Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedan korak u krupnoj reformi državne uprave i decentralizaciji i nije čudo što se ovolika polemika vodi između centralista i anticentralista. Podsetiću vas da su i omnibus zakon i zakon o lokalnoj samoupravi predstavljali izvorno programsko načelo DOS-a koje je dobilo dvotrećinsku većinu u ovoj skupštini. Nije čudo da je to sada na dnevnom redu.
Drugi razlog zašto je ovaj zakon važan, kao što su neki govornici pre mene primetili, jeste to da on predstavlja osnovni uslov za ulazak u porodicu evropskih zemalja koje su davno napustile centralizovanu i neefikasnu vlast. Treći razlog su, naravno, naši građani.
Teza koju DOS zastupa - koju su izneli predsednici opština, od kojih su oni koji su govorili za ovom govornicom izabrani po drugi put - jeste da građani hoće na svoju vlast da utiču i da to mogu ukoliko opština ima nadležnosti, a ne predstavlja samo jedan servis gde će građani dobijati odgovor - nismo nadležni, nismo nadležni i nismo nadležni.
Dame i gospodo, mislim da je ovde u raspravi jako puno vremena potrošeno na jedan najmanje važan segment zakona o lokalnoj samoupravi, a podsetio bih vas da ovaj zakon što se samih opština, odnosno jedinica lokalne samouprave tiče, tretira četiri važne oblasti: prva vrlo važna oblast to su izvorne nadležnosti; druga vrlo važna oblast su izvorni i preneseni prihodi; treća vrlo važna oblast je status opština.
Tek četvrta oblast je organizacija koja treba da proizađe iz prihoda, statusa i izvornih nadležnosti. Mi smo jako puno vremena ovde potrošili slušajući o tome da li treba direktno birati gradonačelnika, kakva on ima ovlašćenja - za mene to nije veliki problem - naročito u raspravama koje smo slušali juče pominjao se firerski princip, lokalne paše, koje imaju svoje policije, batinaše. Dame i gospodo, nisu naši građani blesavi. Oni znaju koga biraju za predsednika opštine i nemojte da mislite da će da pogreše na takav način.
Poseban razlog zašto je mene ta rasprava o gradonačelniku pogodila je da je najveći problem to očigledno partijama koje nas neprekidno za ovom govornicom uveravaju kako njihov rejting među građanima raste, kako oni dobijaju sve više i više na lokalnim izborima. Nemoguće da se među njima u jednoj opštini ne može naći taj kandidat koji je častan, da svojim imenom i prezimenom osvoji većinu glasova u toj opštini.
Dakle, ovo je jedan deo vrlo važnog procesa i moram, pošto često rasprava ode na drugu stranu, da vas podsetim, omnibus zakon, zakon o lokalnoj samoupravi i zakon o glavnom gradu menjaju karakter našeg društva. To je nešto iza čega DOS stoji i to je nešto što će kroz ovu skupštinu proći.
Druga tema koja je vrlo bitna i koju bih iskoristio ovde kao primer je činjenica da u oblasti za koju smo mi radili amandmane, u oblasti o kojoj se ovde, u ovoj skupštini, na temu ovog zakona dosta raspravljalo u Odboru za životnu sredinu, dakle, u brizi za životnu sredinu - centralizacija ili decentralizacija ne postoje kao pitanje.
Decentralizacija sistema zaštite životne sredine nije pitanje političkog opredeljenja, nije pitanje toga da li se nekome sviđa ili ne sviđa, to je pitanje ima li sistema zaštite životne sredine ili nema. Dakle, svuda je taj sistem decentralizovan i meni je jako drago što mogu da kažem da je Odbor za životnu sredinu Narodne skupštine Republike Srbije razmatrao šest amandmana koje je podneo narodni poslanik Siniša Mitrović, a koji je inače zamenik predsednika Odbora, jedan jako dobar amandman koji je podnela grupa poslanika Demokratske stranke Srbije i da je oko ovih amandmana, koji uvećavaju i određuju izvorne nadležnosti i prihode, kao i status opština u oblasti životne sredine, postignut apsolutni konsenzus, bez obzira što predstavnici u Odboru za životnu sredinu odslikavaju stanje u parlamentu.
Sada ću vam skrenuti pažnju na to koji su to amandmani, upravo zbog toga što je to vrlo važan deo Predloga ovog zakona, što je vrlo važan deo načelne rasprave u ovom zakonu, da kroz ovu važnu oblast vidimo zašto treba glasati za ovaj zakon.
