Crnjanskog, Mike Antića, Đure Jakšića, Branka Radičevića, Isidore Sekulić, Zmaja, Sterije, Stevana Sremca, Mihiza, Vaska Pope, Slobodana Jovanovića i drugih koji bi krenuo tim "drugim putem" i to za razdvajanje srpskog nacionalnog bića.
Srbiji, koja nije samo zemlja u sanaciji, nego i rekonstrukciji, potrebna je autonomna Vojvodina i razvoj civilnog društva zasnovanog na ljudskim pravima. Autonomna Vojvodina može i mora biti most prema Evropi za Srbiju. Nacionalne manjine moraju biti spone sa susedima i ostalim evropskim narodima. Poljoprivreda i prehrambena industrija je jedan od pokretača ekonomskog oporavka Vojvodine i Srbije.
Usvajanjem omnibus zakona jasno kažemo - državnost Srbiji, autonomija Vojvodini. U pitanju usvajanja omnibus zakona građani Srbije će moći da prepoznaju one koji su u ovom, kao i u mnogim drugim pitanjima, pristupili sa mnogo strasti. Strast je jako loš saveznik u politici, ukoliko se naravno ne radi o strasti za opšte dobro. Stoga i pitanju vraćanja određenih nadležnosti Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, Demokratska stranka i DOS pristupaju racionalno, rukovodeći se političkim principima zasnovanim na strasti za opšte dobro, odgovornost i razboritost.
Nadam se da će ovi principi opredeliti većinu poslanika da glasaju za usvajanje omnibus zakona.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Đuro Popović, a posle njega narodni poslanik Bojan Pajtić.

Đuro Popović

Dame i gospodo poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti pokrajine iznova nas uverava da politička opcija na vlasti zvana DOS istrajava na svom pogrešnom putu. I dalje se u osnovi bavi prvenstveno sama sobom, zaboravljajući na svoja predizborna obećanja, najblaže rečeno, kao i na interes biračkog tela koje ih je dovelo na vlast.
Rekoh, bave se sobom. To podrazumeva DOS-ovu upornost da i dalje svoje političke lidere i njihovu pratnju razmešta u fotelje; još, očigledno, nastoji da odgovarajućim zakonskim aktima utre put dominaciji stranog kapitala na našem tlu.
Kakve veze ovo ima sa predlogom o kome danas raspravljamo?
Naravno da ima veze, i to još koliko. Kuća se gradi od temelja, a ne od krova. Umesto da izgradnja naše zemlje teče na demokratskim osnovama, da pristupimo najpre donošenju novog ustava, predlogom koji je pred nama rešavaju se, tobože, interesi građana, u ovom slučaju stanovnika Vojvodine. Velim, tobože, jer skoro ne može biti da se ishitreno nude rešenja kratkog daha.
Uostalom, predlagač ovog zakona i sam kaže u svom obrazloženju, sada ću citirati: "Treba obezbediti prelazno rešenje za usvajanje novog ustava kojim bi status autonomne pokrajine bio uređen na adekvatan način." Ako je već tako, čemu žurba, zar nije daleko uputnije da se koncentrišemo na što skorije donošenje novog ustava, primerenog interesima svih građana, a u cilju da ova naša zemlja ojača u celini. Ovako, priča o kojoj je reč bezmalo se svodi na uticaj aktuelne vlasti u Vojvodini, na postavljanje podobnih direktora, predsednika i članova upravnih odbora, institucija na koje bi se prenele određene republičke nadležnosti.
Pri tome se predviđa neminovno bujanje administracije u Vojvodini i gotovo ništa više od toga. Izvesno je DOS izneverio predizborna obećanja čelnika svojih članica u Vojvodini, koji kasne sa njihovim ispunjenjem. Međutim, zakašnjenja su u mnogo čemu važnijem za sve žitelje Vojvodine. Tako je šest meseci bio rok da nova vlast i njima vrati svoja dugovanja. Ništa od olako datih obećanja, a istovremeno, sve je veći teret koji ugrožava egzistenciju ogromne većine stanovništva u Vojvodini i Srbiji u celini.
Među njima u najugroženije spadaju penzioneri i invalidi. Samo ove činjenice nisu dovoljne za privremeno skidanje sa dnevnog reda predloženog zakona, pogotovu što će nas to primorati da se usredsredimo na što skorije donošenje novog ustava, kojim će se mnogo uspešnije rešavati pitanja koja danas tište Vojvođane, baš kao i stanovnike cele Srbije.
