Gospodine Jojiću, sedmi minut.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, u svojstvu predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman narodnog poslanika Petra Jojića, koji nastupa ispred SRS, treba prihvatiti već u startu da bi se izbeglo suprotstavljanje ovog zakonskog projekta aktuelnom Ustavu Srbije.
U članu 72. Ustava Republike Srbije precizirane su osnovne nadležnosti Republike Srbije, šta Republika Srbija preko svojih organa i institucija uređuje i obezbeđuje.
U članu 109. Ustava Srbije precizirano je koje su nadležnosti autonomnih pokrajina, koje autonomne pokrajine realizuju preko svojih organa. Nigde ovde u članu 109. Ustava nema mogućnosti za izmene člana 72. i za davanje nadležnosti autonomnoj pokrajini.
Međutim, u članu 109. u pretposlednjem stavu se kaže da Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnoj pokrajini vršenje pojedinih poslova iz okvira svojih prava i dužnosti i preneti joj sredstva za te poslove.
Dakle, bilo je moguće doneti zakon kojim bi Republika Srbija poverila autonomnoj pokrajini sasvim konkretne poslove, ne nadležnosti, nadležnosti ostaju u Republici Srbiji, ali poslove iz tih nadležnosti, da ne bi Republika Srbija duplirala svoju birokratiju ili ako bi procenila da se to preko pokrajinskih organa lakše može obaviti, pa da se ti poslovi povere pokrajinskim organima. To je suština ustavne odredbe.
Vi ovde direktno donosite nešto što je protivustavno.
I na kraju, za one koji su možda suviše ozbiljno shvatili Branislava Ivkovića: znate, može čovek nešto da ne zna, ali kada ne zna, onda treba da sedne, a ne da se hvali kako nije želeo da čita knjige iz te oblasti. Ne da se hvali svojim znanjem.

Molim vas, gospodine Šešelj, to nije tema...

Kada neko za ovom govornicom kaže da su isto unitarizam i centralizam, to je identično kao kada bi vas neko ubeđivao da su auspuh i akumulator ista stvar. Tako vam je isto kada Branislav Ivković kaže da su centralizam i unitarizam ista stvar. Ja nemam vremena i strpljenja da vam svaki dan držim politička predavanja, sami nešto naučite. Ko ne nauči, kako sme da se javi za reč i da izađe za govornicu?

Da li se o ovom amandmanu još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 52, protiv 87, uzdržanih 16, nije glasalo 22, ukupno je prisutno 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ratimir Svirčević, Živica Predojev, Teodora Vlahović i Kermeci Karolj.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Molim predstavnika predlagača, ako želi reč? (Ne želi.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne želi.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 27, protiv 108, uzdržanih 15, nije glasalo 27, od ukupno 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Novica Đurašković.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Novica Đurašković.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 1. stav 2. Predloga zakona stoji da se ovim zakonom uređuju i određena pitanja koja se odnose na osnivanje, organizaciju i rad organizacionih jedinica republičkih fondova i zavoda na teritoriji autonomne pokrajine.
Ako autonomna pokrajina ima pravo da osniva, onda treba i precizirati šta to osniva, i ja predlažem da se u članu 1. stav 2. iza reči: "organizaciju i rad", dodaju reči: "pokrajinskih fondova i zavoda", a ostaju i dalje oni kao organizacione jedinice republičkih zavoda i fondova.
Ništa se ne menja, to je čisto jedna tehnička ispravka. Ukazao bih samo na jedno - ako se pokrajini poverava osnivanje, onda, po meni, treba precizirati i šta to osniva pokrajina.
Ukazao bih samo na još jednu činjenicu - u novogodišnjem obraćanju predsednik SRJ Vojislav Koštunica je rekao da Vojvodini želi da bude onoliko bogata koliko je priroda dala. Zaboravio je, izgleda, da u Vojvodini žive ljudi, da u Vojvodini žive Vojvođani, i da sama priroda nije dovoljna i da prirodni resursi nisu dovoljni, ako se njima ne upravlja i ako njima ne upravljaju ljudi koji su direktno zainteresovani za one mogućnosti koje im ta priroda pruža.
Mislim da bismo ovakvom jednom ispravkom stavili do znanja svim građanima da su i građani Vojvodine sposobni da osnuju, da upravljaju i organizuju rad svojih zavoda, svojih fondova, kao organizacionih jedinica republičkih zavoda i fondova.
Poslednjih dana slušao sam puno o tome kako sam autonomaš i separatista - samim ovim amandmanom mislim da to demantujem, jer hoću da pokrajinski fondovi, pokrajinski zavodi budu organizacione jedinice republičkih zavoda i fondova, a ne posebne države, nego samo jedne autonomne pokrajine, u okviru Republike Srbije. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 20, protiv 116, uzdržanih 17, nije glasalo 30, od ukupno 183 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Lukić.
Predstavnik predlagača i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Miloš Lukić.

