Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,        nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 125 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da smo primenom elektronskog sistema utvrdili da postoji kvorum za rad Narodne skupštine. Rad započinjemo obaveštenjem o odsutnosti narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Milan Radulović, Stevan Lilić, Dragoslav Bošković, Zaharije Trnavčević, Vladimir Dobrosavljević, Dragan Jočić, Đorđe Čukvas, Vojislav Došen, Pal Šandor, Ljubiša Đoković, Kermeci Karolj, Ratimir Svirčević, Dragor Hiber, Slobodan Radulović, Branislav Grubački, Branislav Pomoriški i pre podne Milutin Prodanović.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine, predsednik Narodne skupštine Nataša Mićić obaveštava da su na ovu sednicu pozvani predstavnici Narodnog pokreta "Otpor" i predstavnici Udruženja porodica otetih i nestalih Srba sa Kosova i Metohije.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SUDSKIM TAKSAMA
Podsećam vas da su u pretresu Predloga zakona, u načelu, učestvovali narodni poslanici Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke i Zoran Nikolić, predstavnik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.
Za reč se javio ministar pravde i lokalne samouprave gospodin Vladan Batić, predstavnik predlagača. Izvolite.

Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani posmatrači, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Poslednje izmene Zakona o sudskim taksama datiraju još iz aprila 1997. godine, kada je poslednji put menjana taksena tarifa.
Sadašnjim noveliranjem zakona koji se nalazi na dnevnom redu ovog cenjenog doma predlaže se usklađivanje sudskih taksi sa promenjenim ekonomskim prilikama, odnosno sa rastom zarada, sa rastom cena u proteklom periodu od pet godina, kao i sa drugim činiocima koji utiču na troškove rada sudova.
Podsećam vas da sudska taksa po svojoj prirodi predstavlja naknadu za troškove rada suda u preduzimanju pojedinih sudskih radnji. Sudska taksa je prihod budžeta Republike Srbije iz koga se finansira rad pravosudnih organa. Usvajanjem zakona o budžetu praktično je prihvaćena ideja koja je sadržana u uakonu o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Po prvi put u budžetu Srbije praktično se formira jedan zaseban pravosudni ili sudski budžet.
Dakle, te pare neće se slivati na račun Ministarstva pravde nego na poseban konto iz koga će se onda, po amandmanu Vlade Republike Srbije, 50% prihoda, realizovanih naplatom sudskih taksi, vraćati pravosuđu za unapređenje rada pravosuđa, za poboljšanje materijalnog položaja nosilaca pravosudnih funkcija i drugih zaposlenih u pravosuđu, za materijalne troškove, za posebne naknade. Dakle, Predlog zakona je u direktnoj proporciji sa željom da se afirmiše slobodno i nezavisno sudstvo, u direktnoj korelaciji sa željom da se popravi materijalni položaj nosilaca pravosudnih funkcija.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama predviđeno je povećanje taksi koje se plaćaju u sudskim taksenim markama, utvrđivanje novih donjih granica vrednosti predmeta spora na koje se utvrđuje osnovica za obračun sudske takse i utvrđuju se novi iznosi sudskih taksi koje se plaćaju za pojedine radnje u pojedinim sudskim postupcima.
U utvrđivanju novih iznosa taksene tarife i taksene obaveze pošlo se od realne vrednosti iznosa predviđenih važećom taksenom tarifom u vreme kada je taksena tarifa, dakle 1997. godine, stupila na snagu, i od potrebe da se očuva realna vrednost taksi. Pri tome, nastojalo se i da se ne dovede u pitanje ostvarivanje prava na sudsku zaštitu.
Moram da kažem da povećanjem sudskih taksi podižemo nivo pravosuđa, podižemo respekt građana Srbije prema pravosuđu. Ne možemo beskrajno degradirati i devalvirati pravosuđe. Moramo da izađemo iz nekih naših mentalitetnih manira, navika i parametara. Ne mogu se voditi sudski sporovi za sve i svašta. To pripada jednom bivšem vremenu; pripada prošlosti. To je recidiv prošlosti. To se, između ostalog, osujećuje i podizanjem sudskih taksi. Vodiće se oni sporovi koji zaista treba i moraju da se vode.
