Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost kada su u pitanju ove sudske takse i čini mi se jedan dobar deo drugih zakona, to ne može da se primeni na onaj prostor i na onoj teritoriji odakle ja dolazim. Da li su one velike ili male, čini mi se da je dole za nas sve isto. Nema veliku težinu. Mi za ove dve i po godine, da ne kažem tri godine, učestvujemo odnosno ne učestvujemo u gradnji jednog novog, jednog albanskog sistema sudstva. Mi smo odbili da učestvujemo u tom sudstvu, nemamo nikakve takse niti bilo šta od svega toga plaćamo. Nismo želeli da budemo moneta za potkusurivanje, da nas u sudskim većima bude 10 ili 15 posto, jer se tamo, uostalom, samo preglasava.
Doduše, znamo da to ima jednu cenu, znamo da to skupo košta; skupo košta i da se čami po albanskim zatvorima, ali u svakom slučaju sloboda ima jednu svoju cenu. Jedina mesta na Kosovu i Metohiji gde ove sudske takse mogu da se primene, gde mogu da se koriste i gde može da bude Srbija, pre svega su opštinski sudovi u Leposaviću i Zubinom Potoku. Nažalost, treći je okružni sud takođe u Kosovskoj Mitrovici, ali je on voljom prethodne vlasti iseljen u Kraljevo, mada je najveći deo sudija ostao da živi na prostoru Kosovske Mitrovice. Oni tamo sude Klintonu, Bleru i ne znam kome sve, a zgrada u kojoj su ti sudovi bili je na severu Kosovske Mitrovice, zgrada u koju je sada ušao UNMIK. Ceo taj prostor, nažalost, mogli smo da branimo.
Mi smo negde pre mesec dana razrešili predsednike opštinskog i okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici. To smo radili iz sledećih razloga, jer su ljudi učestvovali u krađi glasova i 1993. i 1996. i 1997. Takođe, Ministarstvo pravosuđa je podnelo i poslalo komisiju koja je utvrdila puno nepravilnosti tokom iznošenja iz sudskih trezora. Izveštaji su dosta nepovoljni, pa su kolege sudije protiv svojih predsednika podneli krivičnu prijavu. Šta se dalje dešava - mi smo te sudije razrešili, ali smo im otprilike učinili uslugu. Oni i dalje imaju pravo na deponovan potpis i dalje koriste ta sredstva. Doduše, nemaju odgovornost, jer nisu predsednici sudova.
Pokušali smo da taj spor razrešimo na liniji Ministarstvo pravde, Vrhovni sud Srbije, Koordinacioni centar, ali ne znam zašto svi prebacuju loptu sa jedne na drugu stranu. Sudije, to jest predsednici sudova koje smo razrešili i dalje obavljaju svoju dužnost. Imamo još jedan primer, još jednu priču dole da se po pitanju pravosuđa vode pregovori između UNMIK-a sa jedne strane i našeg Ministarstva za pravosuđe. Sasvim prijateljski, sasvim ljudski, želim da kažem da o tim pregovorima moramo da imamo jednu pravu liniju, da ispod nje ne pređemo, jer nekada zna da bude jako tanka linija između kooperacije i kolaboracije.
Takođe, ovde želim da kažem da ono što imamo dole, i po pitanju sudskih taksi i po pitanju ovih sudova, Ministarstvo pravosuđa treba da ojača te elemente srpske državnosti na Kosovu i Metohiji. Bez obzira što ih oni zovu paralelne strukture, to su strukture države Srbije. Stereotipna je priča da po Rezoluciji 1244 mi nemamo pravo na to. U Rezoluciji takođe ne piše da sve institucije srpske države moraju da se proteraju sa Kosova. U Rezoluciji takođe piše da nema nasilja, da nema ubijanja, da nema terora, pa svega toga na Kosovu ima. Uostalom, u Rezoluciji piše da treba da se vrati srpska vojska i srpska policija, pa se ona nažalost ne vraća. Iz tih razloga, još jednom, o svim ovim pitanjima apelujem da Ministarstvo pravosuđa te embrione srpske državnosti ojača, ako mislimo da se izborimo za neku bolju poziciju i budućnost. Hvala.
