PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 11.02.2002.

12. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

12. dan rada

11.02.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:25 do 17:45

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, zamenik predsednika poslaničke grupe SPS-a.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Kolege poslanici, naš kolega Rade Bajić je u ime SPS-a podneo amandman na ovaj član iz sledećih razloga. Naime, poslanička grupa SPS-a smatra da ovaj amandman treba prihvatiti, da teritorijalna autonomija ne može poveravati poslove, jer se poveravanje poslova može vršiti samo zakonom, dakle, aktom koji ne može doneti teritorijalna autonomija, kao i zato što poveravanje pojedinih poslova određenoj opštini, odnosno gradu, može vršiti samo Republika Srbija (dakle, republički organ, a ne organi teritorijalne autonomije, što je utvrđeno i u Ustavu Republike Srbije u članu 71. i članu 113).
Ukoliko ovaj amandman ne bi bio prihvaćen i predloženo rešenje bude u praksi primenjeno, mi bismo stvorili i jednu faktičku situaciju da se u sistemu lokalne samouprave stvara nejednakost među građanima, jer će neke opštine, odnosno gradovi dobijati dodatne poslove, a to su one koje se nalaze unutar teritorijalne autonomije, u odnosu na druge gradove koji se nalaze van teritorijalne autonomije.
Inače, što se tiče ustavnosti zakona o kome smo mi ovde razgovarali u Skupštini Republike Srbije, koji je donet, sami znate, tesnom većinom, to pitanje bi moglo doći na dnevni red tek onda kada se uspostavi rad Ustavnog suda Srbije. Ustavni sud Srbije ne postoji već više od godinu dana iz prostog razloga što skupštinska većina ne želi da izabere sudije Ustavnog suda, pa da se onda vidi ustavnost ne samo tog nego i drugih zakona koje je ova skupština usvojila, a pogotovo uredbi na osnovu kojih Vlada Republike Srbije vlada. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo narodni poslanici,  prvo insistiram da Čedomir Jovanović objasni svoju malopređašnju rečenicu - da je Skupština Vojvodine  organ državne uprave - da mi precizno to objasni. (Čedomir Jovanović, sa mesta: Izvršno veće.)
Drugo, Čedomire Jovanoviću, rekli ste za ovom govornicom, doslovno, da je Skupština Vojvodine organ državne uprave. Možete da se ispravljate, ali izađite za govornicu, pa se onda lepo ispravite, kažite da ste mislili nešto drugo u odnosu na ono što ste rekli. Neću više na tome insistirati.
Ovaj amandman skreće pažnju na mnogo krupniji problem. Ovim zakonom nije jasno definisan grad kao oblik lokalne samouprave. Postoji izvesno opravdanje za podnosioce zakonskog projekta - nisu to bili u stanju ni raniji zakonopisci da objasne, da definišu. Sadašnji pisac zakonskog projekta očigledno nije o tome ni razmišljao.
Šta je to po čemu se grad razlikuje od opštine, osim po nazivu? Nema ništa drugo. Da li je to činjenica da grad ima više gradskih opština? Zakon o teritorijalnoj organizaciji je odredio koji su to gradovi u Srbiji. Nijedan od tih gradova nije postao grad u pravom smislu reči, ni Novi Sad, ni Niš, ni Priština (i koji je tu još bio), jer nisu već postojeću opštinu podelili na više opština ili pripojili neke prigradske opštine. Ne može to biti osnov postojanja grada. Grad se mora drugačije definisati. Nije moglo ranije da se to definiše, ali, postavljam pitanje, zašto sada ne može.