Pre svega stoji jedna nesporna činjenica, a to je da je lokalna armatura ključ brige za životnu sredinu. Lokalnu armaturu u jednoj opštini čine lokalna samouprava, koja mora imati nadležnosti, lokalni zagađivači, koji su briga građana, lokalne samouprave i Republike i predstavnici javnosti, znači nevladine organizacije. Tamo gde ta lokalna armatura funkcioniše postoji sistem kontrole, postoji mogućnost da oni jedni druge kontrolišu i čak bez prevelikog uplitanja Republike možemo vrlo brzo da dođemo do vrlo dobrnih rezultata, kao što je recimo bio slučaj prošle godine u opštini Zrenjanin.
Ono na šta treba posebno obratiti pažnju su promene u nadležnosti, finansiranju i statusu opština kada je životna sredina u pitanju. Prvo, glasanjem za ovaj zakon, gde je amandman gospodina Siniše Mitrovića koji se odnosi na izvorne nadležnosti opštine prihvatila Vlada, po prvi put srbijanske jedinice lokalne samouprave kao svoju izvornu nadležnost dobijaju zaštitu životne sredine. To je potpuno tačno i ko pročita zakon i amandman na član 19, koji je prihvatila Vlada, videće da je to tačno. Ko misli da je planiranje i sprovođenje planova, što je do sada bila izvorna nadležnost opštine, zapravo zaštita, taj ne zna ništa o zaštiti. Znači, to su vrlo precizne stvari, tim pravnika je radio na tome i to je nova izvorna nadležnost.
U vezi sa tim je i drugo pitanje koje se tiče finansiranja. Kada nekome dajete izvornu nadležnost morate da mu date mogućnost da izvornu nadležnost finansira. Do sada su one opštine koje su bile svesnije ovog problema osnivale svoje ekološke fondove, uvodile posebne ekološke takse. Neke druge opštine to nisu radile i kada budemo dobili celovit zakon o sistemu zaštite životne sredine to će biti obaveza opštine. To je ono što je vrlo važno u zakonu o lokalnoj samoupravi finansiranje.
Amandmanima, koje je podržao Odbor za životnu sredinu Narodne skupštine Republike Srbije, čiji je podnosilac gospodin Siniša Mitrović, definiše se vrlo precizno koji su to novi ustupljeni prihodi opština, koji će se u određenom delu raspoređivati između Republike i opštine, tiču se životne sredine, a do sada su bili potpuno besmisleno centralizovani.
Verovali ili ne, usvajanjem ovog amandmana i zakona po prvi put se naknada za zagađenje pojavljuje kao mogućnost prihoda opštine. Do sada je zagađenje ostajalo u opštini, a naknada je išla u Nemanjinu ulicu.
Potpuno je isti slučaj sa ekološkom taksom od 1% na investicije, sa taksom od 5% na sakupljanje biljnih i životinjskih vrsta i, što je vrlo važno i što proizilazi iz Zakona o privatizaciji koji smo ovde usvojili, deo sredstava ostvarenih u procesu privatizacije Beočinske cementare mora da ostane u ugroženoj životnoj sredini, u Beočinu, kao što zagađenje ostaje u Beočinu, a ne da ide za Beograd.
To je nešto novo i to je nova mogućnost za opštine. Ostaje zakon o sistemu zaštite životne sredine da raspodeli koliko kojih sredstava ostaje gde, ali to je izlazak iz jedne potpuno besmislne situacije u kojoj su građani vršili strahovit pritisak, a naročito na zagađene opštine, a one nisu bile u mogućnosti da im daju bilo kakav odgovor.
Važnu stvar rešavaju amandmani na članove 98. i 99, prvi je podneo gospodin Siniša Mitrović, a drugi je podnela grupa poslanika Demokratske stranke Srbije i pozivam vas da glasamo za te amandmane, jer su to amandmani koji definišu status opštine u oblasti životne sredine. Verovali ili ne, u dosadašnjem zakonu o lokalnoj samoupravi, što nameravamo da promenimo, opština nije mogla da razmatra mogućnost da ima veći deo od ustupljenih prihoda, ukoliko se radi o zagađenoj životnoj sredini. Na isti način je zakon tretirao jedno Pančevo ili Bor, jednu Guču ili Temerin, opštine koje imaju velike ekološke probleme, opštine koje imaju jako visoku koncentraciju industrije.
