Reč ima narodni poslanik Živko Selaković, a posle njega narodni poslanik Kermeci Karolj.
Preostalo vreme poslaničke grupe SSJ je sedam minuta.

        Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao čast da pozdravim gospodina ministra. Po običaju, kad izađem da govorim on napusti salu. Stav poslaničke grupe SSJ prema Predlogu zakona o lokalnoj samoupravi je jasan. To ste čuli iz detaljnog izlaganja profesora Pelevića, predsednika Stranke srpskog jedinstva, kao i gospodina Dragana Markovića, šefa poslaničke grupe SSJ. U nizu dobronamernih predloga i sugestija poslaničke grupe SSJ, evo i daljih komentara.
Neshvatljiva je hitnost u donošenju ovako važnog zakona, a posebno ako se ima u vidu da su pojedine odredbe vezane za donošenje Ustava i drugih zakona. Ukoliko dođe do uvođenja okruga ili regiona kao jedinica lokalne samouprave, što se uveliko najavljuje, biće nužne odgovarajuće promene ovog zakona. Posebno je neshvatljiva hitnost, ako u samom tekstu ovog predloga stoji da će se primenjivati od sprovođenja narednih redovnih izbora. Da li to znači, ako budu vanredni izbori da se ovaj zakon neće primenjivati - ostaje nejasno i nedorečeno.
Zakonu o lokalnoj samoupravi mora da prethodi, pre svega, donošenje Ustava RS, zakon o izboru odbornika i narodnih poslanika, zakon o ombudsmanu, zakon o radnim odnosima u državnim organima i drugi zakoni na koje se ovaj zakon oslanja.
Tendencija predloga je marginalizovanje skupštine kao najvišeg predstavničkog tela i davanje neograničenih ovlašćenja predsedniku opštine. Predsednik opštine, po ovom predlogu, ima zakonodavnu, izvršnu, pa čak i finansijsku vlast. Ne može se sada decentralizacija vlasti Republike zameniti centralizacijom vlasti na nivou lokalne samouprave, i to u funkciji predsednika opštine. Znači, ovim zakonom bi se sada izvršila centralizacija samo u suprotnom smeru; umesto Republike, to je na nivou opštine.
Želim da podvučem da je Zakon o lokalnoj samoupravi u nekim oblastima previše ograničio prava i dužnosti predsednika skupštine opštine, ali je ovaj predlog otišao u drugu krajnost i dao mu neograničena ovlašćenja. Po mišljenju SSJ, nije loše rešenje predviđeno u ovom zakonu da izbor predsednika opštine bude neposrednim glasanjem, znači da se za njega građani izjašnjavaju. To je trebalo i ranije. Nemamo mi ništa protiv da taj predsednik opštine ima veća ovlašćenja i ingerencije, jer mu je to bilo po sadašnjem zakonu uskraćeno, dok je tu preveliku vlast imao izvršni odbor.
Postavljanjem glavnog arhitekte opštine i opštinskog menadžera, jedinica lokalne samouprave pretvoriće se u privatno preduzeće predsednika opštine i menadžera, odnosno glavnog arhitekte. Status i kriterijum za njihov izbor nisu dati ovim predlogom, a njihov izbor je u isključivoj nadležnosti predsednika opštine. Znači, ovo bi bila naša zamerka, što se predsedniku opštine ipak ne daju ograničena prava, a pogotovo u izboru i postavljanju ova dva ključna čoveka - arhitekte i menadžera opštine.
Imajući u vidu vreme, malo ću ovo da skratim. Ovaj predlog zakona je nedorečen, ubačeni su pojedini članovi van svakog konteksta i ima mnoge pravne i tehničke propuste. Takođe, nije naišao na odobravanje mnogih jedinica lokalne samouprave, pa je čak izazvao podelu u skuštinama opština u samoj vladajućoj koaliciji. Imam primer, ali ne bi bilo lepo da to navodim ovde, da je u pojedinim opštinama skoro došlo do tuče za preraspodelu vlasti po ovom novom zakonu, a on nije još ni zaživeo.
Zakon u ovom obliku biće teško primenjiv u praksi i vrlo brzo bi pretrpeo izmene, pa čak možda i stavljanje van snage, ukoliko ne bi došlo do nekog korigovanja kroz naše amandmane. Ne mislim samo na amandmane poslaničke grupe SSJ, nego i drugih partija koje su dale primerene amandmane.