Amandmanom na član 2. predloženog zakona predložio sam brisanje ovog člana. Ovo sam učinio iz dva razloga - prvi razlog je što ovaj član sam po sebi ne govori ništa. Zapravo, to je jedna prostoproširena rečenica, koja kaže da se ovim zakonom uređuju određena pitanja koja se odnose na osnivanje, organizaciju i rad organizacionih jedinica republičkih fondova, zavoda itd, odnosno da autonomna pokrajina, u skladu sa statutom, propisima uređuje pojedina pitanja od interesa za njene građane, kao i način njihovog ostvarivanja, a posebno nadležnosti organa i obrazovanje organizacija i ustanova i obezbeđivanje njihovog funkcionisanja, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Sve to što je napisano zapravo ništa ne znači, s obzirom da Statut Vojvodine nije promenjen, da propisi o kojima je reč nisu promenjeni. Znači, ova rečenica je sa tog jezičkog i sa čisto formalno-pravnog stanovišta suvišna. Međutim, suština je izgleda u nečemu drugome - suština je u tome da se ipak ovim članom, kao i celim zakonom, želi da se građanima Vojvodine u ovom momentu daju neka prava, koja ostali građani Srbije nemaju.
Postavlja se logično pitanje - zašto nismo sačekali da se prvo donese Ustav i da se ovo pitanje kroz decentralizaciju republičke vlasti uredi, tako da bi istovremeno i ostale oblasti u državi Srbiji mogle ova svoja prava da uređuju, na način kako je to sada dozvoljeno građanima Vojvodine.
Postavljam jedno logično pitanje - šta će se desiti ako u postupku donošenja Ustava dođemo do nekih rešenja koja neće biti u skladu sa ovim sadašnjim rešenjem? Tada ćemo imati mnogo problema da ubedimo organe i građane Vojvodine da se tada odreknu nekih, makar minimalnih, prava i da se ta prava ravnomerno podele svim građanima, bez obzira iz koje oblasti dolaze i bez obzira na koju oblast se to bude odnosilo.
Moramo svi biti svesni da to u tom momentu neće biti moguće i da će to biti izvor vrlo velikih i vrlo oštrih sukoba. Predsednik Vlade je, braneći ovo zakonsko rešenje, rekao sledeće - treba ići oprezno i postupno, jer ovo je vrlo osetljiva materija.
Mi se sigurno slažemo sa tim da treba ići postupno i treba ići oprezno, i da jeste ovo osetljiva materija, međutim, ipak bi to značilo zapravo da se ide postupno, da se prvo izmeni Ustav, da se izmene određeni sistemski zakoni, da se tek na toj osnovi, na jednoj zdravoj osnovi, krene u realizaciju jednog ovakvog poduhvata.
Još jednom napominjem da smo juče bili svedoci toga da je ovde usvojen jedan zakon, koji sigurno već izaziva u javnosti određene komentare, i sigurno da ova skupština nije dobila na popularnosti, a naročito onaj deo koji je glasao za ovaj zakon.
Po mom mišljenju, ovo ipak liči na stvaranje države u državi, malo pomalo, prenošenjem nadležnosti države. Mislim da se nikada nije desilo, a vi ćete me ispraviti ako nisam u pravu, da ste neka prava kojih ste se odrekli sutradan uspeli da povratite.
Ovde se stvarno neprestano prepliću ta pitanja - šta je autonomija i šta je decentralizacija. U ovom konkretnom slučaju radi se o tipičnom primeru za decentralizaciju, za prenošenje onih ovlašćenja koja su državna i koja se odnose na rad određenih službi i organa. Znači, ta dva termina smo pomešali.
Često se upoređujemo sa zapadnim zemljama, kažemo da kod njih postoje oblasti koje su autonomne itd., međutim, moramo stalno biti svesni i imati na umu to u kojim mi okolnostima živimo, koji je standard naših građana, kako rade firme u pojedinim oblastima naše države i da li imamo tu materijalnu osnovu za sprovođenje jedne ovakve decentralizacije.
Što se tiče onih koji ne znaju Poslovnik, izvinjavam se, ali u okviru ovih pet minuta toliko. Zahvaljujem se na pažnji.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu. Izvolite, ima reč Zeldžo Hurić, u svojstvu predstavnika poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je prvi amandman iz čitavog seta amandmana poslanika Stranke srpskog jedinstva. Svi su u istovetnom tekstu. Dakle, stoji samo - na član, i - briše se. Što se tiče poslaničke grupe Reformista Vojvodine i Sandžačke demokratske partije, svi ti amandmani su neozbiljni, a u neku ruku i besmisleni, i mi ćemo protiv svih tih amandmana glasati.
Dakle, ovaj moj nastup znači i intervenciju na sve ostale amandmane koji budu došli od strane ovih poslanika.