Hiljade građana Pančeva potpisivalo je peticiju da se stanje životne sredine u Pančevu proglasi ugroženim i mi iz Vlade smo im rekli - mi možemo da vas proglasimo ugroženim, da uzmemo jednu tablu, stavimo na ulazu u Pančevo i kažemo da je ovde ugrožena životna sredina, ali nikakva vaša prava u smislu većeg udela u ustupljenim prihodima iz toga ne mogu da proizađu. To je ono što se definitivno menja ovim zakonom i to je ono što mora da bude prioritet.
Poslednja stvar koju bih želeo da napomenim je ta lokalna policija, oko koje ovde ima mnogo priče. Bilo da ona bude definisana ovim zakonom, bilo da bude donet poseban zakon o lokalnoj policiji, bilo da ubrzo u Skupštini, što očekujem, razmatramo izmene i dopune Zakona o unutrašnjim poslovima, moram da vam kažem da ova zemlja do kraja godine, a to je mišljenje ljudi sa terena, mora da dobije posebno odeljenje ekološke policije. Šumari i ribočuvari nemaju više nikakve šanse u obračunu sa naoružanim šumokradicama i ribokradicama i to je jedna novina koja je makar načeta u ovom zakonu.
Ono što bih vam na kraju rekao je da menjamo sistem, decentralizujemo sistem; glasajte za zakon u načelu, glasajte za amandmane Odbora za životnu sredinu, jer to je uslov da stvorimo zaštitu životne sredine. Korak ka tome je usvajanje zakona o lokalnoj samoupravi.

Reč ima narodni poslanik Petar Madžarević, a posle njega narodni poslanik Sreten Mitrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, novim zakonom o lokalnoj samoupravi biće decentralizovana vlast u Srbiji i to najpre u finansijskom delu. Organi lokalne samouprave raspolagaće pravom prikupljanja poreza, uz obavezu da deo sredstava usmere za potrebe centralnog budžeta. Utvrdiće se pravo lokalne samouprave na deo prihoda od eksploatacije prirodnih bogatstava. Deo državnih nadležnosti u školstvu, zdravstvu, bezbednosti i kulturi biće preneto u nadležnost opština i gradova, u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije.
Verujem da ste propoznali četvrto poglavlje programa demokratske vlade, predizborno izdanje DOS-a - decembar 2000.
U obrazloženju predlagača zakona o lokalnoj samoupravi, kao jedan od najbitnijih pravnih izvora navodi se Evropska povelja o lokalnoj samoupravi. Sama povelja nastala je iz potrebe da se na neki način standardizuje lokalna uprava u Evropi i njome su ustanovljena načela kojih lokalna zakonodavstva u ovoj oblasti treba da se drže.
Evropska povelja govori da se preko skupština lokalne samouprave ostvaruje učešće građana u upravljanju lokalnim zajednicama. Mislim da valja naglasiti da ni Evropa u pogledu organizacije lokalne samouprave nije postigla neku značajniju unifikaciju.
Tako, na primer, imamo u Holandiji slučaj da se učešće građana u lokalnoj samoupravi ostvaruje kroz jedinstvo vlasti u skupštini opštine. U Italiji je opštinsko veće, što je pandan našoj skupštini opštine, definisano kao organ političko-administrativnog usmeravanja i kontrole; u Austriji, kao zaključni i nadzorni organ koji nadzire opštinski odbor i upravu i odlučuje o žalbama na odluke gradonačelnika.
U drugim pak državama postoji više-manje naglašena uloga predsednika opštine ili gradonačelnika. U Engleskoj, Švedskoj, Italiji, Austriji, Mađarskoj gradonačelnik se bira na sednicama opštinskog veća, a zatim on određuje svoje saradnike. Nigde, međutim, ne postoji čist predsednički model, kao što je predviđeno vladnim predlogom zakona o lokalnoj samoupravi.
Praktično nesmenjivost predsednika opštine mogla je da se izbegne uvođenjem kvalifikovane većine u skupštini opštine; na primer, ako za smenu glasa dve trećine odbornika. Vlada je, prihvatajući amandman Čede Jovanovića, koji čak predviđa kaznenu meru za ionako obezvlašćenu skupštinu opštine, dodatno naglasila nesmenjivost predsednika opštine, stavljajući ga gotovo u položaj srednjovekovnog despota.
