Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,        nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 180 narodnih poslanika.
Molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum.
Molim vas da primite izvinjenje zbog zakašnjenja, do koga je došlo usled posete visoke delegacije Bundestaga Narodnoj skupštini. Nadam se da ćete uvažiti to izvinjenje.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miroslav Markićević, Miodrag Jaćimović, Dragan Jočić, Vladimir Dobrosavljević, Radmilo Milošević, Branko Bešević, Bogoljub Zečević, Zlata Đerić, Branimir Trajković, Vasilije Pavićević, Biači Anton, Ratimir Svirčević, Branislav Pomoriški i Ljubiša Đoković; (pre podne) Stanko Kovačević, Petar Mišić, Goran Vesić, Dragan Šutanovac i Dragan Janjić.
Zakašnjenje su najavili Juhas Atila i Išpanovič Ištvan.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Takođe, u skladu sa članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala i predstavnike Narodnog pokreta "Otpor", predstavnike Udruženja porodica otetih i nestalih Srba sa Kosova i Metohije, kao i predstavnika Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije povodom treće tačke dnevnog reda.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI (pojedinosti)
Podsećam vas da smo raspravu o Predlogu zakona o lokalnoj samoupravi u pojedinostima prekinuli u toku pretresa o amandmanu na član 19, koji je podneo narodni poslanik Petar Petrović.
Takođe, podsećam da su u pretresu o ovom amandmanu učestvovali narodni poslanici Živko Selaković, zamenik predsednika poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva i dr Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Molim narodne poslanike da se izjasne glasanjem.
Za 52, protiv 120, uzdržanih nema, nije glasalo 9, ukupno 181 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Pomoriški.
Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje.
Za 8, protiv 168, uzdržana dva, nije glasalo 8, ukupno 186 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 20. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine i narodni poslanik Branislav Pomoriški.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Mujo Muković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Izvolite, a podsećam vas da je rasprava ograničena na tri minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 20. definiše poverene poslove. U prvom stavu se kaže: "Poveravanje ovih poslova vrši se svim ili pojedinim opštinama ..." Predložio sam amandman kojim tražim da se brišu reči "ili pojedinim". Smatram da ovako formulisan stav 1. člana 20. daje mogućnost dovođenja u neravnopravan položaj pojedinih opština, a za šta po mom mišljenju nema adekvatnog i racionalnog obrazloženja. Hvala.

 Zahvaljujem.
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
Izvolite, narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS.

Poslanička grupa SRS neće podržati amandman narodnog poslanika Muja Mukovića. Mi, srpski radikali smatramo da je ovo jedan od retkih članova zakona gde se neka ozbiljnija primedba zapravo ne može izreći. Kod poveravanja i obavljanja određenih poslova iz okvira prava i dužnosti Republike treba imati u vidu da se ti poslovi mogu poveravati trajno i privremeno. U slučaju elementarne nepogode, na primer, koja je zahvatila jedan deo Srbije, u slučaju nekih nepredviđenih okolnosti; ko zna zbog kakve iznenađujuće situacije Republika može za određeno vreme, dok se ne uklone izvesne smetnje, da poveri obavljanje poslova iz svoje nadležnosti organima lokalne samouprave.
Ova formulacija i treba da ostane široka. Zašto? Zato što je reč o isključivim nadlženostima Republike Srbije, njenim ustavnim nadležnostima. Kada se te nadležnosti poveravaju, onda onaj ko po Ustavu ima te nadležnosti može suvereno da odlučuje kome će poveriti njihovo vršenje u svoje ime, u kom obimu i kolikog vremenskog trajanja će biti to poveravanje.
Zbog toga amandman ne bi bio dobar, jer bi ograničavao izvornog ustavnog nosioca određenih nadležnosti. U tom slučaju, on radije u određenoj situaciji ne bi hteo nikome da poverava obavljanje određenih poslova, ako mora svima. On mora da procenjuje koliko je ko sposoban na nivou lokalne samouprave da te poslove obavlja. Imajte u vidu jedan politički momenat: ako jedna partija drži vlast na republičkom nivou, ona će rado poveravati nadležnosti lokalnoj samopravi i u određenoj sferi, ako i tamo vlada identična partija.
Inače, ako različite partije vladaju na različitim nivoima vlasti, nerado će te poslove poveravati. Ali, tako je svuda u svetu: jer ima više poverenja prema nekome iz svoje partije, i to je normalno; to ne podrazumeva unapred neke zloupotrebe, privilegije itd; ili nema poverenja u određenu partiju, pa će reći - e, neću da poveravam dok ta partija tamo vlada. Tu treba da se zna da je mnogo važnije imati vlast na nivou države, nego na nivou lokalne samouprave. To je možda surova realnost, ali politička je realnost, prisutna u demokratskim sistemima.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?         Narodni poslanik Zeldžo Hurić, zamenik predsednika poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo prethodno rešenje je zaista vrlo korektno jer je suštinski u neku ruku i prihvatljivo.
Međutim, ovaj amandman je, po mom mišljenju, posledica onoga što smo doživeli u prethodnom periodu. Zaista je bilo takvih slučajeva da su se pojedini poslovi od strane Republike poveravali samo nekim opštinama koje su više uživale neko poverenje od strane republičke vlasti. Iz tog razloga, da ne bi došlo do nekih, da ne kažem, diskriminatorskih odnosa, pa i manje poveravanje pojedinih poslova, ovaj amandman je imao cilj samo da taj jedan oblik diskriminacije eliminiše.
Mi smatramo da bi amandman trebalo prihvatiti, ali ukoliko se i ne prihvati, nadamo se da će buduće vlasti, kao i ova sadašnja, zaista voditi računa o tome i da neće biti nikakvih diskriminatorskih ili manje poverljivih odnosa prema pojedinim lokalnim samoupravama.

