Dame i gospodo, molim vas, malo pažnje mi dajte. Juče sam govorio nešto, i to fragmentarno, s obzirom da sam izdvojio mišljenje na Zakonodavnom odboru. Odnosio se moj govor naročito na član 45a i član 45b iz amandmana poslaničke grupe DOS,  odnosno poslaničke grupe DSS-a.
Istakao bih, a to je stav svih relevantnih političkih grupacija u Srbiji, da je postojeći Zakon o lokalnoj samoupravi nedovoljan za razvoj daljih odnosa u Republici i dalju decentralizaciju vlasti. Međutim, moram reći da pored nedostataka koje ima postojeći zakon i u sadašnjem Predlogu zakona javlja se niz nedostataka, a upozorio bih na to da svi zajedno pokušamo da sve te nedostatke otklonimo, kako bismo doneli zakon koji će trajati i koji će biti u skladu sa društvenim odnosima i ciljevima koje smo propagirali na prethodnim izborima.
Osnovni problem kod ovog predloga zakona o lokalnoj samoupravi, pored onih na koje sam juče ukazao, to je neusaglašenost sa sadašnjim Ustavom, kao i pojedinim zakonima iz nekih oblasti; takođe stoji i neusklađenost sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi od 15. oktobra 1985. godine. Mi smo od strane ministarstva i Vlade uz Predlog zakona o lokalnoj samoupravi dobili obrazloženje da je cilj usvajanja novog zakona o lokalnoj samoupravi, između ostalog, usklađivanje sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, koju su donele države članice Saveta Evrope.
Slažemo se sa tim da ćemo u dogledno vreme ovu povelju, koja nas u ovom trenutku ne obavezuje s obzirom da nismo članovi Saveta Evrope, prihvatiti i mi ovde, odnosno naša država. Stoga, naročito nastavljajući komentare rešenja iz Predloga zakona u pogledu predsednika opštine odnosno gradonačelnika u gradovima, ukazujem na odredbu člana 3. Evropske povelje iz 1985. godine, gde stoji, i to u prvom paragrafu odnosno stavu, da lokalna samouprava označava pravo i sposobnost lokalnih vlasti da u okviru zakonskih ograničenja regulišu i upravljaju bitnim delom javnih poslova pod svojom odgovornošću i u interesu lokalnog stanovništva.
To je potpuno u redu, ali stoji drugi paragraf odnosno stav koji kaže, ovo pravo će vršiti savet ili skupštine sastavljene od članova koji su slobodno birani tajnim glasanjem, na osnovu neposrednog, ravnopravnog i univerzalnog prava glasa, koje mogu imati izvršne organe koji su njima odgovorni. To direktno znači, prema Evropskoj povelji, da ovaj član 3. paragraf 2 ne predviđa gradonačelnički sistem, već je Evropskom poveljom predviđeno da skupština ili savet, zavisi od države do države kakvo će ime nositi neposrednim i tajnim glasanjem izabrani od birača, biraju svoj organ koji će predstavljati izvršni organ - to će biti izvršni odbor, izvršni savet i slično, te da se na taj način vrši izvršna vlast u lokalnoj samoupravi, odnosno lokalnoj zajednici.
Ne znam zašto u materijalima uz Predlog zakona poslanici i šira javnost nisu upoznati sa odredbama Povelje, na koju se Vlada i ministarstvo pozivaju. Ova odredba Povelje direktno upućuje na nešto drugo, a ne na rešenje da u lokalnoj samoupravi prihvatimo gradonačelnički sistem, te da gradonačelnik bude inokosni, pazite, kao pojedinac, izvršilac izvršne vlasti i ujedno upravni starešina.
Ovo rešenje se javlja u nekim evropskim zemljama, međutim, ovo rešenje je u suprotnosti sa dosadašnjim navikama, sa političkim iskustvom građana, jer mi imamo rešenje da je dugi niz godina izvršnu vlast u lokalnim samoupravama birala SO, odnosno predstavnici građana koji su izabrani na direktnim neposrednim i tajnim izborima.
