PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 11.02.2002.

12. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

12. dan rada

11.02.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:25 do 17:45

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Upozoravam vas na prekoračenje vremena i na temu, gospođice Jovanović.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Evo, završavam, gospođo Mićić, ja obrazlažem amandman, upravo završavam i otkud vam ta drskost da me u pola poslednje rečenice prekidate. Zbog toga smatramo da ta vaša nesposobnost i potreba da uradite mnogo toga...
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Gospođice Jovanović, izričem vam opomenu na osnovu  člana 102. i 103, i to drugu opomenu; molim vas da vodite računa kako se izražavate.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Ja, naravno, da vodim računa, a vi vodite računa da poštujete Poslovnik, ali ja ću time završiti, da će zbog toga SRS insistirati da se prihvati ovaj amandman kao jedino mogući i ispravan.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se o ovom amandmanu još neko prijavljuje za reč? Izvolite, narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Amandman narodnog poslanika Nataše Jovanović ukazuje na dva problema. Jedan problem je sadržan u zakonskoj odredbi ovog zakonskog projekta da će se položaj grada Beograda urediti posebnim zakonom.
Drugi problem, u članu 118. Ustava se za grad Beograd kaže da obavlja poslove opštine i poslove koje mu poveri Republika iz svoje nadležnosti. Problem je što ni Ustav nije definisao po čemu se grad Beograd razlikuje od opštine. Ustav kaže samo da će se teritorija grada Beograda odrediti zakonom, i ništa više. Sve ovo ostalo što se utvrđuje po pitanju grada, tiče se nekih drugih problema.
Ovde nema osnova da se pitanje grada Beograda utvrđuje posebnim zakonom. Čemu "ledž specialis", kada Zakon o lokalnoj samoupravi pretenduje načelno da bude sveobuhvatan u toj oblasti. Ako se pitanje Beograda ostavlja da se uređuje posebnim zakonom, ako se pitanje izbornog sistema u jedinicama lokalne samouprave ostavlja posebnom zakonu, zašto se onda sada uopšte donosi Zakon o lokalnoj samoupravi, ako predlagač nije spreman i sposoban da ide sa celovitim zakonom. Zašto parcijalno pristupa regulisanju ove problematike?
Naravno, nema spora da grad Beograd treba da postoji kao poseban oblik lokalne samouprave, ali onda treba uložiti malo više truda i napora, pa jasno definisati po čemu se to grad Beograd razlikuje od običnih opština. Ne po tome što mu Republika nešto ustupa, nego što će on izvorno imati nešto u šta mu se Republika neće direktno mešati, kao što Republika ne može direktno da se meša u izvorne nadležnosti opština.
To je nivo lokalne samouprave, negde između redovnih opština i između Republike kao države. Gde je između? To nije regulisao ni Ustav iz 1990. godine, u taj problem uopšte ne ulazi pisac ovog zakonskog projekta, a problem se jednom mora rešiti. Kada?
Videćemo kada, očigledno pod ovom vlašću to nije moguće.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
 Da li se još neko javlja za reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Jovanoviću.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne možemo da prihvatimo ovaj amandman,  potrebno je posebnim zakonom urediti tu oblast o kojoj u ovom trenutku razgovaramo. Grad Beograd je i suviše specifičan da bismo mogli na način na koji je to uređeno u prethodnom zakonu koji je još uvek na snazi da pronađemo kvalitetne odgovore na sva ona pitanja koja dobrim zakonom moraju biti regulisana.
Podsetiću vas prvo na član 117. Ustava u kojem je data ipak otvorena definicija pojma grada i njegove uloge u sistemu te državne organizacije. Dakle: "Zakonom se pojedina opština može utvrditi kao grad na čijoj teritoriji se obrazuju dve ili više gradskih opština". To je pitanje grada i njegove uloge u našem sistemu kao državne hijerarhije.
Što se tiče grada Beograda, postoji član 118. koji je manje ili više uopšten i koji mora biti korigovan nekim budućim ustavom.
Mi smatramo da četvrta glava postojećeg Zakona o lokalnoj samoupravi ne daje kvalitetne odgovore na ona pitanja koja su uočena i koja se ne mogu vezivati za trenutnu vlast, već su suštinska i proizilaze iz karaktera Beograda, kao sredine u kojoj živi više od četvrtine našeg stanovništva.
Dakle, potreban je poseban zakon kojim bi se uredila oblast organizovanja Beograda. Mi smo želeli da taj zakon dobije neke vremenske limite, ali smo zbog dinamike skupštinskog rada odustali od one prvobitne definicije člana 26, gde se obavezivalo Ministarstvo za lokalnu samoupravu da u roku od tri meseca Skupštini da na razmatranje zakon o gradu Beogradu. Jasno je da mi ne možemo na takav način usvojiti jedan zakon, jer bismo došli u poziciju da kao Skupština kršimo zakone zbog toga što radimo na način na koji radimo; puno je posla i nisam siguran da bismo u tom vremenskom momentu mogli da donesemo zakon o gradu Beogradu.
Dakle, potrebno je na poseban način urediti tu oblast i mi zato ne možemo da prihvatimo ovaj amandman.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
 Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Ako se ne javlja, stavljam amandman na glasanje.
Za 26, protiv 112, uzdržana 22, nije glasao 21, ukupno 181 narodni poslanik.
Konstatujem da amandman nije usvojen.
Na član 27. amandman je podnela grupa narodnih poslanika Vladimir Dobrosavljević, Petar Madžarević, Zoran Nikolić, Dragan Jočić, Dušan Golubović, Slavoljub Matić, Milutin Prodanović i Petar Cvetković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Slavoljub Matić

