PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 11.02.2002.

12. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

12. dan rada

11.02.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:25 do 17:45

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o lokalnoj samoupravi (pojedinosti) (2002)
  • Prvo vanredno zasedanje (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Rodoljub Šabić

    | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 36, protiv 116, uzdržanih nema, nije glasalo 29, ukupno 181 narodni poslanik.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Golub Rajić.
    Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Golub Rajić.
    ...

    Golub Rajić

    Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, koji je predložila Vlada Republike Srbije, po svojoj suštini je nedemokratski, jer je učešće građana u lokalnoj samoupravi svedeno na nivo formalnosti.
    Skupština opštine i odbornici su marginalizovani u odnosu na izvršnu vlast, odnosno predsednika opštine. Podneo sam amandman da se u članu 27. reči "predsednik opštine" zamene rečima "izvršni odbor".
    Mislim da je ovo kompromisno rešenje.
    Obrazloženje je da predložena izmena odgovara sistemu lokalne samouprave. Predloženi član 27. predviđa da su organi opštine skupština opštine i predsednik opštine. Skupština opštine je predstavnički organ, koji vrši frunkciju lokalne vlasti; čine je odbornici koje biraju građani na neposrednim izborima, i to je u redu; ali, funkcijom predsednika opštine, koji se, takođe, bira na neposrednim izborima, uspostavlja se predsednički sistem na lokalnom nivou, sa velikim ovlašćenjima i gotovo nikakvom odgovornošću pred građanima.
    Bez obzira što se predsednik opštine bira neposredno, za socijaliste je ovo rešenje neprihvatljivo, jer se sa jedne strane potpuno marginalizuje skupština opštine, njeni odbornici kao predstavnici građana, a sa druge strane se predsedniku daju prevelika ovlašćenja, ni sa kakvom odgovornošću.
    On predstavlja i zastupa opštinu, predlaže odluke i propise, te iste odluke izvršava, naredbodavac je za izvršenje budžeta, kod njega je, znači, sva finansijska moć; rešava u upravnom postupku, u drugom stepenu, o pravima i dužnostima građana; postavlja i razrešava načelnika uprave, glavnog arhitektu i opštinskog menadžera.
    Pozicija predsednika opštine govori o neograničenoj moći izvršnog organa u odnosu na predstavnički i dodatno je utvrđena načinom njegovog opoziva, koji je, zbog komplikovane procedure i velikog broja građana koji treba da se izjasne o promeni, gotovo nemoguć.
    Ustav Republike Srbije ne dopušta postojanje predsedničkog sistema na lokalnom nivou. Zbog toga mislim da je bolje da u opštini izvršnu funkciju vrši izvršni odbor, organ koji bi proistekao iz volje većine u skupštini, a preko kojih građani ostvaruju svoje pravo na lokalnu samoupravu.
    Vlada je odbila moj amandman zato što se njime zadržava postojeće rešenje iz važećeg Zakona o lokalnoj samoupravi. Ali, znajući da su izvršni odbori bili sastavljeni od stručnih ljudi iz određenih oblasti i da su za svoj rad bili odgovorni skupštini opštine, odbornicima, mislim da je to bolje rešenje nego kabinet predsednika, koji je savetodavni organ, odgovoran je predsedniku koji ga i postavlja; a svu odgovornost snosi predsednik, koji je apsolutista. Zahvaljujem.
    ...