Najvažnije za poslaničku grupu SSJ, je pitanje seljaka i sela. Smatram da ovim zakonom status, pravo i uloga seljaka skoro i da ne postoje, iako je seljak najviše vezan za ostvarivanje prava i svojih interesa baš u lokalnim vlastima, lokalnoj samoupravi, tačnije rečeno u opštini. Ima tu još mnogo čega nedorečenog, npr. kada su u pitanju mesne zajednice, kao najšira baza građana, kao i mnogo toga drugog.
Znači, da završim, što se tiče ovog predloga zakona u načelu, obzirom da smo ukazali na određene propuste, iako smatramo da je to vrlo dobra polazna osnova, da bi ovaj zakon mogao da postane dobar; mi u načelu nećemo podržati ovaj zakon; na kraju ćemo se opredeliti za glasanje o zakonu u celini zavisno od toga da li će se prihvatiti nešto od amandmana naše i drugih poslaničkih grupa.
Zaključujem, poslanička grupa SSJ će u načelu ostati protiv ovoga predloga.

Reč ima narodni poslanik Kermeci Karolj, a poslaničkoj grupi Reformista Vojvodine i Sandžačke demokratske partije, preostalo je dva minuta. Stranka srpskog jedinstva je potrošila ukupno vreme, a sledeći je narodni poslanik Milorad Mirčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o lokalnoj samoupravi. Istina je da smo imali nekoliko verzija, nekoliko nacrta tog zakona koje smo mi razmatrali na nivou lokalne samouprave, mislim da je uvek došlo do poboljšanja teksta i ovaj tekst zakona je najbolji. Međutim, puno amandmana govore o tome da su to razmatrali iskusni ljudi, puno je amandmana prihvaćeno i mislim da treba još neke prihvatiti.

Izneo bih nekoliko ključnih problema povodom kojih su neophodne izmene zakona kao i promena određenih odnosa između Vlade Republike Srbije i lokalne samouprave. Taj famozni član 6, za koji smo i mi dali amandman da se briše, traži odgovor od strane Vlade. To ne znači, bar po meni, da ne treba uskoro da dođe do izmene i dopune zakona koji reguliše imovinu opština.

Mislim da taj zakon od 1995. godine, a to je Zakon o raspolaganju sredstvima u svojini države, treba da pretrpi određene izmene, jer bez imovine opština ne može puno da radi, samo se oslanja na određene prilive. Druga grupa pitanja su porezi, a gde se vidi da su ovom zakonu određeni porezi dati maksimalno, odnosno 100%. Međutim, interesantno je da je Vlada za budžet Republike zadržala porez na promet i porez na lična primanja. Mogu da kažem da opština Kanjiža ima manji procenat od tih poreza nego što je ovim zakonom predviđeno - manje od 8%. Mogu i to reći da je Vlada kao predlagač zakona prepisala deo teksta iz postojećeg zakona, gde u članu 99. kaže da se određuje procenat, a nakon toga da se posebnim zakonom utvrđuje kvota.

Recimo, u opštini Kanjiža za deset meseci ostvari se procenat poreza na promet i automatski se ostvaruje i kvota, a što znači da sva ostala sredstva prelaze u zajednički budžet. Mislim da bi bilo realno da se preostala sredstva iznad tog okvira, ako se već to zakonom reguliše, prepolove i deo da uzme Republika, a deo treba ostaviti opštinama, jer se zna da od tih para teško može da se živi.

(Predsednik: Vreme.)

Na kraju, podržavam da u ovom zakonu ostanu mesne zajednice; recimo, u opštini Kanjiža od 13 naseljenih mesta imamo 18 zajednica i prikuplja se preko 30 miliona dinara, a to je dobrovoljni prilog koji građani daju na osnovu svojih odluka. Tako može da dođe do određenih investicija, koje može da ostvari jedna mesna zajednica, jer ni od opštine, ni od Republike oni druge pare neće dobiti. Na taj deo zakona podneli smo amandmane, a to ćemo izneti prilikom njihovog razmatranja. Hvala lepo.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega narodni poslanik Dragan Tomić.

