PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 07.02.2002.

11. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

11. dan rada

07.02.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 18:05

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o lokalnoj samoupravi (pojedinosti) (2002)
  • Prvo vanredno zasedanje (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,        nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
    Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 157 narodnih poslanika.
    Molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
    Konstatujem da imamo kvorum.
    Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Rodoljub Šabić, Dragan Jočić, Vladimir Dobrosavljević, Dragan Šormaz, Slobodan Pavlović, Vlastimir Budimović, Kermeci Karolj, Dušan Budišin, Biači Anton, Ratimir Svirčević, Miloš Lučić, Zoran Bošković, Juhas Atila, Dragiša Binić, Radosav Savatijević, Dragan Marković, Borislav Pelević, Dragan Šutanovac, Goran Vesić, Nenad Bogdanović, Milena Milošević, Milan Ernjaković i Nada Kolundžija (pre podne) Stanko Kovačević i Siniša Mitrović, (popodne) Vlatko Sekulović.
    Zakašnjenje su najavili Vukosav Tomašević i Đorđe Čukvas.
    Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
    Takođe, u skladu sa članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala i predstavnike Narodnog pokreta "Otpor", kao i predstavnike Udruženja porodica otetih i nestalih Srba sa Kosova i Metohije, kao i predstavnika Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije povodom treće tačke dnevnog reda.
    Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI (pojedinosti)
    Pošto smo na jučerašnjoj sednici prihvatili Predlog zakona u načelu, otvaram pretres Predloga zakona o lokalnoj samoupravi u pojedinostima.
    Po Poslovniku, narodni poslanik Zeldžo Hurić.
    ...

    Zeldžo Hurić

    Dame i gospodo narodni poslanici, shodno članu 138, predlažem da se rasprava u pojedinostima skrati na tri minuta obzirom da se dosadašnji tok diskusije uglavnom svodio na raspravu o amandmanima. Tražim, naravno, da se Skupština izjasni o mom predlogu. Zahvaljujem.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Stavljam predlog narodnog poslanika Zeldža Hurića da se rasprava u pojedinostima ograniči na tri minuta.
    Molim narodne poslanike da se izjasne glasanjem.
    Za 91, protiv 79, uzdržanih nema, nije glasalo troje, ukupno 173 narodna poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku da rasprava u pojedinostima, prema članu 138, bude tri minuta.
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Joca Arsić.
    Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Podnosilac amandmana želi reč. Izvolite. Podsećam vas da je ograničena rasprava na tri minuta. Izvolite.
    ...

