PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 11.02.2002.

12. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

12. dan rada

11.02.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:25 do 17:45

OBRAĆANJA

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Reč ima Dejan Mihajlov.

Dejan Mihajlov

Poštovani poslanici, Demokratska stranka Srbije je svojim amandmanima išla u pravcu utvrđivanja bolje  kontrole i nadzora nad radom predsednika opštine i donekle podele te izvršne vlasti. Našim amandmanima, koji počinju ovim amandmanom, gde se utvrđuje da je posebni izvršni organ, odnosno da je organ skupštine opštinski savet, počinje da se razrađuje taj koncept.
U dogovoru sa predstavnicima Vlade i poslaničke većine došli smo do jednog kompromisnog rešenja, naročito što su već prihvaćeni neki amandmani koji idu u pravcu ograničavanja vlasti predsednika opštine, odnosno kontrole i nadzora (sve u skladu sa nadležnostima koje je pročitao poslanik Matić), znači da se utvrde jasno definisane nadležnosti opštinskog saveta i da on podeli donekle izvršnu vlast sa predsednikom opštine; to se tačnije odnosi na nadzor nad radom opštinske uprave, predlaganje odluke o budžetu, dok bi predsednik opštine ostao taj koji bi bio naredbodavac za budžet i koji bi njime raspolagao. Tu bi se uspostavio mehanizam kontrole ravnoteže i to je nešto što će biti, po nama, dobro za sve građane i za opštinsku vlast. Nadamo se da je ovaj dogovor, koji možemo da postignemo, odnosno da se poboljša ovaj predlog zakona, nešto što će biti u interesu, pre svega, funkcionisanja lokalne samouprave.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Reč ima gospodin Jovanović.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih vas zamolio za malo pažnje, jer je ovo veoma važan amandman i on je zapravo u korpusu onih amandmana kojima se u najvećoj meri odgovara na onu vrstu kritike koja je bila iskazana u raspravi u načelu i koja se ticala pre svega navodno predimenzionirane uloge gradonačelnika.
Smatramo da je veoma dobro predloženo zakonsko rešenje u kome se putem neposrednih izbora bira prvi čovek lokalne samouprave. Nemamo strah od takve vrste personalizacije, jer ćemo teško pronaći danas u Srbiji primer uspešne lokalne samouprave koju vodi neuspešni pojedinac. Upravo je reč o suprotnom: svi dobri gradovi, sve dobro uređene opštine zapravo su uređene zbog toga što se na njihovom čelu nalaze agilni pojedinci koji svoju energiju prenose na organe lokalne samouprave.
Istovremeno smo procenili da bi u periodu tranzicije, u periodu ustavnih neusklađenosti koje su između ostalog opteretile ovaj zakon o lokalnoj samoupravi, bilo veoma nezgodno po ulogu gradonačelnika opterećenje koje bi se prenelo na njega kroz nadležnosti precizirane ovim zakonom, a koje su istovremeno kroz personalizaciju odgovornosti izvršile jednu vrstu debalansa, jer su svaku vrstu odgovornosti skinule sa skupštine opštine, odnosno skupštine grada i takođe neposredno izabranih predstavnika građana u organima lokalne samouprave.
Dakle, mi smo predložili nekoliko amandmana kojima se gradonačelnik na neki način lišava te obaveze i istovremeno obaveze prenose na lokalne odbornike koji će morati da igraju aktivnu ulogu u procesu izbora načelnika uprave, u procesu donošenja budžeta i naravno kroz jednu novu kontrolno-nadzornu instituciju u okviru lokalne samouprave, koju su naše kolege iz Demokratske stranke Srbije nazvale opštinskim savetom i kabinetom. Ali, očekujemo od Republičke vlade i resornog ministarstva da na Odboru za pravosuđe pronađu kroz amandman najadekvatniji odgovor za ovaku vrstu naše želje.
Dakle, mi želimo u potpunosti da otvorimo lokalnu samoupravu, da proces njenog rada učinimo javnim i da na kvalitetan način odgovorimo svakoj vrsti potrebe kontrole i nadzora postupanja u okviru lokalne samouprave, makar se radilo i o gradonačelniku. Takvu vrstu straha nemamo, jer smo, imajući u vidu sve ono što su predstavnici DOS-a učinili na nivou lokalne samouprave, mi zapravo ljudi koji insistiramo na rezultatima njihovog rada i načinu na koji oni rade.
Ovo je dobar amandman i njime se uvodi kontrolno-nadzorna funkcija za opštinski savet, odnosno kabinet, u veoma osetljivoj oblasti funkcionisanja lokalne samouprave, koja je preneta na gradonačelnika, koji naravno zadržava to liderstvo, ali istovremeno odgovornost deli i sa odbornicima koji moraju igrati aktivnu ulogu u tom procesu odlučivanja.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Zahvaljujem. Za reč se javio gospodin Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, amandman poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije je besmisleniji od same formulacije u zakonskom projektu.