Dame i gospodo narodni poslanici, umesto da se zakonskim predlogom izvrši decentralizacija vlasti u Srbiji, ovaj zakonski predlog, ovakav kakav jeste, bukvalno pojačava centrlaizaciju u Srbiji. Nisu ovo reči proistekle otud što mi iz SRS uvek govorimo suprotno o predlozima vladajuće koalicije, nego naše reči i naši argumenti imaju uporište. Ranije je bio slučaj da se preko centralizacije političke moći jedne političke partije ili političke opcije vrši centralizacija realne državne vlasti.
To je poistovećeno. Promene su nastale onda kada je donesen sadašnji Zakon o lokalnoj samoupravi. A što se tiče lokalne samouprave, sada je urađen isti taj proces, samo jednim drugačijim modelom. Sada se centralizacija u Srbiji vrši koncentracijom finansijske moći, koncentracijom finansijskih sredstava u Vladi Srbije i stavljanjem u ruke jednog čoveka, a u ovom slučaju čoveka koji vrši funkciju ministra finansija. Preko finansijske moći, naravno, preuzima se i realna državna vlast, realne poluge vlasti koje će da diktiraju uslove, u ovom slučaju, lokalnoj samopravi.
Šta je predlagač ostavio zajedničko sa ranijim periodom? U stvari, ko je imao kontinuitet u lokalnoj vlasti od 1996. godine, a to ste zaboravili, gospodo, vi ste tada bili Koalicija "Zajedno", od 1996. godine držite lokalnu vlast. Šta je zajedničko? Iste prevare, ista podmetanja, tako što će se voditi rasprava u ovoj skupštini između onih koji zastupaju tezu da bi trebalo iz poreza za promet više ostaviti opštinama i onih koji tvrde da su gradovi ugroženi. To su stare podvale.
Ovaj i ovoliki deo poreza na promet niti je dovoljan opštinama niti je dovoljan gradovima. Evo zbog čega nije dovoljan - za članove DOS-a, predsednike pojedinih opština i gradova koji nisu još svesni da su tu i na toj funkciji - zato što, gospodo, osim investicija koje vi futuristički planirate imate nešto što se zove tekuće održavanje infrastrukture; to vam je sada najveća investicija.
Ogromna sredstva morate uložiti u to. Od koga ćete dobiti ta sredstva? Ta sredstva ćete dobiti u ovom slučaju od ministra Đelića. Šta radite? U Evropskoj povelji, vi odatle upotrebljavate u ovom zakonu samo onaj deo koji vam odgovara, jedna od ključnih tačaka je da se lokalna vlast ne sme ograničavati. Šta ste vi uradili? Vi ste uradili upravo suprotno.
Prethodno usvojeni zakon govori u prilog tome. Vi ste lokalnu samoupravu na području Vojvodine, osim ograničenja koje je imala od Republičke vlade, sada ograničili Pokrajinskom vladom. Zašto? Zato što u ovom zakonu kažete: opštine na području Vojvodine moraju tražiti saglasnost ne samo od Republičke vlade, nego i od Pokrajinskog izvršnog veća. Ne uvodite vi i ne proširujete demokratiju na lokalnom nivou, vi uvodite monokratiju.
Priče i podvale da će narod izabrati jednog čoveka koji bukvalno neće snositi nikakve posledice, niti će bilo kome odgovarati, to su priče za naivne. Ne može čovek da bude na čelu jedne opštine, a da ne potpada i da ne poštuje najviši pravni akt u lokalnoj samoupravi koji se zove statut. Vi ste to fino naglasili. Jedino što ste ispunili, a to je tačno, ostali ste dosledni da opštine imaju lokalnu policiju. Već vam gradonačelnik Beograda ima svog šerifa.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, a posle njega narodni poslanik Boško Mandić.

Poštovana gospodo narodni poslanici, mislim da je pred nama jedan možda od najvažnijih zakona koji definitivno utiče na nivo zadovoljenja interesa građana u lokalnim sredinama i u mesnim zajednicama. Danas se ovde vodi dijalog, sa nizom optužbi prema vršenju vlasti u prethodnom periodu. DEPOS je 1992. godine osvojio 50 opština u Srbiji, opozicija 1996. godine 74, a ne čujem ja da se vi posle deset godina vršenja vlasti u tim opštinama, odnosno šest godina u drugim delovima opština, nešto hvalite posebnim rezultatima i onim što ste vi postigli radeći u lokalnim organima, radeći u interesu građana, stvarajući uslove da ti građani bolje žive.
