Dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju se neću pozivati na ono što nam je ostalo u nasleđe posle 10-godišnje ili 50-godišnje vladavine prethodnih sistema. Pozvaću se samo na činjenicu da ovaj skupštinski saziv ima zadatak da Srbiju što bezbolnije sprovede kroz proces tranzicije; u njemu je neizbežno, da ovaj skupštinski saziv u svim oblastima promeni i prilagodi našu zakonsku regulativu  zakonima Evropske unije.
Jedna od tih oblasti je lokalna samouprava. Danas imamo na dnevnom redu zakon o lokalnoj samoupravi, koji je ispred Ministarstva za pravosuđe i lokalnu samoupravu došao na usvajanje ovoj skupštini. Na početku ću se samo pozvati na činjenicu, iz predizbornog obećanja DOS-a, koji je ovde osvojio dvotrećinsku većinu, bilo da su demokratske institucije, stroga decentralizacija i kontrola vlasti naš osnovni zadatak. S tim u vezi, uz osvrt na sve ovo što se govorilo danas i juče za ovom govornicom, moram da kažem šta je ono oko čega smo se složili, a šta je ono oko čega se nismo složili.
Način obrazovanja institucija na lokalnom nivou po ovom projektu zakona, svi ćemo se složiti, jeste demokratski. Uvodi se nova institucija predsednika opštine, pored skupštine opštine i predsednika skupštine opštine, koji se bira isto kao i odbornici - neposredno tajnim glasanjem. Ono što je problematično, to je mesto predsednika opštine i skupštine opštine u ovom projektu zakona.
Demokratska stranka Srbije je u svim svojim javnim obraćanjima, čim je ovaj zakon stupio u skupštinsku proceduru, ukazala na ono što je njena primedba. Mi smo podneli i amandmane u tom smislu, ali o tome bi bliže u raspravi u pojedinostima. To je ono što nije dobro, da izvršna vlast koja se ovim projektom zakona predviđa bude u rukama jednog čoveka, a to je predsednik opštine. Nije dobro da taj predsednik oipštine nema nikakvu kontrolu od onog drugog organa vlasti u opštini koji je isto biran neposrednim glasanjem, znači isto je proistekao iz volje građana, a to je skupština opštine.
Demokratska stranka Srbije je u tom smislu predvidela i organ koji će proizići iz skupštine opštine, odnosno biće izglasan od odbornika skupštine opštine: to je opštinski savet. Ali, pregledom amandmana sam videla da se Vlada odlučila na kabinetski sistem, koji podrazumeva 11 članova kabineta predsednika opštine, koje bira skupština opštine i koji pomažu predsedniku opštine u vršenju izvršne funkcije. Naravno, nije precizirano kako taj organ, odnosno kabinet pomaže predsedniku opštine. Ono što u ovoj konstrukciji nije dobro, pored činjenice da predsednik opštine ima svu izvršnu vlast, pored činjenice da nema nikakvu kontrolu od strane odbornika skupštine opštine jeste i činjenica da nije precizirana uloga kabineta.
Dalje, šta je ono što će proizići kao posledica iz ovih činjenica koje sam navela? S jedne strane, imaćete potpunu nezainteresovanost građana na nivou lokalne samouprave da se uopšte kandiduju za odbornike, ako se polazi od činjenice da nemaju nikakvu ulogu u kontroli izvršnih vlasti. S druge strane, imaćete posledicu zamiranja političkih aktivnosti pojedinih stranaka, većih i manjih, posebno u malim samoupravama, odnosno u malim opštinama.
