Poštovana gospođo predsednice, uvažene dame i gospodo potpredsednici, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Narodnog pokreta "Otpor" i predstavnici otetih i nestalih sa Kosova i Metohije, ministar je rekao suštinu zbog koje ne treba prihvatiti ovaj amandman, jer se zaista radi o pravima koja su suštinska nadležnost Autonomne Pokrajine Vojvodine, dakle ne radi se ni o kakvim državničkim funkcijama koje se prenose na Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu.
U suštini, ovo što je predviđeno ovim predlogom zakona predstavlja korekciju onoga što ste vi u prethodnom režimu radili kako ne treba. Zato ovaj amandman ne treba prihvatiti.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 59, protiv 102, uzdržan 31, nije glasalo 10, od 202 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Zoran Bošković podneo je amandman, sa ispravkom, kojim predlaže dopunu u nazivu Predloga zakona.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.
Uvažena predsednice, poštovane poslanice, gospodo poslanici, danima ovde pričamo o prenošenju nadležnosti Autonomnoj Pokrajini i mi ovde u Skupštini i novinari u medijima, i svi to zovu vraćanje nadležnosti Vojvodini.
U samom Predlogu zakona nigde ne piše da je reč o Vojvodini, nego samo o vraćanju nadležnosti autonomnoj pokrajini. Ovde imamo mali pravni nesporazum. Pravni je nesporazum iz jednostavnog razloga nastao zbog toga što, imajući u vidu red procedura koji međunarodna zajednica donosi na Kosovu i Metohiji, a da vas podsetim, u saglasnosti sa federacijom i sa Srbijom, ovakav zakon ne može da se odnosi i na Kosovo i Metohiju, jer bi se uneo pravni haos.
Iza naslova ovog zakona treba da stoji reč "Vojvodina", da bi se znalo o čemu se radi. Postoji li još uvek problem kao pre deset godina i prošlih godina, kada je reč Vojvodina bila tabu tema, kada niko nije smeo da priča o Vojvodini, da li se to u Srbiji ponavlja danas?
I sam ministar Batić je rekao ovde danas da se zakon zove - Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine. Već smo ga tako i krstili i moramo da znamo na šta se ovaj zakon odnosi. U samom Ustavu, takođe, piše da postoje dve autonomne Pokrajine, to su Vojvodina i Kosovo i Metohija. Hajde onda da u naslovu tog zakona stavimo i tu reč "Vojvodina".
Neki govornici pre mene su govorili da mi nećemo uređivati Vojvodinu, ali mi znamo kako su oni uređivali Vojvodinu, to smo videli na primeru Hrtkovaca. Ne daj Bože više nikad da nam oni uređuju Vojvodinu na takav način. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi se baš ne možemo pohvaliti da je naročito dobro uređeno stanje u našoj zemlji. Problemi postoje na svim stranama i dosta je neorganizovanosti unutar političkog sistema, unutar društvene strukture uopšte, ali ako se može govoriti o onom delu Vojvodine koji je najbolje uređen i najbolje organizovan, onda su to Hrtkovci. Upravo Hrtkovci treba da budu primer i drugim mestima u Srbiji kako treba dobro organizovati društvene strukture, institucije sistema i kako to sve dobro funkcioniše.
A što se tiče ovog konkretnog amandmana, on pokazuje prave namere podnosioca zakonskog projekta. Ono što podnosilac zakonskog projekta nije izrazio kroz sam projekat, izrazio je kroz jednu od poslaničkih grupa koja je vodeći politički faktor koji je ovo sačinio i koji vodi glavnu reč u Vojvodini, ne na osnovu broja osvojenih glasova na izborima nego na osnovu činjenice da su mu ostale dosovske partije to poverile, predale.
Vi ste već nekom predali nešto što mu nije sledovalo i što narod nikako nije želeo da dođe u njegove ruke. Sami ste kašu zakuvali, sad je sami hladite, sami je i pojedite, nemam ništa protiv, ali vodite računa - istorija se ne završava ni sa ovim zakonom, niti se istorija završava vašim političkim stavovima po određenim pitanjima.
Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada je mišljenja da ne treba prihvatiti ovaj amandman, upravo iz razloga koji postoje u Ustavu u članu 108. i u poglavlju VI - Teritorijalna organizacija, gde se govori o Autonomnoj Pokrajini Vojvodini i Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija. Dakle, rešenja su identična.
Mi se ne odričemo Kosova i Metohije, bez obzira na trenutnu situaciju i trenutno stanje, što se tiče Kosova i Metohije. A, što se tiče izlaganja uvaženog poslanika gospodina Šešelja, moram da ga podsetim da "racionalna rekonstrukcija jugoslovenskog federalizma podrazumeva svođenje federalnih jedinica na broj jugoslovenskih naroda, dakle na tri - Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju, i da bi se pod tim uslovima moglo reafirmisati pravo svakog jugoslovenskog naroda na samoopredeljenje, uključujući i pravo na otcepljenje.
Pri tome je nužno i odustajanje od insistiranja na izmišljenim nacijama, kao što su crnogorska ili muslimanska. Jugoslovenska federacija bi se sastojala od tri republike, odnosno države, a unutrašnja stvar svake federalne jedinice onda bi bilo eventualno postojanje različitih stepena i oblika regionalne autonomije i lokalne samouprave u njima samima. Jugoslavija bi mogla zadržati konfederalni oblik, ali bitno drugačiji od onoga koji je propisao Ustav iz 1974. godine."
Ovo je izlaganje gospodina Vojislava Šešelja na tribini Filozofskog fakulteta. Još nešto, gospodin Šešelj je napisao, u njegovom stilu jedno, pisanije, koje se zove Pledoaje za demokratski ustav; on je u tom navodnom pledoajeu napravio reviziju Ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca iz 1921. godine, reviziju Ustava SFRJ iz 1974. godine i Ustava Srbije iz 1974. godine. U tim revizijama nema ni "a" od autonomije.
Ja se iskreno zahvaljujem ministru pravde Vladanu Batiću na velikim pohvalama koje je saopštio sa skupštinske govornice. Osvežio mi je sećanje na radove na koje sam ponosan u vreme kada on nije smeo ni pisnuti protiv komunizma, a ja sam prekrajao granice komunističke države i, naravno, zahvalan sam mu što je podsetio naciju da sam uvek bio protiv ikakve autonomije, i danas sam.
Kada srpski radikali ovde budu raspolagali dvotrećinskom većinom ukinućemo sve autonomije. Jedna od naših glavnih kritika Socijalističke partije Srbije je bila što su u Ustavu 1990. godine uopšte zadržali pojam autonomne pokrajine, a što se tiče izmišljenih nacija, tu se potpuno sa mnom slaže i Vladan Batić, naravno da su Crnogorci i Muslimani izmišljene nacije. To nigde u svetu ne postoji, pa ne postoji ni ovde. To su komunisti stvorili i sa komunistima to odlazi na đubrište istorije, ali izmišljene nacije, a ne ljudi koje su oni veštački podvodili pod taj termin. Ti ljudi ostaju da žive, naša braća Srbi, Srbi iz Crne Gore, Srbi muslimanske veroispovesti, kao što imamo i braću katoličke veroispovesti, Bunjevce i Šokce itd.