Ovo pitanje otvara mogućnost međusobnih odnosa, što se po Predlogu zakona, a i predlogu amandmana odbornika DOS-a ne rešava, pa je stoga neophodno, ukoliko se već prihvati predsednički, odnosno gradonačelnički sistem u lokalnoj samoupravi, usvojiti sve amandmane DSS koji tačno, precizno regulišu obaveze, odgovornosti, prava i izbor saveta i predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, kao izvršne organe. U tom smislu su njihove dužnosti tačno podeljene, pa stoga predlog DSS daleko odgovornije, preciznije i jasnije reguliše te odnose.

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, a posle nje narodni poslanik Srđa Popović.
Preostalo vreme vaše poslaničke grupe je pet minuta, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivala sam da će poslanici DOS-a, koji na nevešt način pokušavaju da brane ovaj nakaradni zakonski projekat, Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, da nauče nešto juče iz predavanja prof. dr Vojislava Šešelja i da će u skladu sa tim naučenim i novim saznanjima, jedino mogućim primenjivim i ispravnim, da pokušaju da odbrane ovaj zakonski projekat, što je zapravo nemoguće.
Po ko zna koji put se potvrđuje ono što SRS potencira, a što uviđa ogromna većina naše javnosti, da su zaista neokomunisti u DOS-u na vlasti. Jer, ovaj kardeljevski sistem odlučivanja i vođenja lokalne samouprave je ovde do kraja usavršen model i ta kardeljevština koju zadržavate vama služi na ponos i čast, a danas su sa ushićenjem mnogi ovde govorili svašta, uglavnom nevezano za zakon koji, naravno, ne mogu da brane, što je očigledno. U svom tom ushićenju što će ponovo njihova kakva-takva većina da usvoji ovaj zakonski projekat, meni su izgledali kao pobornici te komunističke ideje i kao da su na nastavku Osme sednice.
Da je to stvarno tako i da DOS-ovska vlast koja, zajedno sa ministrom pravde i lokalne samouprave, gle čuda, Vladanom Batićem, želi da nametne jedan nakaradni zakonski projekat, govori tradicija koju lokalna samouprava ima u Srbiji, koja je zakonski ustanovljena krajem prošlog veka, tačnije 1889. godine, prvim Zakonom o opštinama, koji vi na ovaj način rušite. Ne samo da neće da dođe do decentralizovanja sistema javnih ovlašćenja, a to je juče rekao predlagač Vladan Batić, već će kompletna vlast da se koncentriše u rukama jednog čoveka, budućeg predsednika opštine, gradonačelnika, kako vi sami koji to danas jeste, volite, već danas da se nazivate.
Opštine su imovinski opustošene i to je tačno, ali uglavnom u opštinama i gradovima gde ste vi, gospodo iz DOS-a i iz Demokratske stranke, bili na vlasti dok ste vladali u koaliciji "Zajedno".
Ta politička odgovornost za nefunkcionisanje lokalne samouprave, a to je bio neki argument Vladanu Batiću prilikom njegovog ekspozea, ne da nije zamagljena, već je toliko očigledna u opštinama i gradovima gde ste, igrom slučaja, od birača dobili poverenje u septembru 2000. godine da vršite vlast. Vi je uopšte ne vršite na način kako to zagovara SRS, na način koji bi građanima omogućio da ostvaruju na nivou lokalne samouprave svoja ustavom zagarantovana prava i da lokalna samouprava što jeftinije, što brže i što efikasnije obezbeđuje sve ono što je građanima potrebno.
Ne samo da uvodite autokratski princip vladanja na nivou lokalne samouprave, već je uopšte besmisleno da građani izlaze na izbore za odbornike u svojim izbornim jedinicama, jer ti odbornici uopšte neće moći da to pravo suverenosti koje građani prenose zastupaju u skupštinama opština i gradovima, već će oni samo biti paravan iza kojeg će ta koncentrisana vlast u rukama jednog čoveka, predsednika opštine, o svemu da odlučuje.
Osim toga, eminentni pravnici, i predsednik naše stranke i ostali pravni stručnjaci iz SRS, su primetili da vi mešate termin povereni i preneti poslovi, što se jasno vidi i u članu 3. zakona. Tu se govori o poverenim, a u stvari se radi o prenetim poslovima, gde se lokalnoj samoupravi kroz ovaj član dozvoljava da donosi propise za određene oblasti, dok njoj samo mogu da se povere ti upravni poslovi.