Neko od kolega poslanika je juče ili možda danas govorio o opštinskoj upravi i lokalnoj samoupravi, tj. o razlici između opštinske uprave i lokalne samouprave. Tačno je, po gledištu Centra za liberalno-demokratske studije, opštinska uprava podrazumeva veliki stepen centralizacije, dok je lokalna samouprava sistem u kome je prisutna velika autonomija lokalnih organa i vertikalna deoba vlasti. U tom slučaju, kako kaže Centar za liberalno-demokratske studije, lokalna samouprava je protivteža centralnoj vlasti. Kod lokalne samouprave postoji veći stepen uticaja lokalnih faktora na rad lokalne samouprave, dok je kod opštinske uprave ovaj uticaj marginalizovan i tiče se uskog kruga manje značajnih poslova.
Ovo govorim iz jednog prostog razloga, što se u projektu zakona o lokalnoj samoupravi ingerencije opštinske uprave regulišu čl. 49-64. To je još jedan znak da je prisutna malo veća centralizacija vlasti, što nije dobro i što treba promeniti, a postoji način da se u raspravi u pojedinostima i o amandmanima neke stvari ovde poboljšaju.
Šta je ono što je opet dobro? Dobro je što je ovim zakonskim projektom proširen delokrug poslova organa lokalne samouprave. Naravno, neophodno je usput izvršiti promene zakona koji to regulišu, a to su zakoni u oblasti zdravstva, obrazovanja, unutrašnjih poslova itd, sve pod pretpostavkom da će se te izmene verovatno obaviti do dana stupanja na snagu ovog zakona u međuvremenu.
Opasno je samo ono što mi ove stvari uređujemo obrnutim redosledom, a što opet može dovesti do određenih manjkavosti. Naravno, ovi prošireni delokruzi podrazumevaju i šire finansiranje, a sa aspekta finansiranja DSS je predložila određene amandmane i o tome ćemo u raspravi u pojedinostima.
Na kraju ću samo reći, znajući da je potreba i da je neophodno da se zakon o lokalnoj upravi promeni i usvoji, DSS će u načelu glasati za, a od rasprave u pojedinostima zavisiće na kraju njen stav pri glasanju u celini. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, a posle njega narodni poslanik Milan Janković.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, svakodobni kritičari svih zakona koji se nađu pred ovom skupštinom već danima pokušavaju da nas uvere kako ovaj zakon ne predstavlja kvalitativan pomak u odnosu na postojeće zakonodavstvo u oblasti lokalne samouprave.
Mogu postojati dva razloga za ovakav pristup; jedan je da ti isti nisu upoznati sa poteškoćama, nelogičnostima, sa Scilama i Haribdama pozitivnog zakonodavstva u ovoj oblasti; ili drugi, da su spremni da opstruišu osnaženje fundamenta svake države, pa i naše lokalne samouprave, zbog sitnih sopstveničkih stranačkih interesa. Postojeći zakon svodi na minimum broj nadležnosti koje lokalna samouprava ima, a sa druge strane stvara potpunu konfuziju u funkcionalnom smislu i u smislu odgovornosti za funkcionisanje lokalne samouprave.
Samo prema postojećem zakonu može se dogoditi da za elementarnu oblast lokalne samouprave, komunalnu oblast, postoji više odgovornih ljudi na nivou skupštine i na nivou izvršnog odbora opštine odnosno grada. Primera radi, za komunalne poslove može se dogoditi da budu zaduženi potpredsednik skupštine, potpredsednik izvršnog odbora, član izvršnog odbora i sekretar sekretarijata za komunalne poslove; a da su pri tom svi podjednako odgovorni za tu oblast i da pri tome niko nije odgovoran za tu oblast. Iznenađuje me arogancija kojom se oni, koji su ekonomski gušili gradove u kojima su upravljali, koji se u političkom smislu s njima nisu slagali, sada zalažu za slobodu lokalne samouprave.
Primera radi, 2000. godine vlada Mirka Marjanovića nagradila je, posle katastrofalnog bombardovanja, grad Novi Sad sa samo 4,8% poreza na promet proizvoda i usluga, a što je ispod svakog minimuma potrebnog za funkcionisanje komunalnog sistema. Sa druge strane, 2001. godine nova DOS-ova vlada odvojila je 12,1% poreza na promet proizvoda i usluga gradu Novom Sadu, a što opet nije u potpunosti zadovoljavajuće i sasvim je sigurno da taj procenat treba značajno povećati. To je tri puta više nego što se dogodilo sa vladom Mirka Marjanovića nakon bombardovanja 1999. godine.
