Predloženo rešenje u članu 3. ovog zakona nije dobro i ono nije dobro iz najmanje dva razloga. Prvi je taj što se predloženim rešenjem jednostavno dupliraju organi koji se finansiraju iz budžeta. Potpuno je svejedno narodu u Sremu, Banatu i Bačkoj da li mu je na grbači državna adminstracija iz Beograda ili mu je na grbači neka autonomaška administracija iz Novog Sada.
Šta je najgore u ovom rešenju? To što praktično mi tovarimo dve administracije na grbaču tog naroda. Ovim zakonskim rešenjem se dupliraju organi koje taj narod finansira iz budžeta i to je sasvim očito. Čak i u Deklaraciji koju je 7. marta 2001. godine donela vojvođanska skupština, jasno se kaže da će Vojvodina uvesti svoje takse itd. Ne mislite valjda da će Đelić da se odrekne svojih taksi, svojih fiskalnih prihoda?
Drugi razlog zašto ovaj član treba menjati (a još bi bilo bolje kada budemo glasali o zakonu u celini da uopšte i ne izglasamo ovaj zakon) pre svega ima nacionalno-istorijsku dimenziju. Prihvatanjem ovog zakona mi bismo praktično udarili temelje za početak, napominjem, autonomije, zatim nove republike, a u drugoj fazi potpuno samostalne države na delu sadašnje državne teritorije. To nam je otvoreno rekao pre dva dana narodni poslanik, član Čankove Lige. Čovek je otvoreno sa ove skupštinske govornice rekao - nama je politički cilj republika Vojvodina, u prvoj fazi.
Pitam se, zar nam istorijsko iskustvo iz bliske prošlosti, sve ovo što nam se dešavalo zadnjih 10 ili 12 godina, nije dovoljno da znamo da će do toga doći u Vojvodini, sasvim izvesno?
Sada želim da postavim pitanje vama, poslanicima DOS-a, koji ste podržali ovaj zakon juče, da li ste svesni istorijske odgovornosti ukoliko svojim glasovima omogućite usvajanje ovakvog jednog zakona? Kada kažem "istorijska odgovornost", tu ne mislim na neku vašu kolektivnu odgovornost, već pre svega mislim apsolutno na vašu ličnu odgovornost. Vi nećete, sasvim sigurno, moći da se amnestirate, kada dođe do onoga što će sasvim izvesno doći, time što ćete reći - to je bio partijski stav, nismo znali da će to eskalirati u tom pravcu, bili smo u zabludi itd. Ne, poštovane kolege i poštovani narodni poslanici, vaša odgovornost je lična. Ja vas na to upozoravam.
U ovom domu i treba da se razlikujemo u mišljenjima po mnogim pitanjima. Zato i postoji parlamentarna debata. Na kraju krajeva, i programi naših partija se razlikuju. Mi možemo ovde da se razlikujemo po tome kako treba urediti fiskalnu sferu, kako treba urediti socijalno zakonodavstvo, pa čak možemo da se razlikujemo i po tome šta mislimo o zakonu o brakovima homoseksualaca itd. I treba da se razlikujemo, svađamo i debatujemo. To je valjda neosporno.
Međutim, vas iz DOS-a, koji ste podržali ovaj zakon, konkretno pitam dve stvari - da li treba da se razlikujemo kada je nacionalno - državni interes u pitanju i da li zarad sitnih političkih interesa, tipa, na primer, podrške 18 autonomaških poslaničkih glasova Vladi Republike Srbije, treba da poništimo, otprilike, 200 godina srpske istorije?
Nenad Čanak je otvoreno rekao - mi smo Zoranu Đinđiću i Vladi obećali da ćemo im dati podršku kada se bude usvajao Zakon o radu, a zato je on nama obećao da će nam podariti ovaj zakon.
Svi ste bili svedoci juče onog jadnog "batrganja" jedne od političkih opcija u Skupštini Republike Srbije, i to političke opcije na čijem čelu je četnički pukovnik. Zamislite, četnički pukovnik svojim glasovima, glasovima svojih poslanika, podržao je Čanka, Isakova, Kasu itd. Što je najgore, podržao je ustavno rešenje Josipa Broza Tita iz 1974. godine. Četnički pukovnik. Samo ne znam šta će narod Čačka i okoline reći na sve to.
Hteo bih da vas zamolim još o nečemu da razmislite.
Poštovani narodni poslanici DOS-a, trebalo bi da se setite ipak da ste potomci onih heroja iz Prvog i Drugog srpskog ustanka, Hercegovačkog ustanka, potomci ste onih heroja iz balkanskih i Prvog svetskog rata, koji su cementirali zajedničku srpsku državu. Pustite Čanka, Veselinova i Josipa Broza Tita, o ovome treba da razmislite. Zahvaljujem se.