PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 19.02.2002.

17. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

17. dan rada

19.02.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:05 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima ministar Batić.

Vladan Batić

Dame i gospodo narodni poslanici, u potpunosti se slažem sa uvaženim poslanikom, gospodinom Petrom Jojićem, koji je upravo potvrdio glavne smernice, inicijative i strategiju koju ima Ministarstvo pravde. Jedino u svemu tome štrči zašto se ne prihvata Zakon o sudskim taksama, ali, naravno, visina taksi i  opterećenje građana koje pominjete mogu biti adekvatan argument zašto zakon neće dobiti podršku od strane poslanika SRS. To je sasvim korektno.
Želim samo da ponovim još jednom - procesni zakoni nisu u nadležnosti republičkog nego saveznog parlamenta. Ovo što pominjete - kakvo pravosuđe imamo, kakvi su nam nosioci pravosudnih funkcija, uz jednu malu ispravku - nisu one nepune 3.000 koje sam pomenuo, samo sudije, nego i tužioci, dakle, svi nosioci pravosudnih funkcija. Toliko ih imamo u Srbiji. S druge strane, to je nasleđe prošlosti. Imamo 200.000 predmeta u postupku. U svakom od tih predmeta imate dve strane: tužioca i tuženog, predlagača i protivnika predlagača, a da ne pominjem druge procesne uloge u svakom od postupaka koji se vodi. Na svakoj od tih strana ne mora biti samo jedan čovek, nego može biti dvoje, troje ili više ljudi. Uzmimo da to bude nešto više od jednog. To je 500.000 ljudi koji neposredno učestvuju u sudskim postupcima. Ako uzmete u obzir da svi oni imaju porodice, praktično, to je dva miliona ljudi. Zato nam je potrebno mnogo efikasnije pravosuđe. Potpuno se slažem.
Svojevremeno sam pokrenuo inicijativu za razrešenje jednog broja nosilaca pravosudnih funkcija, da ne bi bilo montiranih političkih procesa, da ne bi bilo izbornih krađa i da ne bi bilo neznalica i nesposobnjakovića u pravosuđu. Onda tu treba biti dosledan. Onda to treba reći kako treba, a ne, kada to pogledate, ispadne kao da sam pokrenuo inicijativu da se promeni patrijarh, ne daj Bože, ili neki episkopi. Dakle, slažem se potpuno sa vama. Ljudi čiji je procenat uspešnosti 20 ili 30%, kojima se od pet presuda potvrđuje jedna ili koji vode te maratonske sporove, nemaju šta da traže u pravosuđu. Upravo i ovaj zakon treba da bude podsticaj da se te stvari izmene. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Marko Jakšić, a posle njega narodni poslanik Dragan Jovanović.

Marko Jakšić

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost kada su u pitanju ove sudske takse i čini mi se jedan dobar deo drugih zakona, to ne može da se primeni na onaj prostor i na onoj teritoriji odakle ja dolazim. Da li su one velike ili male, čini mi se da je dole za nas sve isto. Nema veliku težinu. Mi za ove dve i po godine, da ne kažem tri godine, učestvujemo odnosno ne učestvujemo u gradnji jednog novog, jednog albanskog sistema sudstva. Mi smo odbili da učestvujemo u tom sudstvu, nemamo nikakve takse niti bilo šta od svega toga plaćamo. Nismo želeli da budemo moneta za potkusurivanje, da nas u sudskim većima bude 10 ili 15 posto, jer se tamo, uostalom, samo preglasava.
Doduše, znamo da to ima jednu cenu, znamo da to skupo košta; skupo košta i da se čami po albanskim zatvorima, ali u svakom slučaju sloboda ima jednu svoju cenu. Jedina mesta na Kosovu i Metohiji gde ove sudske takse mogu da se primene, gde mogu da se koriste i gde može da bude Srbija, pre svega su opštinski sudovi u Leposaviću i Zubinom Potoku. Nažalost, treći je okružni sud takođe u Kosovskoj Mitrovici, ali je on voljom prethodne vlasti iseljen u Kraljevo, mada je najveći deo sudija ostao da živi na prostoru Kosovske Mitrovice. Oni tamo sude Klintonu, Bleru i ne znam kome sve, a zgrada u kojoj su ti sudovi bili je na severu Kosovske Mitrovice, zgrada u koju je sada ušao UNMIK. Ceo taj prostor, nažalost, mogli smo da branimo.
Mi smo negde pre mesec dana razrešili predsednike opštinskog i okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici. To smo radili iz sledećih razloga, jer su ljudi učestvovali u krađi glasova i 1993. i 1996. i 1997. Takođe, Ministarstvo pravosuđa je podnelo i poslalo komisiju koja je utvrdila puno nepravilnosti tokom iznošenja iz sudskih trezora. Izveštaji su dosta nepovoljni, pa su kolege sudije protiv svojih predsednika podneli krivičnu prijavu. Šta se dalje dešava - mi smo te sudije razrešili, ali smo im otprilike učinili uslugu. Oni i dalje imaju pravo na deponovan potpis i dalje koriste ta sredstva. Doduše, nemaju odgovornost, jer nisu predsednici sudova.
Pokušali smo da taj spor razrešimo na liniji Ministarstvo pravde, Vrhovni sud Srbije, Koordinacioni centar, ali ne znam zašto svi prebacuju loptu sa jedne na drugu stranu. Sudije, to jest predsednici sudova koje smo razrešili i dalje obavljaju svoju dužnost. Imamo još jedan primer, još jednu priču dole da se po pitanju pravosuđa vode pregovori između UNMIK-a sa jedne strane i našeg Ministarstva za pravosuđe. Sasvim prijateljski, sasvim ljudski, želim da kažem da o tim pregovorima moramo da imamo jednu pravu liniju, da ispod nje ne pređemo, jer nekada zna da bude jako tanka linija između kooperacije i kolaboracije.
Takođe, ovde želim da kažem da ono što imamo dole, i po pitanju sudskih taksi i po pitanju ovih sudova, Ministarstvo pravosuđa treba da ojača te elemente srpske državnosti na Kosovu i Metohiji. Bez obzira što ih oni zovu paralelne strukture, to su strukture države Srbije. Stereotipna je priča da po Rezoluciji 1244 mi nemamo pravo na to. U Rezoluciji takođe ne piše da sve institucije srpske države moraju da se proteraju sa Kosova. U Rezoluciji takođe piše da nema nasilja, da nema ubijanja, da nema terora, pa svega toga na Kosovu ima. Uostalom, u Rezoluciji piše da treba da se vrati srpska vojska i srpska policija, pa se ona nažalost ne vraća. Iz tih razloga, još jednom, o svim ovim pitanjima apelujem da Ministarstvo pravosuđa te embrione srpske državnosti ojača, ako mislimo da se izborimo za neku bolju poziciju i budućnost. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima ministar, gospodin Vladan Batić.