    Joca Arsić

    Mogli smo da donesemo odluku i da ne raspravljamo uopšte o amandmanima. Očigledno je da nismo, mada je ovo glasanje problematično.
    Kao što je predsedavajuća rekla, podneo sam amandman na član 1. zakona koji glasi: "Pravo građana u lokalnoj samoupravi ostvaruju se neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika, upravljanjem javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo. Lokalna samouprava ostvaruje se u opštini, gradu i gradu Beogradu (u daljem tekstu: jedinici lokalne samouprave). "Strani državljani mogu imati pojedina prava u ostvarivanju lokalne samouprave, pod uslovima i na način utvrđen zakonom. Građani koji imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave, upravljaju poslovima lokalne samouprave u skladu sa Ustavom, zakonom i statutom jedinice lokalne samouprave".
    Na ovaj član podneo sam amandman sledeće sadržine: u stavu 2. posle reči "opština" dodaju se reči "kao osnovnoj teritorijalnoj jedinici", uz predlog je da se stav 3. ovog člana briše. U obrazloženju koje je dala Vlada, pošto nije prihvatila ovaj amandman, kaže da se amandman odbija zbog toga što se prava stranih državljana u ostvarivanju lokalne samouprave uređuju drugim propisima, a ne ovim zakonom.
    Mislim da ovo obrazloženje ne može da stoji, jer sam tražio da se ovaj stav 3. briše. Kod stava 2. uopšte nije dato obrazloženje na moj predlog, da se precizira da se posle opštine dodaju reči "kao osnovnoj jedinici lokalne samouprave". Dalje, u ovom istom članu predviđeno je da građani koji imaju biračko pravo i prebivalište mogu da učestvuju u ostvarivanju lokalne samouprave.
    Stavom 3. ovog istog člana predviđa se da takvo pravo mogu da participiraju, odnosno da uzmu učešće u lokalnoj samoupravi i stranci. Mislim da ovo isključuje poslednji stav ovog člana jer su u potpunoj nesaglasnosti.
    Ako treba već da se reguliše i da se poziva u obrazloženju da će to biti regulisano drugim propisima iz ove oblasti, onda mislim da je to potpuno nesuvislo u odnosu na sam ovaj predlog i koncept zakona.
    Ako treba da se regulišu poslovi lokalne samouprave i prava na participaciju i učešće u lokalnoj samoupravi, onda to treba da bude regulisano ovim predlogom zakona, a ne nekim posebnim zakonima kako se ovde predviđa, a ne predviđa se brisanje ovog stava u samom ovom tekstu zakona.
    Mislim da su ova obrazloženja nedovoljna i neadekvatna, da ovi moji amandmani imaju potpuno mesto u izmenama ovog člana i da će tim amandmanima biti poboljšan postojeći tekst zakona.
    Predlažem ovoj skupštini da ovaj moj amandman usvoji i u stavu 2. i u brisanju stava 3. ovog člana zakona. Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Izvolite, narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS, a posle njega narodni poslanik Žarko Obradović.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Amandman o kome je reč ima smisla jer se već kroz prvi član ovog zakonskog projekta sagledavaju svi ostali nedostaci zakona koji će, eventualno, Narodna skupština da usvoji. Koji su to nedostaci? Imali ste dovoljno vremena, a niste bili u stanju da napravite kompletan zakon o lokalnoj samoupravi. Već u prvom članu nagoveštavate da će se neke stvari rešavati posebnim zakonima. To je duboko iracionalno. Svesni ste nedostataka, a niste u stanju odmah da uđete u rešavanje problema. Zašto onda žurite sa novim zakonom? Nemate razloga za žurbu.
    Prvo, ovim zakonom niste predvideli način izbora odbornika, niste predvideli ni način izbora predsednika opštine, osim što ste rekli da će to biti neposrednim glasanjem. Što se niste strpeli jedno pet dana, seli sa vašim bajnim pravnim stručnjacima, koji su genijalni po nepoznavanju prava sudeći po ovim projektima koje nam podnosite, i onda sa njima ta pitanja raščistili.
    Dalje, govorite o učešću stranaca u ostvarivanju lokalne samouprave. Niste definisali jasno koje su to jedinice lokalne samouprave, šta je to grad, a šta je to grad Beograd. I grad Beograd ostavljate za regulisanje posebnim zakonom.
    Niste definitivno razjasnili razliku između opštine, gradske opštine i prigradske opštine. Sve su to pitanja koja moraju prethodno da se jasno razgraniče. Bez njihovog razjašnjenja, zakon ne može da ima smisla.
    Što se tiče same odredbe o učešću stranaca u ostvarivanju lokalne samouprave, ovde se sagledava istovremeno i vaše pomodarstvo i pravničko neznanje. Pomodarstvo; vi ste načuli da se u nekim zapadnim evropskim zemljama strancima, gastarbajterima koji imaju radne dozvole, koji su već državljani u određenom smislu reči, ali ne punopravni, omogućava ostvarivanje određenih prava u lokalnoj samoupravi, pa - videla žaba kako se konji potkivaju i ona nogu podmetnula. To je suština ove vaše odredbe.
    Niste uopšte ušli u našu situaciju. Imamo li mi gastarbajtere? Imamo li te strance koji sa radnim dozvolama rade ovde i koliko ima takvih? Da li je to taj problem koji se mora na ovakav način rešavati i kroz rešavanje tog problema da se krše osnovni ustavni principi.
    Znate, državljanstvo je osnov za sticanje svih građanskih prava i sloboda. Prava stranaca su posebna kategorija. Ne može stranac ostati bez svih prava i sloboda; prvo ne može ostati bez slobode, a sve slobode se garantuju i strancu. Što se tiče prava, ne može stranac biti izjednačen sa domaćim državljaninom. Ako ćemo državljanina naše zemlje izjednačiti sa strancem, postavlja se pitanje šta će nam državljanstvo, šta znači državljanstvo, šta ono predstavlja, zašto uopšte da postoji državljanstvo.
    To je suština i zbog toga se već na ovom prvom članu vide svi nedostaci vašeg zakona, nepromišljenost i nestručnost ljudi koji su ga pisali. Da je ovo pisao pravni stručnjak, vičan pravnom normiranju, on bi već u prvom stavu postavio osnovne pravne kategorije sa kojima definiše zakon i dosledno bi te kategorije razvijao kroz celi tekst zakona.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, zamenik predsednika poslaničke grupe SPS-a.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Žarko Obradović

