Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,        nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 155 narodnih poslanika.

Molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Rodoljub Šabić, Dragan Jočić, Vladimir Dobrosavljević, Dragan Šormaz, Petar Mišić, Dragan Kovačević, Slobodan Pavlović, Alen Selimović, Zoran Bošković i Vasilije Pavićević i pre podne Radomir Naumov.

Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Takođe, u skladu sa članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala i predstavnike Narodnog pokreta "Otpor", predstavnike Udruženja porodica otetih i nestalih Srba sa Kosova i Metohije, kao i predstavnika Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije povodom treće tačke dnevnog reda.

Nastavljamo razmatranje 3. tačke dnevnog reda - pretresom Predloga zakona o lokalnoj samoupravi, u načelu.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je u 17,30 časova izvršena gruba povreda Poslovnika Narodne skupštine.

Naime, gospođa Mićić je povredila član 101. i zahtevam da se po članu 103. izrekne mera zato što je koristila uvredljive izraze i nije poštovala dostojanstvo Narodne skupštine.

Citiram deo iz stenograma kojim dokazujem svoje tvrdnje: -"predsednik: Dame i gospodo, pošto narodni poslanici iz poslaničkih grupa, osim poslaničke grupe DOS koja najvećim delom, procentualno, drži kvorum u ovoj skupštini, pošto narodni poslanici iz ostalih poslaničkih grupa nisu svesni i misle da nisu dužni da učestvuju..."

(Milka Marinković sa mesta: Pa i nisu svesni.)

Milka, tvoje mišljenje uopšte nije merodavno...

(Predsednik: Molim vas da ne dobacujete.)

... kada se radi o stanju svesti, ti tu nemaš uopšte autoriteta. Da, to bi vam još odgovaralo - opomena i Skupština će posle lepo da radi, imaće kvorum svakog časa.

Dakle, gospođo Mićić, to da li je neko svestan, to sigurno nije na vama da odlučujete i da taj način uvredite veliki broj narodnih poslanika koji su svesni, koji vrlo dobro znaju šta rade, koji se bave politikom na način na koji misle da će biti najbolji za građane Srbije, za Srbiju i za političku stranku kojoj pripadaju.

Vi, čak i da ste lekar, ne biste smeli javno da iznosite dijagnoze, to je tajna koja se tiče samo lekara i pacijenta. Zato vas molim, gospođo Mićić, kad god ste nervozni, prepustite vođenje Skupštine nekom od potpredsednika, nemojte da vređate narodne poslanike, nije vam to posao. Posao vam je da vodite sednicu, da dajete reč, da oduzimate reč, da izričete mere, to najbolje umete, a ne da vređate narodne poslanike koji ne žele da učestvuju u utvrđivanju kvoruma. Dok je ovakav Ustav, dok su ovakvi zakoni i dok je Poslovnik u skladu sa zakonima, ne samo da nećete moći da nas vređate, nećete moći nikakve mere ni da izričete.

Molim vas da se uzdržite, upozoravam vas ponovo da bi trebalo da izbrojite ponekada do pet, u sebi, pre nego što nešto izgovorite i zahtevam od vas, gospođo Mićić, da se javno izvinite svim poslanicima koje ste juče brutalno uvredili.

Istina je da samo vi možete da kažnjavate, a najčešće na nagovor jednog dela poslanika koji vam to, glasno dobacujući iz klupa, često sugerišu. Istina je da vas na samokažnjavanje, izgleda, u ovoj sali niko ne može da natera, možda u nekim drugim okolnostima.

(Predsednik: Vreme.)

Eto, vidite, vreme. Ali, gospođo Mićić, kada god budete izricali bilo kakvu meru, bilo kome od narodnih poslanika, setite se šta sve vi govorite. Ako budete imali isti aršin prema sebi i prema nama, Skupština će dobro da radi.

Naravno da imam isti aršin prema sebi i prema svim drugima. Kao prvo, apelujem i pozivam sve narodne poslanike da, učestvuju u kvorumu kao što ja to činim; učestvujem u kvorumu od početka, od konstituisanja Skupštine  nemam nijedan dan odsustva.