Poslanici Demokratske stranke Srbije traže da se pored predsednika opštine i skupštine opštine uvede i institucija opštinskog saveta da bi bio kontrolisan predsednik opštine. To je besmisleno. Prvo, naš Ustav predviđa tzv. konventski sistem, jer jasno kaže da postoje samo dva načina kako građani, u okviru lokalne samouprave, odlučuju - referendumom, to je oblik neposredne demokratije, i - preko svojih predstavnika u skupštini opštine, to je oblik posredne demokratije. Trećeg načina nema.
Drugo, u lokalnoj samoupravi nema klasičnog principa podele vlasti. Nije moguće definisati sudsku vlast, nije potrebna ni izvršno - upravna vlast. Postoji konventski sistem, sva vlast u okviru nadležnosti opštine koncentrisana je u skupštini opštine. Svi drugi organi opštine su organi skupštine opštine. To je Ustav, koji bi trebalo za Vladu i ministra pravde da bude Sveto pismo.
Dalje, ako se uvodi, pored predsednika opštine izabranog po principu predsedničkog sistema, i opštinski savet, odmah se nameće pitanje ko je tu kome podređen. Da li je predsednik opštine podređen opštinskom savetu ili je opštinski savet podređen predsedniku opštine. Ne mogu biti ravnopravni. U sferi izvršne vlasti mora se znati ko je gazda.
Na nivou Republike to je formalno predsednik Republike, iako suštinski nije. On ima veoma male nadležnosti. Formalno on je šef izvršne vlasti. Na nivou opštine, po tom principu, predsednik opštine može biti nadređen opštinskom savetu, ali ne sme odskakati u svojim nadležnostima u odnosu na predsednika Republike. Kao što su veoma male nadležnosti predsednika Republike Srbije, logika sistema nameće da budu veoma male nadležnosti predsednika opštine.
Opštinska vlada - da ima sve nadležnosti iz sfere izvršno-upravne vlasti, da odgovara skupštini opštine, a predsednik opštine samo simbolično da obavlja određene funkcije, kao do sada. Naravno, i do sada je bilo predsednika opština sa velikim političkim autoritetom koji se temelji na njihovoj sposobnosti, ali ako je predsednik opštine zaista sposoban, što bi on bežao od polaganja računa skupštini opštine; što bi se on bojao odgovornosti pred skupštinom opštine; što bi se on bojao mogućnosti da ga bira i da ga smenjuje skupština opštine.
Zašto je to njemu problem ako je to čovek sa autoritetom. Zato je i odredba zakona besmislena, a amandman još besmisleniji, jer se uvođenjem institucije opštinskog saveta ništa ne rešava. Ni jedna nadležnost predsednika opštine se ne dovodi u pitanje.
Postavlja se odmah pitanje - a koje bi bile nadležnosti opštinskog saveta? Nadležnosti opštinskog saveta, po ovom amandmanu, bi proisticale samo iz izvornih nadležnosti skupštine opštine. A one su i tako veoma ograničene i svedene na oblast donošenja opštih pravnih akata. Šta bi onda radio opštinski savet - to niko živ ne zna. On bi obezbeđivao valjda prekucavanje u daktilobirou odluka skupštine opštine. Šta bi još radio opštinski savet? Obezbeđivao bi da se zapisnik na vreme dostavi odbornicima.
Šta bi još radio opštinski savet? Odgovorite na to pitanje.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 88, protiv 47, uzdržanih 12, nije glasalo 39, ukupno 186 poslanika.
Konstatujem da amandman nije usvojen.
Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop - Lazić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o ključnom članu zakona, samim tim i o ključnom amandmanu o kome treba odlučiti, a koji bi potpuno promenio sistem ovog zakona.
Naime, članom 27.predviđeni su organi opštine i predlagač kaže da su to - skupština opštine i predsednik opštine. Poslanici Srpske radikalne stranke traže ovim amandmanom, koji ću ja obrazložiti, da organi opštine budu - skupština opštine, izvršni odbor i opštinska uprava.
Vlada je, odbijajući ovaj amandman, navela u obrazloženju da ga odbija zbog toga što se u njemu predlaže zadržavanje rešenja iz postojećeg Zakona o lokalnoj samoupravi. Kakvo je to obrazloženje za odbijanje ovako važnog amandmana? Umesto da nas ubede u to da treba da prihvatimo predsednički sistem i da argumente za to, jednostavno se amandman odbija zbog toga što je to već sadržano u postojećem zakonu.
Mi smo apsolutno protiv predsedničkog sistema zbog toga što je članovima 42. i 43. ovog predloga zakona predsedniku stavljeno u nadležnost toliko važnih oblasti, koje realno ne može jedan čovek da izvršava onako kako se to od njega sigurno očekuje. Trebalo bi da bude ibermenš pa da može sve to da uradi.
Mi imamo primere u našoj praksi da na funkcijama predsednika opština imamo i fotografe, i zanatlije i ljude koji se ne razumeju u ovako važne stvari, recimo u budžet, u to da mogu da vrše nadzor nad radom opštinske uprave, da poništavaju i ukidaju akte uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom. Samim tim se postavlja pitanje kako će oni taj posao da obave, koje će to savetodavno telo da imaju.