No, još nešto, da će se bezvlašće u našoj zemlji nastaviti, očigledno je i kroz član 112. ovog zakona, gde se kaže da ako organ lokalne samouprave, odnosno kada nadležni državni organ proceni da opšti akti jedinice lokalne samouprave nije u skladu sa ustavom, zakonom ili drugim republičkim propisima, što se u praksi često dešava, on ima pravo da pokrene pred Ustavnim sudom postupak za ocenu ustavnosti, što apsolutno nije moguće da se danas uradi u Srbiji, obzirom da mi nemamo Ustavni sud.
Očigledno je da vama ne odgovara da se konstituiše Ustavni sud, kako ne bi mogli da se osporavaju svi vaši protivustavni zakonski projekti, oni koje ste izglasali i oni koje imate tek nameru da izglasate u Narodnoj skupštini.
Obzirom da je retko ko od vas, gotovo niko, pominjao našu južnu pokrajinu, Kosovo i Metohiju, postaviću vam jedno pitanje na koje verovatno vi iz DOS-a treba da imate odgovor, jer je u pitanju vaš koalicioni partner Rasim Ljajić koji je tamo sa nekakvim izaslanikom Ujedinjenih nacija razgovarao juče o kampanji, o predstojećim lokalnim izborima u tri južne srpske opštine, Bujanovcu, Preševu i Medveđi.
Da li vi uopšte znate ili ne želite da znate u kakvoj je situaciji srpski narod u te tri južne opštine i koje to izbore i kada zagovara Rasim Ljajić, a da li će to biti izbori pod patronatom Štajnera, novog okupatora na Kosovu i Metohiji. Šta će dalje i kuda ide Srbija sa vama...

Gospođice Jovanović, upozoravam vas na prekoračenje vremena i na temu.

Evo, završavam ... a i oni koji danas predstavljaju u svojstvu DOS-a te ljude koji su prognani sa svojih vekovnih ognjišta.

Reč ima narodni poslanik Srđa Popović, a posle njega narodni poslanik Petar Madžarević.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedan korak u krupnoj reformi državne uprave i decentralizaciji i nije čudo što se ovolika polemika vodi između centralista i anticentralista. Podsetiću vas da su i omnibus zakon i zakon o lokalnoj samoupravi predstavljali izvorno programsko načelo DOS-a koje je dobilo dvotrećinsku većinu u ovoj skupštini. Nije čudo da je to sada na dnevnom redu.
Drugi razlog zašto je ovaj zakon važan, kao što su neki govornici pre mene primetili, jeste to da on predstavlja osnovni uslov za ulazak u porodicu evropskih zemalja koje su davno napustile centralizovanu i neefikasnu vlast. Treći razlog su, naravno, naši građani.
Teza koju DOS zastupa - koju su izneli predsednici opština, od kojih su oni koji su govorili za ovom govornicom izabrani po drugi put - jeste da građani hoće na svoju vlast da utiču i da to mogu ukoliko opština ima nadležnosti, a ne predstavlja samo jedan servis gde će građani dobijati odgovor - nismo nadležni, nismo nadležni i nismo nadležni.
Dame i gospodo, mislim da je ovde u raspravi jako puno vremena potrošeno na jedan najmanje važan segment zakona o lokalnoj samoupravi, a podsetio bih vas da ovaj zakon što se samih opština, odnosno jedinica lokalne samouprave tiče, tretira četiri važne oblasti: prva vrlo važna oblast to su izvorne nadležnosti; druga vrlo važna oblast su izvorni i preneseni prihodi; treća vrlo važna oblast je status opština.
Tek četvrta oblast je organizacija koja treba da proizađe iz prihoda, statusa i izvornih nadležnosti. Mi smo jako puno vremena ovde potrošili slušajući o tome da li treba direktno birati gradonačelnika, kakva on ima ovlašćenja - za mene to nije veliki problem - naročito u raspravama koje smo slušali juče pominjao se firerski princip, lokalne paše, koje imaju svoje policije, batinaše. Dame i gospodo, nisu naši građani blesavi. Oni znaju koga biraju za predsednika opštine i nemojte da mislite da će da pogreše na takav način.
