Dame i gospodo narodni poslanici, o lokalnoj policiji sam se negativno izrazio još u načelnoj raspravi i biće prilike kada stignemo do tog člana zakona, ali nadam se da će se do tog trenutka Vlada predomisliti i odustati od lokalne policije, jer bi to bilo zaista strašno opasno.
Pokušavam o tom pitanju da govorim bez neke stranačke zagriženosti. To je opasno za svaku vlast ukoliko se izvrši takva disperzija policije. Ali, ovde bi bilo veoma loše i ako bi se prihvatila nadležnost skupštine opštine, odnosno opštine po pitanju tzv. opštinskog organa za prekršaje. To je onaj naš klasični sud za prekršaje.
Kao što su redovni sudovi imali samo u nazivu - opštinski, tako su i sudovi za prekršaje imali u nazivu - opštinski sud za prekršaje, odnosno kako se to sada kaže - organ za prekršaje. Ali, to ne sme biti organ lokalne samouprave. Sfera prekršaja je veoma bliska krivičnoj sferi, sferi krivičnog gonjenja. Ali, prekršaji nisu ingerencija sudske vlasti, nego upravno-izvršne vlasti.
To je izuzetak u odnosu na sva druga krivična dela. Prekršajni postupak je skraćen u krivični postupak. Kazne u prekršajnom postupku su jedna vrsta krivičnih kazni ograničenih po težini i po vremenu trajanja, ako je reč o kaznama zatvora.
Mogao bih nadugo da vam objašnjavam zašto uopšte sud za prekršaje ne bi imao pravo u demokratskoj državi da izriče kazne zatvora, nego samo novčane kazne. Ali, to je već druga problematika i verovatno će biti prilike i o tome da se govori povodom nekih drugih zakonskih projekata.
Ovde niko drugi osim centralne, državne, izvršno-upravne vlasti ne bi smeo da ima ingerencija kada je reč o gonjenju prekršaja. To je, dakle, nadležnost Vlade, odnosno njenog ministarstva. Obično je to ministarstvo pravde. U nekim zemljama je to i ministarstvo unutrašnjih poslova. Treba i tu činjenicu imati u vidu. Prekršaji su gonjeni u civilizovanim zemljama na ovaj način od strane upravne vlasti zato što je obično potrebno da se skrati postupak koji je pred sudom duži i zato što je potrebno hitno reagovati u nekim specifičnim situacijama.
Ali, kod nas je to ograničeno na izricanje, na primer, svega dva meseca zatvora. Ne bi smelo ni toliko. Imali smo u Titovo vreme slučajeve zloupotreba te institucije, kada su ljudi preventivno zatvarani od strane izvršne vlasti i izricane im te kratke vremenske kazne, da ne bi smetali u određenom trenutku.
Ne bi ni upravna vlast smela da ima te ingerencije ovako široko postavljene, a kamoli lokalna vlast. Zamislite sada - predsednik opštine ili gradonačelnik, koga vi tako koncpirate u ovom zakonu, postane vlast u opštini, jedini je izvršna vlast, sve je pod njegovom kontrolom, pa čak postavlja sudiju za prekršaje i organ za prekršaje i s druge strane ima policiju. Dakle, on hapsi i odmah odvodi pred sudiju za prekršaje.
Pa zar mislite da bi u toj opštini smela uopšte da se pojavi inicijativa, zvaničana inicijativa za smenu gradonačelnika? Ne bi ni smela.
Onaj ko se usudi, ovaj ga odmah uhapsi, odmah ga osudi dva meseca za prekršaj i gotovo. (Smeh.) To bi bilo čudo od države u pravom smislu reči.