Vlada je, dakle, usvojila amndman koji predviđa raspuštanje skupštine opštine u slučaju da njena inicijativa za opoziv ne uspe. Zbog, na primer, neizlaska na izbore, koje organizuje predsednik čija se smena izglasava.
Čvrsto sam uveren da ovaj predsednički model nije moguće u praksi na dovoljno efikasan način sprovesti. Podsetiću vas da smo kao zemlja u samom svetskom vrhu po korupciji. Predsednik opštine koji ima apsolutnu izvršnu vlast, koji samostalno kontroliše upravu, koji je ujedno i budžetski nalogodavac, objektivno će biti najpodložniji ovoj negativnoj društvenoj pojavi.
Nije nevažna ni činjenica da je naša država još uvek u pogledu stvaranja demokratskih institucija na samom početku. Ovakva organizacija vlasti na lokalu primerena je, pre svega, mnogo razvijenijm društvima, u kojima postoji jaka demokratska tradicija, nezavisno sudstvo, nezavisni mediji i razvijeno javno mnjenje.
Političke stranke, koje su svuda u demokratskom svetu nosioci razvoja demokratije, sada se ovim predlogom stavljaju u drugi plan. Skupština opštine, kao centralna ustavna kategorija kada je reč o lokalnoj sasmopravi, potpuno je marginalizovana, oduzeta su joj sva ovlašćenja u pogledu nadziranja i kontrole izvršne vlasti. Vlast je uzeta skupštini i preseljena kod predsednika opštine.
Ako bi ovakav predlog zakona prošao to bi za posledicu imalo neminovno slabljenje jednog od glavnih stubova demokratije - političkih stranaka. Građani bi se u političkom smislu potpuno pasivizirali. Jednom izabranog predsednika opštine gotovo da je nemoguće kontrolisati i sledstveno tome smeniti ako loše radi.
Odbornici u SO bavili bi se samo normativnom delatnošću na predlog predsednika opštine, bez mogućnosti da prate i bitnije utiču na izvršenje sopstvenih odluka. Sledstveno tome smanjila bi se zainteresovanost za učešće u obezvlašćenoj skupštini opštine.
Mnoge su negativne posledice koje ovakav predlog zakona, dugoročno gledano, može da izazove. Birokratizacija izvršne vlasti, bez efikasne kontrole odbornika, predstavnika građana u SO postaće normalna pojava. Ovakvo rešenje je svakako i u koliziji sa nekim od principa Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, koji kažu da organi lokalne samouprave treba da budu predstavnička tela građana, a ona mogu imati izvršne organe koji su njima odgovorni.
Dakle, javne poslove, prvenstveno, moraju da obavljaju oni organi vlasti koji su najbliži građanima.
Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije želi da popravi ovaj predlog zakona, pre svega u smislu uravnoteženja vlasti između neposredno izabranih odbornika u skupštini opštine i neposredno izabranog predsednika opštine, odnosno gradonačelnika.
Ponudili smo, nizom amandmana, uvođenje opštinskog saveta koji bi ublažio ogromnu prevlast predsednika opštine nad predstavničkim telom građana SO, o čemu ćemo detaljnije govoriti u diskusiji o pojedinačnim amandmanima.
U pogledu finansiranja opštine nema bitnije razlike u odnosu na važeći zakon. Predložili smo da se 30% prihoda od prodaje nepokretnosti u državnoj svojini, koje koriste opštine, gradovi, ustanove i druge organizacije čiji su osnivači opštine i gradovi, pripadne njima, dakle lokalnoj samoupravi.
Vlada je to odbila, kao što je odbila i predlog da se 50% od prihoda dobijenih od poreza na prenos apsolutnih prava obavezno ulaže u investicije kapitalnog karaktera, što znači da bi pola novca od prodaje preduzeća napravljenih lokalnim novcem ostajalo lokalnoj zajednici.
Ustanovili smo dopunske kriterijume za zadržavanje opštini odnosno u gradu sredstava ubranih po osnovu poreza na promet i poreza na zarade, gde je, između ostalog, i zagađenost životne sredine iznad prosečnog stepena. Vlada je i ovaj predlog odbila.
Predlog koji se tiče kontrole finansijskih tokova od strane odbornika takođe je odbijen. Iako je Demokratska stranka Srbije učinila veliki napor da Predlog zakona popravi i uskladi sa interesima građana, naišla je na nepremostivi zid sujete kod predstavnika Ministarstva pravde i lokalne samoprave.
