Dame i gospodo narodni poslanici, kratko ću govoriti o onome što nijedan narodni poslanik nije ni pomenuo, o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a svih nas ovde se tiče. Lepo u članu 19. stoji da su date lokalnoj samoupravi nadležnosti velike. To je dobro, ali da li te nadležnosti prate finansijska sredstava; ne.
U tački 14. člana 19. ovog zakona stoji da se u nadležnost lokalnoj samoupravi predaje primarna zdravstvena zaštita. Gospodo na rodni poslanici, predlagači ovog zakona morali su pre svega znati šta znači primarna zdravstvena zaštita, da je to kompleksan naučno-stručni problem, da od primarne zdravstvene zaštite zavisi pre svega zdravlje jedne nacije. Morali ste, gospodine ministre Vlade, da znate da postoje različiti nivoi zdravstvene zaštite i od toga zavise finansijska sredstva. U članu 99. tačno se precizira koja za ekologiju, koja za školstvo, prosvetu, a ovde se ne pominje nijednom rečju primarna zdravstvena zaštita. Dat je vruć krompir lokalnoj smaoupravi i da li će moći to što joj je povereno da izvrši.
Moramo znati da preventivna zdravstvena zaštita počinje od prenatalnog perioda do kraja života. Moramo još jedno znati - da je u pitanju zdravlje ljudi; moramo još znati da je lako Beogradu izvršiti preventivnu zdravstvenu zaštitu, pošto dobija 15% od poreza na promet, a pola Srbije kupuje ovde u Beogradu. Kako će to Užice sprovesti pitam vas, i to u brdsko-planinskom području, gde treba izgrađivati nove zdravstvene stanice, treba doći do zabitih sela da se neko dete pregleda ili da se izvrši vakcinacija. Mi samo znamo pred izbore da kažemo - braćo seljaci, mi ćemo vama pomoći i biće sve u redu. A kada dođemo ovde, zaboravimo selo, zaboravimo male gradove i kažemo - provincijalci, vi možete živeti, nema problema, od jednih izbora do drugih.
Jesam za ovaj zakon o lokalnoj samoupravi, ali ne na ovakav način da ostanu nepreciznosti i zato smatram da Vlada, ako je rekla da joj je prioritet zdravstvo, mora rešiti problem i decidno reći na koji način će se dati pare za primarnu zdravstvenu zaštitu. Neću više diskutovati, jer treba i sledeći moj kolega da kaže nešto.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, a posle njega narodni poslanik Zoran Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj prethodni kolega je održao dobar opozicioni govor, zaboravljajući, ili nije obavešten, da je vlast. Pao je ovde u vatru, pa nisam znao ko je za govornicom, onda pogledam i vidim da je to moj kolega i da spada u grupu vladajućih poslanika.
Imam čast da mi je ovo drugi zakon o lokalnoj samoupravi. Pre manje od dve godine ovde smo usvajali, iz nužde, jedan zakon o lokalnoj samoupravi, kojim su oni pokušali da overe pobedu i zabetoniraju jedan centralistički sistem. Mi sada usvajamo drugi zakon, kojim treba da demontiramo taj njihov nedemokratski centralistički sistem, gde je jedan čovek vladao nad svim i svačim.
Imam tu retku čast da izjednačim. Kada su prethodni put usvajali ovaj zakon, rekao sam im da će vrlo kratko trajati, a trajao je koliko je i valjao; čak je duže trajao nego što je valjao. Nama iz DOS-a ne pada na pamet da ovaj zakon branimo tenkovima, vodenim topovima, niti da pomoću ovog zakona overavamo vlast.
Moje kolege iz opozicionih redova su kontradiktorne. Izađu i tvrde - mi imamo najveću podršku birača trenutno; u redu. A onda u drugoj rečenici kažu - vi preko neposrednog izbora predsednika opština želite da sačuvate vlast po svaku cenu. Kako to: ako vi imate najveći broj birača, onda će predsednici opština, za koje tvrdite da imaju najveća ovlašćenja, biti vaši ljudi i onda mi imamo razloga da se bunimo. Zašto se vi bunite i kada tvrdite da vam nešto ide u korist.
Stvar je jasna, građani u lokalnoj samoupravi imaju određene lokalne interese i u cilju ostvarivanja tih lokalnih interesa oni izdvajaju određene prihode da bi se realizovali ti lokalni interesi. Takođe, građani biraju predsednika i odbornike neposredno, da se staraju o realizaciji tih njihovih lokalnih interesa.
Ovlašćenja lokalnih samouprava su veća, školstvo, zdravstvo, kultura, ima tu malo i bezbednosti, ali je i odgovornost veća. Više ne mogu da se vade lokalni vlastodršci - eto, mi nemamo ovlašćenja, idite u Beograd i pitajte. Jeste vlast njihova, ali i odgovornost je njihova.