Poseban razlog zašto je mene ta rasprava o gradonačelniku pogodila je da je najveći problem to očigledno partijama koje nas neprekidno za ovom govornicom uveravaju kako njihov rejting među građanima raste, kako oni dobijaju sve više i više na lokalnim izborima. Nemoguće da se među njima u jednoj opštini ne može naći taj kandidat koji je častan, da svojim imenom i prezimenom osvoji većinu glasova u toj opštini.
Dakle, ovo je jedan deo vrlo važnog procesa i moram, pošto često rasprava ode na drugu stranu, da vas podsetim, omnibus zakon, zakon o lokalnoj samoupravi i zakon o glavnom gradu menjaju karakter našeg društva. To je nešto iza čega DOS stoji i to je nešto što će kroz ovu skupštinu proći.
Druga tema koja je vrlo bitna i koju bih iskoristio ovde kao primer je činjenica da u oblasti za koju smo mi radili amandmane, u oblasti o kojoj se ovde, u ovoj skupštini, na temu ovog zakona dosta raspravljalo u Odboru za životnu sredinu, dakle, u brizi za životnu sredinu - centralizacija ili decentralizacija ne postoje kao pitanje.
Decentralizacija sistema zaštite životne sredine nije pitanje političkog opredeljenja, nije pitanje toga da li se nekome sviđa ili ne sviđa, to je pitanje ima li sistema zaštite životne sredine ili nema. Dakle, svuda je taj sistem decentralizovan i meni je jako drago što mogu da kažem da je Odbor za životnu sredinu Narodne skupštine Republike Srbije razmatrao šest amandmana koje je podneo narodni poslanik Siniša Mitrović, a koji je inače zamenik predsednika Odbora, jedan jako dobar amandman koji je podnela grupa poslanika Demokratske stranke Srbije i da je oko ovih amandmana, koji uvećavaju i određuju izvorne nadležnosti i prihode, kao i status opština u oblasti životne sredine, postignut apsolutni konsenzus, bez obzira što predstavnici u Odboru za životnu sredinu odslikavaju stanje u parlamentu.
Sada ću vam skrenuti pažnju na to koji su to amandmani, upravo zbog toga što je to vrlo važan deo Predloga ovog zakona, što je vrlo važan deo načelne rasprave u ovom zakonu, da kroz ovu važnu oblast vidimo zašto treba glasati za ovaj zakon.
Pre svega stoji jedna nesporna činjenica, a to je da je lokalna armatura ključ brige za životnu sredinu. Lokalnu armaturu u jednoj opštini čine lokalna samouprava, koja mora imati nadležnosti, lokalni zagađivači, koji su briga građana, lokalne samouprave i Republike i predstavnici javnosti, znači nevladine organizacije. Tamo gde ta lokalna armatura funkcioniše postoji sistem kontrole, postoji mogućnost da oni jedni druge kontrolišu i čak bez prevelikog uplitanja Republike možemo vrlo brzo da dođemo do vrlo dobrnih rezultata, kao što je recimo bio slučaj prošle godine u opštini Zrenjanin.
Ono na šta treba posebno obratiti pažnju su promene u nadležnosti, finansiranju i statusu opština kada je životna sredina u pitanju. Prvo, glasanjem za ovaj zakon, gde je amandman gospodina Siniše Mitrovića koji se odnosi na izvorne nadležnosti opštine prihvatila Vlada, po prvi put srbijanske jedinice lokalne samouprave kao svoju izvornu nadležnost dobijaju zaštitu životne sredine. To je potpuno tačno i ko pročita zakon i amandman na član 19, koji je prihvatila Vlada, videće da je to tačno. Ko misli da je planiranje i sprovođenje planova, što je do sada bila izvorna nadležnost opštine, zapravo zaštita, taj ne zna ništa o zaštiti. Znači, to su vrlo precizne stvari, tim pravnika je radio na tome i to je nova izvorna nadležnost.
U vezi sa tim je i drugo pitanje koje se tiče finansiranja. Kada nekome dajete izvornu nadležnost morate da mu date mogućnost da izvornu nadležnost finansira. Do sada su one opštine koje su bile svesnije ovog problema osnivale svoje ekološke fondove, uvodile posebne ekološke takse. Neke druge opštine to nisu radile i kada budemo dobili celovit zakon o sistemu zaštite životne sredine to će biti obaveza opštine. To je ono što je vrlo važno u zakonu o lokalnoj samoupravi finansiranje.
