PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 11.02.2002.

12. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

12. dan rada

11.02.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:25 do 17:45

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj (replika).
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Lokalna samouprava ima dvojno svojstvo. Ona se pojavljuje kao upravni organ države, sa jedne strane, tamo gde izvršava određene upravne nadležnosti, i, s druge strane, ona je izvorna samouprava građana. Dakle, institucija političkog sistema, koja se po prirodi stvari suprotstavlja državi i njenoj samovolji.
Gde god postoji jaka država, postoji i državna samovolja, i tu je teorija načisto. Lokalna samouprava je smišljena kao način da se doskoči državi, da ne bi državna samovolja bila svemoguća i neograničena. Građani u okviru lokalne samouprave imaju određene nadležnosti, koje samostalno uređuju i o kojima samostalno odlučuju, ali to ne sme biti u sferi ključnih atributa države, kakvi su vojska i policija.
I drugo, vi bi sada da uvodite opštinske pandure, koji bi kinjili građane "na sitno" i koji bi bili pod direktnom komandom predsednika opštine, odnosno gradonačelnika. Tačno, on bi bio osnovni instrument njegovog nasilja, nasilničkog ponašanja, koje po prirodi stvari odmah sledi, jer imamo brojna istorijska iskustva. Što u sferu lokalne samouprave ne uvdete uvoz nafte, uvoz cigareta; dakle, ono što je posebno privlačno, gde je novac koncentrisan, a ne opštinske pandure.
Uvoz cigareta i nafte koncentrišete u rukama veoma uskog kruga ljudi, a opštini dajete pandure, da se opština, kao lokalna samouprava, pojavljuje kao faktor kinjenja građana, pa da građanin onda mrzi lokalnu samoupravu, umesto da mrzi državu koja ga mnogo više kinji, ali to uspešnije sakriva, nego što će biti u stanju da sakrije predsednik opštine.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Siniša Mitrović, zamenik predsednika Odbora za zaštitu životne sredine.

Siniša Mitrović

Odbor za životnu sredinu je vrlo pažljivo razmatrao ovaj predlog. Moram da kažem da mi nećemo odustati od koncepta da se Srbiji vrati nadležnost lokalne policije i da se uvede ekološka policija. To će biti naša misija u Parlamentu i ja sam siguran da će članovi Odbora to podržati.
Moram samo istaći - mi smo prošle godine imali ubistvo četiri lovočuvara, mi se u Srbiji suočavamo sa ekološkom mafijom. To ne može biti nadležnost samo republičke policije. Prema tome, uvereni smo da će koncept eko-policije biti u Srbiji moguć i da ćemo to u novom zakonu i dobiti.
U to smo sigurni i od toga nećemo odustati.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 47, protiv 106, uzdržana tri, nije glasalo 25, ukupno 181 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Pošto je predstavnik Vlade prihvatio amandman narodnog poslanika Aleksandra Vučića na član 22, kojim je ovaj član izbrisan, a ima još pet amandmana, rasprava je bespredmetna, ali po proceduri moramo da je obavimo, pa pozivam narodne poslanike da povuku amandmane na član 22. Radi se o pet amandmana.
Da li se narodni poslanici Toma Bušetić i Milan Stanković, koji su zajedno podneli amandman, slažu da povuku amandman? (Da.)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić i Milan Stanković.
Da li povlačite taj amandman? (Da.)
Takođe, na član 22. amandman je podnela grupa narodnih poslanika: Vladimir Dobrosavljević, Petar Madžarević, Zoran M. Nikolić, Dragan Jočić, Dušan Golubović, Slavoljub Matić, Milutin Prodanović i Petar Cvetković.
Da li se narodni poslanik Slavoljub Matić ili Petar Madžarević slažu?

Petar Madžarević

Samo da kažem - mi povlačimo ovaj amandman.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Na član 22. amandman je podneo i narodni poslanik Zeldžo Hurić.
Da li vi povlačite amandman? (Da.)
Takođe, na isti član 22. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Pomoriški.
Da li on povlači taj amandman? (Da.)
Zatim, narodni poslanik Goran Ćirić.
Da li vi povlačite amandman? (Da.)
Prelazimo na član 23.
Na član 23. amandman je podnela grupa narodnih poslanika: Vladimir Dobrosavljević, Petar Madžarević, Zoran M. Nikolić, Dragan Jočić, Dušan Golubović, Slavoljub Matić, Milutin Prodanović i Petar Cvetković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 24. amandmane, u istovetnom tekstu, podnela je grupa narodnih poslanika: Vladimir Dobrosavljević, Petar Madžarević, Zoran Nikolić, Dragan Jočić, Dušan Golubović, Slavoljub Matić, Milutin Prodanović i Petar Cvetković i narodni poslanik Rade Bajić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li predstavnik, podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Madžarević.