Posle ovako rigidnog stava Vlade prema zaista ozbiljnom, celovitom i konzistentnom pokušaju poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije da popravi ovaj, našim uslovima, neprimeren zakon, zaista je teško glasati za.
Ipak, Srbiji je potreban novi zakon o lokalnoj samopravi jer je postojeći sa svojim izuzetno centralizovanim rešenjima već u vreme donošenja bio prevaziđen. Sve dosadašnje promene u zakonima o lokalnoj samoupravi, osim zadržavanja centralističke, dakle etatističke orijentacije, imale su za cilj pre svega promenu izbornih sistema i njihovo prilagođavanje stranci na vlasti.
Ovaj predlog zakona pravi izvesni iskorak u pravcu decentralizacije uvođenjem lokalne policije, ingerencija u oblasti školstva, primarne zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i kulture. Novo rešenje je neposredan izbor gradonačelnika, odnosno predsednika opštine, ali sa tim povezana lična odgovornost nažalost, nema i političku dimenziju. Jer, kao što sam rekao, opoziv ne samo da je praktično nemoguć, nego je čak i opasno za odbornike, tj. skupštine opštine da ga pokreću.
U celini gledano, ovaj predlog zakona zaslužuje jedva slabu dvojku, jer ipak moramo imati u vidu da su ustavna ograničenja vrlo velika i za radikalniji iskorak u ovom pravcu potrebno je donošenje novog ustava, koji bi postavio temelje jednom demokratskom uređenju naše države. Do tada moraćemo, nažalost, da se zadovoljimo polovičnim rešenjima kao što je ovaj predlog zakona o lokalnoj samopuravi. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Sreten Mitrović, a posle Siniša Mitrović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Udruženja porodica za kidnapovana i nestala lica sa Kosova i Metohije, pred nama je još jedan važan zakon u sistemu  reformi, kaže Vlada, kažu predstavnici DOS-a.
Predlogom ovog zakona Vlada odnosno njen predstavnik u svom obrazloženju nije umnogome uspeo da opozicione poslanike ubedi u razloge donošenja ovog zakona. Sigurno da neće umnogome ubediti i građane. Samim tim ništa nije rečeno šta ne valja u prethodnom zakonu.
I ovaj zakon ćete, kao i prethodne, voljom vaše većine sigurno usvojiti, a kako će ovaj zakon zaživeti u praksi, prvi će sud o tome dati sami građani koji, kao što znamo, imaju prvi kontakt sa vlašću u lokalnoj samoupravi.
Jedan od nedostataka ovog zakona, a kao posledica prethodno usvojenih, se vidi u činjenici da nigde ni u jednoj rečenici, ni na jednom mestu se ne pominje Kosovo i Metohija. Za vreme svoje predizborne kampanje mnogo toga ste obećavali građanima Kosova i Metohije, da ćete vrlo brzo vratiti prognane na svoja ognjišta, da ćete brzo rešiti problem Kosova i Metohije.
Mi znamo, svi koji su živeli na Kosovu i Metohiji, da je lokalna samouprava jedan od bitnih segmenata koji je uticao, zajedno sa obrazovanjem, zdravstvom, na to da srpski živalj tamo ostane i organizuje svoj život. Međutim, dolaskom DOS-a na vlast ništa nije učinjeno da se lokalna samouprava pomogne, sem što ste, bez ikakvih zakonskih osnova, tamo gde je funkcionisala, promenili legalno izabrane predstavnike lokalne samoprave, i bez ikakve odluke i zakonskih osnova postavili neke koji sigurno voljom građana nikada ne bi došli na ta mesta.
U centralnom delu Kosova i Metohije, radnici i predstavnici lokalne samouprave, pored toga što su ostavljeni od Vlade Republike Srbije, od septembra meseca nisu primili lični dohodak. Znači, zadnji lični dohodak bio je septembarski dohodak prošle godine.
Pored toga što kasne, lični dohoci uopšte nisu usklađeni sa ličnim dohocima koji se primaju u Srbiji. Znači, primaju se lični dohoci po starom, bez povećanja.