Zahvaljujem zameniku predsednika poslaničke grupe Reformista Vojvodine i Sandžačke demokratske partije.
Da li se još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 12, protiv 166, uzdržan jedan, nije glasalo 14, ukupno 193 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Marko Ćulibrk.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu privhatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

Poštovani narodni poslanici, u ime SPS-a sam podneo amandman na član 20, gde se govori o poverenim poslovima. Mi se slažemo da Republika može da prenese na opštine po svom izboru određene poslove, kao što stoji u prvom stavu.
Međutim, u drugom stavu, za te poslove koje Republika poveri lokalnoj samoupravi i za koje obezbedi sredstva, predlažemo da se doda reč da se ta sredstva vode na posebnom računu. Jer, mi smatramo da, ako Republika prenese određene poslove na lokalnu samoupravu, ona ne može da se odrekne kontrolne funkcije i mora da izvrši kontrolu kako se ti povereni poslovi vrše. Zbog toga predlažemo da se ta sredstva vode na posebnom računu kako bi ta funkcija mogla što bolje da se obezbedi.
Takođe, primedba i da je lokalna samouprava došla u situaciju da mora da obavlja te određene poslove, a sada imamo situaciju da lokalna samouprava troši nenamenski ta sredstva. Uzećemo samo za primer porez na Fond za zarade od 3,5% gde se jedan posto odnosi na fondove za izgradnju stanova solidarnosti. U većini opština, taj jedan posto se ne izdvaja za stanove solidarnosti nego je otišao u plate zaposlenih službenika.
Smatramo da dolazi do zloupotrebe u opštinama i da ta sredstva moraju da se vode na posebnom računu. Hvala

Da li se još neko prijavljuje za reč? Izvolite, narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Poslanička grupa SRS ne prihvata ni amandman narodnog poslanika Marka Ćulibrka, jer mi principijelno smatramo da sve opštine treba da imaju samo jedan račun. Pogrešno je kada opština može da ima više računa, kao što je to pogrešno i kod drugih pravnih lica, pa onda novac može da se sakriva. Jedan račun na jednoj banci, drugi račun na drugoj banci itd, a ukida se služba društvenog knjigovodstva, odnosno Zavod za obračun i plaćanje kako je do sada postojao, a platni promet se prenosi na poslovne banke.
Sa druge strane, prema ovim novim saveznim zakonima, jedan od njih je već usvojen, vrši se koncentracija budžetskih sredstava i to takva koncentracija u kojoj će čak računi svih lokalnih samouprava biti zapravo podračuni republičkog budžetskog računa. U ovom slučaju, naravno, postoji mogućnost zloupotrebe, ako Republika opštini poveri obavljanje određenih poslova, i novac za obavljanje tih poslova; da se novac neracinalno potroši, nenamenski potroši. To je rizik na koji mora Republika da računa, pa da izbegava lakomisleno poveravanje drugome da vrši njene nadležnosti, a sa druge strane tu se mora zaoštriti pitanje odgovornosti prema onima koji neracionalno ili nenamenski koriste takva budžetska sredstva.
Ako je taj novac na drugom računu, u ovom sistemu gde je pisac zakonskog projekta ogromna ovlašćenja dao predsedniku opštine, odnosno gradonačelniku, šta njega košta da iz drugog računa nenamenski te pare potroši. Vlada nema nikakve nadležnosti prema njemu, može samo da pokrene komplikovanu proceduru njegovog opoziva, praktično, na referendumu.
Tu je Vlada nemoćna i zbog toga ne valja predsednički sistem vlasti na lokalnom nivou, jer predsednik u svakom trenutku mora da bude smenjiv ako izgubi apsolutnu podršku odbornika u skupštini opštine, ako nema više od polovine odbornika iza sebe koji ga podržavaju.
Zato je rasprava o ovom amandmanu još jedno insistiranje predlagaču zakona, odnosno Ministarstvu pravde i lokalne samouprave i Vladi Srbije, da preispitaju svoj stav o uvođenju predsedničkog sistema na lokalnom nivou. On nije dobar, Vlada može ogromnu sumu novca da opštini uplati za obavljanje jedne vrste poslova iz njene nadležnosti, a da predsednik opštine kao glavni nalogodavac te pare iskoristi zapravo za sasvim druge stvari. U predsedničkom sistemu Vlada će kao od kuge bežati od poveravanja poslova iz njene nadležnosti, lokalnoj samoupravi, jer je potpuno nesigurna u pogledu blagovremenog, savesnog i marljivog obavljanja tih poslova i potpuno je nesigurna u pogledu raspolaganja novcem koji ona izdvoji za te poslove.