Iznenađuje arogancija onih koji su centralizovali sve što se moglo centralizovati, pa je jedan činovnik opredeljivao na hiljade direktora u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Vranju, što osnovnih škola, što zdravstvenih institucija, po partijskom principu, bez fizičke mogućnosti da izvrši uvid u njihov kvalitet i u njihovu kompetentnost. U tom smislu, oni su obesmislili institut lokalne samouprave i nemaju legitimitet za ovakvu vrstu rasprave.
Netačne su optužbe da ovaj predlog zakona ustanovljava faraonska ovlašćenja predsednika opština odnosno gradonačelnika. Netačne utoliko što je i taj deo zakona korigovan amandmanima koje je Vlada prihvatila, a koje su prihvatili i nadležni odbori i u tom smislu je izvršena dekoncentracija vlasti na nivou opštine. Netačne su i u suštinskom smislu. Predlog zakona zapravo predviđa čitav niz novih izvornih nadležnosti u oblasti primarne zdravstvene zaštite, osnovnog obrazovanja, kulture, sporta, ekologije i niza drugih oblasti. Zapravo jedini suštinski razlog vršenja vlasti na lokalnom nivou i jeste upravo dekoncentracija, jeste upravo da se na licu mesta vrše nadležnosti, da na taj način državni aparat u lokalnoj samoupravi funkcioniše ekonomičnije i funkcioniše mnogo efikasnije nego što je to bilo do tada.
Ovaj zakon nudi jedan moderan, menadžerski koncept, nudi fakultativni institut opštinskog menadžera, a čime lokalna samouprava prestaje da bude samo komunalni sistem; prestaje da bude samo komunalni servis građana, pretvara se i u ekonomski zamajac opštine; pretvara se i u kreatora razvojnih mogućnosti i razvojne politike na nivou opštine, odnosno grada. Poveravanje poslova lokalne samouprave od strane autonomne pokrajine, a što je takođe jedan od amandmanskih predloga, prihvaćeno je od Vlade i resornih odbora; predstavlja očigledan znak dobre volje i spremnosti vladajuće koalicije da izvrši decentralizaciju na svim nivoima; snažno demantuje tvrdnje da je donošnje omnibus zakona od pre nekoliko dana značilo promovisanje Novog Sada u neki otuđeni centar moći u odnosu na ostale opštine u Vojvodini, otuđeni centar moći sa kojim se neće moći komunicirati i iz koga će se vladati u apsolutističkom pristupu.
Ombudsman i Savet za nacionalne su dakle dva nova
demokratska instituta koja su uspostavljena ovim zakonom; dakle, građanski branilac koji vrši kontrolu državnog aparata, koji vrši kontrolu javnog servisa na nivou opštine; Savet za nacionalne manjine kroz koji će se moći mnogo bolje izraziti nacionalne specifičnosti manjina na teritoriji grada odnosno opština - sigurno će stvoriti mnogo povoljniju demokratsku atmosferu u našem društvu.
Zato, poštovana gospodo, nemojte tvrditi da je ovaj zakon nedemokratski, kontroverzan, diskriminatorski. Time potvrđujete Spinozinu tezu, da se na brusu besmislica često bruse noževi kritike. Glasajte za ovaj zakon.

Zahvaljujem narodnom poslaniku. Nema osnova za repliku, niste spomenuti, spomenut je Mirko Marjanović, on nije narodni poslanik, koliko  znam.
(Branislav Ivković, sa mesta: Replika.)
Niste spomenuti, proverićemo u stenografskim beleškama. Apsolutno nije spomenuta ni grupa niti bilo ko od vas po funkciji.