Šta je Vlada Srbije uradila u onim opštinama koje su u srpskim enklavama ostale u celosti i koje su mnogo toga doprinele da se taj narod ne iseli? Šta se uradilo na Brezovici, u opštini Štrpce, koja je funkcionisala i koja od predstavnika Vlade svakoga dana dobije pogrešna i različita mišljenja - šta treba da radi.
Tamo UNMIK, s obzirom da ne može da izvrši pritisak na opštinsko rukovodstvo, počinje da hapsi, a posebno se hapse predstavnici kidnapovanih lica, onih koji traže da saznaju gde su njihovi najmiliji. Njih zatvaraju. Prebijaju se i kažnjavaju ugledni građani, kao što je Petar Sarić. Da UNMIK-u ne odgovara da funkcioniše lokalna samouprava, a naša Vlada ništa ne čini da u tome srpskom stanovništvu pomogne, dokazuje i pokušaj UNMIK-a da zatvori opštinu, odnosno lokalnu samoupravu u Mitrovici.
Građani Kosova i Metohije su nezadovoljni dosadašnjim ponašanjem i pomaganjem od Vlade, pa obećavaju da će u subotu doći u velikom broju da nas podrže i pozivam sve građane Srbije da zajedno damo podršku svom predsedniku Miloševiću.

Reč ima narodni poslanik Siniša Mitrović.

Uvaženo predsedništvo, kolege poslanici, proces političke tranzicije, koji je u Srbiji počeo 5. oktobra narodnom revolucijom, utemeljen je  zakonodavnom produkcijom u Narodnoj skupštini, tako da je u 2001. godini donet paket zakona koji bitno podstiče demokratske procese institucija političkog sistema u Srbiji i ubrzava proces promena i prelazak u razvijeno građansko društvo.
Zakon o lokalnoj samoupravi označava kraj modela centralizovane države, vladavinu autoriteta, koji je deceniju unazad gospodario našim životima, sistemom gde su Beograd i izabrana politička elita uređivali ovozemaljski život Srbije, taktički, precizno i mudro kontrolisali sve - i novac, i socijalna davanja, i obrazovanje, i kulturu, uređenje ulica, odnošenje smeća.
Takav model kolektivne zavisnosti od centra služio je vladavini političke elite i održanju vlasti. Za to vreme, razgrađena je Srbija, unazađene institucije, a ostale su nedorasle da upravljaju same sobom i za sve se morao pitati drug iz Beograda.
Poštovani poslanici, pravo lokalne samouprave treba posmatrati kao individualno i kolektivno pravo iz grupe političkih prava čoveka i građanina. Suvereni građanin, motivisan i uključen u sistem lokalne samouprave, najbolje će znati da uredi život u svom kvartu, u ulici, u gradskoj zajednici.
Zakon o lokalnoj samoupravi, utemeljenjem institucija u opštini, omogućava povratak građana u institucije, njihovu potrebu da se živi kvalitetnije u izabranom staništu.
Pravo je građana da znaju koje su kapitalne investicije u njihovom gradu, kakav vazduh udišu, šta se planira, koliko se novca izdvaja, koliko država zahvata iz njihovog džepa i kako se zapravo živi.
Nova demokratija, kao partija liberalnih načela, izvornu političku filozofiju utemeljuje, u principu, u lokalnom petriotizmu i evropskoj integraciji. Poruka "misli globalno, deluj lokalno" pragmatizovana je stalnom akcijom da građani izborom mesta življenja postanu vlasnici svoje sudbine, da brinu o svom mestu, da rade korisno, udruženi za boljitak njihovog kraja, da baš njihovo mesto bude centar sveta, koji im omogućava blagorodan život, bezbedan, zdrav, zadovoljenje kulturnih i duhovnih potreba, život koji ih neće terati daleko od rodnog kraja, u potrazi za boljim.
Poštovane kolege, moramo priznati da smo svi mi ovde, koji reprezentujemo građane Srbije, velike ili male lokal-patriote, da radimo za svoje gradove i da u svakom dokumentu Narodne skupštine želimo da navijamo za svoj kraj.
Zato Zakon o lokalnoj samoupravi otvara nadu da će institucije opštine biti u funkciji građana, omogućiti im da žive zadovoljno u svom mestu, u kome stvaraju i počivaju, i da iz njega putuju u svet i budu građani sveta.
Utemeljenje građanina kao oslonca uređenja ljudske zajednice zasigurno će biti odgovor na sve primitivizme koji se događaju u tranzicionim društvima, kada određene političke elite forsiraju nacionalne zajednice, autoritativnu državu, suverenu ekonomiju i dirigovanu ekonomiju.