Druga stvar, po članu 28. dužna sam da se staram o primeni Poslovnika i da se staram o redu na sednici. Ne mislim da sam uvredila narodne poslanike, nego ponovo apelujem, pozivam i molim sve narodne poslanike da budu svesni i da se pridržavaju člana 217. Poslovnika Narodne skupštine, jer smo zato izabrani ovde. A u tom članu se kaže: "Narodni poslanik dužan je da učestvuje u radu narodne skupštine." Da bi Skupština mogla da radi potreban je kvorum; znači, potrebno je i svi poslanici su dužni da učestvuju u kvorumu; posebno mislim da nije lepo da dok predsednik te poslaničke grupe, traži kvorum, u tom momentu članovi njegove poslaničke grupe, izlaze iz sale.

Mislim da je to grubo kršenje člana 101. Poslovnika i dostojanstva Narodne skupštine.

Ako niste zadovoljni mojim objašnjenjem, mogu da stavim na glasanje.

Stavljam na glasanje povredu iz člana 101. Poslovnika Narodne skupštine koju je izneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Za 63, protiv 93, uzdržanih nema, nije glasalo 20, ukupno 176 narodnih poslanika.

Konstatujem, na osnovu ove odluke Narodne skupštine, da nije izvršena povreda Poslovnika.

Po Poslovniku, narodni poslanik Branislav Ivković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsednice, javljam se po članu 98. stav 2, ocenjujući da ste vi u svom izlaganju uvredili između ostalih i poslaničku grupu Socijalističke partije Srbije. Nije jednostavno, niti uputno koristiti reč "svest". Mi možemo tumačiti da je rečeno da nismo svesni u smislu ciljeva DOS-a; i mi zaista nismo svesni u smislu ciljeva DOS-a i ne pada nam na pamet da podržavamo one stvari koje vi ovde gurate, ukoliko ne ocenimo da su za korist građana Srbije. Ali, želim da vas podsetim da vi u DOS-u imate 176 poslanika, da vas je bilo svega 109 i znači imate 77 nesvesnih DOS-ovskih poslanika, pa izvolite, promenite ih i učinite ih svesnim da ovde sede i radom u Skupštini pokažu svoju iskrenu podršku zakonima koje predlaže vaša Vlada.

Ako je reč "nismo svesni" upotrebljena u ružnom smislu, želim da vas podsetim samo da DOS-ovski poslanici kada je usvojen Zakon o radu, a među njima i vi gospođo predsedavajuća Mićić, niste bili u ovoj sali i namerno ste izašli iz sale da ne bi bilo kvoruma. U ovu salu poslanici tadašnje opozcije dve godine nisu ušli, ni Demokratska stranka, ni SPO i druge partije, a neki poslanici i danas sede ovde, dve godine nisu ušli u salu, ali su i te kako koristili sve one privilegije koje pripadaju poslanicima, od plate pa nadalje.

Prema tome, moram da kažem da smo sve više uvereni, kao poslanici Socijalističke partije Srbije, a verujem i građani Srbije, da vi od nas, poslanika opozicije, želite da stvorite jedno stado ovaca koje će imati flaster na ustima; moraćemo da ćutimo, da sedimo ovde, dok vi sedite za šankom ili u restoranu, i da glasamo, da dajemo kvorum i glasamo za vaše zakone.

Mi ćemo uvek, kada su zakoni dobri i kada su članovi zakona dobri, prihvatiti te zakonske projekte ako ocenimo da su u interesu građana; ali ti isti građani moraju da vide da vas i danas ima svega 93 u sali; a vi ste prvi koji ste dužni u političkom životu ovog parlamenta da dajete kvorum, da bi se zakoni koje vaša Vlada predlaže usvojili.

Međutim, kada je rasprava u načelu, kada se daju argumenti za promenu članova zakona, da bi bili kvalitetniji i da bi građani imali korist, da konačno krene proizvodnja, da se poveća standard, vi izađete napolje i nećete da slušate, jer nemate odgovor za argumente koji se govore ovde.

