Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 34. sa predlogom da se briše iz ovog zakona, iz sledećih nekoliko razloga: najpre, zato što je sam tekst predloženog člana po meni nejasan i teško primenjiv; drugo, zato što ni sam predlagač nije našao za shodno da u obrazloženju Predloga ovog zakona, u odeljku koji se odnosi na privredu, pomene ovaj član 34. Istina, član 34. se pominje, ali u jednom sasvim drugom kontekstu, pri navođenju odredbe člana 35. ovog zakona, koja se odnosi na komisije za sprovođenje tenderske prodaje preduzeća i aukcijske privatizacije.
Inače, predloženi član predviđa da se, u skladu sa zakonom, privatni preduzetnici u drugostepenom postupku mogu obraćati žalbama nadležnim organima autonomne pokrajine i time se, ovim članom, prenose nadležnosti državne uprave na autonomnu pokrajinu, što po meni nije u skladu niti sa Ustavom, niti sa zakonima koji regulišu pojedinu oblast za koju je taj privatni preduzetnik, koji bi izrazio žalbu na rešenja opštinske uprave, zapravo i bio zainteresovan.
Pokušaj predlagača, a i onih koji brane predloženi tekst zakona, da kažu da će time pravda biti bliža ili dostupnija privatnim preduzetnicima, po meni ne stoji, jer poslove državne uprave vrše nadležna ministarstva, a, koliko je meni poznato, autonomna pokrajina nema ministarstva, a nadam se da ih neće ni imati.
Vlada je, na moje iznenađenje, odbila ovaj amandman i čini mi se da je reagovala po principu - brigo moja pređi na drugoga. Neka organi autonomne pokrajine rešavaju po žalbama privatnih preduzetnika na rešenja opštinske uprave, to nije naš problem. Ali, sa druge strane, onaj koji podnosi žalbu na određeno rešenje opštinske uprave je, po mom shvatanju stvari i pravne zaštite, oštećen, jer je time doveden u neravnopravan položaj sa svim drugim preduzetnicima na području Republike Srbije, koji imaju potpuno pravo da se na rešenja opštinske uprave, ako im ne odgovaraju ili ako su njima nezadovoljni, žale nadležnom ministarstvu.
Istina, Vlada u svom obrazloženju za odbijanje ovog amandmana kaže da se ti poslovi prenose kao povereni, ali sa suštinskog stanovišta privatnog preduzetnika, njemu je potpuno svejedno da li mu neko po žalbi rešava na osnovu poverenih poslova ili na osnovu izvornih nadležnosti autonomne pokrajine. Bitno je samo da se on u takvoj situaciji može u priličnoj meri naći oštećenim i hendikepiranim u poređenju sa drugim privatnim preduzetnicima.
Poseban problem za mene je što nije definisano šta je to privatni preduzetnik. Jesu li to ljudi koji su otvorili samostalne zanatske radnje, samostalne trgovačke ili neke druge radnje, ili su to privatni preduzetnici u najširem smislu te reči, oni koji privređuju u preduzećima, a kao što znamo, preduzeća posluju po Zakonu o preduzećima. Jesu li to oni privatni preduzetnici koji će do svojih preduzeća doći putem privatizacije, a koja je opet regulisana Zakonom o privatizaciji, a i svi drugi žalbeni postupci su u tim zakonima regulisani na poseban način.
Čudi me da je Vlada sve ovo odbila. Bilo bi logično očekivati da se upravo Vlada suprotstavi takvom predlogu jednog zakonskog rešenja, koje jednostavno ne može biti niti izvorna, niti preneta nadležnost autonomne pokrajine, već poslovi državne uprave, koji nesumnjivo i bez ikakve dileme pripadaju Republici, odnosno nadležnom ministarstvu.