U ovom momentu imate, maltene, vlast u preko 100 opština u Srbiji. U gradu Beogradu vladate već deset godina i jedina činjenica kojom možete da se pohvalite je da ste sve investicije koje je Republika Srbija radila u gradu Beogradu zacementirali, zatvorili i ostavili za neka druga vremena. Valjda, kada neka druga vlast dođe.
Ono što je dobro u ovom zakonu, verovatno kada budu ti izbori, pošto je ovaj zakon za neka druga vremena, mi iz opozicionih partija uzećemo više od polovine tih opština. Kada neki tvrde ovde da nama ne odgovaraju neposredni izbori, apsolutno greše, i te kako volimo da se nadmećemo sa vama na neposrednim izborima; i te kako ćemo da dobijemo te izbore; i te kako građani Srbije znaju ko će za njih raditi, ko će raditi za njihov interese i ko ima kadrove koji mogu da rade za interese građana.
Vašu samodovoljnost i samozadovoljstvo, da vi nešto radite u interesu građana, pokazuje očigledno velika poplava bilborda po Srbiji, preko kojih pokušavate da prezentirate ponešto. A mi bi, umesto tih bilborda valjda uradili poneki most, rešili neku seosku školu, ne bismo samo gledali da o sebi pričamo na bilbordima.
Kada je u pitanju ovaj predlog zakona, definitivno se ide u varijantu da se u jednoj ličnosti, vi računate da ćete tako dobiti izbore, a tvrdim da nećete, da ćete preko tih predsednika opština najlakše moći da sprovodite apsolutnu vlast koju pokušavate da promovišete tamo. Činjenica je da će u jednoj prosečnoj opštini od 100.000 birača biti potrebno jedno 15.000 glasova za osvajanje takve suverene vlasti. Budite sigurni da ćemo mi to iz opozicije lako obezbeđivati, a da bi nas smenjivali trebaće vam po 30 ili 40 hiljada glasova, što nećete nikada da uradite.
Znači, da razjasnimo tu činjenicu, ono što nije dobro za građane, to su njihova biračka prava; ona su ovde svedena na puku formu. Građani će kroz proporcionalne liste birati svoje predstavnike za odbornike u SO, koji će birati sebi predsednika skupštine, a on će imati sekretara ili zamenika i biće sveden na običnog spikera u funkcionisanju lokalne vlasti, pri potvrđivanju odluka koje bude samo svojom inicijativom donosio predsednik opštine, koji ima apsolutnu i neprikosnovenu vlast.
Šta kod nas ovde izaziva sumnju? Neke vrlo proste činjenice koje predlažete. Recimo, u članu 56. predviđeno je korišćenje usluga opštinskog menadžera, korišćenje usluga, pa će sa tim koji bude menadžer biti potpisan poseban ugovor, a on će onda uraditi sledeće - predlagaće projekte koji podstiču razvoj, uz procenat, pa će podsticati preduzetničke inicijative, takođe uz procenat, pa će inicirati izmene i dopune propisa koje označavaju poslovne inicijative, naravno, sve uz određeni procenat.
Gde je suština priče o centralizaciji i o decentralizaciji, a tu ću vrlo kratko; ona je sigurno još više nauštrb građana. Kako? U nomenklaturi vrsta prihoda koje ste vi predvideli za opštine, kako je moj kolega Jovanović juče to plastično objasnio, ostavili ste veliki broj prihoda koji nemaju uopšte izdašnosti u sebi, znači nemaju onu funkcionalnu stvar, a to je da će biti mnogo novca od tih prihoda. One suštinske prihode ste totalno ograničili i to na jedan određeni nivo; ukinuli ste prošle godine jedan od najizdašnijih prihoda, znate da je to naknada za korišćenje dobara u opštoj upotrebi; takođe, ukinuli ste, a mogli ste dati drugi naziv, drugu formu, solidarnu stambenu gradnju.
Danas taj deo stoji, stanovi stoje, ne gradi se ništa, nećete to moći, gospodo, sutra opravdati. Pitamo vas - gde su te pare? Neću više, hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Boško Mandić, posle njega narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.
Ne sekirajte se, oduzmemo kada se završi.
Da li je narodni poslanik Boško Mandić prisutan? Nije. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević, a posle njega narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo, poštovani prijatelji, dakle, zakon o lokalnoj samoupravi koji smo, eto, već godinu dana najavljivali, konačno je pred nama.        