Petar Madžarević

Dame i gospodo narodni poslanici, Ustav je najviši pravni akt i predstavlja osnovu za zakonodavnu aktivnost svih organa. Svi ostali propisi moraju biti u skladu sa Ustavom. Pročitao bih član 24. Predloga zakona, s obzirom da je kratak: "Grad obavlja izvorne poslove opštine, kao i poverene poslove iz okvira prava i dužnosti Republike i oblika teritorijalne autonomije". Znači, direktno je član 24. ovog predloga zakona u koliziji sa Ustavom Republike Srbije, sa članom 113. koji u svom poslednjem stavu kaže: "Republika Srbija može zakonom poveriti vršenje pojedinih poslova određenoj opštini i preneti joj sredstva za te poslove". Nigde se ne spominje mogućnost da autonomna pokrajina može da poveri vršenje poslova opštini, jer i njoj, po članu 109. Ustava Srbije, Republika poverava poslove. Dakle, nije predviđena mogućnost da pokrajina poverava svoje, od Republike poverene, poslove. Da kažem narodski, nije predviđena mogućnost "pop đaku, đak crkvenjaku".
U prvobitnoj verziji Predloga zakona u osnovnim odredbama je stajala formulacija usaglašena sa Ustavom. Jedino je u ovom članu izgledalo da je došlo do omaške prilikom kucanja. U obrazloženju predloga za odbacivanje ovog amandmana poslaničke grupe DSS-a se kaže: "Amandman se odbija, jer se predlaže da se prihvate amandmani Skupštine AP Vojvodine koji se odnose na to da i oblici teritorijalne autonomije mogu poveriti jedinicama lokalne samouprave poslove iz svoje nadležnosti". Ovo ne bi bilo sporno da je po Ustavu Srbije to moguće uraditi. Sadašnji Ustav propisuje jednostepenu lokalnu samoupravu, sa izvornim nadležnostima opštine i mogućnošću da naknadno jedino Republika može poveriti obavljanje određenih poslova.
Usvajanjem tih amandmana pokrajina je protivustavno gotovo izjednačena sa Republikom u pogledu prava da poverava poslove opštinama i gradovima. Najmerodavnije mišljenje svakako će dati Ustavni sud Srbije, kada jednog dana bude izabran. O ovome je Ministarstvo pravde i lokalne samouprave, koje osim Ustavnog suda treba da bude najbudniji čuvar Ustava i ustavnosti u našoj državi, reklo sledeće - amandman nije sporan, ide u pravcu zaštite Ustava, ali Ministarstvo pravde mora da vodi računa o problemima desetak autonomaških poslanika.
Na kraju ću ponoviti, da se ne shvatimo pogrešno, DSS štiti ustavnost, a ne postojeći Ustav, jer on ima čitav niz nedostataka i ograničenja. Zato je DSS iznela Predlog ustavnih načela za novi ustav Republike Srbije i očekuje se odgovoran pristup koji će na pozitivan način rešiti protivustavnost budućih zakonskih predloga, jer graditi novu zgradu reformi na močvarnom zemljištu neustavnosti može da bude nesmotren i jalov posao. Dok se ne donese novi, primereniji ustav, postojeći treba da bude Sveto pismo, kako za sve građane Srbije, tako i za, pre svega, Ministarstvo pravde i lokalne samouprave.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Za reč se javio narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da smo mi pitanje AP Vojvodine, Ustava i ustavnosti, bar u okviru nadležnosti AP Vojvodine, rešili na raspravi koja se ticala omnibus zakona. O tome smo glasali. Vraćanje priče u tu ravan je potenciranje svih onih međusobnih konflikata koji sami po sebi ne mogu doprineti onome što jeste predmet naše trenutne rasprave.
Tačno je da postoji u okviru postojećeg Ustava član 113. u kojem se, između ostalog, kaže da Republika Srbija može zakonom poveriti vršenje pojedinih poslova određenoj opštini i preneti joj sredstva za te poslove. Ali, tačno je da pored člana 113. postoje i drugi članovi Ustava, pa između ostalog i član 110. u kojem je precizno rečeno da autonomna pokrajina može statutom definisati, između ostalog, i pitanja koja su rešena ovim članom novog zakona o lokalnoj samoupravi. Mislim da ne bi bilo dobro da sada ovde priču vratimo u one prošle nedelje i dane kada smo se i suviše često svađali, ali je jasno da se ovime izlazi u susret životnim potrebama građana koji žive na prostoru naše pokrajine, nikako nekim političkim. Argumenti koji su bili prisutni u obrazlaganju ovakve vrste amandmana za nas su neprihvatljivi.
Za nas poslanici iz Vojvodine nisu politički problem. Oni su autentični predstavnici interesa građana Vojvodine, koji su ih izabrali na te funkcije. Za nas Skupština Vojvodine nije politički problem ili politički protivnik. Ona je organ državne uprave koji je legalno konstituisan izbornom voljom građana. Mi smo dužni da tako nešto poštujemo.
Mislim da nikako ne možemo, kao DOS, prihvatiti ovaj amandman, s tim što, naravno, možemo u nedogled voditi raspravu u kojoj meri je prisutna razlika između zaštite Ustava i insistiranje na ustavnosti. Ja u DSS-u ne želim da prepoznam protivnika reformske politike koju mi vodimo, niti stranku koja će suspendovati primenu onih zakona kojima se reformiše naše društvo. Analogija Ustava i ustavnosti je nešto što sasvim sigurno može biti predmet naše priče, ali svakoga dana i u svakom trenutku ta priča zapravo negira samu sebe. Nećemo stići daleko od ovog Ustava ukoliko postojeći zakon postane prepreka za svaku vrstu reformisanja našeg svakodnevnog života.