    Poštovane kolege poslanici, kolega Joca Arsić je predložio brisanje ovog stava 3. u članu 1. zakona iz prostog razloga što nismo u mogućnosti da saznamo koja su to prava koje strani državljani mogu ostvarivati u lokalnoj samoupravi u Republici Srbiji. Na odboru smo postavili slično pitanje i nismo dobili nikakav odgovor.
    Naime, poznato je da postoji zakon koji reguliše prava i položaj stranih lica, tj. Zakon o kretanju i boravku stranaca; tu je taksativno nabrojano sve ono što se odnosi na strana lica koja su privremeno ili stalno naastanjena u SRJ i koja oni prava imaju u jednom ili drugom statusu. To je taksativno navedeno, ukoliko se pod pravom stranih lica da učestvuju u posebnoj lokalnoj samoupravi podrazumeva samo to da žive na teritoriji lokalne samouprave; opet tu dolazimo do toga da to nije suština, jer pravo učešća u lokalnoj samoupravi podrazumeva da određeno lice ima biračko pravo.
    Mislim da je logično što je kolega predložio da se ovaj stav briše jer mislimo da je ovaj stav u stvari samo formalno deklarativnog karaktera i da je više namenjen stranoj javnosti, nego što to suštinski znači nešto za lokalnu samoupravu ili što reguliše ovo pitanje.
    Uostalom, ceo zakon je takvog karaktera. To smo čuli na Odboru (Milka Marinković neprestano dobacuje sa mesta). Takvog karaktera Milka, koleginice Milka, da je rečeno da se donosi zbog potrebe formalnog zadovoljavanja uslova Saveta Evrope da Jugoslavija bude njen član i da treba usvojiti zakon o lokalnoj samoupravi. Zato razgovaramo o ovom zakonu koji je bez suštine i sa puno formalnih prava, ali koji suštinski ništa ne znači za lokalnu samoupravu niti može unaprediti lokalnu samoupravu, a još tragičnije je da sadrži odredbe koje neće biti skoro primenjene.
    Kolega je pomenuo da u prvom stavu treba definisati sve što je vezano za lokalnu samoupravu jer ovi prvi članovi govore o sistemu lokalne samouprave. Mi smo iz tog razloga, videćete kasnije, predložili brisanje člana 17. da bi u ovom prvom delu tih dvadesetak članova, kojim se utvrđuje sistem lokalne samouprave, bilo tačno utvrđeno šta je to što čini sistem lokalne samouprave u Republici Srbiji na osnovu ovog predloga zakona.
    Međutim, na osnovu svega onoga što smo uspeli da vidimo u sadržaju ovog zakona, ovde o sistemu nema ni reči.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima predstavnik predlagača, ministar pravde i lokalne samouprave, gospodin Vladan Batić.
    ...

    Vladan Batić

    Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih predložio bih, nazovipravnicima koji često kažu da je Ustav sveto pismo, što bi trebalo da bude, da pročitaju malo taj ustav; kada bi pročitali Ustav SRJ, član 66, znali bi da se prava i položaj stranaca regulišu saveznim zakonom.
    Dakle, to je prvi čas iz obuke o ustavnom pravu. Član 66. stranac u SRJ ima slobode, prava i dužnosti utvrđene Ustavom, saveznim zakonom i međunarodnim ugovorima. To pokušavam da objasnim pravnicima, a stručnjacima za predvojničku obuku teško to mogu da objasnim.
    Kada se pominje državljanstvo, treba da se stidi prethodna vlast što je stotine hiljada naših sunarodnika ostavila bez državljanstva. Tek je nedavno Savezna skupština donela Zakon o državljanstvu i tek su oni sada stekli prava koja imaju građani SRJ.