Dame i gospodo, mi smo 10 - 12 godina slušali istu demagogiju u vezi sa vladavinom prava u ovoj državi i pravnom državom, pa se ta demagogija nastavila za ovom govornicom, gde se uspostavlja znak jednakosti između visine taksi i nivoa zaštite ljudskih prava i interesa građana Srbije i Jugoslavije.
Tačno je da je to stalno pitanje - kako odvijiti sve grane vlasti da one budu zaista, suštinski nezavisne i odvojene. Da bi sudska vlast bila apsolutno nezavisna, ona mora da bude i ekonomski nezavisna. Da bi se obezbedili izvori finansiranja, država mora da ostvaruje određene javne prihode. Normalno je da oni koji obavljaju određenu delatnost od društvenog interesa, moraju i da ubiru prihode po tom osnovu.
Stalno se javlja demagogija u vezi sa nivoom zaštite ljudskih prava u odnosu na iznos taksi, pa se ovde za ovom govornicom čuje da će se povećanjem taksi uticati na to da građani neće moći da vode postupke u cilju zaštite sopstvenih interesa.
To apsolutno nije tačno: pre svega, imajući u vidu šta je vladajuća koalicija obećala građanima pre nego što je ušla u ovaj parlament, a to je vladavina prava, odvajanje svih grana vlasti, a time i uspostavljanje potpuno nezavisnog sudstva koje će biti nezavisno od svih izvora političke moći, kako je to bilo u prethodnom periodu. Mi smo se za to izborili u najvećoj mogućoj meri.
Kakvo smo stanje, pre svega, zatekli kada smo ušli u ovaj parlament i šta je to što je okarakterisalo srpsko pravosuđe? Imali smo politički zavisno sudstvo, imali smo sudije koje su nedovoljno edukovane, čast mnogobrojnim izuzecima, imali smo, pet-šest godina unazad, prijem u pravosuđe ljudi koji su bili primani isključivo na osnovu porodične i partijske pripadnosti. Ja dolazim iz Niša gde je ta pojava izuzetno zastupljena.
Što se tiče pravosuđa, sudije su imale izuzetno niske plate, bile su nemotivisane da rade svoj posao na način kako to zakon nalaže. Radili su pod izuzetno velikim pritiscima, a sve sa ciljem da politički moćnici naruče presude, onakve kakve im odgovaraju, a sve za interese svoje stranke i za stalno očuvanje jedne takve nenarodne i nedemokratske vlasti.
Sudije su neredovno primale svoja primanja, dizale glas protiv toga i tražile veću zaštitu ličnih interesa, sopstvene bezbednosti i veću samostalnost. Tražile su redovne i normalne plate, kojima bi mogli da izdržavaju sebe i svoje porodice. Na jednom od savetovanja sa tadašnjim ministrom pravde u Vrnjačkoj banji dobili su odgovor - zar vi živite samo od svojih plata, zar nemate nekih drugih prihoda?
Ta demagogija oko niskih taksi, kojima su obezbeđivali "dobar i visok nivo" zaštite ljudskih prava u suštini se svodi na to da su budžet popunjavali nezakonitim kažnjavanjem nezavisnih medija i popunjavali su ga na način koji je označavao osiromašenje i gušenje svih prava i sloboda. Neselektivno vođenje krivičnih postupaka, opredeljeno ne samo zakonskim razlozima nego političkom pripadnošću i različitim mišljenjem onih protiv kojih su pokretani, a u isto vreme zaštita političkih moćnika koji su, koristeći svoj društveni položaj, napravili enormna bogatstva - tu se nije postavilo pitanje taksi, tu se postavlja pitanje političke volje i neposrednog uticaja politike na nazovinezavisno sudstvo.
Zašto su takse potrebne i nužne? Pre svega, da bi se obezbedili stabilni izvori prihoda, ali, istovremeno, uvođenje taksi, prema sadašnjim ekonomskim i privrednim prilikama, prema rastu troškova života, prema nužnim troškovima koje sudstvo ima u vršenju svojih ovlašćenja apsolutno je nužno kako bi sudstvo opstalo.
Mi smo suočeni pre svega sada sa donošenjem novih setova zakona o pravosuđu, da nam budući apelacioni sudovi, recimo, nemaju svoja sedišta. U Nišu buduće sedište apelacionog suda, odnosno njegovog odeljenja nema za sada pripremljenu zgradu u kojoj bi se suđenje odvijalo. Izvori prihoda su nužni, demagogija je sa jedne strane govoriti o visokim taksama i o visokim dažbinama, a sa druge strane zagovarati njihovo nepovećavanje ili neuvođenje. U budžetu Srbije mora da postoji balans između prihoda i rashoda, kako bi se sve državne funkcije na adekvatan način odvijale.
Da li su ove takse takve da ugrožavaju zaštitu prava i vođenja postupka? Govori se vrlo često o tome da postoje ljudi koji nemaju dovoljno za egzistenciju, pa u slučajevima ugroženosti svojih prava ne bi bili u poziciji da pokreću postupke pred sudovima. Moram da podsetim poslanike da postoji i tzv. siromaško pravo, a to znači da lica koja su najugroženija, koja nemaju sredstva za život, mogu preko uprave javnih prihoda da dobiju potvrdu na osnovu koje se oslobađaju od taksi i mogu da pokreću sudske postupke. Prema tome, taj minimum taksene obaveze koja sprečava šikanozno pokretanje postupaka (to je ono kada se nekom ćefne da tuži komšiju, čisto da bi mu naneo štetu) apsolutno nema smisla u poređenju sa uvećavanjem taksene obaveze.