Pa, valjda je najbolje da postoji izvršni odbor kao kolegijalno telo, ono u svom sastavu uvek ima ljude različitog obrazovanja, koji mogu na adekvatan način da predlažu i sprovode politiku koju inače SO, kao najvažniji organ opštine, utvrđuje.
Podsetila bih vas da nigde u svetu ne postoji ovako jaka predsednička funkcija kao što je predviđeno ovim predlogom zakona. Recimo, u Švedskoj skupština je najznačajniji organ, predsednik nema neka veća ovlašćenja, a izvršni odbor je taj koji vrši funkciju. U Francuskoj postoji gradonačelnik i on je nosilac izvršne vlasti, ali ga bira savet na šest godina i može da bude suspendovan od tog istog saveta.
Ovog našeg ne može niko živi da smeni, a u jednom članu zakona stoji da predsednika u njegovom odsustvu zamenjuje zamenik, koga bira sam taj predsednik. Predsednik može da bude odsutan zbog toga što je u zatvoru pet meseci i pet meseci ga zamenjuje neko koga nisu građani birali. To je potpuna uzrpacija vlasti od nekog neimenovanog lica, nekog čoveka koji je došao po volji predsednika, praktično sa ulice.
Kome je taj predsednik odgovoran? Ni ovaj koga su građani izabrali nije apsolutno odgovoran nikom. Izvršni odbor je taj koji bi bio .... (predsedavajući - molim vas da privedete kraju diskusiju)... skupštini opštine. Predsednik opštine ne odgovara nikome, a pogotovo ako ga zamenjuje lice koje je on sam izabrao i predložio skupštini opštine, koje u njegovom odsustvu obavlja tu funkciju.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o amandmanu? Izvolite, reč ima Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman narodnog poslanika Gordane Pop - Lazić je veoma smislen i zasnovan na osnovnim demokratskim principima podele vlasti.
Princip podele vlasti podrazumeva međusobnu kontrolu sve tri grane vlasti. U ovom zakonskom projektu vi ostavljate predsednika opštine, kao isključivog nosioca izvršne vlasti u lokalnoj samoupravi, bez ikakve kontrole. Pogledajte kako je to u predsedničkim sistemima - dva najizrazitija predsednička sistema danas imaju Rusija i SAD.
U Rusiji predsednik ima svoju predsedničku administraciju, koja je potpuno paralelna sa administracijom vlade i predsednik postavlja vladu. U Americi, takođe, predsednik postavlja vladu, koja se formalno tako ne zove, ali predsednički kabinet vrši funkciju vlade. I u Americi i u Rusiji, parlament može da smeni predsednika.
U vašem projektu lokalne samouprave, opštinski parlament ne može da smeni predsednika. Kod vas je predsednički sistem izraženiji nego u dva danas prisutna ekstremna slučaja u svetskoj demokratskoj praksi.
Drugo, kod vas predsednik opštine u celosti preuzima sve nadležnosti izvršne vlasti i niko ne može u to da mu se meša. Može samo da se podnese inicijativa za njegovu smenu izjašnjavanjem građana, a on je sam u prilici da diriguje svim poslovima oko sprovođenja te vrste referenduma o njegovoj eventualnoj smeni, jer sve on drži u svojim rukama, celu opštinsku upravu.
Vi pravite od jedne ličnosti monstruma unutar pravnog sistema. On sve može, njemu niko ništa ne može u pogledu nadležnosti lokalne samouprave. Zar je to demokratija? Demokratija je najveća tamo gde je najveća kontrola sve tri grane vlasti. Vi ostavljate predsednika opštine bez kontrole. Zbog čega? Ko je taj bogom dani pojedinac, koji zaslužuje da mu se sva vlast poveri, bez ikakve kontrole?
U demokratiji osnovna opasnost od zloupotrebe vlasti postoji upravo u sferi izvršno-upravne vlasti. Tu je najveća zloupotreba. Sve demokratske zemlje se trude da što više ograniče izvršno-upravnu vlast. Kod nas proces ide u suprotnom pravcu. Kod nas se jačaju nadležnosti izvršne vlasti, a suzbijaju mogućnosti zakonodavne. Kod nas imamo slučaj (nije slučajno ovde) da predsednik Narodne skupštine pozdravlja predsednika Vlade, koji je došao na sednicu Skupštine. Umesto predsednik Vlade, kad uđe, da se klanja do zemlje Skupštini, predsednik Skupštine pozdravlja predsednika Vlade.
Ili, kod nas, prilikom podnošenja zakletve, predsednik Vrhovnog suda Republike Srbije, Leposava Karamarković, zaklinje se da će dobro sarađivati sa ministrom pravde i zahvaljuje se ministru pravde. Dakle, kod nas su sve vrednosti izokrenute. Umesto da ministar pravde strepi od predsednika Vrhovnog suda, njegove reči, njegovog stava, predsednik Vrhovnog suda se zaklinje ministru pravde.
Umesto da predsednik Vlade, svaki put sa strepnjom dolazi u Parlament i da se klanja pred Parlamentom, Parlament se zahvaljuje predsedniku Vlade i predsednik Parlamenta izražava poštovanje predsedniku Vlade.