Već sam dala odgovor prethodniku. Radi se o istoj primedbi i ponavljam: smatram da nisam povredila Poslovnik, smatram da nisam nikog uvredila, i to što ste pominjali svest, smatram takođe da u svim ovim promenama treba da menjamo i svest. Neću stavljati na glasanje, pošto je istaknuta primedba na isti član i već smo doneli odluku o tome.
Da li se još neko javlja povodom Poslovnika? (Ne.) Ostali nisu uvređeni.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI (načelna rasprava)
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, a posle njega narodni poslanik Miomir Ilić.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti Narodne skupštine Republike Srbije, evo pred nama je Predlog zakona o lokalnoj samoupravi i pažljivo sam slušao jučerašnju raspravu u načelu, koja je obeležena jednim zajedničkim stavom: svi predstavnici političkih stranaka zastupljenih u ovom parlamentu su za decentralizaciju Srbije i to su jasno rekli. Međutim, iza tog stava stoji ono međutim; sve opozicione i deo stranaka koje smatraju da su u vlasti kažu da je decentralizacija svakako potrebna, ali ne treba menjati ništa. Dakle, ne treba menjati sistemske zakone.
Mnogi su i danas krenuli sa moralisanjem i sa tim da brinu o sistemskim rešenjima, koja će doneti dobro građanima Srbije i građanima koji su najdirektnije zainteresovani za ovo sistemsko rešenje, dakle ljudima koji vole svoje gradove i opštine, žele dobro tim opštinama i gradovima i, naravno, najbolje ih poznaju.
Iz iskustva Niša mogu da kažem, a to i javnost Srbije zna, svi oni koji brinu za trošenje i način na koji će se voditi lokalna samouprava govorili su juče o tome sa puno strahova i pažnje da ta lokalna samouprava funkcioniše na pravi način, a uglavnom su nam ostavljali opustošene lokalne budžete. U Nišu 1996. godine 50 miliona maraka opustošeno je iz lokalnog budžeta, crveno-crna koalicija je ostavila te dugove, a o načinu trošenja ću možda malo kasnije reći još detalja.
Znamo šta se dešavalo u Zemunu, koliki su gubici u Zemunu i šta se dešavalo u Kruševcu, a to dobro zna i javnost Srbije. Sada slušamo predavanja tih istih ljudi. Preći ću na temu i to jeste tema - način na koji ste trošili te budžete. Znam da vas to puno boli, ali sigurno nismo to zaboravili i nisu zaboravili ni građani koji dobro pamte šta ste ostavili svima nama: razrušenu infrastrukturu, budžete koji su uništeni i primer iz Niša o načinu trošenja budžeta. Pošto govorimo o tome kakva je kontrola, jer se stalno govori o načinu na koji će se kontrolisati trošenje budžeta, to je priroda vaše bivše vlasti, način vladanja - kontrolom, kontrolisanjem i to je najčešća reč koja se čula sa ove govornice.
Dakle, nije pitanje kontrole; sada je naš zadatak na koji način dati odgovornost ljudima i na koji način što veći broj građana može da učestvuje u vršenju lokalne vlasti sa dobrim inicijativama i time da prihvata odgovornost na sebe. Ne tako što će komesari iz nekih političkih stranaka držati kontrolu i, izmešteni iz institucija sistema, upravljati trošenjem tih istih budžeta, jer to je bilo najlakše i to je bio pravi model.
To je bio vaš model, model kojim je u Nišu SPS finansirao kampanju direktno iz budžeta trošeći milion maraka. Vaš bivši predsednik Gradskog odbora SPS-a 1996. godine finansira kampanju od milion maraka, gde direktno iz budžeta prenosi sredstva za štampanje predizbornih plakata; i vi sada govorite o tome na koji način trošiti budžet, na koji način ga kontrolisati i vi branite građane Srbije od toga ko će i kako trošiti budžet. To su samo neki primeri iz našeg života.
Tema je zakon o lokalnoj samoupravi i govoreći u duhu tog zakona, upravo o onome što vas boli, nije glavno pitanje kontrole, nego pitanje učešća najvećeg broja ljudi koji mogu da daju svoju odgovornost i svoje kreativno znanje u vođenju lokalnih samouprava. Duh zakona je ključ ove priče. Prva i najbitnija stvar u njoj je personalizacija odgovornosti. Plašite se direktnih izbora, plašite se imena i prezimena ljudi koji su poznati u svojim sredinama i koji mogu otvoreno da istaknu svoje ime i prezime na izbornim listama koje će se predstavljati građanima na izborima po ovom novom zakonu o lokalanoj samoupravi.