Amandmanima, koje je podržao Odbor za životnu sredinu Narodne skupštine Republike Srbije, čiji je podnosilac gospodin Siniša Mitrović, definiše se vrlo precizno koji su to novi ustupljeni prihodi opština, koji će se u određenom delu raspoređivati između Republike i opštine, tiču se životne sredine, a do sada su bili potpuno besmisleno centralizovani.
Verovali ili ne, usvajanjem ovog amandmana i zakona po prvi put se naknada za zagađenje pojavljuje kao mogućnost prihoda opštine. Do sada je zagađenje ostajalo u opštini, a naknada je išla u Nemanjinu ulicu.
Potpuno je isti slučaj sa ekološkom taksom od 1% na investicije, sa taksom od 5% na sakupljanje biljnih i životinjskih vrsta i, što je vrlo važno i što proizilazi iz Zakona o privatizaciji koji smo ovde usvojili, deo sredstava ostvarenih u procesu privatizacije Beočinske cementare mora da ostane u ugroženoj životnoj sredini, u Beočinu, kao što zagađenje ostaje u Beočinu, a ne da ide za Beograd.
To je nešto novo i to je nova mogućnost za opštine. Ostaje zakon o sistemu zaštite životne sredine da raspodeli koliko kojih sredstava ostaje gde, ali to je izlazak iz jedne potpuno besmislne situacije u kojoj su građani vršili strahovit pritisak, a naročito na zagađene opštine, a one nisu bile u mogućnosti da im daju bilo kakav odgovor.
Važnu stvar rešavaju amandmani na članove 98. i 99, prvi je podneo gospodin Siniša Mitrović, a drugi je podnela grupa poslanika Demokratske stranke Srbije i pozivam vas da glasamo za te amandmane, jer su to amandmani koji definišu status opštine u oblasti životne sredine. Verovali ili ne, u dosadašnjem zakonu o lokalnoj samoupravi, što nameravamo da promenimo, opština nije mogla da razmatra mogućnost da ima veći deo od ustupljenih prihoda, ukoliko se radi o zagađenoj životnoj sredini. Na isti način je zakon tretirao jedno Pančevo ili Bor, jednu Guču ili Temerin, opštine koje imaju velike ekološke probleme, opštine koje imaju jako visoku koncentraciju industrije.
Hiljade građana Pančeva potpisivalo je peticiju da se stanje životne sredine u Pančevu proglasi ugroženim i mi iz Vlade smo im rekli - mi možemo da vas proglasimo ugroženim, da uzmemo jednu tablu, stavimo na ulazu u Pančevo i kažemo da je ovde ugrožena životna sredina, ali nikakva vaša prava u smislu većeg udela u ustupljenim prihodima iz toga ne mogu da proizađu. To je ono što se definitivno menja ovim zakonom i to je ono što mora da bude prioritet.
Poslednja stvar koju bih želeo da napomenim je ta lokalna policija, oko koje ovde ima mnogo priče. Bilo da ona bude definisana ovim zakonom, bilo da bude donet poseban zakon o lokalnoj policiji, bilo da ubrzo u Skupštini, što očekujem, razmatramo izmene i dopune Zakona o unutrašnjim poslovima, moram da vam kažem da ova zemlja do kraja godine, a to je mišljenje ljudi sa terena, mora da dobije posebno odeljenje ekološke policije. Šumari i ribočuvari nemaju više nikakve šanse u obračunu sa naoružanim šumokradicama i ribokradicama i to je jedna novina koja je makar načeta u ovom zakonu.
Ono što bih vam na kraju rekao je da menjamo sistem, decentralizujemo sistem; glasajte za zakon u načelu, glasajte za amandmane Odbora za životnu sredinu, jer to je uslov da stvorimo zaštitu životne sredine. Korak ka tome je usvajanje zakona o lokalnoj samoupravi.

Reč ima narodni poslanik Petar Madžarević, a posle njega narodni poslanik Sreten Mitrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, novim zakonom o lokalnoj samoupravi biće decentralizovana vlast u Srbiji i to najpre u finansijskom delu. Organi lokalne samouprave raspolagaće pravom prikupljanja poreza, uz obavezu da deo sredstava usmere za potrebe centralnog budžeta. Utvrdiće se pravo lokalne samouprave na deo prihoda od eksploatacije prirodnih bogatstava. Deo državnih nadležnosti u školstvu, zdravstvu, bezbednosti i kulturi biće preneto u nadležnost opština i gradova, u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije.
