Dame i gospodo narodni poslanici, ovu Narodnu skupštinu, navikli smo već, Vlada Srbije ignoriše, a sada i Skupština AP Vojvodine, kao predlagač ovog zakona, takođe ignoriše poslanike i amandmane poslanika koji su podneti na ovaj zakon. Iako nas je predsednik Zakonodavnog odbora uveravao da postoji administracija koja je
sposobna da preuzme sve ove poslove, već na prvom koraku vidimo da sama Skupština AP Vojvodine nije sposobna čak ni da da mišljenje na amandmane narodnih poslanika.
Amandman koji je poslanička grupa SRS podnela, a koji ću ja obrazložiti, odnosi se na sam naziv zakona. Dakle, naziv zakona - Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti AP - jednostavno je neprihvatljiv, jer nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Zakon bi, eventualno, mogao da ima naslov - zakon o poveravanju vršenja pojedinih poslova autonomnoj pokrajini. Začuđuje, naravno, što u nazivu nema - Vojvodini, jer je očigledno da je predlagač mislio samo na AP Vojvodinu, i to vidimo iz obrazloženja zakona.
Ja ću još jednom da ponovim ono što smo u načelnoj raspravi već rekli, pozivajući se na član 109. Ustava, na koji se, doduše, i predlagač poziva, ali ga tumači na svoj način, ne zato što ne zna da ga pravilno tumači, nego zato što želi da ostvari određene ciljeve, a ti ciljevi su dati u obrazloženju zakona, gde predlagač jasno stavlja do znanja da zakon treba da obezbedi prelazna rešenja, do usvajanja novog ustava Republike Srbije kojim bi status autonomne pokrajine bio uređen na adekvatan način.
Molim vas, još jednom pokušavate da prenebregnete činjenicu da ne znamo da li će i do kakvih ustavnih promena doći. Hoćete da stvorite jednu platformu, jedno stanje koje će egzistirati u autonomnoj pokrajini sa ovim nadležnostima koje joj sada dajemo, a onda će, jednostavno, kada bude došlo vreme da se novi ustav donosi, s obzirom da znamo i kakav je projekat novog ustava, to zatečeno stanje samo biti preneto u taj novi ustav.
Član 109. stav 1. tač. 3. i 4. na koji se predlagač poziva, govori o tome da autonomna pokrajina preko svojih organa donosi odluke i opšte akte, u skladu sa Ustavom i zakonom, kojima uređuje pojedina pitanja od interesa za građane u autonomnoj pokrajini, pa nabraja sve ove oblasti, ne svih 24, koliko ih ima u ovom predlogu zakona, i u drugim oblastima utvrđenim zakonom. Kad kaže - zakonom, ovde se ne misli na jedan ovakav ledž specialis, nego se misli na posebne zakone koji regulišu sve ove oblasti -dakle, Zakon o socijalnom osiguranju, Zakon o društvenoj brizi o deci, i tome sl.
Nemamo pravo da to regulišemo ovakvim jednim pojedinačnim zakonom, ako hoćemo da poštujemo Ustav Srbije, mada znamo da ga ovaj skupštinski dom nije u više navrata poštovao; imamo čak izjavu i ministra pravde, i predsednika Vlade, da Ustav nije Sveto pismo. Za nekog nije, za mene, eto, jeste. Sveto pismo držim kod kuće, a Ustav nosim kad dođem u Skupštinu, i moram, kao narodni poslanik, da se njega držim, ma koliko mi se neke stvari ne sviđale, sve dok on kao takav postoji. Dakle, Ustav se ne može menjati zakonom. Statut je najviši pravni akt autonomne pokrajine koji na osnovu Ustava utvrđuje nadležnosti autonomne pokrajine.
Ja vas pozivam, gospodo poslanici, da usvajanjem ovog amandmana otklonite veliku istorijsku grešku koju ste juče načinili usvajajući ovaj zakon u načelu, jer usvajanjem ovog amandmana praktično biste anulirali svoju odluku sa jučerašnje sednice i sa sebe skinuli odgovornost koju morate da nosite, zbog svih posledica koje će država Srbija imati nakon donošenja i stupanja na snagu ovog zakona. Hvala.