Nova demokratija će podržati zakon o lokalnoj samoupravi, zakon koji nas približava Evropi i obezbeđuje siguran put u civilizovano društvo. Zakon o lokalnoj samoupravi, nadamo se, samo je početak sistemskih promena, kojima se u Srbiji ustoličava demokratija,a građanin postaje važan sebi i državi.
Naravno, Nova demokratija neće odustati da u sledećem konsenzusu političkih snaga - opštine postanu vlasnici državne imovine, i to su izabrane kolege danas govorile pred ovom skupštinom.
Takođe mislimo da nasuprot jakom predsedniku mogu da stoje opštinska veća ili većnici, koje građani neposredno biraju, koji se sastaju jednom sedmično i koji profesionalno vode predstavnike opštinskih poslova.
To bi mogla da bude ravnoteža između demokratije i odgovornog vođenja poslova.
Uz sve dužno poštovanje, pozivam vas da podržimo zakon o lokalnoj samoupravi i da obezbedimo demokratske procese koji građanina vraćaju u centar događanja. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Miloš Nešović.

Uvaženo predsedništvo, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, zakon o lokalnoj samoupravi treba da izvrši, odnosno da omogući decentralizaciju i debirokratizaciju državne uprave u meri u kojoj je to moguće, jer je poznato, gde god imamo državnu upravu, da su prateći fenomeni i centralizacija vlasti i birokratija.
Uistinu, ovim predlogom zakona o lokalnoj samoupravi malo je životnih sadržaja preneto na grad i opštinu, odnosno na lokalnu samoupravu, što je suprotno našim htenjima i programskim obećanjima od strane DOS-a, da će se mnogo ovlašćenja preneti na lokalnu samoupravu.
Ne bih hteo da govorim o opštinskim menadžerima, ne želim da govorim ni o glavnom arhitekti, ni o opštinskoj policiji.
Želim da kažem da postoji jedan predlog u ovom zakonu koji se može zloupotrebiti od strane lokalne vlasti, a to je predviđeno članom 13, glavom VII i čl. 117. i 118, gde se govori o saradnji i udruživanju lokalnih jedinica u cilju ostvarivanja svojih planova, programa, formiranja raznih preduzeća radi ostvarivanja zajedničkog interesa. Mislim da je samo reč "saradnja" dovoljna da se ostvare sve potrebe lokalnog stanovništva, dok reč "udruživanje", i u semantičkom smislu i u političkom pogledu, mislim da može u istorijskom trenutku biti zloupotrebljena tako što bi moglo da dođe do cepanja naše države. Iz tih razloga mislim da je potrebno izbaciti reč "udruživanje" iz člana 13, člana 117. i preurediti član 118. ovog zakona.
Pošto je dosta govora bilo da je prethodna vlast upropastila lokalnu sredinu, upropastila lokalnu samoupravu i privredu, želim da kažem da u Kraljevu vlada lokalna samouprava od strane ove vlasti, odnosno socijalisti nisu na vlasti već pet godina; a pre tih pet godina imali smo situaciju da nam je radio "Magnohrom", da nam je radila Fabrika vagona, Industrija nameštaja "Jasen", imali smo Trgovinsko preduzeće "Stoteks-trgopromet-poljopromet", imali smo veliko preduzeće za izgradnju građevinskih objekata "Kablar". Gospodo, to danas više ne funkcioniše. Prema tome, postavljam pitanje, šta se to dogodilo pre pet godina, a šta se dogodilo posle pet godina?
Samo još jednu stvar kada je u pitanju finansiranje lokalnih samouprava i lokalnih jedinica, mislim da je ovde dosta rečeno o tome. Opština Kraljevo, kada uzmemo izvorne i prenete prihode, najkvalitetniji prihod dobija od poreza na promet i usluge. Uvek se to kretalo od 17 do 27-28%. Sada je to za opštinu Kraljevo svega 8%; ne samo za Kraljevo nego za sve opštine, što smatram da je malo. A, 15% koji se predlažu za grad Beograd, mislim, a to je već i rečeno, da su ta sredstva veća od svih sredstava koja će po tom osnovu dobiti ostale lokalne jedinice u Srbiji.

Reč ima narodna poslanica Emilija Krstić, a posle nje narodni poslanik Bojan Pajtić.