Reč ima narodni poslanik Milan Janković, a preostalo vreme je jedan minut. Posle njega narodni poslanik Miroslav Martić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, pred nama je Predlog zakona o lokalnoj samoupravi koji je predložila Vlada Republike Srbije ili bolje reći jedan u nizu predloga koji nam servira međunarodna zajednica u daljoj razgradnji i razbijanju naše države. Već je rečeno da poslanici SPS-a neće ovakav zakon podržati, iz prostog razloga što je po mnogim pojedinačnim rešenjima ovo u celosti korak unazad. Evidentno je da su sva dobra rešenja iz prethodnog zakona, koja su se u praksi pokazala dobrim, ovim predlogom  razvodnjenja i učinjena  neprihvatljivim.
Ponuđena rešenja imaju cilj da više iskomplikuju nego da rešenje učine kvalitetnijim i jednostavnijim. Data su rešenja gde građani
postaju potpuno marginalizovani, gde gube svaku mogućnost da budu subjekt bilo kakvog odlučivanja. SO i njeni odbornici su praktično samo dekor u odnosu na vlast koja je data predsedniku opštine.
Sa predsednikom opštine se uspostavlja predsednički sistem, sa ogromnim ovlašćenjima i gotovo nikakvim obavezama predsednika prema građanima. Drastično je umanjen uticaj građanske inicijative, zbora građana, referenduma, a neprihvatljivo je rešenje da predsednik opštine, kao izvršna vlast, bude iznad SO, s jedne strane, jer se potpuno marginalizuje SO i odbornici; s druge strane, nema lične odgovornosti, čime se, kao što sam rekao, uspostavlja predsednički sistem na lokalnom nivou. Velika je moć u rukama jednog čoveka. On predlaže projekte, akte, odluke i stara se o izvršenju budžeta. Potpuna koncentracija moći ...
(Predsednik: Vreme.)
Evo, brzo ću.... neograničena moć data predsedniku opštine dodatno komplikuje način opoziva, koji zbog složene procedure čini predsednika gotovo nesmenjivim.
Iz svega iznetog, jasno je da je Vlada, nemajući sopstvenu viziju, prepisala rešenje iz zapadnoevropskih zemalja. Lokalna samouprava ima dugu i svetlu tradiciju u Srbiji. Neshvatljivo je da Vlada to nije uzela u obzir kada je pravila ovaj predlog zakona. Oko izvršnih poslova opštine, novi zakon predviđa...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
... (samo da završim).... osnovna prava prema obavezama funkcionisanja ustanova i organizacija u oblasti osnovnog obrazovanja, kulture, primarne zdravstvene zaštite, fizičke kulture, sporta, dečje, socijalne zaštite i turizma, što je širi obim prava u odnosu na postojeći zakon, a čime se ujedno osporavaju obaveze i prava Republike utvrđene Ustavom Republike Srbije.

Gospodine Jankoviću, upozoravam vas na prekoračenje vremena. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Martić, a posle njega narodni poslanik Predrag Mijajlović Lune.

Dame i gospodo, uvaženi poslanici, uvaženo predsedništvo, evo, ja sam jedan od predsednika opština koje je prozvao gospodin Milan Janković, poslanik SPS, da kažemo šta mislimo o ovom zakonu: hvala na pitanju, sve najbolje.
Šalu na stranu, Predlog zakona o lokalnoj samoupravi je jedan temeljni zakon koji, na neki način, reafirmiše ekonomske i političke principe za koje smo se mi zalagali u predizbornim obećanjima i to je jedno od obećanja DOS-a. Ovo je jedan savremeni evropski zakon, rađen na savremenim evropskim principima i na savremenom evropskom zakonodavstvu. Svako ko je imao prilike da se upozna na koji način funkcioniše lokalna vlast u savremenoj Evropi, sasvim će mu jasno biti da je ovaj zakon rađen po ugledu na te zakone u manjem ili većem obimu. Uvođenjem određenih oblasti i ingerencija u lokalnoj samoupravi, kao što
su školstvo, zdravstvo, lokalna policija, socijalna zaštita, društvena briga o deci, to je sasvim prirodan redosled stvari iz mnogo razloga.