    Rodoljub Šabić

    | Predsedava
    Ima reč gospodin Vojislav Šešelj.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Ovaj amandman je veoma sličan amandmanu Gordane Pop-Lazić i mislim da bi ga trebalo prihvatiti, zato što pogađa suštinu problema.
    Zamislite demokratsko uređenje u kome ne može da padne vlada. Nema demokratije u zemlji gde ne može da se obori vlada. Ko je taj ko treba da obara vladu - parlament. Opština ima parlament koji ne može da obori opštinsku vladu. Mi danas imamo predsednike opština koji su koncentrisali ogromnu moć u svojim rukama, a imaju veoma male nadležnosti - čisto formalne, čisto protokolarne nadležnosti ima predsednik opštine - ali je predsednik opštine i danas glavna vlast u opštini. Zašto - što je to obično predsednik opštinskog odbora najveće političke partije.
    Zato što ima ogroman politički autoritet. Moć se češće bazira na autoritetu, nego na instituciji ili nadležnostima. U takvim uslovima, gde već imamo veoma moćnog predsednika opštine, vi mu ovim zakonskim projektom dajete nadležnosti i stravičnu vlast ni od koga kontrolisanu. On je svemogući čovek u opštini. Zamislite sada, gde postoje veoma moćni pojedinci u unutrašnjosti Srbije, iovako moćni, finansijski moćni, još im zakonom date ovolike nadležnosti. Ništa im više ne treba. Koliko je to opasno? Gubi se osnovni kvalitet demokratije - što može da se obori izvršna vlast; izgubi većina u skupštini opštine; padne vlada; padne predsednik opštine i bira se novi. Šta ima vrednije od toga?
    A ne, izaberete predsednika opštine, on ima pred sobom četiri godine da takvu strahovladu zavede, da onda može da radi decenijama šta mu je želja. Onda se više ne postavlja pitanje hoće li on biti u sledećem mandatu ili neki njegov poslušnik. To može da uradi. Nije u pitanju sad više hoće li imati ulogu monarha, nego ima ulogu apsolutnog gospodara, kako god da ga nazovete. Vi uvodite instituciju apsolutnog gospodara, despota opštine. To je despot.
    Naravno, kad ste krenuli tako od lokalne samouprave, nisam daleko od pomisli da vam je namera i na nivou Republike tako nešto da izgradite. Jer, što bi se vi baktali sa parlamentom. Predsednik Vlade Srbije napada opoziciju u parlamentu što neće da mu pravi kvorum; opozicija je kriva što neće da mu pravi kvorum, i kaže - opozicija ruši parlament. Nigde u demokratskom svetu nijedan opozicioni poslanik neće da pravi kvorum vlasti, nego vlast mora sama.
    (Predsedavajući: Gospodine Šešelj, vreme.)
    Onog trenutka kada izgubite kvorum, raspisujte nove izbore. Znate, u većini demokratskih sistemima svako glasanje za zakon je oblik izglasavanja poverenja ili nepoverenja vladi, pogotovu glasanje o budžetu. Ako padne na jednom glasanju, gotovo je, vlada podnosi ostavku. A kod nas, Vlada napada parlament jer joj nije po volji; a sad jednog apsolutnog gospodara uvodite u ulozi predsednika opštine.
    ...

    Rodoljub Šabić

    | Predsedava
    Za reč se javio narodni poslanik Žarko Obradović, zamenik predsednika poslaničke grupe SPS-a.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Žarko Obradović