Saglasno tome je i predloženo povećanje sudskih taksi, koje se razlikuje u zavisnosti od toga da li se sudska radnja obavlja pred sudom opšte nadležnosti ili pred specijalizovanim sudom, kao i od vrste pravne stvari u okviru koje se preduzima odgovarajuća sudska radnja.
Da napravim par paralela, pošto su se ovde već javili dušebrižnici, oni koji brinu o socijalnoj strukturi i socijalnoj ugroženosti građana Srbije, koje su oni svojom vlašću doveli do prosjačkog štapa, pa tobože brinu da će sada ta socijalna struktura biti poremećena i ugrožena povećanjem sudskih taksi. To nema nikakve veze. Zašto?
U aprilu 1997. godine, kada je usvojena danas važeća taksena tarifa, prosečna zarada u Republici Srbiji bila je 707 dinara, a odnos dinara i marke bio je 3,8 dinara za jednu marku. Prosečna zarada u Srbiji u decembru 2001. godine bila je oko 12.100 dinara, a jedna marka vredi 30 dinara. Prema tome, prosečna zarada se uvećala za oko 17 puta nominalno, a odnos dinara prema marki za 8 puta. Zašto to govorim - iz prostog razloga što je prosečno uvećanje taksi koje se predlažu ovim zakonom oko pet puta. Znači, ono je daleko ispod nominalnog uvećanja zarada, daleko ispod uvećanja odnosa dinar-marka.
Prema važećoj taksenoj tarifi, prosečan prihod od sudskih taksi iznosi danas oko 77 miliona dinara, a po Predlogu zakona treba da iznosi oko 393 miliona dinara mesečno. Primera radi, u vanparničnim stvarima takse se uvećavaju trostruko, u predmetima ostavine petostruko, u radnim sporovima četvorostruko, u zemljišno-knjižnim stvarima četvorostruko, u parničnim stvarima zavisno od vrednosti predmeta spora.
Dakle, radi se o jednom usklađivanju. Želim da kažem da se nivo taksene tarife iz 1997. godine ovim predlogom zakona ne dostiže, čak je ispod tog nivoa. Ali, novina je utoliko što sada neće biti nikakvih misterija, nego će direktno 50% prihoda ostvarenih od sudskih taksi da ide za unapređenje pravosuđa.
Ako ste pažljivo čitali Zakon o budžetu, to je Zakonom o budžetu već usvojeno i formira se praktično zaseban sudski, odnosno pravosudni budžet, koji će biti detaljnije razrađen zakonom o budžetskom sistemu koji je na dnevnom redu posle ove tačke dnevnog reda.
Dakle, ako želite podizanje nivoa pravosuđa, ako želite da pravosuđe zaista bude slobodno i nezavisno, nema slobodnog i nezavisnog sudstva ako su ljudi koji treba da obave taj delikatan posao materijalno neobezbeđeni. Samo materijalno obezbeđen čovek može istinski da bude slobodan i nezavisan. Dakle, onaj ko je za slobodno i nezavisno sudstvo, glasaće za Predlog zakona o sudskim taksama. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu ministru.
Reč ima Božidar Vučurović, pravo na repliku na izlaganje ministra finansija, gospodina Božidara Đelića.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam tražio pravo na repliku i nisam ga dobio. Tražio sam iz razloga što je ministar Božidar Đelić potpuno pogrešno protumačio moje izlaganje.
Nisam rekao da je nemačka roba koja će doći za te novce, za koje će država Srbija dati garanciju. Ja sam rekao da nemačke robe nema. Da je roba nemačka, to bi bilo sasvim u redu. Rekao sam da će nemačke firme dobiti novac da kupe rusku, češku, francusku i hrvatsku robu, da će te firme zaračunati normalno svoju maržu i da će se tako izgubiti pozitivni efekti kredita.