Dakle, personalizacija odgovornosti i način na koji ćemo doći do pravih ljudi, koji će predstavljati lokalne sredine, strah od direktnih izbora, poziv na proporcionalne izbore, je u stvari sakrivanje od javnosti. To je sakrivanje od javnosti i taj beg, naravno, prepoznaju naši građani. (Žagor.)
Na koji način može efikasno da funkcioniše lokalna samouprava?
Ovde smo čuli strahove da će pri direktnom izboru gradonačelnika, što je jedna od novina u ovom zakonu o lokalnoj samoupravi, biti onemogućeno efikasno funkcionisanje. Dakle, nije gradonačelnik taj koji treba da istače mazut u toplani, nije taj koji treba da svira violončelo u sinfomijskom orkestru; gradonačelnik je čovek koji će dobiti odgovornost od svojih građana na direktnim izborima, u koga će verovati i koji će praviti svoj tim.
To je pitanje hijerarhije, to je pitanje uspostavljanja efikasne organizacije, koja će voditi, po menadžerskom principu, svoje gradove ili opštine.
I, to što ste navikli da kroz vaše komesarske kabinete prođe svako rešenje, svaka odluka, je nešto što nije deo ovog sistemskog zakona. Na ovaj način dobijamo na efikasnosti u odlučivanju, kao i funkcijama o kojima niste ni razmišljali, niti ste govorili o tome. Dakle, sveli ste funkciju lokalnih samouprava samo na brigu o komunalnim sistemima i, naravno, da o njima lokalne samouprave moraju da brinu.
Ali, funkcija razvoja, ono što lokalne samouprave moraju da rade i na uspostavljanju dobre komunikacije svih institucija u svojim opštinama ili gradovima, znači preko veza sa privrednim sistemima, privrednim komorama (žagor), univerzitetom, udruženjima zanatlija i finansijskim institucijama koje treba na pravi način da podrže lokalni razvoj - mi o tome ovde govorimo.
Znači, o tome - kako tražiti sistemska rešenja koja mogu da podstaknu lokalni razvoj. Nije ovde pitanje - kakvu tehniku naći da iz budžeta usmerite sredstva na ovu ili onu firmu i time sebi obezbedite dva ara ili nešto manje stana, nego je ovde pitanje - na koji način efikasno ta sredstva upumpati u našu privredu, u iznemoglo tržište i na koji način podstaći tu privredu.
Drugi važan aspekt ovog zakona je imovina.
Srećan sam da ste dobili dovoljno hrabrosti posle 10 godina ćutanja i toga da niste smeli da kažete šta mislite, jer sam mnogima od vas koji ste radili u lokalnim samoupravama a sedite u ovim klupama, govorio o tome da je trebalo na ovom mestu, u ovom parlamentu pokrenuti temu - na koji način će se sredstva iz centralnog budžeta raspodeljivati lokalnim samoupravama.
Juče smo čuli par razmišljanja na tu temu. Reći ću vam da ovo jeste pravi put ka decentralizaciji. Na koji način?
Mi ovde otvoreno govorimo godinu dana, zahvaljujući inicijativi mnogih predstavnika lokalne samouprave koji imaju autoritet u svojim sredinama, koji su se udružili na pravi način, kroz asocijaciju gradova, stalnu konferenciju gradova i opština Jugoslavije, koji na taj način mogu da utiču na sva dobra rešenja i budu pravi pregovarači sa centralnim vlastima - na taj način uspostavljamo pravi odnos u sukobu interesa. Ali, dobro - sukoba interesa predstavnika lokalnih i centralnih vlasti.
Šta su mehanizmi finansiranja, jer za nove funkcije lokalnih samouprava, kao što su nova briga za osnovno zdravstvo, osnovno školstvo i lokalnu policiju, potrebni su novi loklani prihodi. Mi smo, pored principa solidarnosti koji je i do sada postojao, jer smo čuli da je primarni problem upravo u načinu finansiranja, govorili o tome da je potrebno rešavati to na drugi način; tako što se onaj najkvalitetniji deo poreza na promet preliva u centralni budžet, a drugi deo vraća prema lokalnim samoupravama, pri čemu želimo da taj princip solidarnosti zadržimo.
Taj princip solidarnosti je bitan pre svega za gradove i opštine kao što su Bujanovac, Bela Palanka, Merošina i neke druge nerazvijene opštine, koje neće imati dovoljno sopstvenih prihoda da funkcionišu na pravi način. Naša želja je bila da svojim sugestijama i inicijativom još od prošle godine, a to je već prihvaćeno, definišemo i drugi princip, koji je zaboravljen; sem principa solidarnosti, koji svakako treba zadržati, treba uvesti i princip motivacije za uspešne i one koji na pravi način vode lokalne smaoprave.
