PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 07.02.2002.

11. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

11. dan rada

07.02.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 18:05

OBRAĆANJA

Branislav Ivković

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Slobodan Pavlović ispred SPS-a podneo je amandman kojim predlaže da se u članu 7. u drugom stavu  kaže "jedinica lokalne samouprave može ugovorom, na načelima konkurencije i javnosti, poveriti pravnom ili fizičkom licu obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana", pa on predlaže da se stavi zarez, pa zatim "osim ako zakonom drugačije nije određeno".
Konkretno, ovim članom 7. lokalnoj samoupravi se dozvoljava da formira svoje lokalne organizacije za zadovoljavanje potreba stanovništva i jasno je da su to pre svega poslovi iz oblasti komunalnih delatnosti, vodosnabdevanja, prevoza građana itd.
Komplementaran zakon ovom zakonu je Zakon o komunalnim delatnostima, a on je jasno rekao koje vrste poslova ne mogu biti u celini poverene bilo kakvom konkurencijom i na kojim vrstama poslova mora lokalna samoprava zadržati većinsko vlasništvo. To se pre svega odnosi na oblast vodosnabdevanja i na oblast šinskog transporta. Znači, transporta i onih poslova koji ne mogu biti lako paralelizovani.
Druga je situacija npr. sa iznošenjem đubreta i sa nekim drugim delatnostima, prevozom autobusima, koji bez ikakvog problema mogu imati zdravu konkurenciju, ali monopol nad vodosnabdevanjem, monopol nad centralnim grejanjem, monopol nad šinskim transportom, Zakonom o komunalnim delatnostima predviđeno je da pripada lokalnoj samoupravi.
Upravo zbog toga narodni poslanik Slobodan Pavlović je predložio da se naglasi, da se kaže da može biti ova konkurencija, osim ako zakonom drugačije nije predviđeno, upravo određujući se prema Zakonu o komunalnim delatnostima, koji u suštini štiti interes građana. Jer, kada bi nekome došao u ruke taj monopol snabdevanja grada vodom, šinski transport ili centralno grejanje, taj monopol bi mogao u mnoge druge svrhe da se koristi. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Ako ne, stavljam amandman na glasanje.
Za 44, protiv 77, uzdržanih 20, nije glasalo 34, ukupno 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS-a je podneo amandman na član 8. Predloga zakona koji ću obrazložiti, a tiče se zadržavanje mesnih zajednica i čak ustanovljavanja nekih novih oblika mesne samouprave, što je apsolutno nespojivo sa, pre svega, našim opredeljenjem po pitanju osnovanosti postojanja mesne zajednice. Argumenti za to su: prvo,  što mesne zajednice, pre svega, nisu ustavna kategorija; drugo, to što se one u praksi nisu pokazale i dokazale.
Nekada su mesne zajednice, u vreme Kardelja i komunizma, u stvari bile osnovne partijske ćelije. One su to i dan - danas. Zbog toga vi njih zadržavate kao oblik mesne samoupave, jer stranke DOS-a koje nemaju svoju stranačku infrastrukturu, preko mesnih zajednica to nadoknađuju i od izbora za organe mesne zajednice prave jednu političku borbu; iako mesne zajednice ni onda kada su funkcionisale nisu imale taj cilj, nego je trebalo da zadovolje neke zajedničke interese svih građana koji žive na prostoru te mesne zajednice.
Danas se dešava da se pokupi 50 ljudi, pozovu se, izaberu se organi mesne zajednice. Oni koji su za to saznali ili koji su pozvani, došli su. Praktično, građani ne znaju da mesna zajednica postoji, a ta mesna zajednica treba da radi nešto u interesu tih građana. To je sve pod znakom pitanja i, naravno, pod navodnicima, jer cilj te mesne zajednice i nije da nešto da uradi, nego da sprovodi politiku one političke partije koja se domogla nazovivlasti u mesnoj zajednici.
U odredbama člana 71 - 76. dalje se razrađuje pitanje mesne samouprave. Nas, pre svega, zapanjuje to da vidimo da imate nameru da lokalnoj samoupravi, odnosno opštini kao osnovnoj jedinici lokalne samouprave, omogućite da neke svoje izvorne nadležnosti prenese na mesnu zajednicu. To će očigledno funkcionisati po sistemu - kad građanin dođe u opštinu da nešto traži ili na nečemu insistira, onda mu neko odgovoran u opštini kaže da ide u mesnu zajednicu ili, kako se to kod nas u narodu kaže, žali se upravi vodovoda.
Mesne zajednice neće biti sposobne, na osnovu finansijskih sredstava koje imaju, a ovde se pre svega računa na samodoprinos, protiv koga smo takođe, jer mislimo da platežna sposobnost naših građana nije takva da mogu da učestvuju i putem samodoprinosa, pored ovolikih poreza, da bi dobili put, da bi dobili vodu, da bi se izgradila kanalizacija ili telefonski priključak i sl.
Mesne zajednice, po mišljenju srpskih radikala, su prevaziđena kategorija sa kojom treba da raskrstimo. Mi smo raskrstili, a vi kao neokomunisti očigledno niste. Vama kardeljevski sistem apsolutno odgovara, s tim što je on zaista imao sistem, a vi radite sve van sistema.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Ovoga puta moram da budem prilično i neočekivano blag prema vama DOS-ovcima, jer vi niste krivi što je taj koncept, ideja mesne zajednice ostala u vašoj glavi. Krivi su socijalisti što su to zadržali u prethodna dva zakona, iako smo mi pokušavali da se to izbaci kao neustavna kategorija. To je ostalo iz starog komunističkog perioda, iz perioda totalitarizma, iz perioda kardeljevske regulacije političkog sistema. Međutim, vi sada treba da dokažete da niste samo jedna od varijanti komunista ili socijalista, da zaista zastupate jedan liberalno-demokratski koncept političkog sistema. Ako zastupate takav koncept, onda ćete odustati od mesnih zajednica.
Prvo, zato što Ustav uopšte ne poznaje kategoriju mesnih zajednica. Drugo, zato što se iz ovoga ne vidi šta su mesne zajednice. Ako ostane ovakva odredba, od opštine do opštine će svako različito tumačiti šta je uopšte mesna zajednica.
Mi smo tu praksu imali do sada. Tamo gde su vladali srpski radikali, mi smo to jednostavno ukidali. Međutim, u Srbiji smo imali takvu praksu da u jednoj opštini skupština opštine postavlja rukovodstvo mesne zajednice; u drugoj opštini izvršni odbor opštine delegira, iz reda opštinskih odbornika, savet mesne zajednice; u trećoj opštini se drži zbog građana, pa on bira članove mesne zajednice. Vrlo su retki slučajevi da se išlo na tajne, neposredne i demokratske izbore za skupštinu mesne zajednice. Pitanje je da li uopšte takvih izuzetaka ima u Srbiji.
Šta je onda mesna zajednica? To niko nije u stanju da objasni. Tamo gde postoji, u lokalnim uslovima, društveno-teritorijalna, ekonomska celina, zašto ne ići na formiranje opštine; čemu mesna zajednica? Postoje velika sela, velika naselja, pravi gradovi, koji po prirodi stvari mogu da budu opštine. Onda ih treba proglasiti za opštine. Zašto ih držati u statusu neke imaginarne mesne zajednice?
Tamo gde ne postoje uslovi da se formira opština, čemu onda insistiranje na mesnoj zajednici. Iskustvo pokazuje, ne po novčanim iznosima, nego procentualno po broju afera, da je najviše afera bilo u organima mesnih zajednica. Zašto su mesne zajednice jednoj kategoriji ljudi posebno privlačne? Zato što oni odmah razmišljaju o mesnim samodoprinosima i o raspolaganju parama tih samodoprinosa. To je ono što ih privlači, a ne neki drugi poseban problem.
Ovde utemeljenja za postojanje mesnih zajednica nema u Ustavu, ne treba da bude takvih kategorija ni u zakonu. Ako se već uvodi nešto u zakon, što Ustav, u principu, ne zabranjuje, onda to mora jasno da se definiše, mora da se razradi struktura mesnih zajednica; da se vidi kakva je priroda tog podorgana lokalne samouprave ili podistitucije; da se vidi kakva je struktura organizovanja; da se vidi koji su to organi i kako se ti organi konstituišu.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 40 sekundi.)
Ništa se od toga ne može videti iz ovoga zakona i ovaj zakon samo po nekoj inerciji prihvata ranija rešenja, a ta rešenja su i protivpravna i necelishodna.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković, predsednik poslaničke grupe.