Znači, ne nemačka roba, nego nemačke firme. Da to nije tako, mi bismo juče imali ugovor pred nama i iz njega bismo videli gde će taj novac otići. Pošto ugovor nemamo, apsolutno je jasno da taj novac treba da ide nemačkim firmama. Kada bi taj novac išao EPS-u, da za taj novac kupuje ono što treba, e onda bi to bilo u redu. Onda se pozitivni efekti oslobađanja kamata i koječega ne bi gubili.
Još nešto da vam kažem - jadna je ona zemlja i jadan je onaj parlament u kome se poezija kažnjava.

Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč?
Ima reč narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DOS - DSS.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici, DSS će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, zato što je taj predlog zakona potpuno usklađen sa novim zakonima o organizaciji, odnosno uređenju sudova, i usvojene su primedbe koje smo tokom rasprave o ovom predlogu zakona u oktobru, kada je on povučen sa dnevnog reda, stavili.
Mislimo da se ovim predlogom zakona potpuno može ispuniti ona svrha koju sama sudska taksa ima, a to je da je to nadoknada za rad sudova. Isto tako, postoje neki sporedni efekti koje sudske takse imaju, a to je da putem sudskih taksi može da se reguliše preopterećenost, odnosno zatrpanost sudova predmetima kojima se reguliše stepen zaposlenosti sudova, i naravno, stepen zaštite građana pred sudovima.
Ukoliko su sudske takse jako niske, stepen te zaštite, bez obzira što će svako moći da potraži i zaštiti svoja prava pred sudovima, biće potpuno neadekvatan, zato što će sudovi biti neefikasni, zatrpani i kvalitet samih presuda biće nedovoljan za građane.
Ukoliko su sudske takse visoke, dolazimo u suprotnu poziciju gde građani neće moći svoja prava da zaštite putem suda i gde se onda otvara mogućnost da ta prava pokušaju da zaštite na drugi način, ili da ta svoja prava ne štite i da se na taj način otvara mogućnost onima koji se nemoralno i protivzakonito ponašaju da dobiju samo više povoda za to, zato što ne mogu da budu sankcionisani za takvo svoje ponašanje.
Zato smo smatrali pre svega da sudske takse moraju da budu usmerene dobrim delom u one izvore i u one sudove gde te takse nastaju, odnosno gde se uplaćuju. Ovim predlogom zakona, koji je u skladu sa Zakonom o uređenju sudova, pre svega sudske takse idu za to da se podigne kvalitet rada sudova, za pobošljanje i efikasnost rada sudova.
To je nešto što jeste svrha taksi i to nije zanemarljiva cifra - kako je i ministar Batić pominjao, to će biti oko 400 miliona dinara mesečno. Ako se to na pravi način kanališe u same sudove, smatramo da bitno može da poboljša kvalitet i efikasnost rada sudova.
DSS će podržati ovaj predlog zato što su i neke takse koje su bile predviđene prethodnim predlogom zakona sada smanjene, tako da su na nivou koji je, po nama, odgovarajući životnom standardu građana Srbije u ovom trenutku.
Isto tako, primedbe da su te takse i realno i nominalno, (nominalno naravno, ali realno...) veće od onih taksi koje su bile 1997. godine, kada je poslednji put povećana taksa, apsolutno ne stoje. Dovoljno je pogledati prosečnu zaradu tada i sada, koja je visina taksi i videti da te priče o posebnoj politici sudskih taksi apsolutno ne stoje i da je ovo jedna politika koja može da obezbedi visinu sudskih taksi adekvatno zaštiti naših građana pred sudom i da ti sudovi efikasnije rade iz dva razloga - prvo, što neće biti zatrpani velikim brojem predmeta zbog niskih sudskih taksi i, drugo, što će se te takse i sredstva iz tih taksi usmeravati direktno u sudove u kojima se ljudi spore, parniče i sude. Na taj način će oni biti stimulisani da kvalitetnije i efikasnije rade, zato što će im više sredstava ostajati.