Dakle, taj mehanizam će biti uspostavljen i upravo ta deoba sredstava iznad limita, apsolutnog limita, koji je na mesečnom i godišnjem nivou uspostavljen u zakonu o preraspodeli sredstava prema lokalnim samoupravama, biće to 50% između lokalnih i centralnih vlasti. To su pravi mehanizmi; to su ona pitanja kod kojih sam, ponavljam, srećan da ste dobili dovoljno hrabrosti i dovoljno prostora u ovoj demokratskoj skupštini da ih pokrenete kao teme.
To je, valjda, dovoljno za vas. Mi smo ta sistemska rešenja doneli i srećan sam što ćemo doneti i nove prihode u naše lokalne budžete. To će se osetiti i na infrastrukturi; kroz efikasno funkcionisanje svih naših sistema; time što ćemo povezati nerazdvojive sisteme, kao što su univerziteti, škole, privreda, lokalna samouprava, udruženja, strukovna udruženja, finansijski sistemi; i to je jedini način na koji možemo da u našem iscrpljenom tržištu podstaknemo lokalni razvoj.
To je drugi princip koji je svakako novost za vas i koji ćete verovatno intimno podržati, ali, naravno, u javnosti neće biti dovoljno hrabrosti da kažete - da, to je dobro rešenje, rešenje za koje mi nismo imali hrabrosti u proteklih 12 godina.
Kada govorimo o novim odgovornostima, svakako je puno toga rečeno na temu novih funkcija koje se uvode kroz ovaj zakon o lokalnoj samoupravi. To je funkcija gradskog menadžera. To jeste u funkciji podsticaja lokalnog razvoja i to jasno treba da pošalje poruku svim lokalnim samoupravama da su i one odgovorne za funkciju razvoja u svojim sredinama, a ne tako što će očekivati planove u petogodišnjim i desetogodišnjim razmacima od nekih ekipa stručnjaka, koje su nas tim planovima u proteklih 10-tak godina dovele do ovog stanja.
Vrlo česta teza za ovom govornicom je bila - da direktnim izborima gradonačelnika dajemo neograničena ovlašćenja, da on ne može da se kontroliše na pravi način i da je to sistem koji vređa gađane Srbije. Dakle, uvreda za građane Srbije je to da govorite da oni ne znaju na koji način će birati, da nemaju dovoljno odgovornosti za to koje će ljude birati i to je možda najveći kvalitet ovog zakona - da mi tu odgovornost dajemo građanima Srbije; a oni najbolje znaju ko su njihovi najbolji, najpošteniji predstavnici u lokalnoj sredini, jer će tom odgovornošću birati na pravi način i tako na najbolji način kontrolisati svoje lokalne vlasti. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku. Niste spomenuti (obraća se Branislavu Ivkoviću koji traži reč). Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, imao sam priliku da u ovoj skupštini 11 puta branim zakonske projekte koje sam svojevremeno radio kao ministar u Vladi Republike Srbije.
Imao sam i zadovoljstvo da je dobar deo opozicije glasao za te zakonske projekte. Lako mi je bilo da ih branim, jer su zakonski projekti bili dobri. Sada smo, upravo, od prethodnog govornika čuli kako je teško kada je zakonksi projekat loš. On uopšte nije govorio o zakonskom projektu, koga je, navodno, izašao da brani u načelu.
On je govorio o stvarima iz prošlosti koje se, po svoj prilici, multiplikuju i u sadašnjosti. Jer, ako danas neko upravlja državom, onda je to politbiro DOS-a. Kadrovska rešenja donose politbiroi i politbirojčići DOS-a po opštinama i okruzima. Zna se jako dobro ko postavlja direktore osnovnih škola, iako nisu ni konkurisali za direktora, a kamoli dobili dva ili tri glasa u školi, zna se kako je to dobro, kao i ko postavlja ljude u lokalnim samopravama.
Druga je stvar što prethodni govornik uopšte ne razume šta je funkcija lokalne samouprave. Funkcija lokalne samouprave je da razvija uslove življenja u gradu (žagor), a o privredi mora da se strateški brine Republika Srbija, dragi moj prethodni govorniče. Vi blage veze sa tim nemate. Privredi vi možete pomoći ako joj date besplatno zemljište, ako omogućite vodovod i gasovod.
Međutim, kako vi radite sa privredom, najbolje znaju građani koji ostaju bez posla i kojima standard pada.