Imam drugačiju zamerku na Predlog ovog zakona. Recimo, u jednom članu zakon govori da stranci imaju određena prava. Moram da zamerim ministru pravde, morao je da vodi računa da to bude recipročno. Recimo, s obzirom na povećane migracije prema Holandiji, prema Hagu, drugovi socijalisti imaju najveću šansu da tamo osvoje vlast, ukoliko ova mera bude recipročna.
Neću dužiti. Moji prethodnici su rekli sve. Ovde se jedan poznati, veliki srpski političar razgalamio, pominjući neke firere, diktatore. Razgalamio se čovek, mislio sam da će vilice iščašiti. Verujem da se on razume u diktature, vrlo, vrlo snažno verujem da se on razume u diktatore, jer je on jednog 10 godina lično služio. Hvala

Pravo na repliku, narodni poslanik Predrag Mijailović.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram kolegi poslaniku Marijanu da kažem da sam dobro obavešten o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, da sam dobro obavešten u kojoj sam stranci, gde sam, da li sam u vlasti ili ne.
Gospodo, vi koji mi dobacujete da sam u vlasti ili nisam, ima li igde takve demokratije na zemaljskoj kugli da poslanik, iako pripada vlasti, ne treba da kaže vlasti da greši. Onaj koji govori nekome da je sve dobro, a ovaj loše radi, onda je, gospodo narodni poslanici, on onaj ko je protiv vlasti; takvi koji ćute, koji savijenih glava idu i kada vide pred sobom svoga predsednika ne kažu mu "gospodine predsedniče, vi grešite", onda oni njega guraju sa vlasti.
Gospodo narodni poslanici, mi ovde nismo došli da štitimo vlast nego da štitimo narod. Mi smo danas ovde, a sutra ne moramo biti. Još jednom moram da kažem gospodinu Rističeviću - donošenjem zakona o vraćanju nadležnosti autonomnoj pokrajini Vojvodini, i o tome sam dobro obavešten, naši građani nisu u ravnopravnom položaju, jer nivo tzv. primarne zdravstvene zaštite, od koga zavisi zdravlje dece, srednjovečnih ljudi i starijih, nije isti i oni ne mogu biti ravnopravni.
Jedan nivo te zaštite će imati opština, jedan nivo AP Vojvodina, a jedan nivo Republika. Gde smo mi iz Užica i okoline? Gde smo? Lako je ..... (žagor).
Gospodine Batiću, dovoljno je kada je čovek u ministarskoj fotelji, da ne čuje istinu, ili - šta narod misli. Nemam ništa protiv, ali kažem vam da je jednostavno deo Srbije, kao što je zapadna Srbija - a i ti i ja smo u zapadnoj Srbiji, mislim da smo u Šapcu - apsolutno zaopostavljen u odnosu na Beograd i ostale.
Dobro, možda si sada u ministarskoj fotelji, u Beogradu, ali ja nisam. Živim u Užicu i ostaću i dalje, braniću Užice i Užičane.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Branislav Ivković, u ime poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, nas koji malo duže pamtimo nije iznenadilo da je narodni poslanik, gospodin Marijan Rističević, uočio da po ovom predlogu zakona o lokalnoj samoupravi i stranci imaju pravo da uzmu učešća u lokalnoj samoupravi.
Mi se jako dobro sećamo, kada je važeći Zakon o lokalnoj samoupravi usvajan, gospodin Marijan Rističević je predlagao da se uvede funkcija šerifa, verovatno i kauboja, tako da verovatno stranci takvih sklonosti mogu biti vrlo dobrodošli lokalnoj samoupravi.
Dopustite mi jedino da ga pozovem da u subotu, 9. februara u 12,00 časova, dođe na Trg republike i vidi šta građani Srbije misle o Hagu i o Haškom tribunalu. Hvala lepo.

Nastavljamo raspravu u načelu. Imamo još dva prijavljena govornika. To su narodni poslanik Zoran M. Nikolić iz poslaničke grupe DOS - Demokratska stranka Srbije. Preostalo vreme je pet minuta. Posle njega narodni poslanik Borislav Novaković.  Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani narodni posalnici, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, jedan od najvažnijih poslova koji ova skupština treba da obavi jeste i usvajanje zakona o loklanoj samoupravi, opredeljena da ispoštuje ona jasna, savremena načela decentralizovanja naše države.
Naravno da taj zakon treba da bude u skladu sa Evropskom poveljomo lokalnoj samoupravi. Ne mogu i ne želim da kažem da je ovaj zakon u suprotnosti, naravno da nije, on je u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi; i kao što je jedan od kolega u današnjoj raspravi rekao - ovaj zakon jeste jedan veliki korak ka približavanju Evropskoj uniji i Evropi.
