Dame i gospodo narodni poslanici, amandman narodnog poslanika Dragoljuba Stamenkovića je veoma ozbiljan i ukazuje na težak problem koji se često u praksi pojavljuje. Vidimo ovih dana da neka opštinska vlast sa područja grada Beograda samohranu majku sa četvoro dece izbacuje iz stana posle 11 ili 14 godina, nije bitno. Samohrana majka sa četvoro dece 14 godina živi u jednom stanu, a onda se nađe neka opštinska vlast koja je izbaci pod izgovorom da je porodica bespravno u tom stanu. Da li neko može da bude u stanu bespravno 14 godina - ne može. E, u tome je problem što ne može. Kakva je onda vlast kojoj se desi da neko bespravno živi 14 godina.
(Glasovi iz sale: Šta ste radili u Zemunu?)
Šta smo radili u Zemunu? U Zemunu smo svim porodicama, koje smo zatekli da žive, što vi kažete, bespravno u opštinskim stanovima, ako dokažu da nemaju neki drugi stan, odmah dali rešenje i legalizovali im korišćenje tih stanova. To je pravo rešenje. Vidite kakva je dogmatska struktura vaše svesti. Vi izbacujete samohranu majku sa četvoro dece iz stana u kome živi 14 godina zato što stanuje bespravno, a onda dajete papir nekom drugom da se useli u taj stan i taj pravno ulazi u stan. Jer, vi ste ti koji odlučujete šta je pravno, šta je bespravno. E, to vi radite. To je dokaz apsolutne nemoralnosti. Onaj ko potpiše rešenje da posle 14 godina porodica sa četvoro dece izlazi iz stana, čini zločinački akt. To je zločin, to je pravi zločin. E, to ste u stanju da radite.
Drugo, ovo pitanje može biti prepušteno jedino sudovima. Gde upravna vlast može da interveniše - kad dođe do obijanja stana. Neko obije stan i useli se, to je već krivično delo i tu treba policija da interveniše, u skladu sa Krivičnim zakonom i Zakonom o krivičnom postupku. Ali, tamo gde je neko 14 godina živeo u stanu, a opština nije ni primetila, niti je vlasnik stana primetio, sada posle 14 godina nekoga izbacujete. Prvo, kako je moguće da 14 godina neko ostane u stanu.
(Predsednik: Vreme.)
Znači, vlasnik nije bio zainteresovan. Jer, da je vlasnik bio zainteresovan, još pre 14 godina bi se obratio nadležnim državnim organima da se njegov stan oslobodi. Ako vlasnik 14 godina nije bio zainteresovan, pa se sad setio, onda je to pravi zločin.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Ta nadležnost ne sme da se ostavi jedinici lokalne samouprave. To sme da bude isključivo nadležnost suda, pa u sudskom postupku ako se utvrdi da postoji osnov za iseljenje, onda da se iseljava. Znate, da je ovo stan u privatnoj svojini koji sam naveo kao primer, ne bi bio problem iseljavanja. To nije stan u privatnoj svojini, nego u tzv. društvenoj svojini. Tu se sastoji zločin, što se našao neko ko smatra da majka sa četvoro dece ne treba da živi u stanu u društvenoj svojini, nego će da on odredi ko će pravno tamo da se useli.