Ovo se uči na trećoj godini Pravnog fakulteta. Ja nisam toliko dokon da dajem lekcije iz upravnog prava sa treće godine Pravnog fakulteta. Ipak sam doktor prava, nisam doktor predvojničke obuke, šta da radimo. Neki su ljudi hendikepirani svojim neznanjem. Ovde su potegnuta neka druga pitanja; između ostalog objašnjava se da se davanjem nadležnosti AP Vojvodini u određenim oblastima, kako izvornih nadležnosti tako i prenetih nadležnosti, što postoji i što je potpuno usaglašeno sa Ustavom Republike Srbije, navodno gubi suverenitet nad jednim delom državne teritorije. To je, naravno, nonsens, to znaju oni koji prolaze pored Pravnog fakulteta. Zar nije tako? To znaju i prolaznici pored Pravnog fakulteta. Za to tek nemam vremena.
Licemerno je da oni koji su izgubili suverenitet na srpskoj svetinji, na Kosovu i Metohiji, sada pričaju da će se davanjem nadležnosti (u celom svetu regioni, pokrajine, autonomne pokrajine imaju ovlašćenja) tobože izgubiti suverenitet. Tih priča smo se naslušali. Kao i priča o školstvu i brizi o školstvu. Kakve smo zatekli škole? Na šta nam liče škole? Na šta liče školska dvorišta? Na šta liče školska igrališta? Školske kuhinje? Kakvo je vršena selekcija kadrova? Kako su birani direktori? Kakvo je bilo gradivo? Kakvi su bili udžbenici? Kakve su bile plate zaposlenih u prosveti? Jad i beda, mizerija. To je nasleđe prošlosti. Ne brinite se, vratićemo mi školstvo do onog sjaja koji ono treba da ima i koji je nekada imalo u Srbiji, kao što ćemo vratiti izgubljeni suverenitet na Kosovu i Metohiji.
Zahvaljujem. Ovim završavamo današnji rad i nastavljamo u ponedeljak, 28. januara. Imamo još jednog prijavljenog za reč, a to je gospodin Zeldžo Hurić; nismo završili raspravu o ovom amandmanu, ali 18,00 je časova i zbog toga završavamo današnji rad.