To je naša obaveza. Ali, naša obaveza je i da duboko iskoračimo u smislu organizovanja lokalne samouprave ka građanima ove države. Pitanje je da li je ovaj predlog zakona o lokalnoj samoupravi dovoljno važan i dovoljno dubok korak ka ostvarivanju prava građana kada govorimo o lokalnoj samoupravi.
U ovom zakonu imamo jednu dobru novinu: to je uvođenje organa predsednika opštine; imamo i jednu lošu novinu: to je da se celokupna izvršna vlast daje u ruke tog organa, odnosno predsednika opštine. Ako smo ispoštovali načela Evropske povelje, čini mi se da se nismo pridržavali tradicije srpskog naroda kada govorimo o lokalnoj samopravi.
Ako nam tradicija, istorija i naše iskustvo govore išta o tome, onda nam govore da ne valja davati ovlašćenja jednom čoveku i davati mu celokupnu izvršnu vlast u ruke. Pokazalo se kao loše, još uvek živimo i još uvek ćemo snositi posledice jednog takvog odnosa prema izvršnoj vlasti.
S druge strane, imamo skupštinu opštine. Ona je ovim zakonom apsolutno marginalizovana. Mislim da su aspekti te marginalizacije jako pogoršani zbog toga što lokalne skupštine treba da budu škole demokratije, gde će se selektovati kadrovi za najodogovornija mesta u ovoj državi. Logično je da neko ko će biti nosilac najviših državnih funkcija na nivou države mora da prođe školu opštinske uprave i uopšte uprave na lokalnom nivou.
To je, meni se čini, jako logično i zbog toga amandmani Demokratske stranke Srbije idu u pravcu da uravnotežimo odnos između predsednika opštine i skupštine opštine, koja mora imati određena ovlašćenja kada govorimo o nadležnostima izvršne vlasti.
To je , jednostavno, logično i to je demokratski. Narod bira predsednika opštine, ali narod bira i odbornike. Mi imamo obavezu da pospešimo parlamentarni život, kako u zemlji u celini tako i na lokalnom nivou. To pravo moramo dati svojim građanima na lokalnom nivou, odnosno kada budu birali svoje predstavnike u lokalnoj skupštini.
Rekao sam da lokalna skupština mora biti škola demokratije. Ona ovim predlogom zakona, nažalost to moram da konstatujem, postaje jedno zabavište za odrasle ljude u kome se ništa ne odlučuje. Dakle, nije dobra pozicija ovakve skupštine opštine u kojoj je njena funkcija marginalizovana, jer predsednik opštine ne odgovara skupštini već odgovara građanima i to na način da mogu da ga smene na sledećim izborima, dakle posle četiri godine.
Kada govorimo o finansijskom aspektu ovog predloga zakona, naravno da su ovde napravljeni iskoraci ali takođe i nedovoljni. Dakle, vraćanjem određenih nadležnosti svakako da se povećava i ona rashodna strana kada govorimo o lokalnoj samopravi i u tom odnosu je predlagač ovog zakona dao dovoljno novca da ti rashodi mogu da se pokriju. Ali, ovde nema novca za investicije od kapitalnog značaja.
Jednostavno, lokalna samouprava nema potencijal i nema snage da investira u ono što projektuje, ili u ono što želi, a svakako da oni koji rade i žive u jednoj lokalnoj sredini, koji su za to stručno osposobljeni na najbolji mogući način, mogu da procene koji su to prioriteti kada govrimo o investicijama, za svaku opštinu.
Kada govorimo o bivšem zakonu otprilike oko 4% od bruto društvenog proizvoda je ostajalo lokalnoj sredini. Po ovom novom predlogu zakona, imao sam prilike sa ljudima da pravim određene proračune, negde oko 6% od bruto društvenog proizvoda ostaje lokalnoj samoupravi. To je daleko niže od evropskih standarda. Evropski standardi se kreću između 8 i 10%.
Imamo primer u Engleskoj, gde se taj procenat kreće 12%. Dakle, u tom kontekstu je DSS podnela 53 amandmana. Apelujem na sve poslanike da zaista, kada uđemo u raspravu o pojedinostima, ozbiljno shvatimo predloge amandmana. Jer imamo priliku, ako već s jedne strane pravimo ozbiljan korak ka Evropi i Savetu Evrope, u smislu poštovanja ove povelje o lokalnoj samoupravi, da s druge strane ovim promenama putem amandmana kvalitetno popravimo ovaj zakon i učinimo takođe jedan veliki korak prema građanima ove države kada govorimo o lokalnoj samoupravi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Novaković.