Zakon o lokalnoj samoupravi ima za zadatak da ovu vrlo značajnu oblast upodobi sa evropskim standardima i želim da napravim paralelu kroz jedan istorijski deo kroz koji je Srbija prolazila. Još 1839. godine Srbija se bavila pitanjima lokalne samouprave. Tada je donela zakon o opštinama i, nažalost, iz tog vremena Srbija je uspela iz godine u godinu, iz decenije u deceniju, da polako pada na lestvici i da dođe do samog dna.
Nakon drugog svetskog rata, komunisti su još više lokalnu samoupravu u Srbiji uništili i kroz narodne odbore stvarali su nekakav privid lokalne samouprave, formirajući pri tome takav pravni sistem koji ima za zadatak da stvori gustu nefunkcionalnu mrežu, a sve podvodeći pod princip da je to narodna volja i da građani upravljaju lokalnom samoupravom.
Gušenje lokalne samouprave na najbrutalniji način nastavljeno je početkom i sredinom 1990. godine sada već prošlog veka. Bivši režim se tada ustremio na gradove i opštine u Srbiji koji su sredinom 1990. godine prešli u ruke opozicije, a sada vlasti; tada su počeli da pljušte zakoni koji su imali jedan jedinstveni zadatak, a to je da opštine dovedu u vazalno stanje.
Između ostalog, jedan od takvih zakona jeste Zakon o sredstvima svojine Republike Srbije. Neke od mojih kolega su to juče pomenule. Tim zakonom lokalna samouprava u Srbiji više nije bila čak ni vlasnik čaše za vodu ili šoljica za kafu sa kojim je mogla da posluži svoje goste. Koliko taj zakon nosi, i to koliko apsurda u sebi, navešću samo par primera.
Ako lokalna samouprava, na primer u Kragujevcu iz koga ja dolazim, želi da izda u zakup lokal nakon kompletno sprovedene procedure, od donošenja odluke, pa raspisivanja oglasa, do konačnog odlučivanja, čitav taj postupak se seli u Direkciju za imovinu Republike Srbije. Ona, potom, kompletnu dokumentaciju šalje Vladi, Vlada Direkciji, a Direkcija, kada se seti, prosledi lokalnoj samoupravi.
Juče sam saznao podatak da grad Niš ima 38 takvih nerešenih slučajeva, grad Kragujevac nekih 18 ili 19, a o šteti koja se na taj način nanosi, vredi li pričati? Isti postupak primenjuje se za pribavljanje i otuđenje nepokretnosti i traje godinu i više dana.
Drugi apsurd je u slučajevima kada se nepokretnosti razmenjuju između lokalne samouprave i drugog pravnog ili fizičkog lica. Znači, eventualna razlika koja se pojavi u vrednosti, koja bi, po logici stvari, trebalo da pripadne lokalnoj samoupravi, pripada državi.
Zbog svega što sam naveo o štetnosti ovog zakona, apsolutno podržavam veliku grupu poslanika koji su podnosili amandmane na ovaj zakon, sa tim ciljem da se dejstvo ovog zakona ne prenosi na zakon o lokalnoj samoupravi; apelujem na resorno ministarstvo da u što kraćem roku stavi na dnevni red zakon kojim bi se poništile odredbe ovog zakona ili on stavio potpuno van snage.
Znači, samo tako, izmenama ili dopunama ili potpunim ukidanjem tog zakona, zakon o lokalnoj samoupravi će dobiti na svojoj sadržini.
Ovakvim i sličnim zakonima, kao što sam rekao, bivši režim je sprovodio odmazdu nad biračima u Srbiji i nad onim opštinama gde je opozicija tada bila na vlasti. Smatram da bi izglasavanjem predloženog zakona konačno raskrstili sa principom ucenjivanja i omalovažavanja građana Srbije i stoga deluje krajnje licemerna navodna briga predstavnika nekadašnje vlasti, a sadašnje teške i surove opozicije o pitanjima lokalne samouprave.
Da su svoju pamet, koja im se nenadano odnekud pojavila, primenjivali kada su oni bili na vlasti ne bi Srbija bila na stubu srama. Da zlo bude veće, ovaj predlog zakona nazivaju vređanjem građana Srbije. A kako da građani Srbije i mi koji smo vršili vlast u 40 opština i gradova u Srbiji nazovemo ono što se radilo od 1996. do 2000. godine?