Verujem da ste propoznali četvrto poglavlje programa demokratske vlade, predizborno izdanje DOS-a - decembar 2000.
U obrazloženju predlagača zakona o lokalnoj samoupravi, kao jedan od najbitnijih pravnih izvora navodi se Evropska povelja o lokalnoj samoupravi. Sama povelja nastala je iz potrebe da se na neki način standardizuje lokalna uprava u Evropi i njome su ustanovljena načela kojih lokalna zakonodavstva u ovoj oblasti treba da se drže.
Evropska povelja govori da se preko skupština lokalne samouprave ostvaruje učešće građana u upravljanju lokalnim zajednicama. Mislim da valja naglasiti da ni Evropa u pogledu organizacije lokalne samouprave nije postigla neku značajniju unifikaciju.
Tako, na primer, imamo u Holandiji slučaj da se učešće građana u lokalnoj samoupravi ostvaruje kroz jedinstvo vlasti u skupštini opštine. U Italiji je opštinsko veće, što je pandan našoj skupštini opštine, definisano kao organ političko-administrativnog usmeravanja i kontrole; u Austriji, kao zaključni i nadzorni organ koji nadzire opštinski odbor i upravu i odlučuje o žalbama na odluke gradonačelnika.
U drugim pak državama postoji više-manje naglašena uloga predsednika opštine ili gradonačelnika. U Engleskoj, Švedskoj, Italiji, Austriji, Mađarskoj gradonačelnik se bira na sednicama opštinskog veća, a zatim on određuje svoje saradnike. Nigde, međutim, ne postoji čist predsednički model, kao što je predviđeno vladnim predlogom zakona o lokalnoj samoupravi.
Praktično nesmenjivost predsednika opštine mogla je da se izbegne uvođenjem kvalifikovane većine u skupštini opštine; na primer, ako za smenu glasa dve trećine odbornika. Vlada je, prihvatajući amandman Čede Jovanovića, koji čak predviđa kaznenu meru za ionako obezvlašćenu skupštinu opštine, dodatno naglasila nesmenjivost predsednika opštine, stavljajući ga gotovo u položaj srednjovekovnog despota.
Vlada je, dakle, usvojila amndman koji predviđa raspuštanje skupštine opštine u slučaju da njena inicijativa za opoziv ne uspe. Zbog, na primer, neizlaska na izbore, koje organizuje predsednik čija se smena izglasava.
Čvrsto sam uveren da ovaj predsednički model nije moguće u praksi na dovoljno efikasan način sprovesti. Podsetiću vas da smo kao zemlja u samom svetskom vrhu po korupciji. Predsednik opštine koji ima apsolutnu izvršnu vlast, koji samostalno kontroliše upravu, koji je ujedno i budžetski nalogodavac, objektivno će biti najpodložniji ovoj negativnoj društvenoj pojavi.
Nije nevažna ni činjenica da je naša država još uvek u pogledu stvaranja demokratskih institucija na samom početku. Ovakva organizacija vlasti na lokalu primerena je, pre svega, mnogo razvijenijm društvima, u kojima postoji jaka demokratska tradicija, nezavisno sudstvo, nezavisni mediji i razvijeno javno mnjenje.
Političke stranke, koje su svuda u demokratskom svetu nosioci razvoja demokratije, sada se ovim predlogom stavljaju u drugi plan. Skupština opštine, kao centralna ustavna kategorija kada je reč o lokalnoj sasmopravi, potpuno je marginalizovana, oduzeta su joj sva ovlašćenja u pogledu nadziranja i kontrole izvršne vlasti. Vlast je uzeta skupštini i preseljena kod predsednika opštine.
Ako bi ovakav predlog zakona prošao to bi za posledicu imalo neminovno slabljenje jednog od glavnih stubova demokratije - političkih stranaka. Građani bi se u političkom smislu potpuno pasivizirali. Jednom izabranog predsednika opštine gotovo da je nemoguće kontrolisati i sledstveno tome smeniti ako loše radi.