Jedan od najvažnijih razloga je što je praktično lokalna vlast imala ograničene ingerencije. Veoma često smo bili u situaciji, kada nas građani pitaju kakva je nadležnost lokalne vlasti, da zaključimo zajedno sa njima da je nadležnost lokalne vlasti veoma skromna.
I, nema mnogo razloga da se brinemo da li će neki od ovih segmenata biti zloupotrebljen od strane predsednika, odnosno gradonačelnika. Uzmimo primer policije: ona nije, bar ovako kako se planira, u poziciji da bude zloupotrebljena od predsednika, odnosno gradonačelnika opština, zato što je jednostavno vezana za komunalne poslove: zar ima nešto prirodnije nego ta lokalna policija, koja treba pre svega da reguliše odnose u sferi lokalnog saobraćaja, komunalnih delatnosti; građani vrlo često oštećuju zelene površine ili drvorede, a ne znate ko je za to nadležan; sasvim je sigurno da pozicija lokalne policije u ovoj oblasti ima i te kakav značaj.
Kada je u pitanju finansiranje lokalne vlasti, nije u redu da ovde predstavnici SPS pominju način finansiranja koji su oni uveli još pre deset godina. Kada to kažem, mislim na princip gde je deo od poreza na promet, koji je bio najveći deo izvora za budžet, ograničen tako da se, kada se ispuni nivo koji je određen u toku jednog meseca, obustavlja taj priliv i ostali deo ide u Republiku. To jeste tako, ali ste to, gospodo, vi uveli. U prethodnom periodu, znači 1996. godine, bio sam potpredsednik opštine, kada je koalicija "Zajedno" bila na vlasti, i taj princip je važio.
Značajno je, ukoliko se ne ostvari taj planirani prihod, ovim predlogom, tj. rešenjem koje je usvojeno, Vlada je dužna da taj deo obezbedi opštinama. Vi imate jedan drugi neograničeni deo, u kome priliv uopšte nije ograničen, opština po osnovu tih prihoda nema nikakva ograničenja.
Ako pričamo oko izbora gradonačelnika, mislim da je najprirodnija stvar da se on bira direktnim i neposrednim izjašnjavanjem; u savremenoj Evropi, u mnogim evropskim i drugim zemljama sveta, taj princip je već odavno zastupljen. To je dobro iz više razloga.
Vi ste imali najviše primedbi da su velika ovlašćenja, gradonačelnika opštine; to je tačno, ali je velika i odgovornost ako se takav čovek izabere direktnim i neposrednim izjašnjavanjem.
Pored toga u prilog ovog rešenja ide još jedan razlog: po prvi put se obezbeđuje da taj gradonačelnik, izabran na neposrednim izborima, bude koliko-toliko politički autonoman, čak i od političke organizacije kojoj pripada. Do sada da se uglavnom dolazilo do mesta predsednika opštine zahvaljujući političkoj opciji koja pobeđuje, a ne zahvaljujući ličnim kvalitetima i sposobnostima. Ovaj put se, ipak, tu stanje menja i pored toga što postoji politička organizacija koja promoviše tog kandidata za gradonačelnika, neophodno je da on poseduje vrlo važne lične, organizacione i stručne sposobnosti da bi bio izabran na to mesto.
Treća stvar: sadašnjem predsedniku opštine, nametana su kadrovska rešenja, a sva odgovornost je bila uglavnom na njemu i građani su doživljavali funkcionisanje opštine preko tog čoveka. Najveći broj funkcionera, od potpredsednika do predsednika izvršnog odbora, su mu nametani kao kadrovska rešenja, čak kada je u pitanju bila ista politička opcija.
