Dame i gospodo narodni poslanici, amandman narodnog poslanika Gordane Pop - Lazić je veoma smislen i zasnovan na osnovnim demokratskim principima podele vlasti.
Princip podele vlasti podrazumeva međusobnu kontrolu sve tri grane vlasti. U ovom zakonskom projektu vi ostavljate predsednika opštine, kao isključivog nosioca izvršne vlasti u lokalnoj samoupravi, bez ikakve kontrole. Pogledajte kako je to u predsedničkim sistemima - dva najizrazitija predsednička sistema danas imaju Rusija i SAD.
U Rusiji predsednik ima svoju predsedničku administraciju, koja je potpuno paralelna sa administracijom vlade i predsednik postavlja vladu. U Americi, takođe, predsednik postavlja vladu, koja se formalno tako ne zove, ali predsednički kabinet vrši funkciju vlade. I u Americi i u Rusiji, parlament može da smeni predsednika.
U vašem projektu lokalne samouprave, opštinski parlament ne može da smeni predsednika. Kod vas je predsednički sistem izraženiji nego u dva danas prisutna ekstremna slučaja u svetskoj demokratskoj praksi.
Drugo, kod vas predsednik opštine u celosti preuzima sve nadležnosti izvršne vlasti i niko ne može u to da mu se meša. Može samo da se podnese inicijativa za njegovu smenu izjašnjavanjem građana, a on je sam u prilici da diriguje svim poslovima oko sprovođenja te vrste referenduma o njegovoj eventualnoj smeni, jer sve on drži u svojim rukama, celu opštinsku upravu.
Vi pravite od jedne ličnosti monstruma unutar pravnog sistema. On sve može, njemu niko ništa ne može u pogledu nadležnosti lokalne samouprave. Zar je to demokratija? Demokratija je najveća tamo gde je najveća kontrola sve tri grane vlasti. Vi ostavljate predsednika opštine bez kontrole. Zbog čega? Ko je taj bogom dani pojedinac, koji zaslužuje da mu se sva vlast poveri, bez ikakve kontrole?
U demokratiji osnovna opasnost od zloupotrebe vlasti postoji upravo u sferi izvršno-upravne vlasti. Tu je najveća zloupotreba. Sve demokratske zemlje se trude da što više ograniče izvršno-upravnu vlast. Kod nas proces ide u suprotnom pravcu. Kod nas se jačaju nadležnosti izvršne vlasti, a suzbijaju mogućnosti zakonodavne. Kod nas imamo slučaj (nije slučajno ovde) da predsednik Narodne skupštine pozdravlja predsednika Vlade, koji je došao na sednicu Skupštine. Umesto predsednik Vlade, kad uđe, da se klanja do zemlje Skupštini, predsednik Skupštine pozdravlja predsednika Vlade.
Ili, kod nas, prilikom podnošenja zakletve, predsednik Vrhovnog suda Republike Srbije, Leposava Karamarković, zaklinje se da će dobro sarađivati sa ministrom pravde i zahvaljuje se ministru pravde. Dakle, kod nas su sve vrednosti izokrenute. Umesto da ministar pravde strepi od predsednika Vrhovnog suda, njegove reči, njegovog stava, predsednik Vrhovnog suda se zaklinje ministru pravde.
Umesto da predsednik Vlade, svaki put sa strepnjom dolazi u Parlament i da se klanja pred Parlamentom, Parlament se zahvaljuje predsedniku Vlade i predsednik Parlamenta izražava poštovanje predsedniku Vlade.