Poštovani poslanici, poslanici Demokratske stranke Srbije podneli su amandman kojim želimo da ograničimo vlast budućeg predsednika opštine. Naime, naša želja je bila da poštujemo važeći Ustav Republike Srbije, sa namerom da se ingerencije predsednika opštine smanje, a da se uvede još jedan organ u opštini, organ koji bi se zvao opštinski savet. Dakle, to jeste proširenje, znači uz osnovne funkcije koje ima predsednik opštine uvodi se još jedan organ - opštinski savet, kojim želimo da ograničimo vlast, svedemo u ustavne okvire vlast unutar same jedinice lokalne samouprave i naravno da poštujemo onu osnovnu odredbu Ustava Republike Srbije, gde građani svoja osnovna prava lokalne samouprave upravo ostvaruju preko odbornika skupštine opštine.
Taj izvršni organ, koji ne bi imao isključivo izvršnu nego pre svega kontrolnu i nadzornu funkciju, imao bi mogućnosti da kontroliše i da pomaže u radu predsednika opštine. Dakle, osnovna namera je bila uvesti, u okviru postojećeg Ustava, taj novi organ. Podsećam na jednu činjenicu, a to je da naš Ustav zabranjuje (i tu je prilično restriktivan) uvođenje predsedničkog sistema u jedinice lokalne samouprave. Amandmanom se predlaže uvođenje mešovitog sistema, sa naglaskom na elemente parlamentarizma, čime se organizacija opštinskih organa vraća u ustavne okvire, a ovlašćenja skupštine i predsednika skupštine dovode u odnos uzajamnosti i uravnoteženosti.
Predlažemo takođe, ako se prihvati ovaj amandman, da se ingerencije izvršnog organa, koji bi se zvao opštinski savet, svedu na određene, nabrojaću: utvrđuje predlog odluke o budžetu opštine, usmerava i usklađuje rad opštinske uprave, vrši nadzor nad radom opštinske uprave, poništava ili ukida akt opštinske uprave koji nije u saglasnosti sa zakonom i statutom i drugim opštim aktom ili odlukom koju donosi skupština opštine, i pomaže predsedniku opštine u vršenju drugih poslova iz člana 43. ovog zakona.
Takođe, potrebno je uvesti drugostepenost u organe opštinske uprave. Dakle, to bi bio drugostepeni organ opštinske uprave, koji bi kontrolisao rad prvostepenog organa tj. opštinske uprave.