Da bi grad mogao da se razlikuje od opštine, on mora imati neke izvorne nadležnosti grada, a ne samo poverene poslove, jer sve poverene poslove koje može da dobije grad, može da dobije bilo koja opština. Tako se načelno ovaj zakonski projekat postavlja. To ne može, povereni poslovi ne mogu biti osnov za razlikovanje grada od opštine. Besmisleno je da se grad od opštine razlikuje po tome što on ima nekoliko gradskih opština, a te gradske opštine su pro forme, one su možda na nivou nekadašnjih mesnih zajednica po nadležnostima koje imaju; veoma malo nadležnosti imaju.
Ni ovaj zakon im nije povećao te nadležnosti, čak se i ne upušta u definisanje gradskih opština, prepušta sve gradovima. Šta je to onda po čemu se grad razlikuje od opštine? To još niko nije u stanju da objasni. Zašto onda postoje gradovi, pored opština? Zašto se svi gradovi ne zovu jednostavno opštine? Mora da se reši taj problem.
(Predsednik: Vreme.)
Kako? Postoji više ideja. Postoji više mogućnosti da se to reši, ali mora da se reši i da se zakonom odredi - opština ima te i te nadležnosti, a grad ima te i te nadležnosti, ima ih ubedljivo više nego što ih ima opština. Po tome bi se onda grad razlikovao od opštine, a ne da se iščekuje da Republika iz okvira svojih nadležnosti više poslova poveri gradu nego opštini, pa da to bude osnovni deo njihovog razlikovanja. Onda je to sa pravnog aspekta neozbiljno.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Hvala. Pravo na repliku, narodni poslanik Čedomir Jovanović.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Poštovana gospođo Mićić, zahvaljujem se, gospodine Šešelj, u pravu ste, mislio sam na skupštinu kao državni organ, na organe uprave kao što su izvršno veće i njegovi sekretarijati. To je bila jezička greška. Pre svega se ona ticala člana 111. u kome se kaže koji su to državni organi, a mislim da se niko neće sporiti oko toga da je pokrajinski parlament državni organ, da je organ uprave pokrajinsko izvršno veće sa svojim sekretarijatima.
Podsetiću vas još jedanput, ako na tome insistiramo, na kontrolne mehanizme kojima se sprečava mogućnost zloupotrebe i koji su iskazani u članu 110. važećeg Ustava Republike Srbije, a u kome se između ostalog kaže da statut autonomne pokrajine (a ne kaže se Vojvodine, pretpostavljam da govorimo razumno i da ovog trenutka razmišljamo o Vojvodini) donosi Skupština Vojvodine, uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije. Ukoliko bude postojala i jedna, čak i u pretpostavci, mogućnost zloupotrebe, budite sigurni da će poslanička grupa DOS-a pred republičkim parlamentom, u trenutku u kome budemo raspravljali o statutu i njegovoj usklađenosti sa društvenim interesima, tako nešto sprečiti.
U ovoj inicijativi resornog ministarstva i u ovom zakonu ne postoji mogućnost za takvu vrstu straha. Zapravo se radi o racionalnom uvažavanju potrebe našeg društva i našoj želji da učinimo što efikasnijim servis državne uprave i državnih organa. Dakle, mi ćemo preneti, kao što smo to učinili, na autonomnu pokrajinu izvesne nadležnosti. Treba dozvoliti autonomnoj pokrajini da u skladu sa statutom te nadležnosti delegira organima lokalne samouprave.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Za reč se javio narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DOS-DSS. Izvolite.