Vladan Batić

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo predsedavajuća, gospodin Marko Jakšić me je podstakao da kažem i par stvari koje nisu u direktnoj korelaciji sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, kao što ni on nije govorio o tome, ali su životno značajne za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Nema potrebe da ponavljam priču da je situacija dramatična. Imao sam jednu pismenu korespondenciju, i to vrlo neprijatnu, sa ranijim administratorom, odnosno šefom UNMIK-a, gospodinom Hekerupom, za koga mislim da je vrlo loše obavljao taj svoj posao. Uostalom, moje obraćanje je bilo prisutno u sredstvima informisanja. Dva puta sam tražio da dođem na Kosovo i Metohiju i da se uverim kako funkcioniše rad pravosudnih organa. To mi nije, kao ministru pravde Republike Srbije, omogućeno i dozvoljeno.
Pre nekoliko dana imao sam jedan neprijatan razgovor sa predstavnikom UNMIK-ovog pravosuđa, a tiče se one stereotipne teme o Albancima koji se nalaze u zatvorima u Srbiji i neprestanog insistiranja da oni budu pušteni. Naravno da nema nikakve nadležnosti Ministarstvo pravde - tu je i do sada postojala zamena teza da je na bilo koji način Ministarstvo pravde uticalo da pojedini albanski zatvorenici budu pušteni iz zatvora u Srbiji.
Dogovoreno je da se predsednik Vrhovnog suda, republički javni tužilac, ja kao ministar pravde i gospodin Čović, zajedno sa svim sudijama koji su ranije radili i ovima koji su ostali da sada rade sudijski i tužilački posao na Kosovu i Metohiji, nađemo u Zvečanu i da onda sa predstavnicima UNMIK-a razgovaramo o budućnosti pravosuđa na Kosovu i Metohiji. Dogovorili smo se da to bude jedan od prioriteta - upravo regulisanje statusa pravosuđa na Kosovu i Metohiji. Gospodin Čović je, ne znam iz kojih razloga, sprečen. Sutra je trebalo inače da budemo u Zvečanu i to je bilo dogovoreno. Nadam se da će to biti učinjeno za nekoliko dana.
Dakle, želim da vas uverim da zaista najiskrenije o tome mislimo, da nam je to jedan od prioriteta, da nema nikakvog maćehinskog odnosa. Nažalost, to je jedna od onih stvari koje su zatečene i koju pokušavamo, koliko je to u našoj moći, da maksimalno popravimo. Dakle, nema nikakvog, bar što se Ministarstva i ministra pravde tiče nekog odnosa kooperativnosti koji je na štetu srpskog naroda, niti je bilo, niti ima, niti će toga biti. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović, a posle njega narodni poslanik Boško Ristić.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Jovanović

Gospođo predsedavajuća, molim vas da utvrdite kvorum. U sali ima 93 poslanika, ne bih govorio pred 93 poslanika.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Zahvaljujem, poslaniče.
Molim narodne poslanike ... možete se vratiti u klupu dok po vašem predlogu ne utvrdimo kvorum.
Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za rad. (13,00 časova.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Ja bih molila gospodina Jovanovića da javno sa mikrofona pozove i poslanike svoje poslaničke grupe jer ne mogu da verujem da ih ne zanima to što ćete govoriti.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Jovanović

Meni je poznato da vi stalno odstupate od političkih pravila; zna se da imate 176 poslanika i elementarna politička stvar je da vladajuća većina mora da obezbedi kvorum. Mi smo dve godine radili sa 128 poslanika, poslanici opozicije dve godine nisu ulazili u salu Skupštine, niko ih nije pozivao da rade.  Prema tome, mislim da smo tu stvar jednom raščistili i da ne treba oko toga stalnom zamenom teza da dižete tenziju.