Iz navedenih razloga, SSJ neće podržati ovaj predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, a posle njega narodni poslanik Branislav Blažić.
...
Demokratska stranka

Bojan Pajtić

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, figurativno posmatrano omnibus zakon je sneg koji je pao ne breg. Konačno će se jasno definisati razlika između reformskih i antireformskih snaga na srpskoj političkoj sceni.  Ustupanje preko 200 nadležnosti Autnomnoj Pokrajini Vojvodini iz 24 oblasti društvenog života, što čini preko 80% nadležnosti koje se prema postojećem Ustavu mogu ustupiti, same govore za sebe koliko je ovaj zakon značajan.
Ekonomičnost, efikasnost, racionalnost, to su osnovni epiteti koji se ovom zakonu mogu dati. Početak regionalizacije i decentralizacije nije slučajno počeo u Vojvodini, zbog toga što Vojvodina ima demokratski izabrane organe vlasti, što Vojvodina ima ustavno uporište za decentralizaciju, zbog toga što Vojvodina već poseduje administrativni aparat, koji može obavljati ovako utvrđene i ovako ustupljene nadlženosti.
Oni koji tvrde da se radi o ustupanju nadlženosti koje nemaju finansijske efekte, dovoljno je samo da pogledaju omnibus zakon. Nekoliko desetina puta moraće biti uvećan pokrajinski budžet, da ne govorim o tome da se "Srbijašume" i "Srbijavode" praktično izmeštaju na teritoriji Vojvodine, a da samo gazdinstvo u Novom Sadu donosi firmi "Srbijašume" oko osam miliona maraka godišnje.
Eksploatacija mineralnih sirovina, ustupanje ribolovnih područja, kontrola finansijskih sredstava preko fondova penzijsko - invalidskog osiguranja, konačno će izbiti arugumente iz ruku onih koji tvrde da je prelivanje sredstava iz Vojvodine u druge krajeve zemelje bespovratno - iracionalno i centralističko.
Pozivam sve članice DOS-a da podrže ovaj zakon, jer moramo ozbiljno i odgovorno da se odnosimo prema pitanjima od tako važnog državnog značaja. Nije ozbiljno i nije odgovorno kada neki pripadnici, neki funkcioneri DSS učestvuju u izradi omnibus zakona, kao što je učestvovao potpresednik pokrajinske vlade, gospodin Bobić, koji je čak bio nosilac jednog dela poslova i čak izrazio nezadovoljstvo stepenom nadlženosti koje se ustupaju njegovoj oblasti, dakle oblasti privrede u AP Vojvodini, a da pri tom ne glasaju za taj zakon u ovoj skupštini. Opet nam se ponavlja situacija Zakona o radu, kada se glasa u načelu protiv zakona, a u pojedinostima za zakon; ili Zakona o ekstraprofitu, kada se glasa za Zakon o ekstraprofitu, a ministar Ranković iz redova DSS pokrene postupak utvrđivanja ustavnosti i zakonitosti tog istog zakona.
Nije ozbiljno i odgovorno vođenje države ni kada stalno podižete tenziju oko pitanja autonomije Vojvodine, a tada to pitanje i omnibus zakon ne podržite na Pokrajinskoj skupštini. Nažalost, to su učilini pripadnici Lige socijaldemokrata Vojvodine i Reformske stranke Vojvodine. Nažalost, gospodin Čanak nije tu danas sa nama, ali i on je sam bio uzdržan u Skupštini Vojvodini kada se glasalo o omnibus zakonu. Nakon toga, on je postavio ultimatum: ako poslanici Skupštine Srbije budu glasali kao što je on glasao u Pokrajinskoj skupštini, dakle, ako ne podrže omnibus zakon, a ni on sam ga nije podržao, onda njegovi poslanici neće više podržavati Republičku vladu.
To je sjajan paradoks. Ežen Jonesku bi pozeleneo od zavisti, ali, nažalost, prevelika su očekivanja i prevelike su nade građana Srbije uložene u ovaj zakon, pre svega građana Vojvodine, da bi se ovakav obrt mogao bilo kome učiniti simpatičnim ili dopadljivim.
Argumentacija da je potreban novi ustav da bi se doneo omnibus zakon i da bi se izvršila decentralizacija je potpuno besmislena. Novi ustav, odnosno njegovo donošenje ne možemo vremenski dimenzionirati. Nije samo ustavna procedura, koja je složena i koja traje onoliko koliko je potrebno prema Ustavu Republike Srbije, momenat koji nam onemogućava da predvidimo kada će taj ustav biti donet. To je činjenica da je potrebno usaglasiti izgled tog ustava, to je činjenica da je potrebno sačekati razrešenje odnosa sa Crnom Gorom, jer je potpuno velika i dramatična razlika između ustava federalne suverene države i ustava federalne jedinice.
U tom smislu, ovaj zakon koristi demokratske kapacitete iz člana 108. i 109. Ustava Republike Srbije i utvrđuje one nadležnosti koje već mogu da se utvrde. Sasvim je sigurno da će novi ustav šire dimenzionirati decentralizaciju i predvideti više nadležnosti za autonomne pokrajine i za regione, za one jedinice decentralizacije za koje budemo utvrdili da su potrebne da se organizuju na nivou Republike Srbije. U tom smislu je odugovlačenje zalaganje za iščekivanje novog ustava i sprečavanje da se Vojvodini da šira autonomija, da se građanima Vojvodine daju značajnija finansijska sredstva i da se počne sa izgradnjom ozbiljnog administrativnog aparata na teritoriji AP Vojvodine, koji će svakako morati biti definisan u nekoliko narednih godina, jer on je pet godina i gušen i uništavan zakonima koje je donosio prethodni režim.
Neki političari, kako u Vojvodini, tako i ovde u ovom parlamentu, pokušavali su da omalovaže značaj ovog zakona tako što su mu davali stranački predznak. Neki funkcioneri Vojvođanskog pokreta govorili su o tome da je omnibus zakonom isprošena autonomija od Demokratske stranke. Neki funkcioneri SPS-a rekli su da, nezavisno od toga kakvi se ultimatumi postavljaju i na koji način se postave stranke unutar DOS-a, biće onako kako DS kaže.
Sam gospodin Aleksandar Vučić je rekao da je omnibus zakon rezultat dogovora između novosadskih i beogradskih demokrata. To apsolutno nije tačno i to je apsolutno nekorektna tvrdnja. Donošenje omnibus zakona je izvršavanje obaveza koje je DOS preuzela na prošlim izborima. Velika većina funkcionera i članica DOS-a, aktivno su učestvovali u donošenju ovog zakona i aktivno su doprineli da zakon izgleda ovako kako izgleda. Utoliko je logično i dosledno njihovo opredeljenje da ovaj zakon u ovoj skupštini i podrže.
Omnibus zakon, toga treba biti svestan, ne daje nikakve državne prerogative AP Vojvodini. To su apsolutno netačne tvrdnje i to su apsolutno dezinformacije, koje se pokušavaju plasirati građanima Vojvodine. Niti bi takav akt, niti bi takav predlog zakona imao podršku DS i velike većine članica DOS-a.
Zato je važno da se da najšira autonomija Vojvodini. Koncepcija Reublike, koja takođe postoji kao politička ideja kod nekih političkih organizacija, zapravo podrazumeva pravo na samoorganizovanje do samoopredeljivanja i mi smo videli čime je to rezultiralo prethodnih godina. Mi smo videli na primeru i Hrvatske, i Bosne, i Makedonije, i Slovenije, da je praktično u međunarodno-pravnom smislu, u političkom smislu, Republika, odnosno federalna jedinica, bivala tretirana kao državna jedinica, koja ima pravo na samoorganizovanje i koja praktično ima usled toga i pravo na samoopredeljenje, odnosno samoodvajanje.
Ali, da bi ovakve ideje učinili deplasiranim, neophodno je da se zemlja snažno decentralizuje u finansijsku, kulturnu i svaku drugu korist naših građana.
Pitanje Vojvodine odavno nije nacionalno pitanje, i to je potpuno neracionalna teza. Ono jeste bilo nacionalno pitanje pre 150 godina, kada su vojvođanski Srbi uspeli da se izbore za crkveno-prosvetnu autonomiju, da očuvaju identitet na teritoriji na kojoj su bili relativna većina. Dakle, nisu bili ni apsolutna većina u jednoj tuđinskoj državi. Danas oko 70% stanovništva Vojvodine čine stanovnici srpske nacionalnosti. U tom smislu je deplasirano govoriti da se takvo stanovništvo u svojoj matičnoj državi zalaže, ili da bi prihvatilo neki drugi oblik uređenja, ili neki drugi oblik države.
Vojvodina je, pre svega, ekonomsko, funkcionalno, finansijsko, kulturno, civilizacijsko pitanje. Pitanje Vojvodine je, zapravo pitanje razlike između besmisleno centralizovane, skupe, neefikasne države, i demokratske, organizovane, jeftine, efikasne, moderne evropske države.
Preko 70% građana Vojvodine podržava širu autonomiju Vojvodine, oko 5% zalaže se za Vojvodinu republiku, oko 5% zalaže se za nezavisnu državu i oko 20% nema definisani stav ili je opredeljeno za to da Vovjodini nije potrebna nikakva autonomija.
Ezra Paund je jednom rekao: "Uvek je lakše protiviti se nečemu što niste ni pokušali da razumete". Pokušajte, dame i gospodo narodni poslanici, da razumete omnibus zakon, videćete koliko dobrih namera i koliko dobrih ideja se nalazi u njemu. Pokušajte, dame i gospodo narodni poslanici, da razumete Vojvodinu, tada ćete je, sasvim sigurno, više voleti. Hvala lepo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Aleksandar Vučić (pravo na repliku).

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam u replikama govorio o statusu severne srpske pokrajine, govorio sam o državnom pitanju, a ne o partijskom stanovištu, o bilo čijem odnosu, bilo koje političke stranke prema našoj Vojvodini, i to je ono što nije tačno u izlaganju mog prethodnika i nije dobro to svojatanje Vojvodine.
O Vojvodini ovde govore samo oni koji su poreklom iz Vojvodine, kažu kako je to njihovo i kako baš oni imaju pravo da o tome odlučuju.
U poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke je više od trećine poslanika iz Vojvodine, iz svih vojvođanskih okruga su ovde poslanici. Srpska radikalna stranka je bila ubedljivo druga na poslednjim decembarskim izborima u Vojvodini. Mi ovde imamo predstavnike naše stranke i iz Srema, iz Sremskog okruga, iz Južnobačkog, Zapadnobačkog i Severnobačkog, Severnobanatskog, Srednjebanatskog i Južnobanatskog okruga. Zato niko ne može da nam kaže da više voli Vojvodinu od predstavnika Srpske radikalne stranke.
Od nas niko nije mogao da čuje bilo šta ekstremno, kao što su to neki od jutros želeli da predstave javnosti. Mi se ne zalažemo ni za šta što je čudno, smešno, i nismo nešto loše bilo kome uradili. Mi tražimo samo jednu stvar - da građani Vojvodine, bilo koje nacionalnosti oni bili, budu ravnopravni i jednaki sa svim drugim građanima Srbije, da se ni u čemu ne razlikuju. Nikakve razlike nema između moje majke koja je poreklom iz Bečeja, ako hoćete i starosedelac, ili mog oca koji je prečanin. Oboje su Srbi, samo je neko imao sreću ili nesreću da se rodi 200 kilometara istočno ili zapadno od reke Drine ili Dunava.
Nemojte da govorite našem narodu kako će se razlikovati zbog nekih naročitih posebnosti, specifičnosti, kada nikakve razlike između pripadnika srpskog naroda nema, osim želje da se dalje čini šteta našem nacionalnom tkivu, da se dalje čini šteta našoj državi i da se ide na dalje rasparčavanje, na dalje uništavanje Srbije.
Da li su reformske one političke snage koje se danas u Srbiji zalažu za to da Vojvodina dobije ovakvu autonomiju, da dobijamo jedan pravni haos, da se ne zna kakav će nam biti pravni poredak i koji će to zakoni važiti a koji neće, ili ćemo imati pravo i priliku da imamo jednom jedinstvenu Srbiju, a to je Srbija bez pokrajina, jer pokrajine nisu oblik decentralizacije već su oblik teritorijalne autonomije.
To gospodin Pajtić sigurno zna, za razliku od nekih drugih koji su ovde juče izlazili za ovu govornicu. Dakle, to nikada do sada nismo probali. Dobro bi bilo da jednom probamo to rešenje. Kada bismo imali takvo rešenje, kada bismo imali jedinstvenu Srbiju, onda bismo mogli da govorimo o tome kakvi su joj nedostaci, da dajemo šire ingerencije opštinama, šire ingerencije lokalnoj samoupravi, da idemo na decentralizovanu Srbiju, ali ni u kom pogledu i ni na koji način da podržavamo i tražimo, da hoćemo i da želimo dalje rastakanje Srbije, dalje rasturanje Srbije.
I to nije pitanje Demokratske stranke, nije to pitanje nijedne stranke. To je pitanje države, pitanje našeg naroda i Srpska radikalna stranka bi uvek to tako tumačila. Srpska radikalna stranka voli Vojvodinu, voli Srbiju, voli svoju zemlju i voli svoj narod i nećete zato ni na koji način moći da prebacite ni nama...