Menjali su zakone kako su hteli, u zakone unosili, to i moje starije kolege poslanici znaju, čak i većinski jednokružni izborni sistem, a sve sa idejom i željom da opozicija izađe razjedinjena, pa da oni pobede i uzmu vlast. Sada se bore navodno za jedan moderan zakon. Jedini osećaj kod svakog pristojnog čoveka kada tako nešto čuje je osećaj mučnine.
Deset godina su imali, ništa nisu uradili i sada nam pričaju kako bi oni bolje uredili lokalnu samoupravu. Još nešto kažu - šta ste uradili u vašim opštinama. Pitajte svakog predsednika opštine i vrlo lako može da vam kaže koliko je toga urađeno kvalitetno i dobro. Ono što smo mi uradili u proteklih godinu dana, vi niste uradili za vaših 50 godina. Istina očigledno boli.
Ovaj zakon je pred drugim problemom, a to je nedostatak svesti građana, zbog poluvekovnog centralističkog nasleđa, da je lokalna samouprava upravo pravo građana. Građani moraju da znaju da su oni ti koji upravljaju lokalnom zajednicom. Opština je vlasništvo građana, građani plaćaju porez, a opštinski činovnici su činovnici građana. Na nama je da građane usmeravamo u tom pravcu, da postanu svesni da lokalna samouprava i država postoje zbog njih, a ne da postoje oni zbog države.
Problem je takođe i zbog mešanja pitanja regionalizacije i autonomije, pri čemu se suštinsko pitanje decentralizacije kao političko i pitanje društvenog života u ovom slučaju zanemaruje. Vlada i resorno ministarstvo, pored ovih pobrojanih ograničenja, imaju normalno i ustavna ograničenja. Ustavne odredbe su bile takve da je ovaj zakon morao da se prilagođava njima, ali i pored svih tih problema ovaj zakon je veliki iskorak u odnosu na prethodni period kroz koji je Srbija prolazila.
Brojne su novine koje predloženi tekst zakona nosi. Svakako da su najznačajnije novine u članovima od 27. do 48, gde se predviđa uvođenje specifičnog sistema podele vlasti između opštinske skupštine i predsednika opštine. To su kolege već pominjale. Sada će se predsednik opštine birati na neposrednim izborima i on će biti nosilac komplete izvršne vlasti. Novine su i u delu organizacije opštinske uprave, gde se predviđa mogućnost uvođenja glavnog opštinskog arhitekte, što je svakako u gradovima, a posebno poslednjih 10 godina, bio veliki problem. Takođe se predviđa postavljanje glavnih stručnjaka u drugim oblastima, a pre svega u delu zdravstvene oblasti.
U cilju jačanja procesa decentralizacije promene su i u finansiranju jedinica lokalne samouprave, što je svakako značajan iskorak u odnosu na prethodni period. Kada sve sumiramo u vremenu u kome živimo, koje karakterišu mnogovrsni integracioni procesi, postavlja se pitanje smisla i načina organizovanja lokalne samouprave.
Međutim, ako pažljivo proučavamo sve te procese dolazimo do zaključka da je u novim okolnostima lokalna samouprava upravo ta koja dobija na značaju i koja postaje nezamenjiv deo jednog modernog demokratskog društva, za koje se i Srbija zalaže. Rukovodeći se tim principima, Vlada je napravila krupan iskorak predlaganjem jednog ovakvog zakona. Znamo da ovo nije zakon koji će večito da traje, nije ni najbolji zakon, ali je daleko bolji od svih predloženih i onih rešenja koja smo imali u proteklom periodu.
Svesni smo takođe da ovo što je uništavano ne može preko noći da se izgradi i ne mogu tako brzo da se uživaju blagodeti, ali je ovo veliki plus za Srbiju i lokalnu samoupravu. Kako je to već neko napomenuo, ovo je svakako istorijska sednica. Ova sednica ima mnoštvo važnih i značajnih zakona, a jedan od takvih je ovaj zakon; da bismo ušli u red modernih evropskih zemalja potreban nam je jedan moderan i evropski zakon, a ovaj zakon to svakako jeste. Poslanici Demokratske stranke, u okviru vladajuće koalicije DOS, glasaće za ovaj zakon.