Poštovane kolege, dragi gosti na ovoj skupštini, ovo je prilika da i danas porazgovaramo o ovom zakonu, koji je izuzetno važan u čitavom sistemu reformi, u kojima učestvujemo.
Hoću da vam kažem da kao što je krajem finansijske godine egzaktni način merenja stanja u nekoj firmi popis, tako i svake četiri godine kada dođu, izbori pokazuju pravo stanje u kome se nalazi jedna država.
Dakle, kad se radi i o lokalnim samoupravama, kad se radi o Republičkoj vladi, o vlasti i parlamentu, ovome ovde, gde se mi nalazimo danas, najegzaktniji i najveći pokazatelj raspoloženja građana smo mi ovde, tj. oni koje oni izaberu. Sa te strane, ne treba se uopšte brinuti o tome kakav će sutra biti gradonačelnik po novom zakonu o lokalnoj samoupravi i ne treba se plašiti njegovih ingerencija, niti se treba plašiti njegove samovolje.
Osnovni princip koji će tada građane rukovoditi u njihovim sredinama je vrednost, ime i prezime, poreklo i učinak toga čoveka na lokalnom nivou. Iz toga proizilaze i njegove kasnije odgovornosti. Prema tome, danas kada se u malim ili većim mestima pogleda učinak vlasti u prethodnih šest godina, pa posle ovih izbora koje je dobila koalicija DOS, potpuno je jasno ono o čemu sam govorio na početku ove priče da tu nema nikakve prevare.
Gospodin Prodanović je izašao ovde, meni je žao, on je prvi rekao o dugu koji je nasledila njegova opština; juče je sa ove govornice, u jednom šaljivom tonu, gospodin iz Kruševca pričao o nesposobnosti nove vlasti, a nije rekao da je do septembra stara opštinska vlast u Kruševcu potrošila jednogodišnji budžet i zadužila se novim dugom od 55 miliona dinara.
Kada smo došli u opštinu Arilje, sačekao nas je minus u iznosu celokupnog jednogodišnjeg budžeta, dakle, kao dug u mesnoj zajednici npr, a računi su stizali do sredine 1999. godine; došli smo 1996. godine na vlast i zadnji račun nam je došao za nekakav podignuti predajnik, koji nije imao ništa oko sebe.
Ne govorim o tome, poštovane kolege narodni poslanici, da su ljudi koji su vodili opštinu bili nepošteni. Govorim o sistemu, govorim o nečemu čime vršimo reformu toga sistema, govorim o tome da ti ljudi apsolutno nisu osećali nikakvu odgovornost, jer su smatrali da je potpuno normalno da se zaduže u nedogled, neko će sutra to platiti. Mi to nećemo tako da radimo.
Pogledajte završne račune. Zbog čega nas je narod ponovo tako glasno, snažno i jako podržao na izborima 2000. godine, u septembru? Zbog toga što smo znali da radimo po zakonu, da radimo javno i da budemo efikasni.
Ovde je malopre jedan prethodnik (ni njega nema) pričao da nema učinka. Nije tačno da nema učinka. Pričao je da je propala privreda. Ma nije tačno, neka dođe u Arilje, hvala Bogu i hvala na pitanju, privreda je zdrava i prava. Neka dođe da mu pokažemo kako se vode preduzeća, ali to ne čini opštinsko rukovodstvo. Ti ljudi koji žive tamo, koji brinu o svojim firmama, ti ljudi koji su nas glasali, to su pametni ljudi, a osnovni razlog za tu činjenicu je to što su glasali nas.
Naravno da su moja vrata, kao gradonačelnika, otvorena za sve, za sve probleme i za sve one koji imaju poverenja u ovu vlast. Svi oni koji su zatvorili leđima vrata, za svagda su zatvorili pristup u njihove glasačke kutije novim listićima. Zbog čega - pa zbog toga što je učinak tih ljudi bio katastrofalan.
Dragi prijatelji, kada smo u prilici da govorimo o ingerencijama gradonačelnika, reći ću vam i ovo - saradnja gradonačelnika sa svim institucijama u gradu je bila odlična i pre promena, 5. oktobra, a naravno i posle toga. Uspeli smo u jednom trenutku skupštinskom odlukom, jednoglasno, da dodelimo nagradu, godišnje priznanje stanici lokalne policije.
I znate šta se dogodilo - ministar je zabranio komandiru da dođe na prijem i da primi tu nagradu. Ljudi su odlično radili svoj posao i nastavili su da rade. To se odnosi i na mnoge institucije u gradu. Kada danas govorimo šta smo učinili, šta je uloga lokalne samouprave - da to bude servis građana, da se građani osećaju sigurno, da protekne fluid poverenja između lokalne samouprave, između mesne zajednice i opštinske uprave, između donatora na pojedinim poslovima komunalne delatnosti; to smo mi uspeli da nametnemo i to je sutra prava uloga gradonačelnika po novom zakonu.
Ako se to nekome ne sviđa, neka bira način na koji će ga neko sutra glasati, ali mi smo odabrali pravi način, kada ljudi imaju pravo da sutra uđu u kancelariju predsednika opštine, uđu kod svoga odbornika i požale se na problem u svojoj sredini.
I, naravno, shodno onome što može da se učini, shodno sredstvima koja se uberu u gradu, to će se i učiniti, i to je jedan od osnovnih razloga zbog čega narod u ovakve načine izbora ima poverenja. To je prava prilika da se raskine sa jednim sistemom, gde se nekada u komitetu rešavalo, već četiri godine unapred, ko je taj novi predsednik.
Ovo nije kraj reformi, ovo je jedna prelazna priča, koja će sutra, sigurno, shodno Povelji o lokalnoj samoupravi, Evropskoj povelji, moći da se napravi na kvalitetan način, o čemu je odlično ovde govorio Milan Marković, predsednik SO Palilula.
Svi gradonačelnici, svi predsednici opština, a bilo nas je negde oko četrdesetak, od 1996. godine do danas imaju odlične pokazatelje svoga rada. Oni se odlikuju ne samo po tome što su napravili škole, kao mi u Arilju, puteve, crkve, domove kulture, biblioteke, rekonstruisali kilometre i kilometre asfalta, odlikuju se i po toj novoj dimenziji odnosa građana prema lokalnoj samoupravi, kada se gradonačelnik, ili predsednik opštine nađe pri ruci, ne svaki put da pomogne, ali bar u prilici da pruži podršku unesrećenom; jer više mu je vredela podrška tada i više čovek zapamti kada se nekom ode i izjavi saučešće za neki nesrećan slučaj, nego kada se dođe na svadbu, pa se napravi veselje, izvrne šatra i rasteraju gosti.
Dakle, mi danas znamo šta radimo.
Mi danas znamo da je ovaj zakon, koji je ovde pred nama, reformski zakon i da hoćemo da ga usvojimo, samim tim da bismo problem koji je do sada vladao u našim sredinama, da bi način na koji se vladalo do sada, potpuno bacili u stranu i krenuli jednim novim putem normalne integracije u Evropu.