Ako uporedimo taksenu obavezu za pojedine vrednosti osnova spora, pri čemu treba razlikovati vrednost osnova spora od visine takse koja se na nju obračunava, apsolutno je ona u velikoj nesrazmeri sa troškovima postupka. Vi imate jednu minornu parnicu koja traje nekoliko godina ili desetak godina, za koju je na početku suđenja plaćena minorna taksa, a na kraju se naplate ogromni troškovi spora koji su uvećani za troškove angažovanja advokata i troškove angažovanja veštaka. Prema tome, svi troškovi postupka moraju da budu u relativnoj srazmeri.
Međutim, samo povećanje taksi znači i povećanje obaveze i odgovornosti svih nosilaca pravosudnih funkcija da odgovorno, dosledno sprovode zakon i da budu efikasni u vođenju postupaka koji su im povereni. Tačno je da postoji veliki broj sudija, ali isto tako ima i dosta zaposlenih stručnih lica; međutim, iskustvo govori da je u proteklih deset godina neselektivno i nezakonito vršen prijem u pravosudne organe. Veliki je broj zaposlenih ljudi koji ne znaju šta tamo da rade i tek na proslavama i godišnjicama vidimo, kada se skupe, da ih ima pet puta više nego što ih viđamo po sudskim hodnicima da nešto zaista rade.
Sa druge strane, povećanje takse znači veću odgovornost za trošenje sredstava. Ova vlada i ova vlast se zalaže za transparentnost u prikupljanju i trošenju sredstava. Međutim, bili smo svedoci da se sredstva u pravosuđu izuzetno nezakonito troše. Bilo je vrlo često podela stanova bez zakonske osnove i o tome postoje mnoge krivične prijave protiv predsednika sudova koji su vršili raspodelu stanova bez ikakvih kriterijuma, bez ikakvog osnova, a samo po osnovu prijateljstva ili partijske pripadnosti.
Dobijali su kredite koje nisu zasluživali. Kredite su dobijali ljudi koji su imali rešeno stambeno pitanje, pa su dobijali kredite za drugu ili treću kuću. O svemu tome postoje krivične prijave i očekujem da će Ministarstvo pravde, Vlada i pravosuđe pre svega, predsednik Vrhovnog suda i predsednici sudova učiniti sve da ti slučajevi ugledaju svetlost dana i da se počinioci takvih nezakonitih radnji izvedu pred lice pravde.
Vrlo često su sredstva trošena nenamenski i nezakonito. U niškom sudu investicije su trajale i 15 godina. Otkako sam postao pripravnik, pre 18 godina, video sam da se taj sud stalno renovira i prepravlja, NjC-i se prepravljaju po pet puta i dan-danas nisu u funkciji, ali zato vidimo da se pločice koje se nalaze u sudskim hodnicima nalaze i u privatnim lokalima nekih sudija, istovetne pločice.
Neki se zalažu za to da se takse ne povećavaju, ali su prikupljali prihode za svoje zarade na vrlo nezakonite načine. Predsednici sudova su imali svoje sponzore koji su im obezbeđivali učešće na seminarima, plaćali skup prevoz i skupe hotele. Sa druge strane, neki su povećavali svoje prihode tako što su od svih klijenata, odnosno od lica kojima su sudili, dobili stanove, odnosno članovi veća koji su odlučivali o pritvorima dobili su lokale u centru Niša, ali na ime svojih supruga. O tome postoje dokazi i ti dokazi su dati Ministarstvu pravde i republičkom tužilaštvu. Očekujemo da će ugledati svetlost dana.
Kada govorimo o ovome, to je u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa naplatom taksi. Ova vlast se zalaže za transparentnost u naplati, zalažemo se za to da takse budu uvećane adekvatno okolnostima u kojima se nalazi naše društvo u odnosu na ono što smo zatekli 2000. godine. Tačno je da su porasli troškovi života, ali je tačno da su porasle i zarade i ovo su takse koje su fiksirane za budući period. Očekujemo rast društvenog proizvoda, očekujemo povećanje standarda i očekujemo apsolutno mogućnost da ljudi mogu da plate ovakve takse. Naravno, to sve znači povećanu odgovornost za sve institucije koje sam pomenuo, počev od Vlade, Ministarstva pravde, predsednika sudova, do samih sudija.
Inače se zalažem da se ubuduće način naplate taksi i način finansiranja pravosuđa promeni. Zalažem se za nezavisni sudski budžet i očekujem da će Vlada u budućem periodu iznaći mogućnost i mehanizme da se prihodi od naplate taksi usmere isključivo za efikasnost rada pravosuđa i za povećanja njegove materijalne osnove. Podržavam pojedine predloge da se poveća uticaj utroška sredstava od onih sredstava koja su prikupljena po osnovu naplate taksi.
Nadam se da će ovo povećanje taksi, uz sve naše zalaganje da nosioci pravosudnih funkcija imaju povećanu odgovornost u novim okolnostima, povećati efikasnost vođenja postupka, ali isto tako i eliminisati sve postupke koji imaju šikanozni karakter i koji služe samo da bi se druga strana omalovažila ili da bi se pred licem javnosti izvrgla ruglu.