Ima reč narodni poslanik Čedomir Jovanović (pravo na repliku).

Poštovana gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, verujem da dobrom delu u ovoj sali nije prijatno kada se govori o lokalnoj samoupravi iz dva razloga: prvi je što ste svojim primerom ostavili neizbrisiv ožiljak u srpskom građanskom društvu, pre svega kroz odnos prema onim jedinicama lokalne samouprave koje su bili politički bastioni demokratskog društva, između ostalog, nukleus Srbije u kome danas živimo; sa druge strane, što ste ličnim primerom, vršeći vlast u onim jedinicama lokalne samouprave u kojima su građani vama iskazali poverenje, takođe pokazali na kakav način i u kojoj meri ste sposobni da odgovorite obavezama koje, sasvim sigurno, prate funkciju lokalne samouprave.
Kada pričate o lokalnoj samoupravi, vi onda pričate o izbornoj krađi 1996. godine. Kada pričate o lokalnoj samoupravi, vi onda pričate o Raki, o Bidži, o Miletu Iliću, o svim onim prezimenima u međuvremenu, kojih ni vi sami ne želite da se setite.
Zbog toga se vratite ovom zakonu o lokalnoj samoupravi i istrpite neku kritiku i odgovorite na kritiku argumentima. Te 1996. godine ste pretrpeli politički poraz na nivou lokalne samouprave, koji niste mogli da razumete, između ostalog, zbog toga što ste se udaljili od građana. Mislim da mi, kao poslanika grupa DOS-a, u dobroj meri možemo izvući pouke iz vladanja koje ste vi sprovodili; ne mislim iz privrednog, nego pre svega iz političkog, s obzirom da je privredni ambijent i suviše kompleksan, ozbiljan i sasvim sigurno se ne može realizovati i rešavati na način na koji ste, recimo, to mislili nekada vi, ili na koji će, možda, neko pomisliti od nas.
Ali, ideja lokalne samouprave jeste ideja izgradnje vlasti koja je najbliža građanima; sasvim sigurno nije ideja vraćanja u prošlost, u kojoj i vi i mi imamo puno negativnih primera. Kada kažem mi, pre svega mislim na one građane ovog društva koji su 1996. godine, pa i 2000. godine, pokušali da odbranom na nivou lokalne samouprave sačuvaju onaj deo našeg društva koji je njima predstavljao poslednju odstupnicu u vremenu u kome oni nisu imali mnogo prava.
Zbog toga ovaj zakon ima i političku dimenziju, koju moramo izbegavati, jer u vremenu u kome živimo predsednik opštine, opštinski menadžer, čak i lokalni policajac, ne smeju biti ljudi koji će odlučivati u oblasti javnog informisanja; ne smeju biti ljudi koji će odlučivati u oblasti društvene bezbednosti; ne smeju biti ljudi koji će dovoditi u pitanje funkcionisanje društva, na način na koji su to učinili pojedinci među vama 1996. godine, pa čak 2000. godine.