Branislav Ivković

Dame i gospodo poslanici, izgleda da posle omnibus zakona, minibus svim vojvođanskim poslanicima je otišao, tako da nemate ni jednog poslanika iz vojvođanskih partija, ni kvoruma ne bi imali da mi izađemo iz sale. Tek toliko, koliko odgovorno preuzimaju  DOS-ovi poslanici posao koji rade.

Član 8, koji govori o mesnim zajednicama, mi podržavamo, jer smo uvereni da, posebno u opštinama koje imaju dosta razuđenu strukturu stanovanja sa mnogo sela, i te kako treba očuvati mesne zajednice kao najbliži oblik lokalne samouprave za stanovništvo. Sigurno da stanovnici jedne mesne zajednice mnogo bolje znaju šta im je potrebno i šta treba činiti na nivou njihove mesne zajednice, nego što to treba da zna centralizovano opštinsko rukovodstvo u velikim opštinama.

Mi se apsolutno zalažemo upravo za član 8. kakav jeste, odnosno mi smo protiv amandmana koji je podnela Srpska radikalna stranka.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Pravo na repliku, narodni poslanik Sredoje Mihajlov.

Sredoje Mihajlov

Gospodin Branislav Ivković je pomenuo da nema vojvođanskih stranaka, a zbog javnosti bih rekao da  su poslanici Vojvodine prisutni. Da ne bi dezinformisali javnost, samo toliko, tu smo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Hvala. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 25, protiv 98, uzdržanih 12, nije glasalo 35, ukupno 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Izvolite.