Dozvolite, ukoliko preuzima maksimalnu odgovornost, da ima i maksimalno pravo da bira svoje saradnike. I, pri tome, primedba da će predsednik opštine birati sekretara i načelnike ne stoji, jer i u ovoj situaciji predsednik opštine predlaže sekretara, sekretar predlaže načelnike, što znači da opet predsednik opštine predlaže načelnike i u tom segmentu se ništa bitno ne menja.
Nemojte mi zameriti što ću samo kratko reći kakvo je stanje zatečeno u opštini Užice 1996. godine. Od desetak osnovnih škola, pola njih je prokišnjavalo; od pola srednjih škola, četiri su prokišnjavale; hala sportova je prokišnjavala, dva obdaništa su prokišnjavala; da ništa drugo nismo uradili za ovih nekoliko godina, mislim da je dovoljno što smo uspeli da dovedemo te ustanove društvenih delatnosti i škole u red. Ne mogu da kažem da smo mi to uradili zahvaljujući sredstvima isključivo iz budžeta; doveli smo to u red zahvaljujući pomoći i donacijama sa strane, ali smo to doveli u red.
Ako merimo uspešnost prema kriterijumu iz jednog segmenta, koji je ovde Toma Nikolić izneo, a to je gasovod, mogu da kažem da sam vrlo uspešan predsednik opštine Užice i da je Užice vrlo uspešan grad; mi smo uspeli u prethodnoj godini da uradimo 13 kilometara gasovoda na pravcu od Čačka prema Užicu.
Ako već poslanici SPS-a žele da čuju kakav je rezultat, pre svega u privrednom segementu, bio u Užicu u prethodnom periodu - a kažem poslanici SPS-a, jer su u većini gradova uglavnom direktori velikih društvenih firmi bili po političkoj liniji imenovani od strane SPS-a, njihov najveći privredni uspeh u prethodnom periodu bio je očigledno prodaja municije; nju je "Prvi partizan - Namenska" prodao muslimanima i Hrvatima, kojima smo bili u ratu, najstrašnije je ono što smo pročitali danas u novinama - očigledno da je drug Milošević ili njihov partijski šef bio obavešten u vezi s tim.

Pravo na repliku, narodni poslanik Branislav Ivković.

Dame i gospodo poslanici, čini mi se da ministar Batić sve više ima svojih službenika u ovoj sali, jer po svoj prilici uloga sudije i presuditelja je najomiljenija uloga za ovom govornicom. Stvarno treba imati mnogo hrabrosti i spominjati razrušeni Novi Sad, a bezobrazno zaboraviti mostove koji su izgrađeni posle rušenja tog Novog Sada, renoviranu rafineriju nafte i mnoge industrijske pogone koji su razrušeni. Govorite o procentima izdvajanja poreza na promet, taj procenat možda jeste bio manji, niži u kvantitativnom smislu, ali saberite koliki je promet danas, a koliki je bio onda, s obzirom na standard građana i na nivo proizvodnje koja se danas ostvaruje.
Što se tiče prava i finansija, koje je prethodni govornik spominjao za ovom govornicom, tačno je, lokalna samouprava dobija i te kakva prava sada, ali sa kojim parama će to da isfinansira. Upravo je poslanička grupa SPS predložila amandman na ovaj zakon o lokalnoj samoupravi, kojim je išla ka tome da obaveže Vladu Republike Srbije da je ukoliko nema u lokalnoj samoupravi dovoljno po svim osnovama prikupljenih sredstava za zadovoljavanje tih prava koje je dobila lokalna samouprava, dužna da to nadoknadi do potrebnog iznosa. Međutim, taj amandman je odbijen i u tom grmu leži zec. Ko će vama osnovne škole da izdržava ukoliko ne prikupite sredstva? Da li razmišljate o tome da je ovo početak prenošenja odgovornosti za umanjenje prava stečenih u oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite.

Dajem reč narodnom poslaniku Predragu Mijailoviću-Lunetu, a posle njega narodni poslanik Marijan Rističević.