Ovim predlogom zakona, uz neke amandmane, koje je Vlada već prihvatila i koje će možda prihvatiti kada dođe do rasprave o amandmanima, možemo da dobijemo adekvatan sistem sudskih taksi, jednu adekvatnu visinu sudskih taksi, koje će, uz sve one zakone u sudstvu koje smo usvojili, obezbediti dobru pravnu zaštitu naših građana i obezbediti i udariti temelje izgradnji pravne države.
Demokratska stranka Srbije će, naravno, podržati ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem.
Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe DOS, DSS, SPS, SSJ i SRS.
Ukupan broj prijavljenih je 22. Prvi prijavljeni je narodni poslanik Đorđe Mamula, a posle njega narodni poslanik Adam Urošević.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, o kome je juče počela rasprava u ovoj skupštini, Vlada Srbije, kao predlagač, podnela je 13. novembra prošle godine, pošto je onaj predlog od jula meseca povučen. Predlog je predat u proceduru 35 dana pre Zakona o budžetu, koji je usvojen krajem godine. U odeljku koji se odnosi na pravosuđe po osnovu sudskih taksi kao fiskalnog prihoda predviđeno je dve milijarde dinara.
Taj pravosudni, pa i ceo budžet obračunat je na bazi depresiranog kursa dinara koji je stabilan i ima spoljnu podršku; došlo je do velikog priliva deviznih rezervi. Međutim, taj kurs dinara nije tržišni, što treba imati u vidu kada razmatramo visinu sudskih taksi. Kada dinar bude bio sredstvo plaćanja prema spolja i kada se evro ovde uvede kao paralelna valuta, onda će biti jasna situacija i u pogledu jačine dinara. Naravno, taj netržišni kurs određuje sva plaćanja, što je gospodi iz G 17 plus vrlo dobro poznato, jer na tome i vuku svoj trenutni rejting.
Tačno je da su poslednja povećanja taksi bila krajem 1995, pa onda 1997; 1995. posle zaključenja Dejtonskog sporazuma, i aprila 1997, kada su napravljeni dogovori oko prodaje Telekoma Srbije, što je uticalo na priliv, pa je i tada došlo, po osnovu naplate sudskih taksi, do naplate u jednom obimu koji je iskorišćen za tehničku obnovu sudova i njihovu bolju opremu, ali u većim gradovima, ne širom Srbije.
Kasnije nije došlo do povećanja sudskih taksi iz veoma jasnih razloga: dinar je bio nestabilan, inflacija je bila ogromna. Prema procenama iz 2000. godine koje smo uzeli kada smo pisali amandmane na ovaj zakon (radi procene ekonomske moći građana) dakle, prema objavljenim podacima 32% domaćinstava u Srbiji nije imalo dovoljno za hranu, 62% nije imalo dovoljno za zdravstvenu zaštitu, 40% je imalo potrebu za humanitarnom pomoći, a svaka druga porodica je više od 70% svojih prihoda koristila za hranu. Zato je potpuno razumljivo zašto u tom periodu nije moglo da dođe do povećanja sudskih taksi. U tom periodu prosečna plata na mesečnom nivou je bila 95 maraka, a u 2001. godini 180 maraka.
Međutim, za poslenjih 15 meseci je došlo do inflacije od 110%, što smo takođe imali u vidu kada smo predložili amandmane koji, praktično, idu na to da se smanje vrednosti taksi. Recimo, imamo predlog da neke takse idu do 25.000 dinara. U toj visini one pre liče na porez nego na taksu kao fiskalni doprinos, koja je zapravo izdatak koji se plaća na uslugu koju građani očekuju od državnih vlasti, u ovom slučaju od suda. To smanjenje od 25.000 na 12.500 smo izvršili zbog toga što smo uzeli u obzir da je vrednost potrošačke korpe u decembru prošle godine bila 11.850 dinara, dakle 1,47 plata, odnosno prosečna vrednost potrošačke korpe u 2001. je bila 10.900 dinara ili 2,2 prosečne plate.
