Podnosilac ovog amandmana oseća problem, ali ne zna kako da racionalno reši taj problem. Naravno, problem je u tome ako postoji odredba da radi zadovoljavanja opštih, zajedničkih i svakodnevnih potreba stanovništva na određenom području građani mogu da obrazuju mesnu zajednicu ili možda drugi oblik mesne samouprave, a u skladu sa statutom i odlukom jedinica lokalne samouprave.
Građanima se daje pravo da obrazuju oblik lokalne samouprave. Znate, te mogućnosti postoje na nekim novootkrivenim teritorijama, gde nema nikakve državne vlasti, pa se onda nađu građani i oni se organizuju.
Šta to znači građani se organizuju, građani formiraju, građani obrazuju? Kako građani da obrazuju? Postoji već država. Kada postoji država, nemaju građani šta više sami da obrazuju unutar političkog sistema, a što ne obrazuje država. Građani mogu da se udružuju, da se dogovaraju, da formiraju akcionarska društva, deonička društva, organizacije, partije, sindikate, šta god žele.
U okviru političkog sistema, tamo gde je reč o strukturi političkog sistema, reč je o državnoj vlasti, a lokalna samouprava je i državna vlast. Ona nije samo samouprava. Ona ima dvostruku prirodu: prirodu samouprave i prirodu državne vlasti. Ona u ime države i obavlja neke upravne nadležnosti.
U ovom slučaju, ako se član 88. promeni amandmanom koji je predložen, ništa se bitno neće promeniti. Ovde se kaže da "radi zadovoljavanja opštih, zajedničkih i svakodnevnih potreba stanovništva na određenom području jedinica lokalne samouprave može da obrazuje mesnu zajednicu ili drugi oblik mesne samouprave, u skladu sa statutom i zakonom".
Prvo, da razjasnimo šta je to mogući drugi oblik mesne samouprave. O tome se govori i u zakonu i u ovom amandmanu, a niko ne zna šta je to drugi oblik. Šta bi to moglo da bude? Da li je nekada nešto postojalo, pa da vidimo šta bi to moglo da bude. Čemu se to otvara prostor? Šta god nekome tamo negde padne na pamet ili se već misli na nešto što je već moguće da se pojavi u praksi. Na to pitanje niste u stanju da date odgovor. Možda je to kućni savet, šta? Šta je to? Ne znate na to pitanje da odgovorite.
Drugo, šta sa već postojećim mesnim zajednicama da se radi? Polazi se od toga da ono što je postojalo pre ustava, pravno ne postoji ako ustav nije sankcionisao, ako ustav nije regulisao. Mesne zajednice koje su postojale pre Ustava iz 1990. kao da ne postoje. One su uglavnom nastavile da postoje, nastavile su sa svojim postojanjem, a postoje i danas. Ovim odredbama zakona ili odredbama amandmana samo se zbrka čini većom...
(Predsednik: Vreme.)
Šta po ovom amandmanu, ako se on prihvati, da se radi sa onim starim i nasleđnim mesnim zajednicama? Koliko je to ozbiljan problem govori činjenica da se punih pet ili šest godina Skupština grada Beograda nije odvažila da donese gradsku odluku o mesnim zajednicama. Zbog toga nijedna mesna zajednica na području grada Beograda nije ni legalna ni legitimna. Toliko je to ozbiljan problem. Tamo gde je moguće preko kolena seći probleme, može i ovako, mogu i drugi oblici, može kako kome padne na pamet, pokazuje se samo...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
... da se ne razmišlja ozbiljno o samom problemu. Da li je isteklo vreme?