Odbornici u SO bavili bi se samo normativnom delatnošću na predlog predsednika opštine, bez mogućnosti da prate i bitnije utiču na izvršenje sopstvenih odluka. Sledstveno tome smanjila bi se zainteresovanost za učešće u obezvlašćenoj skupštini opštine.
Mnoge su negativne posledice koje ovakav predlog zakona, dugoročno gledano, može da izazove. Birokratizacija izvršne vlasti, bez efikasne kontrole odbornika, predstavnika građana u SO postaće normalna pojava. Ovakvo rešenje je svakako i u koliziji sa nekim od principa Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, koji kažu da organi lokalne samouprave treba da budu predstavnička tela građana, a ona mogu imati izvršne organe koji su njima odgovorni.
Dakle, javne poslove, prvenstveno, moraju da obavljaju oni organi vlasti koji su najbliži građanima.
Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije želi da popravi ovaj predlog zakona, pre svega u smislu uravnoteženja vlasti između neposredno izabranih odbornika u skupštini opštine i neposredno izabranog predsednika opštine, odnosno gradonačelnika.
Ponudili smo, nizom amandmana, uvođenje opštinskog saveta koji bi ublažio ogromnu prevlast predsednika opštine nad predstavničkim telom građana SO, o čemu ćemo detaljnije govoriti u diskusiji o pojedinačnim amandmanima.
U pogledu finansiranja opštine nema bitnije razlike u odnosu na važeći zakon. Predložili smo da se 30% prihoda od prodaje nepokretnosti u državnoj svojini, koje koriste opštine, gradovi, ustanove i druge organizacije čiji su osnivači opštine i gradovi, pripadne njima, dakle lokalnoj samoupravi.
Vlada je to odbila, kao što je odbila i predlog da se 50% od prihoda dobijenih od poreza na prenos apsolutnih prava obavezno ulaže u investicije kapitalnog karaktera, što znači da bi pola novca od prodaje preduzeća napravljenih lokalnim novcem ostajalo lokalnoj zajednici.
Ustanovili smo dopunske kriterijume za zadržavanje opštini odnosno u gradu sredstava ubranih po osnovu poreza na promet i poreza na zarade, gde je, između ostalog, i zagađenost životne sredine iznad prosečnog stepena. Vlada je i ovaj predlog odbila.
Predlog koji se tiče kontrole finansijskih tokova od strane odbornika takođe je odbijen. Iako je Demokratska stranka Srbije učinila veliki napor da Predlog zakona popravi i uskladi sa interesima građana, naišla je na nepremostivi zid sujete kod predstavnika Ministarstva pravde i lokalne samoprave.
Posle ovako rigidnog stava Vlade prema zaista ozbiljnom, celovitom i konzistentnom pokušaju poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije da popravi ovaj, našim uslovima, neprimeren zakon, zaista je teško glasati za.
Ipak, Srbiji je potreban novi zakon o lokalnoj samopravi jer je postojeći sa svojim izuzetno centralizovanim rešenjima već u vreme donošenja bio prevaziđen. Sve dosadašnje promene u zakonima o lokalnoj samoupravi, osim zadržavanja centralističke, dakle etatističke orijentacije, imale su za cilj pre svega promenu izbornih sistema i njihovo prilagođavanje stranci na vlasti.
Ovaj predlog zakona pravi izvesni iskorak u pravcu decentralizacije uvođenjem lokalne policije, ingerencija u oblasti školstva, primarne zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i kulture. Novo rešenje je neposredan izbor gradonačelnika, odnosno predsednika opštine, ali sa tim povezana lična odgovornost nažalost, nema i političku dimenziju. Jer, kao što sam rekao, opoziv ne samo da je praktično nemoguć, nego je čak i opasno za odbornike, tj. skupštine opštine da ga pokreću.
U celini gledano, ovaj predlog zakona zaslužuje jedva slabu dvojku, jer ipak moramo imati u vidu da su ustavna ograničenja vrlo velika i za radikalniji iskorak u ovom pravcu potrebno je donošenje novog ustava, koji bi postavio temelje jednom demokratskom uređenju naše države. Do tada moraćemo, nažalost, da se zadovoljimo polovičnim rešenjima kao što je ovaj predlog zakona o lokalnoj samopuravi. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Sreten Mitrović, a posle Siniša Mitrović.