Dakle, to su bili oni kriterijumi koje smo uzeli u obzir, jer smo pošli od toga da uz politička prava u društvu moraju da budu i socijalna prava takođe izražena, tim pre jer nikom ne može biti uskraćena sudska zaštita ako ne može da plati sudsku taksu. Svaki građanin ima pravo na sudsku zaštitu, a ako ne može da podnese troškove, ima pravo da se pozove na siromaško pravo i da po tom osnovu bude oslobođen sudske takse, ako bi time doveo u pitanje izdržavanje svoje porodice i svoje.
Pored toga što takse moraju biti prihvatljive i ne mogu imati karakter poreza, one su i obavezne. Dakle, one nisu cena, jer kada je reč o ceni, oko cene može biti dogovora. Sudska taksa je prinudna, ali zato ona mora biti prihvatljiva za širi krug ljudi koji učestvuje u sudskim postupcima, da bi se mogao puniti sudski budžet. U protivnom će, recimo, kao i kod poreza, doći do evazije sudskih taksi, tako da onda neće moći da budu naplaćene.
Osim ovih kriterijuma koje sam naveo, uzeli smo da je minimalna plata, prema onome što je Vlada Srbije utvrdila, 3.250 dinara, a da je prosečna plata 7.200 dinara ili 240 maraka. To su, otprilike, bili oni parametri na osnovu kojih smo se rukovodili prilikom odlučivanja o smanjenju taksi.
Pošto su naši ključni amandmani prihvaćeni, mi ćemo prihvatiti ovaj zakon, a ostale amandmane ćemo preporučiti vašoj pažnji.

Reč ima narodni poslanik Adam Urošević, a posle njega narodni poslanik Slavoljub Matić.

Uvaženo predsedništvo, braćo i sestre Srbi, poštovani predstavnici nacionalnih manjina i narodnosti, možda će se nekom učiniti da sam prekršio političko pravilo i javio se za reč, jer sam odskoro među vama, u vašim redovima. Međutim, predstavnici SSJ će uvek prekršiti političko pravilo kada je u pitanju interes srpskog naroda. Dolazim s one strane ekrana, sa dubokim ubeđenjem da građani širom Srbije pomnije prate zasedanje ovog visokog doma nego, nažalost, pojedini poslanici koje su građani delegirali, odnosno dali im poverenje da ih zastupaju u ovom visokom domu.
Pompezno i trijumfalno najavljivane kadrovske promene u pravosuđu očigledno nisu donele određene rezultate, već su samo unele strepnju i strah među nosioce pravosudnih funkcija. Sada se ide sa principom toplo-hladno. Najpre, lustracija, pročišćenje, a sada obećana plata od 1.000 maraka. Da li će građani Srbije to moći da podnesu?
Predlogom zakona o izmenama sudskih taksi građanima koji žele da ostvare svoja zakonska prava je stvoren još jedan namet. Višestruko povećane sudske takse mogu dovesti do toga da građani, izbegavajući pravosuđe, pokušaju da ostvare neka svoja prava van suda, samoinicijativno, i time učine neko od krivičnih dela, sankcionisanih krivičnim zakonom. Veliki broj građana zbog pravne neukosti koristi usluge advokata, koje po advokatskoj tarifi nisu male. Uvaženi ministar Batić, kao i većina advokata ovde, kao da zaboravlja da su do juče jeli advokatski hleb. Povećanjem taksi će se svakako povećati i iznosi za advokatske usluge, te će mnogi građani izbegavati angažovanje advokata upisanih u Advokatsku komoru i ovlašćenih da zastupaju građane pred sudom.
Za pravdu se kaže da je spora, ali dostižna. Međutim, ako bude spora i skupa, pitanje je koliko će biti dostižna. Jer, kada pravda dobije svoju cenu, onda to prestaje da bude. Hvala na pažnji.