Dejan Mihajlov

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici, evo i rasprava o ovom amandmanu potpuno je dala za pravo jednom osnovnom reformskom načelu  DSS-a, a to je da nema suštinskih reformi bez promene Ustava. Ova rasprava je pokazala da je postojeći Ustav neadekvatan za promene u Srbiji, za reforme kojima težimo. Imali smo sukob i kod donošenja zakona o poveravanju izvornih nadležnosti i prenošenju određenih nadležnosti Pokrajini Vojvodini. Naravno, kod ovog zakona vidom zakon o lokalnoj samoupravi, ovim članom da postojeći Ustav nije dobar.
Zato smatramo, i predlogom ustava DSS je predviđeno, da autonomija (regionalna autonomija u ovom slučaju, pošto smo mi predvideli regionalnu državu) može da poveri određene poslove upravo lokalnoj samoupravi. Ne vidimo da je ovo sa tih načela sporno, već je sporno sa načela ustavnosti, te smo mi i predložili ovaj amandman. Rasprava o ovom amandmanu, a i o nekim amandmanima koje će da uslede, pokazuje samo potrebu da se suštinski reformiše naš pravni sistem i da se krene upravo od tog najvišeg akta - ustava. Pokazuje se, kao neophodna, potreba da krenemo onim reformskim putem reformisanja same države, tako što ćemo doneti novi ustav.
Toliko. Pozivam poslanike da se izjasne u korist ovog amandmana.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Hvala. Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 69, protiv 78, uzdržana dva, nije glasalo 35, ukupno 184 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodna poslanica Nataša Jovanović podnela je amandman kojim je predložila da se poglavlje 2.3. i član 26. brišu.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li želite reč? Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovo poglavlje 2.3. i član 26. između ostalog govori o tome da ovaj predlog zakona o lokalnoj samoupravi ima protivustavne odredbe i da Vlada Republike Srbije konstantno baca važeći Ustav pod noge i svesno ga krši. Upravo o tome govori član 118. važećeg Ustava Republike Srbije, koga svi treba da se drže kao da je Sveto pismo (to za nas i jeste). Kada je donet Ustav Republike Srbije jasno je definisano koje poslove obavlja grad Beograd. "Teritorija grada Beograda utvrđuje se zakonom" - to je drugi stav tog člana; i to je urađeno po Zakonu o teritorijalnoj organizaciji lokalne samouprave koji je kasnije, čini mi se 1995. ili 1996. godine,  doživeo izmenu u smislu da su još, pro forme, utvrđeni gradovi Novi Sad, Kragujevac, Niš i Priština.
Ustav tačno definiše koji su to prihodi koji pripadaju gradu Beogradu i da on ima statut kojim se određuje koje poslove opštine vrši grad Beograd, a koje gradska opština u njegovom sastavu.
U tom smislu treba da se posmatra ta teritorijalna određenost grada Beograda, jer 1990. godine samo Beograd je imao status grada zato što je imao više opština.
Sada se ovde postavlja pitanje zašto, na takav protivustavan način, samo poseban zakon za Beograd, kada Ustav jasno kaže da statut reguliše poslove koje grad Beograd obavlja. Šta ste to hteli i zašto je to na ovakav način urađeno, kroz ovaj, kako ste ga vi nazvali, a što on uopšte nije, sistemski Zakon o lokalnoj samoupravi. Pitanje je onda šta će sve taj zakon o Beogradu da sadrži i šta nameravate sa tim zakonom.
Osnovna je stvar da se sam predlagač zakona u ovoj opštoj zbrci kod pravljenja ovakvog predloga zakona o lokalnoj samoupravi ne drži principa i ne govori o tome da mi u Srbiji imamo samo monotipnu opštinu i da sve opštine u Srbiji treba da imaju isti položaj, iste nadležnosti, bez obzira na broj stanovnika, na privredni razvoj itd. Tek bi, eventualno, promenom Ustava to moglo na drugi način da se reguliše. Zbog toga će poslanička grupa SRS tražiti da se briše ovo poglavlje 2.3. iz Predloga zakona za koje je nevešto nesposobna DOS-ovska vlada, odnosno predlagač Vlada Republike Srbije, odbijajući ovaj amandman koji je jedino ispravan, rekla da ne može da prihvati amandman koji sam podnela ispred poslaničke grupe SRS zbog toga što postoji potreba da se na poseban način uredi položaj grada Beograda.
Dakle, vi imate mnoge potrebe, da verno služite vašim nalogodavcima, da pišete ustav onako kako vam oni diktiraju...