    Kolege poslanici, smatram da treba prihvatiti amandman narodnog poslanika Goluba Rajić, jer je reč o dobrom amandmanu. Naime, sa izvršnim odborom koji je organ na nivou opštine uspostavlja se jedno, da kažem, najlogičnije i najefikasnije rešenje za funkcionisanje lokalne samouprave. Postojanjem izvršnog odbora, koji bi bio biran od strane skupštine opštine, postiže se i princip smenjivosti i odgovornosti izvršnog organa za ono što radi. Naime, ukoliko izvršni odbor ne radi dobro, ne radi kvalitetno, ne ispunjava sve one zakonom predviđene radnje, onda taj izvršni odbor treba da bude i smenjen.
    Mislim da se ovim amandmanom, odnosno predlogom za postojanje izvršnog odbora, apsolutno izlazi u susret rešenjima iz Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, gde se kaže da, pored predstavničkog organa, treba da postoji jedan izvršni organ koji je odgovoran. Zašto ovo kažem? Mislim da je u proteklih 12 godina višestranačkog sistema u Srbiji bilo dovoljno vremena i prostora da se vide primenjivosti svih ovih rešenja, pogotovo na nivou lokalne samouprave.
    Nemam utisak da je iko dovodio u pitanje funkcionisanje izvršnog odbora, odnosno taj način organizacije organa lokalne samouprave. Ovo govorim iz jednog razloga koji je možda malo poznat; činjenica je da je 1992. godine na lokalnom nivou, u opštinama, tadašnja opozicija, a neki su sada članovi vladajuće koalicije, pobedila u 50 opština. Taj broj je 1996. godine bio 74 opštine, bilo da je reč o partijama koje su u DOS-u sada ili su zajedno sa članicama DOS-a organizovale lokalnu vlast. Nikom od njih postojeći sistem nije predstavljao problem za rad.
    Zašto ovo kažem? Postoji u lokalnoj samoupravi jedan osnovni princip koji ne zavisi od vlasti i opozicije, a to je da se sve lokalne samouprave, odnosno svaka opština, bez ideološkog predznaka, zalaže za više ovlašćenja i više novca.
    U proteklih 12 godina i jedno i drugo je bilo primereno situaciji u kojoj se nalazimo. Mislim da je ovaj zakon, ako se već krenulo u ovaj zakon, trebalo da bude korak napred u izgradnji sistema lokalne samouprave. Nasuprot tome, mi smo dobili jedan zakon gde se, na žalost, stvara jedan mutant od lokalne samouprave, gde se stvaraju organi koji su potpuno divergentni, gde apsolutno ne postoje uslovi da sve nromalno funkcioniše, a pogotovo da funkcioniše u interesu građana.
    (Predsedavajući: Vreme.)
    Iz svih tih razloga, smatram da ovaj amandman kolege Rajića treba prihvatiti.
    ...

    Rodoljub Šabić

    | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 37, protiv 112, uzdržan jedan, nije glasalo 26, od 176 narodnih poslanika.
    Konstatujem da amandman nije usvojen.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Na član 28. amandman je podnela grupa narodnih poslanika: Vladimir Dobrosavljević, Petar Madžarević, Zoran M. Nikolić, Dragan Jočić, Dušan Golubović, Slavoljub Matić, Milutin Prodanović i Petar Cvetković.
    Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč?
    Grupa narodnih poslanika, preko ovlašćenog predstavnika, povlači amandman na član 28, čime on prestaje da bude predmet rasprave.
    Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Mujo Muković.
    Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    Da li neko drugi želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Zeldžo Hurić, poslanička grupa Sandžačka demokratska partija i Reformisti Vojvodine.
    ...

    Zeldžo Hurić

    Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da mi, poslanici Sandžačke demokratske partije, imamo tu sreću da nam se svi amandmani odbijaju iz razloga što će materija koja se njima tretira biti bliže određena nekim zakonima koji treba da se donesu. Dobro, to je bolje nego da su a priori odbijeni, jer u suštini to znači samo prolongiranje. Oni će kad - tad postati deo nekog zakona.
    Motiv koji smo imali prilikom podnošenja ovog amandmana je sadržan u onom jednom našem predizbornom sloganu (mislim na DOS) da ćemo izbore, kada mi dođemo na vlast, organizovati na principu proporcionalnog sistema. Mi imamo veliku želju da se to tako desi zato što smo suočeni sa jednim problemom, jednim iskustvom iz naših sredina, da se tamo desio slučaj gde je DOS na predsedničkim izborima dobio ubedljivu većinu u glasanju, a da u organima lokalne samouprave ne participiramo ni približno tim glasovima koje smo dobili. Dakle, ovakav izborni sistem bi omogućio, po onoj narodnoj - "koliko para, toliko muzike", odnosno koliko imate glasova, toliko ćete i participirati u lokalnim organima vlasti.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe.